Da mi imamo državu i službu, prvo što bi trebalo uraditi bilo bi da se sasluša bivši tužilac Miljko Radosavljević da kaže ko mu je naredio da ide da sasluša Ratka Kneževića u Zagreb i šta mu je to rekao što neće da otkrije deset godina
Iznosite ozbiljne optužbe, možete biti ozbiljno optuženi za klevetu?
– Odlično, jedva čekam da me Ratko Knežević tuži.
U redu ako jedva čekate, nastavite…
– Posle pada vlasti u Srbiji, Knežević dobija zadatak od Amera i postaje njihov glavni informator, glavni za sve. Znači, on je bio glavni za analize političke, ekonomske, vojne, policijske, oslanjali su se dosta na njega. Tu već sarađuje s Draganom Đilasom. To potvrđuje i bivši ambasador Amerike u Beogradu Vilijam Montgomeri. On u svojim izveštajima kaže da su sve informacije koje je njima Ratko davao u Zagrebu bile tačne. Onda izmišlja aferu Pukanić, izmišlja aferu s cigaretama. Sve što je Pukanić rekao u papirima iz suda u Briju jasno se vidi. Jasno se vidi da je sve što je Pukanić pričao, kako je sam rekao, čuo od Ratka Kneževića. Danas, posle malo manje od dve decenije, vidimo da je sve to u stvari bio pritisak na Mila Đukanovića da privede Crnu Goru Evropi i NATO-u, to ništa drugo nije bilo. Jer NATO ide na to da gospodari celom jadranskom obalom i s jedne i s druge strane.
Ima li Knežević hrvatsko državljanstvo?
– On posle ’99. dobija hrvatsko državljanstvo. Nikada nije dobio britansko. Drže ga van zato što je operativac na terenu. Dobija punu zaštitu, lično mu je Tuđman dao pasoš, odnosno njegov sin Miroslav. Zato je učestvovao u satanizaciji Srbije i pokojnog premijera Zorana Đinđića, nije učestvovao u njegovom ubistvu, ali jeste u njegovoj u satanizaciji preko duvanske afere jer mu nikako nije odgovaralo, ni njemu ni Amerikancima, da Đinđić bude dobar s Canetom Subotićem.
Zašto je Cane trn u oku Ratku?
– Pa zbog druženja sa Đinđićem i Milom. Nije mu sigurno trn u oku što je prodao američke i britanske cigarete. Proizvodi sa Amerikancima direktno, direktno s njima proizvodi, kao i aferu. Njima odgovara Đinđić, odgovara im i Milo Đukanović, ali im ne odgovara Stanko Subotić. Ne odgovara im njegovo druženje s njima dvojicom. Kao što danas mnogima ne odgovara kad je neko dobar s Vučićem. Identična priča. E to je problem. Međutim, Đinđić je poznavao Zapad, on je tamo školovan, i on je njima jednostavno rekao za Caneta da je iks puta koristio njegov avion, i odmah je to zabeleženo negde. On je tim avionom odlazio na Zapad. Nije odlazio u Indiju, pa i da je odlazio tamo, to bi bilo zabeleženo na evropskim ekranima. Đinđić im kaže da taj čovek nije procesuiran, nije ni osuđivan, a to što ima neki izveštaj o nekome ne znači da je kriminalac dok ne bude sudskog epiloga o tome. Ali Ratko proizvodi duvansku aferu i za to koristi Pukanića. U stvari Italijane tu ne zanima Crna Gora, kao ni Amerikance, oni to koriste samo da bi upravljali političkim procesima koji njima odgovaraju u Crnoj Gori i Srbiji. Kad je ubijen Đinđić, Tadić stiže na vlast.
Nikada nisam ubio čoveka za pare
Šta je onda zasmetalo Zapadu?
– Onda im smeta vojska Srbije i Crne Gore, nju je trebalo razbiti, i Ratka uključuju u atentat na dvojicu vojnika. Kakvi klinci, kakav Ćuoićev sin, Ratko Mladić, kakve gluposti.
Govorite za ubistvo gardista u Topčideru?
– Da. Ratko organizuje i plaća ljude, u njega imaju poverenja posle atentata, posle 1999, kada je uspostavio lokatore, a te lokatore je postavljao njegov najodaniji čovek Milanče zvani Džoni. On je ubijen aprila 2001. ispred „Pinka”, kod one samoposluge. U kući su našli značku crnogorskog DB-a, a nije teško zaključiti ko je naredio to ubistvo. Kneževiću, crni sine…
On je bio blizak s Ratkom?
– Najbliži. On postavlja lokatore, on sve radi, on je bio prvi oficir Ratka Kneževića, koga ovaj sklanja.
Da se vratimo na ubistvo vojnika u Topčideru.
– Kad su vojnici stradali, 2004. godine, posle toga se rastura vojska. Ove moje informacije najbolje može da potvrdi Svetozar Marović, koji je tu bio. Tu je i Maraš, koji je bio ministar vojni. Znači, da bi se rasturila zajednica Srbije i Crne Gore, trebalo je prvo razbiti vojsku. To je to, to je sve rađeno tako. Onda Ratko malo miruje i dolazi atentat na Pukanića 2008. godine. Oni su imali sve već gotovo, koga da optuže, da iznesu da su naručioci i organizatori iz Srbije, a izvršioci su Hrvati. Ili, ako nisu, neka kaže Joca Amsterdam ko je. Znači, on je svedočio pet i po sati na sudu u Zagrebu i trudio se da uveri sud da je on Pukanićev prijatelj. Međutim, iz telefonskih listinga i telefonskih poruka jasno se vidi da se oni mesecima nisu čuli i videli, on i Pukanić. Onda dolazi ta 2009. godina, kad Ratko Knežević preko Dragana Đilasa postavlja šefa beogradske policije Darka Senića, svog rođaka, tako da ima i tu uvid u sve.
Kome je Senić rođak?
