Papski templari u SPC

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ovo me podseti na nesto.


„O, narode franacki! Rode od Boga voljeni i izabrani! Iz tamnice jerusalimske i iz Konstantinopolja poslat je tuzan glas da je jedan prokleti narod, potpuno otudjen od Boga silovito napao zemlje tih hriscana i pobio mnoge stanovnike pljackajuci i paleci. Oni su deo zarobljenika odveli u svoju zemlju dok je jedan broj surovim mucenjem pobijen. Oni svojom necistotom skrnave oltare, pa ih onda ruse. Sada su carevinu Grka raskomadali i oteli tako veliku oblast da ju je nemoguce preci za dva meseca. Na kome onda pociva tezak zadatak da se te nepravde osvete i da se ta oblast povrati, ako ne na vama - vama kojima je iznad ostalih Bog poverio izuzetnu ratnicku slavu, veliku hrabrost i snagu da unistite moc onih koji vam se odupru? Neka vas ohrabre podvizi vasih predaka - sjaj i velicina Karla Velikog i drugih vasih kraljeva. Neka vas podstakne Sveti grob naseg Gospoda i Spasitelja, koji sada drze necisti narodi, kao i Sveta mesta koja su sada oskrnavljena… Neka vas nijedan posao ne zadrzi, niti briga za porodicne poslove. Jer, ova zemlja koju sada nastanjujete, zatvorena sa svih strana morem i planinskim vrhovima, suvise je uska za vase veliko stanovnistvo; ona jedva snabdeva sa dovoljno hrane i one koji je obradjuju. Zbog toga vi ubijate i prozdirete jedni druge, zato vodite ratove i zato mnogi od vas stradaju u unutrasnjim sukobima. Neka zato mrznja napusti nase redove, neka se vase svadje okoncaju. Podjite na put do Svetog groba: uzmite tu zemlju od zlog naroda i pokorite je. Jerusalim je zemlja plodnija od svih, raj uzivanja. Taj kraljevski grad, smesten u sredistu planete zemlje, preklinje vas da mu dodjete u pomoc. Sa radoscu podjite na ovo putovanje radi oprostenja vasih grehova i budite sigurni u nagradu neunistive slave u Carstvu nebeskom.”:thumbdown::thumbdown:

Ко да слушам Б92 из 13 века. Лицемерно и лукаво је ваше искривљено учење, али Црква је донела каноне који су одбрана против таквих вукова у јагњећој кожи. Једно причате, друго радите, треће мислите. Отац лажи вам се радује, на списку сте му!

Канон 1.Картагенског помесног сабора '' Благослов јеретика је проклетство.'':ok:

(Апостолско правило 15,Двократног сабора);
Верни треба да се оделе од епископа и свештеника који отворено проповедају јерес.

Он пише за тебе да ниси оригиналан.А шта ли му мје оно са Урбаном?Немогу да га зовем папом јер није православац био.Него само Урбан.
 
knights-of-malta-with-a-metropolitan.jpg



:bye::bye::bye:
 
Ovo je govor pape Urbana II u Klermonu, poziv na I krstaski rat.


Vizantijski velikas kazes ? :r otf:
Док се самозадовољно и хистерично смејеш, пошто ни сам ниси навео баснописца тог текста(тог ''папу'' тУрбана 2. ево мало отрежњења за тебе јер ти се време на земљи сваким секундом прекраћује и убрзо завршава, а плату ћеш за ширење анатемисане јереси примити. Ти позиви на пљачкање, силовање и убијање православних, онако успут до Јерусалима само ви називате крсташки ратови, за нас православне су то бандитски и јеретички походи. Послушај ово.

РЕЧИ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
МАРКА
АРХИЕПИСКОПА ЕФЕСКОГ
које је изговорио
пред многим својим пријатељима,
архијерејима, јеромонасима и монасима,
окупљеним око његовог самртног одра,
онога дана када се преставио Богу

На Флорентинском сабору (1438-1439) представници Источне Цркве – најистакнутији међу њима били су византијски цар Јован, патријарх Константинопољски Јосиф и митрополит Кијевски Исидор – прихватили су учење о врховној папској власти, filioque, учење о чистилишту, и другe римске догмате. Тако је успостављена Унија са Латинима коју су потписали сви православни епископи присутни на сабору, осим светог Марка Евгеника, архиепископа Ефеског. Када је чуо за светитељев одважни поступак, папа је рекао: „ако Марко није потписао, ништа нисмо постигли“. Унија је наишла на велико противљење у целом православном свету; званично је проглашена у цркви Св. Софије у Цариграду тек 1452. Следеће године су Турци заузели Цариград. Први акт новог патријарха , Генадија Схолариса, ученика св. Марка, био је укидање Уније, која, захваљујући у великој мери истрајности св. Марка, у православном народу, и поред свег труда јерархије, заправо никада није ни била прихваћена.



''Желим да вам подробно изложим моја схватања, нарочито сада, када ми се приближио крај, како бих од почетка до краја био доследан себи, и како неко не би помислио да сам говорио једно, а у мислима скривао нешто друго, због чега бих у овај смртни час морао да будем постиђен.
Рећи ћу за патријарха, да му случајно не падне на памет да ми укаже некакву част на погребу овог мог смиреног тела, или да ми на гробницу пошаље неког од својих архијереја, или од свога клира, или уопште, било кога од оних који се са њим налазе у општењу, како би узели учешће у молитвама или стали међу наше свештенослужитеље који су ту позвани, ако би помислио да сам ја некада, можда и тајно, допуштао општење с њим. Како пак моје ћутање – онима којима моји погледи нису добро и у потпуности познати – не би дало повода да подозревају нeкакво пристајање, ја говорим и сведочим пред многим достојним људима који се овде налазе, да у потпуности и ни на који начин нећу и не прихватам општење са њим (патријархом) или са онима који су уз њега, како за овога мога живота, тако и после смрти, као што не примам ни Унију, ни латинске догмате које је он сам са својим истомишљеницима примио, и ради спровођења којих је заузео то предстојатељско место, са циљем да обори праве догмате Цркве. Потпуно сам уверен, да што сам даље од њега и њему сличних, то сам ближе Богу и свима Светима; и колико се удаљавам од њих, толико се више сједињујем са Истином и са Светим Оцима, Богословима Цркве. А такође, убеђен сам да они који се убрајају у такве, стоје далеко од Истине и Блажених учитеља Цркве. Зато кажем: као што сам током свог живота био одвојен од њих, тако се од њих одвајам и у време мога одласка, и после моје смрти – одвајам се од општења и јединства са њима, и под претњом клетве заповедам да се нико (од њих) не приближава моме погребу, нити моме гробу, а такође да се нико (од њих) не приближава да би покушао да се присаједини и да саслужује на нашим богослужењима, јер би то значило да се меша оно што се мешати не може; јер ми морамо да будемо потпуно одвојени од њих све до оног часа када ће Бог да дарује исправљање и мир Цркви Својој.
 
Poslednja izmena:
Буди оригиналан.Иначе морам да ти кажем да је ово што видим културно хисторијски споменик.Чујем да има пуно књига.Скулптура.:tajna::kafa:И пар стотина масона.:tajna:
Хајде буди оригиналан:kafa::dosadno::zzzz::dosadno::zzzz:
 
Док се самозадовољно и хистерично смејеш, пошто ни сам ниси навео баснописца тог текста(тог ''папу'' тУрбана 2. ево мало отрежњења за тебе јер ти се време на земљи сваким секундом прекраћује и убрзо завршава, а плату ћеш за ширење анатемисане јереси примити. Ти позиви на пљачкање, силовање и убијање православних, онако успут до Јерусалима само ви називате крсташки ратови, за нас православне су то бандитски и јеретички походи. Послушај ово.

РЕЧИ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
МАРКА
АРХИЕПИСКОПА ЕФЕСКОГ
које је изговорио
пред многим својим пријатељима,
архијерејима, јеромонасима и монасима,
окупљеним око његовог самртног одра,
онога дана када се преставио Богу

На Флорентинском сабору (1438-1439) представници Источне Цркве – најистакнутији међу њима били су византијски цар Јован, патријарх Константинопољски Јосиф и митрополит Кијевски Исидор – прихватили су учење о врховној папској власти, filioque, учење о чистилишту, и другe римске догмате. Тако је успостављена Унија са Латинима коју су потписали сви православни епископи присутни на сабору, осим светог Марка Евгеника, архиепископа Ефеског. Када је чуо за светитељев одважни поступак, папа је рекао: „ако Марко није потписао, ништа нисмо постигли“. Унија је наишла на велико противљење у целом православном свету; званично је проглашена у цркви Св. Софије у Цариграду тек 1452. Следеће године су Турци заузели Цариград. Први акт новог патријарха , Генадија Схолариса, ученика св. Марка, био је укидање Уније, која, захваљујући у великој мери истрајности св. Марка, у православном народу, и поред свег труда јерархије, заправо никада није ни била прихваћена.



''Желим да вам подробно изложим моја схватања, нарочито сада, када ми се приближио крај, како бих од почетка до краја био доследан себи, и како неко не би помислио да сам говорио једно, а у мислима скривао нешто друго, због чега бих у овај смртни час морао да будем постиђен.
Рећи ћу за патријарха, да му случајно не падне на памет да ми укаже некакву част на погребу овог мог смиреног тела, или да ми на гробницу пошаље неког од својих архијереја, или од свога клира, или уопште, било кога од оних који се са њим налазе у општењу, како би узели учешће у молитвама или стали међу наше свештенослужитеље који су ту позвани, ако би помислио да сам ја некада, можда и тајно, допуштао општење с њим. Како пак моје ћутање – онима којима моји погледи нису добро и у потпуности познати – не би дало повода да подозревају нeкакво пристајање, ја говорим и сведочим пред многим достојним људима који се овде налазе, да у потпуности и ни на који начин нећу и не прихватам општење са њим (патријархом) или са онима који су уз њега, како за овога мога живота, тако и после смрти, као што не примам ни Унију, ни латинске догмате које је он сам са својим истомишљеницима примио, и ради спровођења којих је заузео то предстојатељско место, са циљем да обори праве догмате Цркве. Потпуно сам уверен, да што сам даље од њега и њему сличних, то сам ближе Богу и свима Светима; и колико се удаљавам од њих, толико се више сједињујем са Истином и са Светим Оцима, Богословима Цркве. А такође, убеђен сам да они који се убрајају у такве, стоје далеко од Истине и Блажених учитеља Цркве. Зато кажем: као што сам током свог живота био одвојен од њих, тако се од њих одвајам и у време мога одласка, и после моје смрти – одвајам се од општења и јединства са њима, и под претњом клетве заповедам да се нико (од њих) не приближава моме погребу, нити моме гробу, а такође да се нико (од њих) не приближава да би покушао да се присаједини и да саслужује на нашим богослужењима, јер би то значило да се меша оно што се мешати не може; јер ми морамо да будемо потпуно одвојени од њих све до оног часа када ће Бог да дарује исправљање и мир Цркви Својој.
Годфроа хајде да те питам.Да ли си читао ово некад пре но што си наишао на нас?
Или те је неко обмањивао темпларским бајкама сво време?
 
Lepo je, zar ne ?

vatican.jpg

НЕКРШТЕНИ И КРШТЕНИ

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/StrasniSud.htm#Sud04

На некима од васкрслих показа се натпис црвеним словима - на мушкима: муж убица, а на женскима: жена убица. На другима је било написано: крадљивац и крадљивица, лопов и лоповица, блудница, блудник, идолослужитељ и идолослужитељка, царинарници и зеленаши, детеубица или убица жене, завидљивац, гњевљивац. На некима је било написано: суров, крволочан, злога срца и немилостив, среброљубац. На другима: јеретик, духоборац, манити савелијани, павликијани, јаковити, оригенисти, манихејци, богомили и сви други скупа, који су се придржавали било какве безбожне измишљотине. И не само некрштени, него и они који су сагрешили после хришћанског крштења, и умирали без покајања и исповести, стидели су се кад су видели своје право обличје. Зато су уздисали и плакали. Кад сам све то видео, веома сам се свему томе зачудио.
 
Sveto mesto gospodine. :rtfm:

A kada je to kamen bio ziv ? :hahaha::hahaha::hahaha

Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању Вера, нико нема право да каже: ко сам ја? Немa право ни свештеник, ни владар, ни војник, ни земљоделац ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није то моја ствар, или то ме не занима. Камење ће завикати, а зар ти да останеш нем и незаинтересован? (Св. Теодор Студит)
 
Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању Вера, нико нема право да каже: ко сам ја? Немa право ни свештеник, ни владар, ни војник, ни земљоделац ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није то моја ствар, или то ме не занима. Камење ће завикати, а зар ти да останеш нем и незаинтересован? (Св. Теодор Студит)

Ма он је да ти право кажем.Не незаинтересован него уверен да служи Богу.Тужно или смешно.Само незнам шта је пре?Јел тако?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top