Pleme Kuči

  • Začetnik teme Začetnik teme Kuber
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Slavan:
Prevodim onako kako se prevodi, to nije i ne može biti dokaz o postojanju "crnogorske nacije". Meni ne treba google translate za prevod, za razliku od tebe, mogu sam da prevedem, jer znam italijanski. I nemoj ti da mi tumačiš italijanski, molim te, kad ga ne govoriš. Narod se na italijanskom kaže "nazione". U svim tim slučajevima, a objasnio sam ti značenje tog termina u nekim stranim jezicima, ovo "crnogorski" može da se odnosi samo na pripadnost državi Crnoj Gori, a ne crnogorskoj naciji i ne može biti nikakav dokaz za to što hoćeš da dokažeš.

Ja sam i potvrdio da Crnogorci vuku identitet i iz države, tj. državnosti. Naravno, ne negiram crnogorsku naciju, a to što je neki Srbi negiraju, možda ste i vi nacionalni Crnogorci sami krivi, kad negirate srpsko etničko poreklo i mislite da imate više prava od Srba u Crnoj Gori. Oni nisu došli iz Srbije, nisu Srbijanci i nisu postali od Crnogoraca, već su autohton i državotvoran narod Crne Gore. Takve reakcije nekih Crnogoraca, rađaju kontrareakcije.

Za Srbe termin Crnogorac i jeste isto što i Šumadinac, Hercegovac, Bosanac, samo što ima i još jedno značenje. Opšte poznata i dokazana stvar, Crnogorci su etnički Srbi.
Kliknite za proširenje...

Neću da te učim italijanskom, niti ga znam dobro, ali ima ko zna da me uputi u neke stvari - italijanski narod je najčešće "popolo italiano", američki narod "popolo americano", crnogorski narod "popolo montenegrino" ili "gente del montenegro" (narod Crne Gore). Italijanska nacija je "nazione italiana" ili "nazione del Italia" (nacija Italije). Naravno nacija se u najvećem dijelu čovječanstva poklapa sa državljanstvom, što ovdje na Balkanu nije slučaj (ovdje je sve naopako) - upravo je o tome ispravno govorio Moračanin. Tako da kad Italijani kažu nacija, onda i misle nacija - druga je stvar što naša poimanja nacije nisu ista sa njihovim. Naravno da ne postoji crnogorska nacija u modernom smislu 1522. godine ili za vrijeme vladike Danila početkom XVIII vijeka, ali još ti tadašnji pomeni crnogorske nacije ukazuju da kasniji nastanak moderne crnogorske nacije nije bio baš slučajan, niti je plod nečije zavjere, već je moderna crnogorska nacija kada je nastala (a i nije morala nastati) imala duboke korijene.

Što se tiče etničkog porijekla Crnogoraca, ono sigurno nije isključivo etnički srpsko kako ti kažeš - već su Crnogorci miješavima etničkih Slovena iz ranog srednjeg vijeka (Dukljana i Srba ili obratno ako ti je milije) sa neslovenima (mahom Vlasima i dijelom Arbanasima). E ideološki, pa dijelom i kulturološki za Crnogorce već možemo reći da pripadaju Srbima - oni su Crnu Goru stvarali sa reiniscencijom na srednjovjekovnu srpsku državu koju su htjeli da obnove (Dušanovo carstvo), služili se ostavštinom te države (Dušanov zakonik), bili pripadnici nekadašnje službene vjere te države (pravoslavlje, ponekad i izjednačeno sa srpstvom), govorili slovenskim jezikom kojeg su nazivali slavjanosrpskim (ili srpskim) itd. Ali su u kulturološkom smislu istovremeno i imali određene posebnosti koje drugi Srbi nisu imali.

Za mene i većinu stanovnika Crne Gore, a najvažnije i za samu državu Crnu Goru - Srbi nisu nacionalna manjina. Neki Srbin iz Crne Gore nije ništa manje utkan u Crnu Goru nego neki nacionalni Crnogorac. I to niko ne negira.

Zadnju tvoju rečenicu neću da komentarišem jer negira sve ono što si prije rekao.
 
sumljiv_tip:
mada mi nije poznato da je neko video Vlaha u Cg, teorije je krajnje interesantna, crpi informacijne od najsjajnijih postustaskih teorija zapadne brace, o nekakvim vlasima koje je SPC prevarila da su Srbi, i pod istom devizom koriste je i Dukljani i Hrvati, jer ako kojim slucajem dokazemo da smo od nekakvih Vlaha onda nismo od Srba, a ne daj Boze da smo od Srba, inace implikacije ovoga su nenadmasne po crnogorski indetitet, umesto da kao do sada pevaju o caru Dusanu i Obilicu, Crnogorci posto su od Vlaha, a ne nekih tamo udaljenih i posve razlicitih Srba, pisace epske pesme o grofu Drakuli i Causesku, a to ce sve brizno kao Vuk nekada zapisivati oci crnogorskog jezika, zajedno sa svojom rumunskom braca, a Djukanovic, bivsi rancer posudjenih dalmatinskih ovaca i prasica, osnovace neku novu Sekuritateu, sa akcentom na departman vlaskih ekstrasensa iliti vracara, da se suprostavi najnovijim velikosrpskim projektima.
Kliknite za proširenje...

Sumnjiv tipe - mijenjaj nick :D Valjda bi ti trebao da budeš sumnjiv tip i da prvi posumnjaš u ono kako su nam predočavali, a i dalje predočavaju istoriju u školama (ovo se ne odnosi na istoriografiju, jer ako želiš, nači ćeš radova o Vlasima na ovim našim prostorima).
Vlasi Nikšiki, vlasi Banjani, vlasi Riđani, vlasi Drobnjaci, vlasi Njeguši, vlasi Paštrovići itd. Pomena koliko hoćeš. Naravno, ovdje je riječ o posrbljenim Vlasima, ali i ne samo o njima - ova plemena su prvobitno bila Vlaška (i ime im ga daje ;)), ali su vremenom slovenizirana (posrbljena ako ti je milije), a onda su u sastav ovih plemena vremenom ušli i Sloveni - tako da ona kasnije (od XVI vijeka ako ne i ranije) više nisu bila čisto etnički vlaška, već slovensko-vlaška. A kulturološki srpska. Ali dijelom su sačuvali i elementa upravo vlaških običaja - evo šta kaže Alberto Fortis u svojoj knjizi "Put po Dalmaciji" o tamošnim Morlacima:

Turci su kod Morlaka veoma omraženi, jer su njihovi preci u te predjele doseljeni pod pritiskom najezde Turaka. „Morlak je gostoljubiv i darežljiv po rođenju, otvara svoju ubogu kolibicu, strancu, sav se pretrgne da ga dobro posluži, ne tražeći i često uporno odbijajući svaku zahvalnost”, kaže Fortis. Gostoljublje kod Marlaka vrlina je kako imućnih, tako i siromaha, o čemu Fortis posebno ističe: „Kad Morlak na putu padne na konak svome domaćinu ili rođaku, najstarija djevojka u porodici, dočeka ga i poljubi kad sjaše s konja, na ulazu u kuću. Putnik druge narodnosti ne uživa lako te ženske ljubaznosti, naprotiv, kriju se ako su mlade i drže se povučeno”.
Nijedan se Morlak ne ponižava toliko da traži milostinju od namjernika. Morlaci ne drže mnogo do domaćih dobara: „U toj su pojedinosti slični Hotentotima, jer za nedjelju raspu ono što bi im moralo biti dovoljno za nekoliko mjeseci, samo ako se pruži prilika za veselje. U vrijeme svadbe, za svetački dan zaštitnika porodice, o dolasku rođaka ili prijatelja, i bilo kom povodu za radost, neumjereno se pije i jede sve što ima u kući. Poslije je Morlak štedljiv i više no što treba”.
Fortis ističe da su Morlaci veoma tačni, pa kaže: „Dogodi li se da ne mogne da u određeno i ugovoreno vrijeme vrati pozajmicu, on dođe s kakvim darom svome povjeriocu da zamoli za duži rok. Često se dogodi da od roka do roka i od dara do dara plati dvostruko više nego što je trebalo”.
Kod Morlaka je prijateljstvo veoma postojano. Evo i za to primjera: „Oni su od prijateljstva stvorili gotovo vjerski zakon i ta se sveta spona sklapa pred oltarima. Slovenski obred ima poseban blagoslov da bi se svečano vezala dva prijatelja, ili dvije prijateljice. Tako svečano sjedinjeni prijatelji zovu se pobratimi, a žene posestrime.
Dužnosti su obredom povezanih prijatelja da jedan drugome pomaže u kakvoj nevolji i pogibelji, da osvećuju nepravde nanesene drugu itd. Prijateljstvo može da seže dotle da se stavi na kocku i izgubi život za pobratima i nijesu rijetki primjeri takvih žrtava. Kada bi se dogodilo da među pobratimima izbije nesloga, čitav bi obližnji kraj o tome govorio kao o sablažnjivoj sramoti”.
Prijateljstva su kod Morlaka veoma česta, jaka i sveta. Njihova neprijateljstva se veoma teško zaboravljaju. Ona se prenose sa oca na sina, a majke ne propuštaju podsjetiti nejake dječake na obavezu da ih čeka čin osvete roditelja, ako je na nesreću ubijen i često im pokazuju okrvavljenu košulju, ili oružje pokojnika.
Morlak po prirodi naginje činiti dobro svome bližnjemu; on je silno zahvalan i za najneznatnija dobročinstva, ali jao onome ko mu nanese zlo ili ga uvrijedi. Osveta i pravda među tim ljudima odgovaraju istom pojmu. Stara porodična neprijateljstva i lične osvete mogu izazvati krvoproliće poslije mnogo i mnogo godina.
Ubica nekog Morlaka, koji ima jaku rodbinu, obično se mora potucati od sela do sela, krijući se po više godina. Ako je bio dovoljno vješt i spretan i umakao potrazi svojih gonitelja, a uz to i zgrnuo nešto novca, poslije izvjesnog vremena nastoji da dobije oproštaj i pomilovanje, kao i pomirenje, a za pregovaranje o uslovima moli i dobija zajamčen prolaz, koji se vjerno poštuje na riječ.
On nalazi posrednike, koji određenog dana sastavljaju dva neprijateljska roda. Poslije uvoda u pregovore, krivac se pripušta na mjesto sastanka, i on se vuče četvoronoške po zemlji, dok mu o vratu visi puška, samokres, pištolj koji se pali pomoću kremena, ili nož kojim je izvršeno ubistvo. Dok on stoji u tako pokornom položaju, jedan ili više rođaka nabrajaju o pokojniku, koji često podižu duhove na osvetu i četvoronožno presamićenog krivca izvrgavaju teškoj opasnosti.U ponekim mjestima, muškarci oštećene strane meću pod grlo krivca vatreno, ili hladno oružje i poslije dugog opiranja pristaju da prime krvarinu u novcu.
Morlaci su stoku napasali na planinskim pasnjacima i u zaledju u proljecnim i ljetnim mjesecima, a u zimskom periodu su se spustali u Primorje zbog blage mediteranske klime. Kuce Morlaka su veoma skromne, zidane od klesanog kamena u krecnom malteru kod boljestojecih domacina. Medjutim, siromasniji stanovnici ovih krajeva zivjeli su u primitivnim kucama ozidanih lomljenim kamenom od suvomedje. Goveda i ovce u najvecem broju su drzana na otvorenom prostoru u ogradjenim torovima, pa su trpjela veliku hladnocu u zimskom periodu i nesnosne vrucine u ljetnjem periodu. Mlijeko i mlijecni proizvodi, sir, maslo i kisjelo mlijeko su osrednjeg kvaliteta zbog nepostojanja elementarnih higijenskih uslova.
Kod Morlaka je veoma izrazeno praznovjerje, pa oni vjeruju u vjestice, vampire, vukodlake, zloduhe, utvare i vradzbine. Kao i u Transilvaniji, Morlaci vjeruju u vampire koji djeci sisu krv.
Prosidba djevojaka vrsi se na nacin da roditelji ugovaraju brakove iako se mladenci ne poznaju i nijesu se vidjeli. Momkov otac ili drugi rodjak prosi djevojku od njenih roditelja. Ukoliko u kuci ima vise djevojaka, postuje se pravo prvorodjenja, odnosno prosi se najstarija djevojka u kuci.
Uglavnom se udovoljava proscu, nezavisno od toga da li dolazi iz bogate ili siromasne porodice, odnosno da li je sluga ili kmet. Kad je prosac zaprosio djevojku i dobio potvrdan odgovor, dovodi mladozenju da se sa mladom upozna. Ukoliko se jedno drugom dopadnu, brak je ugovoren. Djevojka ima slobodu da podje da vidi mladozenjinu kucu i porodicu i slobodno odluci da li ce se udati za tog mladozenju. Ukoliko je zadovoljna, vraca se u ocinsku kucu buduceg muza zajedno sa djeverima i prijateljima da se utvrdi vrijeme vjencanju.
Za utvrdjeni dan vjencanja mladozenja kupi rodbinu i prijatelje koji se zovu svati. Ovi se lijepo obuku, pojasu konje i podju djevojackoj kuci. Svatovi su okiceni paunovim perjem zadjenutim za kapu. Svatovi su dobro naoruzani puskama, revolverima i samokresima kako radi veselja i senlucenja, tako i da bi odbili svaki napad na njih u cilju otimanja nevjeste.
Takvi napadi na svatove su se desavali u proslosti i zavrsavali krvavim raspletima. U istoriji je poznat slucaj zenidbe Sibinjanin Janka koji je zaprosio Janju Temisvarku. Jankovu cast je branio Sekul, Jankov necak, sto je opjevano u poznatoj narodnoj pjesmi. Borbe sa svatovima su zabiljezene grubim bareljefima na nadgrobnim spomenicima na mjestima sukoba.
Mlada pod velom i vijencem na glavi uvodi se u crkvu gdje se obavlja sveti obred vjencanja. Nakon obavljenog obreda, svatovi mladu odvode mladozenjinoj kuci. U svatovima su odredjene duznosti pa “prvinac” pjevajuci ide ispred svatova. Barjaktar nosi svilenu zastavu na cijem koplju je nasadjena jabuka. Uobicajeno je da su dva barjaktara, a na svadbama imucnijeh domacina cetiri.
Duznost starog svata vrsi najcasnija i najdostojanstvenija licnost u porodici mladozenje. “Staceo” izvrsava zapovijesti starog svata. Mladu vode dva djevera, mladozenjina brata i oni imaju zadatak da paze na mladu.
Kum je veoma vazna licnost na svadbi i njemu se pridaje posebna paznja i pocast. Komordzija pazi i cuva mladinu skrinju u kojoj ona donosi miraz. Caus, kao majstor ceremonije nosi stap, ide iza svatova i pazi da se svatovi krecu odredjenim redom.
U svatovima se nosi buklija napunjena vinom iz koje se pije vino kako na putu, tako i za stolom. Kad se svatovi primaknu mladozenjinoj kuci, nekoliko svatova trci prema njegovoj kuci i ko od njih prvi stigne, dobije maramu izvezenu na dva kraja.
Domacin kuce docekuje svatove, a prije nego sto mlada sjase s konja daju joj da pomiluje musko dijete.
Kada mlada sjase s konja, klekne i poljubi prag od mladozenjine kuce.
Svekrva docekuje mladu dajuci joj reseto napunjeno zitom i raznim vocem, najcesce orasima, bademima i ljesnicima. Mlada uzima reseto i zahvati iz njega pa baca po svatovima iza ledja.
Na dan dolaska mlada ne ruca sa svatovima, vec za posebnim stolom zajedno sa djeverima i “staceom”.
 
Poslednja izmena:
Да ли има ентографских/лексикографских доказа о томе да су херцековачка/брдска и друга племена влашка, или се то закључује само на основу тога да се наводе као Власи у одређеним изворима? ("само" јер ако Власи говоре нашим језиком, носе наша имена, итд, шта их онда чини Власима, сем катунске организације?)
 
srbincrnogorac:
Dali su brdska plemena vlaska ??
Kliknite za proširenje...

Da i ne.
Pravilnije je reći, da su mješavina crnih Vlaha (Morlaka) i izbjeglica iz okruženja.
U Brdima su se najviše zadržali tipični običaji Morlaka što su doseljenici vjerovatno prihvatali.

Takvi stari običaji, neke karakteristične riječi i izrazi, kao i pjesma, nošnja, igre i slično, su najsličnije sa onima iz Hercegovine i Krajine.
ja mislim, da to nije slučajno i da to ima neke veze sa premještanjem toga stanovništva.
Bar 80% Krajišnika će potvrditi, da predanja govore, da su njihovi preci iz CG.

Meni je interesantnija jedna druga stvar:
Poznato je svima, da je ogroman broj Šumadije pa sve tamo do Užica i Beograda naseljen Crnogorcima ali ti su skoro svi prihvatili običaje toga kraja i malo je ostalo onoga iz CG što sa Hercegovinom i Krajinom nije slučaj.
Dosta sam o tome razmišljao ali ne mogu naći odgovora.
Kao da su u Hercegovini i Krajini bili nekako izolovani od drugih i zadržali su nešto od tih starih običaja iz kulture svoga kraja. U drugim krajevima Srbije, Albanije,Italije i drugih zemalja su se nekako utopili u novu okolinu i brzo se asimilirali.

Naravno da su i u nekim drugim stvarima koje nisu tradicionalne i vjekovne (Morlačke) već novijeg datuma velike razlike među Hercegovcima i Krajišnicima što se vjere tiče. Krajišnici su većinom pravoslavni narod a Hercegovci uglavnom katolici ali oni najveći. Oni što su pravoslavni se danas izjašnjavaju kao Srbi ito oni najveći.
Dakle i jedni i drugi su što se vjere tiče "oni najveći".
Poznato je, da Morlaci nisu bili vjernici ili su bili kao i Sloveni mnogobožci.

http://albertofortis.wordpress.com/...erto-fortis-u-svom-cuvenom-spisu-1774-godine/
 
Poslednja izmena:
Lepo zapazanje .E sada , precenjen je taj udeo vlaha medju Crnogorcima i Hercegovcima (o Krajisnicima necu ,jer su oni posebna tema ,negde ima ostataka starosedelaca vlaha ,a u nekim krajevima nema ).Dakle ,sam termin vlah nije uvek etnickog porekla ,u brdima se gotovo nikada ne pominje termin vlah ,pogotovo ne kao etnicki .Izucavajuci istoriu brdskih plemena ,uvideo sam da je tamo tesko iskonstruisati neko vlsko ime(odvojrno od srpskog).Bajo je rekao sve u jednoj recenici iznad ,to je cela definicija .Srbi su svuda mesani sa ostatcima starosedelaca ,ne vidim da je to drugacije u cg ,ali nema govora da se radi o nekoj vecini ,kao sto se pretstavlja iz politickih razloga.Najlakse je osporiti neki narod negde ,verujem da bi tako mogli i za Rasku reci ,samo iz razloga sto vlada reciprocitet argumenata .
 
Bajo Pivljanin:
Да ли има ентографских/лексикографских доказа о томе да су херцековачка/брдска и друга племена влашка, или се то закључује само на основу тога да се наводе као Власи у одређеним изворима? ("само" јер ако Власи говоре нашим језиком, носе наша имена, итд, шта их онда чини Власима, сем катунске организације?)
Kliknite za proširenje...

Bajo ja uvijek govorim da su ta plemena najprije bila etnički Vlaška, pa poslovenjena (ona koja su primila pravoslavlje bolje reći posrbljena), a onda su sve manje opstajala kao Vlaška u etničkom smislu, već su postajala slovensko-vlaška, to jest vlaška sa malim v. Mi ćemo već krajem XIII vijeka nalaziti slovenska imena kod Vlaha Drobnjaka - što znači da su već tada posrbljeni, ali se još uvijek jasno odvajaju od Slovena u izvorima tokom cijelog XIV pa i XV vijeka. Ali će vremenom doći do miješanja i prodiranja Slovena u ta plemena. Evo da krajnje uprostim - kad su Sloveni došli oni zauzimaju župe, dok se u planinčine sklanja domorodačko stanovništvo. Vrlo brzo oni ostvaruju kontakt, ali živeći jedni pored drugih. Ono što će Slovene pokrenuti ka tim vlaškim staništima će biti prodor Osmanlija, pa će tako doći i do njihovog miješanja (Ivan Crnojević se povleči iz ravnice u Katune).
Po jednoj od teorija za koju nisam siguran da li je ispravna, prije toga je došlo do prodora Osmanlija u Makedoniju u drugoj polovini XIV vijeka, a to će prethodno na ove naše dinarske planine, dovesti u ta relativno pusta područja tamošnje Vlahe, ali će oni od tamo već doći kao posrbljeni.

U istorijskim izvorima prvi spomen vlaha Riđana je iz 1335. godine. Kod njih u tom vijeku registrujemo imena kao Nenul, Dragolin, Bogdan, ili ženska imena - Radula, Dobrula, Prvula i dr.
Banjani se spominju prvi put 1319. godine, 1422. spominje se „vlachi de caton Dragasce de Bagnani“, a kao pleme prvi put 1428. godine „Vitus Danielis de generatione Morlacorum Bagnani“.
U najstarijem pomenu Drobnjaka od 3. decembra 1285. godine kaže se da Bratinja Drobnjak i drugi Vlasi uzimaju obavezu da plate Jovanu Pečenegu deset perpera. O kasnijim spomenima vlaha Drobnjaka ima u Kovijanićevoj knjizi čije sam djelove postavio.
U veoma brojnim paštrovskim ispravama XIII i XIV vijeka u crnogorskom plemenu Paštrovići pominju se imena rumunskih stočara Vlaha: Negul, Harube, Hekula, Urso i dr., dok se ime Drakul može naći i sad, a prezime Drakulović i šire u Crnoj Gori.

U djelovima prema Hercegovini, Vlasi su bili u velikom broju. Ovdje su Vlasi smatrani za poromanjene balkanske starosjedioce. Upravo s područja Bosne vojvode Sandalja 1453. godine u okolinu Kotora su se doselili Vlasi, da je Stefanica Crnojević zatražio od Kotora da se oni naoružaju i stave pod njegovu komandu. Dokumenta kazuju da su naoružani Vlasi učestvovali u vojnim akcijama Stefanice Crnojevića.
K. Jireček računa u Vlahe crnogorska plemena Banjane, Nikšiće, Drobnjake itd, dok S. Ćirković precizira da su to: Banjani, Bačići, Bobani, Bogdašići, Drobnjaci, Zupci, Kresojevići, Mataguži, Nikšići, Liverovići, Riđani i Ugarci.

A evo šta o etničkom sastavu Zete u srenjem vijeku piše dr Ivan Božić, objašnjavajući zašto se pojam Zete u srednjem vijeku poistovjećivao sa Albanijom:

“Treba uzeti u obzir da je slovenski, arbanaški i romanski elemenat izmiješano živio po gradovima (Romani i Sloveni; Romani, Sloveni i Arbanasi) i u njihovom zaleđu (Sloveni i Arbanasi, a prema sadašnjoj Hercegovini u sve većem broju Vlasi). Na jaki slovenski sloj u Skadru i oko njega nadovezivao se po gornjozetskim brdima i ravnicama pojas arbanaškog življa, sporadično rasijanog i po daljim predjelima.Bez ikakvih etničkih ili nacionalnih predrasuda, jedni pored drugih (isto kao i u oblasti Ivana Kastriota), ponegdje jedva razgraničeni, a rodbinskim vezama čvrsto spojeni, živjeli su u svojoj sredini na isti način, sudarali se sa istim privrednim i društvenim problemima i imali ista shvatanja o moralnim normama. Vjerovatno je to i doprinijelo pojavi da njihovu zemlju savremenici ponekad nazivaju istim imenom. Najveće razlike među ljudima stvarala je crkvena organizacija, pravoslavna i katolička. Pravoslavni vjernici, čvrsto vezani za srpsku crkvu i nemanjićke tradicije, u oprečnosti prema latinskom svijetu primorja, osjećali su bliskost sa srpskom etničkom zajednicom i za nju se vezivali preko crkve, jezika, pisanih spomenika i pravnih običaja.”
(“Istorija Crne Gore”,knjiga 2, tom II, Zeta u Despotovini, Titograd, 1970, str. 138.)
 
Poslednja izmena:
Znam ljude ciji su rodoslovi jako stari ,datiraju iz 14 veka i nemaju ni jedno drugo ime u rodoslovu , osim srpskih.Iz okoline Skadra inace (Bar i okolina )
Vasojevici kao najbrojnije brdsko pleme ,nikada nisu dovodjeni u vezu sa vlasima ??Ja barem nemam takvih podataka ??
Odkud toliki arbanasi po Zeti tada???
 
srbincrnogorac:
Znam ljude ciji su rodoslovi jako stari ,datiraju iz 14 veka i nemaju ni jedno drugo ime u rodoslovu , osim srpskih.Iz okoline Skadra inace (Bar i okolina )
Vasojevici kao najbrojnije brdsko pleme ,nikada nisu dovodjeni u vezu sa vlasima ??Ja barem nemam takvih podataka ??
Odkud toliki arbanasi po Zeti tada???
Kliknite za proširenje...

Zar zaista vjeruješ u istinitost rodoslova iz XIV vijeka? Pa Božić govori o srednjovjekovnoj Zeti, a u nju je ulazio i dobar dio današnje sjeverne Albanije uz skadarski kraj.
 
Poslednja izmena:
Sumnjiv tipe - mijenjaj nick Valjda bi ti trebao da budeš sumnjiv tip i da prvi posumnjaš u ono kako su nam predočavali, a i dalje predočavaju istoriju u školama (ovo se ne odnosi na istoriografiju, jer ako želiš, nači ćeš radova o Vlasima na ovim našim prostorima).
Vlasi Nikšiki, vlasi Banjani, vlasi Riđani, vlasi Drobnjaci, vlasi Njeguši, vlasi Paštrovići itd. Pomena koliko hoćeš. Naravno, ovdje je riječ o posrbljenim Vlasima, ali i ne samo o njima - ova plemena su prvobitno bila Vlaška (i ime im ga daje ), ali su vremenom slovenizirana (posrbljena ako ti je milije), a onda su u sastav ovih plemena vremenom ušli i Sloveni - tako da ona kasnije (od XVI vijeka ako ne i ranije) više nisu bila čisto etnički vlaška, već slovensko-vlaška. A kulturološki srpska. Ali dijelom su sačuvali i elementa upravo vlaških običaja - evo šta kaže Alberto Fortis u svojoj knjizi "Put po Dalmaciji" o tamošnim Morlacima:
Kliknite za proširenje...
` mi smo svi od Vlaha, romanizovanog balkanskog stanovnistva, svako od nas je mesavina starosedelaca i Slovena , sam korpus svih balkanskih naroda kao jedan od osnovnih gradivnih elemenata ukljucuje starosedeoce, koji su se vec u prvim vekovima asimilovali, ali stvar je u sledecem: ovde se pravi nekakva potpuno ispolitizovana konstrukcija, koja spada u primenjenu istoriju, i predstavlja nove vrhunce milogorstva, kao integralne doktrine, kako su Crnogorci od nekakvih Vlaha, kako ne bi kojim slucajem bilo da su od Srba, ali to je po onoj Njegusevoj "davljenik se za penu hvata", u nedostatku argumenata o posebnosti njihove nacije, junackim Crnogorcima vise nije problem ni da budu od mirnih, pasivnih i poslusnih Vlaha, a zatim tu dolaze u obzir i Albanci, crveni Hrvati, nekakvih zecanji, dukljani, Latini, sve, sve, samo da nisu od tamo neki egzoticnih i udaljenih Srba, sa kojima su mozda slucajno par puta ukrstila koplja, ali iskljucivo prilikom borbe protiv velikosrpske hegemonije. Dok se potpuno zanemaruju cinjenice, da od srednjeg veka tamo ne postoje nikakvi vlasi, da termin Vlah u srednjevekovnom srpskog zakonodavstvu oznacava pastira, da su ti vlasi vec u doba Nemanjica, ako je suditi po njihovim imena, potpuno posrbljeni, a vecina i pre.
 
Poslednja izmena:
Casino Royal:
Zar zaista vjeruješ u istinitost rodoslova iz XIV vijeka? Pa Božić govori o srednjovjekovnoj Zeti, a u nju je ulazio i dobar dio današnje sjeverne Albanije uz skadarski kraj.
Kliknite za proširenje...

Naravno da verujem ,ljudi su dali pare i jos nekoliko puta naknadno istrazili rodoslov (uz pomoc arheologa ).
Ah , to sam prevideo za sever Albanije .
Nego nije mi jasno ,citao sam neke tekstove iz DANU ,zar oni ne mogu da promene tumacenja u koima se termin Hrvat koristi za Slovene ,a na tome se zasniva vecina onog sto propagiraju koliko sam shvatio ,to je vec bajato .Cak je i na wikipediji to poznato i prihvaceno kao izmisljotina ?:)
Mislim na ljetopis naravno .
 
Arberi:
Ovde imas "DINASTIJE BALSHA" , govorise se za Zetu u srednji vek , ima 358 stranica , author je GIUSEPPE GELCICH
http://books.google.com/books?id=Wr...lt&ct=book-thumbnail&resnum=6&ved=0CEUQ6wEwBQ
Kliknite za proširenje...

I Marko Miljanov pise nesto o tome :
Јуначка сиромаштина

С овога Арбанаси ласно сиромаштину подносе, боље од другога. Он кад се не може богатством другоме равњат', он гледа оружем да иза њега не стане, па је друго све надокнађено. Ако није он, ни његов фис, грђи од другога да га нитко прекорит с тијем не може, другу сиромаштину сваку ласно подноси и трпи Арбанас, више но други, особито који живе у велике тврђе и кршнате сапртије, почињући од Зете и Скадра до Дечана и Пећи и Ђаковице, око Проклетија кудијен и је насељива Свети Климента, крио ји' од Турака послије Кастриотове смрти....
http://montenegrina.net/pages/pages1/knjizevnost/zivot_i_obicaji_arbanasa_m_miljanov.htm
 
sumljiv_tip:
` mi smo svi od Vlaha, romanizovanog balkanskog stanovnistva, svako od nas je mesavina starosedelaca i Slovena , sam korpus svih balkanskih naroda kao jedan od osnovnih gradivnih elemenata ukljucuje starosedeoce, koji su se vec u prvim vekovima asimilovali, ali stvar je u sledecem: ovde se pravi nekakva potpuno ispolitizovana konstrukcija, koja spada u primenjenu istoriju, i predstavlja nove vrhunce milogorstva, kao integralne doktrine, kako su Crnogorci od nekakvih Vlaha, kako ne bi kojim slucajem bilo da su od Srba, ali to je po onoj Njegusevoj "davljenik se za penu hvata", u nedostatku argumenata o posebnosti njihove nacije, junackim Crnogorcima vise nije problem ni da budu od mirnih, pasivnih i poslusnih Vlaha, a zatim tu dolaze u obzir i Albanci, crveni Hrvati, nekakvih zecanji, dukljani, Latini, sve, sve, samo da nisu od tamo neki egzoticnih i udaljenih Srba, sa kojima su mozda slucajno par puta ukrstila koplja, ali iskljucivo prilikom borbe protiv velikosrpske hegemonije. Dok se potpuno zanemaruju cinjenice, da od srednjeg veka tamo ne postoje nikakvi vlasi, da termin Vlah u srednjevekovnom srpskog zakonodavstvu oznacava pastira, da su ti vlasi vec u doba Nemanjica, ako je suditi po njihovim imena, potpuno posrbljeni, a vecina i pre.
Kliknite za proširenje...

I ne samo to ,nego se u vise izvora navodi da su ovi prostora potpuno opusteli od navale Avara i da se Srbi tu naseljavaju .Dakle ,kako ima toliko izvesnih vlaha ,ako su prostori opustoseni ??Ne sporim da postoji odredjen udeo ,ali koliko vidim ovde za svakog govorire da je vlah .
 
Poslednja izmena:
Arberi:
I Marko Miljanov pise nesto o tome :
Јуначка сиромаштина

С овога Арбанаси ласно сиромаштину подносе, боље од другога. Он кад се не може богатством другоме равњат', он гледа оружем да иза њега не стане, па је друго све надокнађено. Ако није он, ни његов фис, грђи од другога да га нитко прекорит с тијем не може, другу сиромаштину сваку ласно подноси и трпи Арбанас, више но други, особито који живе у велике тврђе и кршнате сапртије, почињући од Зете и Скадра до Дечана и Пећи и Ђаковице, око Проклетија кудијен и је насељива Свети Климента, крио ји' од Турака послије Кастриотове смрти....
http://montenegrina.net/pages/pages1/knjizevnost/zivot_i_obicaji_arbanasa_m_miljanov.htm
Kliknite za proširenje...

Marko Miljanov nije imao nedoumice oko svog indentiteta :)
A i izvor je dobar .
Nego ,poenta je da su Balsici Arbanasi ,ili ?Da ne citam ceo tekst
 
Arberi:
Neznam za Crnojevica :)
Ali za Skenderbega znam dosta
Kliknite za proširenje...

Ovo za Crnojevica je bilo trik pitanje ;)
Jer ima njih dosta koji forsiraju teze o Crnojevcicu ,Obilicu ,Lazaru kao Arbanasima(sto je po meni neutemeljeno , i ekstremno )
Znam i ja nesto o njemu ,ali se uglavnom drzim zvanicne verzije ,bio je Arbanas ,jako blizak Srbima, i saveznik u borbi .
Jel ima nesto interesantno jos o Skenderbegu ,oko njegove narodnosti,sto bi mogao dodati na ovu moju definiciju ?
 
Arberi:
Ovde imas "DINASTIJE BALSHA" , govorise za Zetu u srednji vek , ima 358 stranica , author je GIUSEPPE GELCICH
http://books.google.com/books?id=Wr...lt&ct=book-thumbnail&resnum=6&ved=0CEUQ6wEwBQ
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da otvorim knjigu. U svakom slučaju Balšići su po svemu sudeći ipak francuskog porijekla i došli su u Zetu kao feudalci sa Jelenom Anžujskom - tad je zabilježen u njenom okruženju neki Mate Balšić. Postoji varijanta i da su vlaškog etničkog porijekla. Za njih možemo reći da su bili najprije zetski, ali i srpski i albanski feudalci.
 
srbincrnogorac:
Ovo za Crnojevica je bilo trik pitanje ;)
Jer ima njih dosta koji forsiraju teze o Crnojevcicu ,Obilicu ,Lazaru kao Arbanasima(sto je po meni neutemeljeno , i ekstremno )
Znam i ja nesto o njemu ,ali se uglavnom drzim zvanicne verzije ,bio je Arbanas ,jako blizak Srbima, i saveznik u borbi .
Jel ima nesto interesantno jos o Skenderbegu ,oko njegove narodnosti,sto bi mogao dodati na ovu moju definiciju ?
Kliknite za proširenje...

Ovde imas nesto :
http://forum.krstarica.com/showthre...-je-Sloven?p=12144192&viewfull=1#post12144192
http://forum.krstarica.com/showthre...-je-Sloven?p=12144230&viewfull=1#post12144230


Ispravio sam , taj prvi link bio pogresan , sorry .
 
Poslednja izmena:
Casino Royal:
Ne mogu da otvorim knjigu. U svakom slučaju Balšići su po svemu sudeći ipak francuskog porijekla i došli su u Zetu kao feudalci sa Jelenom Anžujskom - tad je zabilježen u njenom okruženju neki Mate Balšić. Postoji varijanta i da su vlaškog etničkog porijekla. Za njih možemo reći da su bili najprije zetski, ali i srpski i albanski feudalci.
Kliknite za proširenje...

Nemozes otvarati knjigu , mozes samo ga kupiti online za sada .. Znam tu knjigu jer sam ga citao , sve u svemu its ok .
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top