U Bosni nije postojala sekundarna, državna odrednica kao u Crnoj Gori. Kod njih je termin Bošnjak ili Bosanac bio samo regionalna odrednica, dok je kod nas termin ,, Crnogorac" bio više od regionalizma. Naš termin Crnogorac je bio nešto između demonima i etnonima, kao neka politička polunacija koja je u sebi sadržala regionalizme (Crnogorac (ovaj termin se odnosi na 4 nahije),.....
Ово је једно поједнстављено тумачење проблематике. Тако поједностављено неки други могу доживљавати Црногорце само као територијалну одредницу. Тачка.
Није спорно, Црногорац је и територијална одедница и политичка, и кроз историју (становници књажевине/краљевие Црне Горе) и данас, такође и национална, тј етноним.
И појмови Босанци/Бошљани/Бошњаци си и територијална одредница, кроз историју и политичка (становници Босанског ејалета, а од 1978.године би за све становнике Босне и Херцеговине, испрва окупиране области па кондоминијума а у времену друге Југе федералне јединице, у колоквијалном говору користили појам Босанци) а Бошњаци су ид 1993. и национална одредница.
Постоји сличност код употребе појмова Србијанци и Босанци, јер су и један и други појам неодређени и ствар личне перцепције код употребе тих појмова.
Појам Босанци (или раније Бошњаци) као територијална одредница може се односити на становнике историјске области Босна (чије границе узгред нико не може одредити), условно нешто шири простор сарајевско-зеничке котлине, како написах роз историју је био и политичка одедница, становници Босанског санџака или касније ејалета, некад се користи у колоквијалном говору за становнике БиХ мимо Херцеговине (ту ће опет Крајишници, Семберци и Посавци казати, то није Босна), а понекад се користи и за све становнике БиХ, па и ако им је само поријекло неког од предака из БиХ. Доста неодређена одредница.
И појам Србијанци јесте био у XIX вијеку присутан, у некој мјери се и удомаћио, но данас људи користе појам Србијанци у доста широком тумачењу. У бошњачком и хрватском корпусу неки из малициозних побуда инзистирају на термину Србијанац за све становнике Србије, гдје ће се опет то сузит само на етничке Србе, етничке Мађаре, Муслимане (Бошњаке) и ине неће назвати Србијанцима већ по народносној одредници, евентуално територијалној, рецимо Санџаклија.
Некад ће, увијек у пежоративном смислу, Србијанцима назвати Србе јужно од Саве и Дунава и источно од Дрине, а некад ће то свести још на ужи простор Шумадије.