другарица
Aktivan član
- Poruka
- 1.744
Надам се да ће сад да пребаци на нову страну. Хајде мало да резимирамо са ким имамо посла 
Томислав Николић није имао стан док није почео да се бави политиком. Живео је са супругом и синовима у Крагујевцу. Као посланик путовао је из Крагујевца у Београд све до 1998. године. Тада му је као потпредседнику владе додељен стан у Београду на коришћење. Да ли је то нормално будући да је ту функцију тек почео да врши када су га частили станом? Колико је онда станова требало да узме Коштуница који је био председник владе годинама? Колико благонаклоно би грађани Србије гледали на то да сада неко додели стан потпредседницима Дачићу, Ђелићу или Кркобабићу? А додељен му је 22. децембра 1998., четири месеца пред бомбардовање, када је у Србији било најтеже (решењем број 360-1978/98-01). Толико о патриотизму ...
Стан се налазио у булевару Лењина број 10А и имао је 186,47м2. Томислав Николић је откупио овај стан за 25.000 немачких марака али након тога стигло му је решење којим је морао да плати екстрапрофит. Иако је стан добио за џабе, имао је образа и да се буни против ове одлуке и да се жали Врховном суду. Тврдио је да је просечан стан по статистичком годишњаку имао 63.3 м2 а да је њему припадало четири пута толико јер их је у породици било четворо. Није му било јасно да се закон односи на доделу станова на привремено коришћење а не на откуп истих.
Стан је продао да би платио порез на екстрапрофит. Порез је плаћен у износу од 180.870 марака (није му урачунат износ од 25.000 колико је потрошио за откуп). Након тога Николићу је наводно остало 140.000 марака и он тврди да је за те паре купио стан у булевару АВНОЈ-а (сада др Зорана Ђинђића број 45И) од 97м2. Има логике у томе да је продао већи стан, намирио порез и купио мањи. Жалосно је то да Николић прећуткује да у истом улазу где се налази његов стан, постоји још један који се води на име његовог млађег сина Бранислава. Наводно дечко је сам зарадио и купио стан још пре три године иако је почетник на месту тренера у Телеоптику и нема више од тридесет година. Ал' је способан ...
За време своје политичке каријере Томислав Николић је саградио и кућу у Шумарицама (Крагујевац). Такође је саградио и кућу у Бајчетини (околина Крагујевца) а Гордана Поп Лазић тврди да гради кућу на Лединама (интервју у Политици). Она га ипак најбоље познаје и треба јој веровати. А где су ту аутомобили, храна, пиће, одећа, намештај и све остало што изискује трошак? Од којих пара је то купљено будући да синови Томе Николића раде тек пар година а супруга не ради? Од једне једине посланичке плате? Мало сутра!
У финансијском извештају СНС-а стоји да је Драгица Николић, Томина супруга, финансирала странку са преко 4000 еура. Драгица Николић је 1993. године проглашена за технолошки вишак у Застави и од тада не ради. Донације исте величине дали су и Николићеви синови (не би било лоше да сазнамо колике су им плате кад наводно оволико издвајају за странку). Донирао је и Драгичин брат Мирослав Латиновић ког је Тома удобно сместио и запослио као и свастике и још пола родбине. У следећем извештају очекујемо да и унуци испразне касице и дају свако по пар хиљада евра. Одакле?
Вреди споменути и да је Томислав Николић лично ургирао код Шешеља да не отпусти Гордану Поп Лазић из општине Земун када је дошао на власт и да је он навео да се прикључи радикалима. Искључиво на његово инсистирање Шешељ је дотичну даму предложио за министра иако није имала никакав стаж у странци. На његов предлог и ургенцију код Шешеља постала је и председник општине Земун. А онда је кренуло ... заједно са оцем пријавила се на конкурс за доделу парцеле и конкурс је затворен одмах када је стигла њихова (прва) пријава. Имали су договор са инвеститором по коме је оцу Гордане Поп Лазић припало 248.75м2 стамбено-пословног простора. Гордана Поп Лазић је ово продала и стрпала паре у џеп а потом тражила од Скупштине Србије да јој обезбеди стан јер наводно нема ништа. Иако није тајна да има куће у Земуну и на Бановом Брду (Прес, април 2009) и она то не пориче, и даље тражи да јој се додели стан тврдећи да нема некретнине.
Такође би било добро да се спомене да је лично Томислав Николић реаговао када је октобра 2002. супруг Гордане Поп Лазић ухапшен јер је политичке неистомишљенике из ГСС напао гвозденом шипком. Николић је дотичног Слободана извукао из притвора и заташкао целу ствар, као и сијасет других глупости истог човека. Исти тај Николић је, користећи Шешељев боравак у Хагу и то што је водио странку уместо њега, трчао за Славком Јерковићем и вукао га за рукав да повуче кривичну пријаву против Гордане Поп Лазић за злоупотребу положаја и намештање некаквих тендера. Чак му је претио искључењем из странке. Где му је тада био морал и образ када је форсирао жену која је евидентно непоштена? Он је лично предложио Поп Лазићку за потпредседника Скупштине, иако је велика већина посланичког клуба радикала била против. Стигао је и да оде на сахрану њеног супруга, исплаче се и одржи говор. А док је човек био жив олајавао га је и причао на сва уста да је лош муж и још гори отац и да малтретира несрећну жену. А када га је та иста жена изнервирала (тј. када су се посвађали око плена) онда је постала "страшило које пред њим диже ноге" и "особа која му плаче на рамену због некаквих љубавница" док је она њега назвала "умним болесником" и "човеком који је њој плакао на рамену због љубавница и ванбрачне деце" (цитирала сам). И ко је онда ту луд? И пре тога, на оној седници ЦОУ кад су га искључили, је тврдио да му је два дана пре тога плакала и жалила се на све радикале а она је причала да је он њој плакао и тако у недоглед.
Док имамо овакве манијаке на челу странака неће нам бити боље. Гордана Поп Лазић није вредна даљег помена. За њу и радикали знају да је олош. А Томислав Николић упорно глуми некакво поштење и представља се као човек из средње класе док заправо ужива у новцу који добија од којекаквих Зечевића, Бека и сличних (питање је за шта му плаћају)
Томислав Николић није имао стан док није почео да се бави политиком. Живео је са супругом и синовима у Крагујевцу. Као посланик путовао је из Крагујевца у Београд све до 1998. године. Тада му је као потпредседнику владе додељен стан у Београду на коришћење. Да ли је то нормално будући да је ту функцију тек почео да врши када су га частили станом? Колико је онда станова требало да узме Коштуница који је био председник владе годинама? Колико благонаклоно би грађани Србије гледали на то да сада неко додели стан потпредседницима Дачићу, Ђелићу или Кркобабићу? А додељен му је 22. децембра 1998., четири месеца пред бомбардовање, када је у Србији било најтеже (решењем број 360-1978/98-01). Толико о патриотизму ...
Стан се налазио у булевару Лењина број 10А и имао је 186,47м2. Томислав Николић је откупио овај стан за 25.000 немачких марака али након тога стигло му је решење којим је морао да плати екстрапрофит. Иако је стан добио за џабе, имао је образа и да се буни против ове одлуке и да се жали Врховном суду. Тврдио је да је просечан стан по статистичком годишњаку имао 63.3 м2 а да је њему припадало четири пута толико јер их је у породици било четворо. Није му било јасно да се закон односи на доделу станова на привремено коришћење а не на откуп истих.
Стан је продао да би платио порез на екстрапрофит. Порез је плаћен у износу од 180.870 марака (није му урачунат износ од 25.000 колико је потрошио за откуп). Након тога Николићу је наводно остало 140.000 марака и он тврди да је за те паре купио стан у булевару АВНОЈ-а (сада др Зорана Ђинђића број 45И) од 97м2. Има логике у томе да је продао већи стан, намирио порез и купио мањи. Жалосно је то да Николић прећуткује да у истом улазу где се налази његов стан, постоји још један који се води на име његовог млађег сина Бранислава. Наводно дечко је сам зарадио и купио стан још пре три године иако је почетник на месту тренера у Телеоптику и нема више од тридесет година. Ал' је способан ...
За време своје политичке каријере Томислав Николић је саградио и кућу у Шумарицама (Крагујевац). Такође је саградио и кућу у Бајчетини (околина Крагујевца) а Гордана Поп Лазић тврди да гради кућу на Лединама (интервју у Политици). Она га ипак најбоље познаје и треба јој веровати. А где су ту аутомобили, храна, пиће, одећа, намештај и све остало што изискује трошак? Од којих пара је то купљено будући да синови Томе Николића раде тек пар година а супруга не ради? Од једне једине посланичке плате? Мало сутра!
У финансијском извештају СНС-а стоји да је Драгица Николић, Томина супруга, финансирала странку са преко 4000 еура. Драгица Николић је 1993. године проглашена за технолошки вишак у Застави и од тада не ради. Донације исте величине дали су и Николићеви синови (не би било лоше да сазнамо колике су им плате кад наводно оволико издвајају за странку). Донирао је и Драгичин брат Мирослав Латиновић ког је Тома удобно сместио и запослио као и свастике и још пола родбине. У следећем извештају очекујемо да и унуци испразне касице и дају свако по пар хиљада евра. Одакле?
Вреди споменути и да је Томислав Николић лично ургирао код Шешеља да не отпусти Гордану Поп Лазић из општине Земун када је дошао на власт и да је он навео да се прикључи радикалима. Искључиво на његово инсистирање Шешељ је дотичну даму предложио за министра иако није имала никакав стаж у странци. На његов предлог и ургенцију код Шешеља постала је и председник општине Земун. А онда је кренуло ... заједно са оцем пријавила се на конкурс за доделу парцеле и конкурс је затворен одмах када је стигла њихова (прва) пријава. Имали су договор са инвеститором по коме је оцу Гордане Поп Лазић припало 248.75м2 стамбено-пословног простора. Гордана Поп Лазић је ово продала и стрпала паре у џеп а потом тражила од Скупштине Србије да јој обезбеди стан јер наводно нема ништа. Иако није тајна да има куће у Земуну и на Бановом Брду (Прес, април 2009) и она то не пориче, и даље тражи да јој се додели стан тврдећи да нема некретнине.
Такође би било добро да се спомене да је лично Томислав Николић реаговао када је октобра 2002. супруг Гордане Поп Лазић ухапшен јер је политичке неистомишљенике из ГСС напао гвозденом шипком. Николић је дотичног Слободана извукао из притвора и заташкао целу ствар, као и сијасет других глупости истог човека. Исти тај Николић је, користећи Шешељев боравак у Хагу и то што је водио странку уместо њега, трчао за Славком Јерковићем и вукао га за рукав да повуче кривичну пријаву против Гордане Поп Лазић за злоупотребу положаја и намештање некаквих тендера. Чак му је претио искључењем из странке. Где му је тада био морал и образ када је форсирао жену која је евидентно непоштена? Он је лично предложио Поп Лазићку за потпредседника Скупштине, иако је велика већина посланичког клуба радикала била против. Стигао је и да оде на сахрану њеног супруга, исплаче се и одржи говор. А док је човек био жив олајавао га је и причао на сва уста да је лош муж и још гори отац и да малтретира несрећну жену. А када га је та иста жена изнервирала (тј. када су се посвађали око плена) онда је постала "страшило које пред њим диже ноге" и "особа која му плаче на рамену због некаквих љубавница" док је она њега назвала "умним болесником" и "човеком који је њој плакао на рамену због љубавница и ванбрачне деце" (цитирала сам). И ко је онда ту луд? И пре тога, на оној седници ЦОУ кад су га искључили, је тврдио да му је два дана пре тога плакала и жалила се на све радикале а она је причала да је он њој плакао и тако у недоглед.
Док имамо овакве манијаке на челу странака неће нам бити боље. Гордана Поп Лазић није вредна даљег помена. За њу и радикали знају да је олош. А Томислав Николић упорно глуми некакво поштење и представља се као човек из средње класе док заправо ужива у новцу који добија од којекаквих Зечевића, Бека и сличних (питање је за шта му плаћају)
Poslednja izmena:

Šešelj je odlučio da ona ne bude predsednik SO Zemun, ona je u to ubeđena, a i Slavko Jerković je to javno rekao. To treba da ima u vidu kad govori o meni.


...nek' se samo još jednom pojave , a ovakve tekstove o imovinskom stanju i prevarama i lažima kojima su pokušali da ih prevare me nije mrzelo da im svima otštampam i podelim, a i pročitam i to nedavno kada su došli po "stvari" iz Crvenog krsta koje smo sakupili i da uzmu pomoć.










