Jos se mlati slama,ona prazne sorte
О ЈЕВРЕЈИМА КОЈИ СУ РАСПЕЛИ ХРИСТА
После тога виде Господ како му долази велики скуп, безбројно мноштво људи, погружени у тешку таму. Лица су им била покривена са гнојем и крвљу, а главе белом болешћу. Уши су им биле намазане смолом, у рукама држаху коњске репове. Ноге им беху искривљене и обрасле магарећом кожом. Кад угледаше једни друге, зачудише се сами себи и шапатом говораху: тешко нама свима које преварише Ана и Кајафа са Понтијским Пилатом, који су Христа осудили на крст и разапели, Њега који сада суди живима и мртвима. О зли саблазнитељи и лажљивци, због којих ми не поверовасмо у Христа Сина Божјег, па зато сада потпадосмо под Његову немилост и суд. Ми без одговора пред Њим стојимо, јер учинисмо многа зла Њему и Његовим ученицима и апостолима. А да смо поверовали у Њега и крстили се као и други који сада, како видимо, улазе у Његово Царство небеско, то би и ми тамо били уведени.
Док су они тако говорили, рече им Господ кроз анђелску трубу:
зар ја нисам Господ Исус Христос, Син Бога Оца, који сам се спустио с небеса, сишао на земљу и родио се од Духа Светога и свете пречисте Девојке Марије? Долазио сам на ваше саборе и говорио вам: Ја и Отац једно смо, и ако мени не верујете, верујте делима Мојим. Ви сте видели дела Моја, како сам мртве васкрсавао, слепима очи отварао, кљасти су устајали на ноге своје, истеривао сам зле духове из опседнутих, и лечио сваку другу болест. И ви сте све то видели и не хтесте Ми веровати јер вас гордост ваша заслепи, да гледајући не видите и слушајући не чујете. Зато сада не можете са Мном царовати, јер све оно што сте Ми зло чинили било вам је мило и по вољи. Ви сте Мене на крст распели, и ребро моје копљем проболи. Видите сада руке моје и ребра моја која сведоче о вашој злоби према мени, али Ја вас нећу за то осудити, него зато што нисте послушали избранике моје, ученике и апостоле, које вам послах да вас покрену на покајање. Но ви се не покајасте, него се још више окренусте на гори пут. И протерасте Моје ученике из ваше средине и постадосте Ми још гори непријатељи, изгубивши тако Царство Божје.
Када они то чуше, почеше горко плакати и јаукати. Једни су се тукли у груди, а други гребаху кожу са лица свога и говорили: Мојсије, Мојсије, о тешко нама! Где си ти сада, дођи, да ли си ти бар заслужио милост од Бога? Избави сада и нас из невоље. Али им Господ наново рече: ваш је део у вашем неверству, а Мојсије кога ви тражите сад, на судном одговору, у Мени нађе прави пут. Зато ће вас он исмејати и изобличити. При тој речи појави се Мојсије у великој слави. Они чим га видеше, познадоше га и повикаше: о Мојсије, ти си нам дао закон, ми смо тај закон сачували како си нам заповедио, а овога садашњега Судију распели смо и убили. Сад нам кажи ко је Он, и зашто нам у твом закону ниси казао о њему, и реци нам како да се сада избавимо из његових руку. Јер видимо и свуда налазимо Његову власт, и свуда нас постиже суд Његов и гњев. Он ће нам свима судити, и нема никога ко би нас избавио од суда Његовог.
Тада Мојсије одговори Јеврејима: о неваљали и тврда срца синови, али не Авраамови, него синови ђавољи!
Зар вам нисам писао у закону вашем говорећи: таквог једног Пророка подићи ће вам Господ Бог између браће ваше, којег сте ви дужни слушати као и Мене, што би вам год заповедио. А свака душа, која не послуша тога Пророка, биће истребљена из средине ваше. О томе вам је још јасније казано и на једном другом месту у вашем закону: Он ће бити царујући Цар од колена Јудина, који треба да дође. Он ће бити онај кога је народ очекивао, и о коме се много говорило, о коме вам је читано по зборницама вашим у дан суботњи. И зато сте лишени доласка Месије, о коме је сведочила наша вера, јер сте Га се ви одрекли, и уписали се у незнабошце.
Они му на то одговорише: како ми можемо у њега веровати, кад он назива себе Сином Божјим, а то у твоме закону није написано, и пророци нису о томе ништа говорили? А Мојсије им на то рече:
Ја Њега пророком зовем као и себе, зато што се оваплотио и постао човек савршен, оставши савршени Бог. Он је био апсолутно савршен, али завист, злоба и пакост ваша, не даде вам да поверујете у Њега, и ради тога вас очекују у будућем веку вечне муке, и удео у огњеном језеру. Ово им изрече Мојсије и отиде од њих.
После тога одели Господ још једну групу од оних са леве стране, који изгледаху пуни лукавства. Они су били гори од свих других. Очи им беху тамне и мрачне као ноћ, на челима њиховим стајао је сатанин натпис. У рукама су држали дашчице, на која је било написано њихово зло и неваљалство.
Господ се и њима обрати са речима: [о нечастиви, зашто сте Ме оставили, и Антихристу се окренули, жањући за њега вашу погибију? Ви се одрекосте Мене, а сада се Ја одричем вас, и нећу вам се смиловати, него ћу и вас отерати на место где је он, у муке вечне и у ватру неугасиву.Зато што сте њему служили, имаћете ту част, да заједно са њим вечно горите. Тада их ухватише свети анђели, по заповести Божјој, и бацише у пропаст сатанску. И њихова вика и јаукање, беху страшни за слушање. А и ја, кад све то видех и чух, страх ме обузе велики. Милост су искали али милости нису добили.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/StrasniSud.htm#Sud15