1. Evandjeoske crkve tvrde da svaki covek mora da zasnuje svoj odnos sa Bogom, svesno i bez prinude. Da spozna svoje gresno stanje i da se potcini Bogu. To je moguce jedino ako je covek odrasla osoba sposobna da rezonuje i donosi odluje u svoje ime.
То исто каже и Божја Православна Црква, са изузетком да за разлику од тих протестантских СЕКТИ, веру ставља у срце човечије а не у резон.
2. Evandjeoski hriscani se prema crkvi odnose u skaldu sa Biblijom. Crkva je zajednica vernih koji imaju svoj licni odnos sa Bogom (vidi pod 1). Nije ogranicena nacijom, zgradom, institucijom i hijerarhijom.
Clanom crkve se ne postaje rodjenjem nego obracenjem - pokajanjem i krstenjem uronjenjem u vodu.
То исто тврди и Божја Православна Црква са разликом да Божја Црква није "апстрактна" и "невидљива" творевина која се не може договоирити око основних учења, за разлику од протестантских СЕКТИ, којих се накоти преко 20,000 (не бројећи самозване папе), где све тврде да су правилно разумеле Библију, а имају различита учења.
3. Biblije je osnovni i JEDINI izvor Reci Bozji. Ona je nadahnuta Duhom Svetim i na zbog toga je istina. "Sveto predanje" nije bogonadahnuto pismo vec je razmatranje ljudi po pitanju vere na osnovu licnog iskustva. Dobro je za citanje i pouku ali nije jednako sa Pismo. Neki delovi predanja kao sto su hagiografije i sl. su kukavicja jaja u Crkvi i dovela su do potpunog skretanja od vere. Primer: proglasenje Marije za osobu koja je maltene jednaka sa Hristom, sto dokazuju molitve upucene njoj.
Протестантске СЕКТЕ су одбацили део Божјег Откровења под називом Свето Предање, и прогласили "солу скриптуру" (Само Библија). Колико је то погубно било можете прочитати овде:
http://www.avva.faithweb.com/sola_scriptura.html
Иначе, молитве упућене Богородици Марији су идентиче упућивању молитава свим другим светитељима - људима који су нам пример и узор како се саврђенство може постићи.
4. Evandjeoske crkve nemaju rezanih i crtanih likova na mestima gde se okupljaju na molitvu i bogosluzenje.
Немају јер тумачење Библије проводе на најпримитивнији могући начин, тако што седне буква на букву.
5. Nas Otac je jedan na nebesima i ni jednog coveka na zemlji ne smemo da nazivamo ocem u duhovnom smislu.
Сам Св. Апостол Павле је сам себе називао оцем у духовном смислу. Еда ли то Апостол није знао шта ради ? Грешка секти је у томе што су погрешно разумели Библију у којој је Христос рекао да се термин оцат не користи за властито издизање и понос.
