Nisam razumela zašto da TI ne diram psihoanalitičare. Jesi nešto posebno osetljiv na njih (ono, kao, toliko ih voliš i veruješ im, a ja sam izvršila neki atak) ili ih ne voliš i misliš da su šarlatani (poput većinskog dela ove priproste populacije kojom smo okruženi)?
Nisam uopšte mislila niti mislim tako kako si interpretovao moj stav. Sama reč “religio” znači “ja verujem”, pri čemu ne određuje u šta. Zato sam je i upotrebila. Nisam htela da kažem da svako u sebi nosi nekakvu već postojeću i predodređenu istinu, mada ni ne odbacujem (sad kad ti već pomenu) tu mogućnost. Ali, mislim da u sebi, sa svojim razvojem i sticanjem iskustava mi dolazimo do nekakvog objašnjenja, čak verujem da veoma rano u detinjstvu postavljamo osnov, koji naravno vremenom modifikujemo, menjamo, nekad ga se potpuno odričemo, pa posle ponovo vraćamo – e, to je sasvim, sasvim individualno. I to je diskutabilno, jer: koliko smo mi kao individue slobodni da budemo autentični? Ja mislim da nismo iz mnogih razloga. Tako se ja sa tobom u stvari slažem, ali se izgleda ne razumemo oko definicije pojmova.
Mada, ako je tačna pretpostavka da već u detinjstvu damo odgovor, što postoji kao stav za koji se neki pravci u proučavanju ljudske duše (da ne kažem u psihoanalizi) zalažu, onda se može reći čak da to i jeste spoznaja božanskog, jer su deca Bogu bliska po čistoti svojih duša. Pozdravljam te vrlo.