Metronomy
Buduća legenda
- Poruka
- 42.216
Videli smo i da ste vojska za tudje interese, neki tastaturom, a neki nozem...da nisi mozda srbin sa tomsonom? pa nisi planinaru nego amerikanac i ustasa...
Pojam ''Srbijanac''
- Začetnik teme RickRoss
- Datum pokretanja
Mi smo vojska koja brani svoje srpske interese i svoju zemlju od svih neprijatelja, među kojima si učigledno ti. Naša vojska je u Prvom svetskom ratu branila našu domovinu od tvojih predaka u plavim uniformama i u Drugom svetskom ratu, takođe od tvojih predaka, ovoga puta u crnim uniformama.
Nažalost, moj čučuknđed nije mogao preći Albaniju, jer je poginuo u Prvom svetskom ratu 1916., dok je su sa druge strane bili tvoji preci u plavim uniformama.
Volim_Krstaricu
Aktivan član
- Poruka
- 1.232
Moskopolje imalo oko 3000 stanovnika a ne 80 hiljada kako tvrde cincarski mitomani.
Hahaha. Komuno*ustashki bot nam određuje šta ćemo da radimo sa našim državljanima.
Metronomy
Buduća legenda
- Poruka
- 42.216
ne, vi ste vojska koja tvrdi da je srbija njihova, a da smo je mi zaposeli....pa vi morate da zivite u bosni, ustasiji, montenegru i makedoniji, a inace ste pravi srbi vi....dok na drini i vardaru stojimo mi....
Ko je zaposeo Srbiju? Tvoja vojska, domobrani i ustashe nisu. Možda imate fantazije o Hrvatskoj do Zemuna, ali ništa od toga.
Vaša Hrvatska do Drine je samo fantazija, urazumi se Ante.
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 31.893
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 31.893
Čokolada. Verovatno ''Made in Vienna''.
Bečki špijuni oće da rasitne srpski korpus.Čokolada. Verovatno ''Made in Vienna''.
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 31.893
Zaebali se, pa ostavili Kosovo u Srbiji.
Кад смо код тога цитата, мене ове ријечи Сава Фатића копкају на један други начин. Не на начин на који га дукљани тумаче, јер је њихово тумачење апсурдно, него на један други.
Елем, Саво Фатић ни сам није био Црногорац, био је Васојевић. А овдје је себе назвао Црногорцем.
Моје је мишљење да је краљ Никола већ имао кеца у рукаву, односно Б-план, за случај да му се изјалове мегаломанске тежње ка сиједању на свесрпско пријестоље.
Очигледно је да су Брђани већ у Николино доба добрано асимиловани у Црногорце, иако су истовремено чували српски национални осјећај, док то код Старохерцеговаца и Старосрбијанаца (Пљевљаци, Бјелопољци, Србљаци у Полимљу) није био случај.
Можда је већ у Николино доба потајно започето са стварањем сепаратног идентитета и стварањем црногорске политичке нације која би обухватила барем Црногорце и Брђане, а по могућности и друге субетносе (ту им већ углавном није пошло за руком то што су планирали).
Два су разлога која су утицала да посумњам у ово :
-Многи виђени Староцрногорци, укључујући и самог краља Николу, већ од Подгоричке скупштине почињу да причају сепаратистичку причу. Већина тих људи и даље чува српски идентитет, али у знатно блеђој форми (Крсто Поповић, Јован Пламенац), неки се имплицитно одричу српског идентитета (краљ Никола), неки од њих су on-off (Никола Петановић, који час пропагира црногорску засебност унутар српства час се одриче и гнуша српства), а неки српство експлицитно одбацују, нпр. Нико Хајдуковић.
Такав прелом у мозгу једноставно није могућ преко ноћи. Код неких од њих сигурно разлог јесте губитак привилегија и прагматичност у политици, али не може се рећи да то објашњење важи баш за све.
-Међу првим виђенијим пропагаторима црногорског несрпског идентитета у периоду од 1918-1945. доминирају Брђани. Штедимлија је био Пипер, Дрљевић је био Морачанин, Милатовић је био Бјелопавлић (генетски није, његови су старосједиоци у Бјелопавлићима)
У Божићном устанку је чак и велик дио Старе Црне Горе био бјелашке оријентације (од четири нахије, само је Катунска нахија била великом већином зеленашка) , док су Ровчани били зеленаши, а међу зеленашима и федералистима је било и Куча, које су исти ти Црногорци пола вијека раније измасакрирали.
Дакле, црногорски регионални и политичко - државотворни идентитет је у Николино доба већ прелио на Брда, иако већина тих људи још дуги низ година баштини српски национални идентитет.
Тако да се је са десрбизацијом Црне Горе по мом мишљењу кренуло и знатно раније. Чак и прије Божићног устанка.
А онај ко тврди како је све почело с Титом, тај има толико симплифицирано схватање историје да је он просто некомпетентан саговорник у овој теми.
Елем, Саво Фатић ни сам није био Црногорац, био је Васојевић. А овдје је себе назвао Црногорцем.
Моје је мишљење да је краљ Никола већ имао кеца у рукаву, односно Б-план, за случај да му се изјалове мегаломанске тежње ка сиједању на свесрпско пријестоље.
Очигледно је да су Брђани већ у Николино доба добрано асимиловани у Црногорце, иако су истовремено чували српски национални осјећај, док то код Старохерцеговаца и Старосрбијанаца (Пљевљаци, Бјелопољци, Србљаци у Полимљу) није био случај.
Можда је већ у Николино доба потајно започето са стварањем сепаратног идентитета и стварањем црногорске политичке нације која би обухватила барем Црногорце и Брђане, а по могућности и друге субетносе (ту им већ углавном није пошло за руком то што су планирали).
Два су разлога која су утицала да посумњам у ово :
-Многи виђени Староцрногорци, укључујући и самог краља Николу, већ од Подгоричке скупштине почињу да причају сепаратистичку причу. Већина тих људи и даље чува српски идентитет, али у знатно блеђој форми (Крсто Поповић, Јован Пламенац), неки се имплицитно одричу српског идентитета (краљ Никола), неки од њих су on-off (Никола Петановић, који час пропагира црногорску засебност унутар српства час се одриче и гнуша српства), а неки српство експлицитно одбацују, нпр. Нико Хајдуковић.
Такав прелом у мозгу једноставно није могућ преко ноћи. Код неких од њих сигурно разлог јесте губитак привилегија и прагматичност у политици, али не може се рећи да то објашњење важи баш за све.
-Међу првим виђенијим пропагаторима црногорског несрпског идентитета у периоду од 1918-1945. доминирају Брђани. Штедимлија је био Пипер, Дрљевић је био Морачанин, Милатовић је био Бјелопавлић (генетски није, његови су старосједиоци у Бјелопавлићима)
У Божићном устанку је чак и велик дио Старе Црне Горе био бјелашке оријентације (од четири нахије, само је Катунска нахија била великом већином зеленашка) , док су Ровчани били зеленаши, а међу зеленашима и федералистима је било и Куча, које су исти ти Црногорци пола вијека раније измасакрирали.
Дакле, црногорски регионални и политичко - државотворни идентитет је у Николино доба већ прелио на Брда, иако већина тих људи још дуги низ година баштини српски национални идентитет.
Тако да се је са десрбизацијом Црне Горе по мом мишљењу кренуло и знатно раније. Чак и прије Божићног устанка.
А онај ко тврди како је све почело с Титом, тај има толико симплифицирано схватање историје да је он просто некомпетентан саговорник у овој теми.
Većina Rovčana su bili bjelaši. Zelenaši su bili u Gornjim Rovcima do crkve. Međuriječji, Velje Duboko,... Sve zelenaši. Svi Šćepanovići bjelaši,... Pola komita u Rovcima su bili izvanjci
Svi u Crnoj Gori baštine sprski identitet 1918. Brđanin kao pojam je skoro izumro' tada.
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 31.893
Ne želim da ulazim dublje u analizu tvog komentara i da rasplasavam raspravu, ali po pitanju Sava Fatića dosta preteruješ. Ako je pojam ''Srbi'' koristio kao politički termin, odnosno za državnu pripadnost, ne vidim zašto bi u istoj rečenici i u istom kontekstu pojam ''Crnogorci'' koristio u drugačijem smislu.
Ako se ne varam do Berlinskog kongresa pun naziv zemlje je bio ''Crna Gora i Brda'', a nakon što zemlja postaje međunarodno priznata kao nezavisna država i zvanično postaje samo ''Crna Gora'', a svi njeni žitelji se smatraju Crnogorcima, mada neki do kraja života nisu usvojili crnogorsko ime poput Marka Miljanova.
Skoro niko ne tvrdi da je sve počelo sa Titom, ali je činjenica da je njegova krivica u stvaranju crnogorske nacije najjača. Štedimlija i Drljević su bili toliko popularni da su većinu života proveli van Crne Gore. Sekulin brat Janko je bio simpatizer četničkog pokreta, a sinovac Branko sudija četničkog suda. Većina Drljevića u četnicima bila, naravno ima izuzetaka poput generala Sava Drljevića
Sa desrbizacijom se krenulo za vrijeme Austro-ugarske okupacije. Brđani su već 1918. bili Crnogorci, tako da sve što se odnosilo na Staru Crnu Goru se odnosilo i na njih. Mislim da su i Starohercegovci već počeli da se utapaju, ali proces nije bio konačan.
Комунисти су имали јако велик утицај, али они то сјеме нису посијали на неплодну земљу. Да су могли, направили би они и босанску тровјерну нацију, па и војвођанску и далматинску. Њима је одговарала етничка фрагментација више него икоме, јер је то њима осигуравало и фотеље и паре.
Хоћу рећи, и ја мислим да је утицај комуниста био пресудан за тај пројекат, али они нису кренули од нулте тачке. То сјеме раздора које су комунисти одгојили и помогли му да израсте у дрво с великом крошњом, нису посијали они.
Код Срба генерално влада мит да је, осим неколико десетина "чудака" попут Штедимлије и Петановића, у Црној Гори до 1945, црногорски сепаратни идентитет малтене био непостојећа појава. Ја се с тим не слажем, а и историја то демантује. Са десрбизацијом Црногораца се је кренуло доста раније, иако та десрбизација не би имала ни приближно толико разорне ефекте да комунисти нису све то потпомогли.
Код Срба генерално влада мит да је, осим неколико десетина "чудака" попут Штедимлије и Петановића, у Црној Гори до 1945, црногорски сепаратни идентитет малтене био непостојећа појава. Ја се с тим не слажем, а и историја то демантује. Са десрбизацијом Црногораца се је кренуло доста раније, иако та десрбизација не би имала ни приближно толико разорне ефекте да комунисти нису све то потпомогли.
U Bosni nije postojala sekundarna, državna odrednica kao u Crnoj Gori. Kod njih je termin Bošnjak ili Bosanac bio samo regionalna odrednica, dok je kod nas termin ,, Crnogorac" bio više od regionalizma. Naš termin Crnogorac je bio nešto između demonima i etnonima, kao neka politička polunacija koja je u sebi sadržala regionalizme (Crnogorac (ovaj termin se odnosi na 4 nahije), Brđanin, a već je i polako počelo da utapa i Starohercegovački). Ta dva identiteta su se razvijala ruku pod ruku sa etničkim srpskim. Tek nakon 1918. ta dva identiteta počinju da sa ne poklapaju. Bilo je nekoliko primjera razdvajanja tog identiteta prije 1945. ( Sekula, Savić,...), ali sistematsko razdvajanje počinje tek posle Drugog svetskog rata. Montenegrinstvo (srbofobija) počinje tek 1960-ih godina, a ozbiljan problem postaje 1990-ih. Od tada se razvija Montenegrinstvo.
Ja ih nažalost nisam pročitao, niti imam pristup njima. Ako neko ima skeniranje knjige, on može reći njegova zapažanja.
Separatizam je postojao, ali nesprstvo osim tih nekolikim čudaka sumnjam. Mada bi se svakako vremenom iz toga separatizma razvilo i nesprstvo.
A i taj separatizam se nije odmah razvio, već vremenom iz federalizma. Ne smijemo zaboraviti da je Štedimlija bio ekstremni bjelaš i član kontrakomitskih jedinica. A Sekula takođe bjelaš. Cijeli vrh Federalista je u početku podržao ujedinjenje, pa se iz interesa kasnije predomislio. Primjeri toga su Mihailo Ivanović (član Podgoričke skupštine) i Gavro Vuković.
Антисрпство на нивоу народних маса се је појавило тек почетком 1990-их. И углавном би се задржало на Цетињу, да Мило није 1997. прешао на њихове идеолошке позиције, након чега су антисрби преузели све полуге моћи.
Међутим, највећи пораз дукљанске идеологије је чињеница да ни након 25 година страшне репресије број православаца антисрпске оријентације у ЦГ не прелази 20%.
Али ја овдје не говорим о антисрпству нити о његовом опсегу.
Ја говорим о црногорском сепаратизму уопштено, у свим његовим формама.
Нико не спори да је тај сепаратизам у почетку код огромне већине тих људи био у каквом-таквом сагласју са српским идентитетом, али је он програмиран да кад - тад мутира у србофобију.
Дезинтегрализам је на простору Црне Горе започет и раније.
Ја не кажем да су краљ Никола и људи око њега прије 1918. планирали створити неку засебну несрпску нацију, већ политичку нацију. Српски интегрализам им јесте био прва опција, али под условом да Петровићи засједну на свесрпско пријестоље.
А политички сепаратизам кад тад би мутирао у етнички, с комунистима или без њих.
Оне изјаве краља Николе након 1918. све више попримају не антисрбијански, него генерално антисрпски карактер. Краљ Никола у једном писму пише како је "тај народ подједнако крив за рат као и цар Виљем". То више није ни надсрпско црногорство нити антисрбијанско српство, већ отворена србофобија.
Ето колико је претекло од његовог "милог српства" чим је изгубио власт.
Међутим, највећи пораз дукљанске идеологије је чињеница да ни након 25 година страшне репресије број православаца антисрпске оријентације у ЦГ не прелази 20%.
Али ја овдје не говорим о антисрпству нити о његовом опсегу.
Ја говорим о црногорском сепаратизму уопштено, у свим његовим формама.
Нико не спори да је тај сепаратизам у почетку код огромне већине тих људи био у каквом-таквом сагласју са српским идентитетом, али је он програмиран да кад - тад мутира у србофобију.
Дезинтегрализам је на простору Црне Горе започет и раније.
Ја не кажем да су краљ Никола и људи око њега прије 1918. планирали створити неку засебну несрпску нацију, већ политичку нацију. Српски интегрализам им јесте био прва опција, али под условом да Петровићи засједну на свесрпско пријестоље.
А политички сепаратизам кад тад би мутирао у етнички, с комунистима или без њих.
Оне изјаве краља Николе након 1918. све више попримају не антисрбијански, него генерално антисрпски карактер. Краљ Никола у једном писму пише како је "тај народ подједнако крив за рат као и цар Виљем". То више није ни надсрпско црногорство нити антисрбијанско српство, већ отворена србофобија.
Ето колико је претекло од његовог "милог српства" чим је изгубио власт.
Мислим да није 1997., већ малчице касније, али свакако нема везе.
То да. То сам и ја напоменуо.
Био огорчен човјек, свашта лајао. И данас се иста ствар често зна дешавати.
mijak
Poznat
- Poruka
- 8.781
Зашто се Војвођанијанац сад правиш и Енглезијанац?
Добро знаш да је та тематика овде у потпуности и дефинитивно обрађена у сваком аспекту, поготово заслугом Себрене и Мркаља, те и да су у питању били апели Београду и Цариграду од стране репрезентативних комитета као и да су у општем тражили заштиту од Бугара а поводом формирања држава и постављања граница да буду укључени у Српску државу.
Poslednja izmena: