Пресретач
Buduća legenda
- Poruka
- 36.527
Темпларе није створио папа тако да поређење није добро то је само један војни монашки ред а од папе је добио признање сама идеја њиховог оснивањаније није зачета у Ватикану.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
xeniax: Zanimljiva pesma, ko ju je napisao?
Темпларе није створио папа тако да поређење није добро то је само један војни монашки ред а од папе је добио признање сама идеја њиховог оснивањаније није зачета у Ватикану.

Створило га средње племство не папе пре његовог званичног оснивања 1118, Ред је и војнички и монашки носила се брада и пет пута у току дана се молило Богу, неки га сматрају и војним крилом Сионског приората, одређена су строга правили и хијерархија спавало се под светлом свећа носила се бела гардероба као и панталоне од јагњеће коже са бојног поља се нису повлачили ако нису превладани 3:1 и док је био подигнут црно бели барјак. Није забележено да је и један темплар приликом заробљавања прешао у ислам радије је примио смрт.A ciji je to vojni monaski red?
Je li rimokatolicki? Jest!
Je li papin? Jest!
I da li je uopste vazno tacno mjesto gdje je ideja o njihovom osnivanju zaceta: zaceta je medju rimokatolickim monasima, a svi rimokatolici su podcinjeni papi. Dakle?![]()
Створило га средње племство не папе пре његовог званичног оснивања 1118, Ред је и војнички и монашки носила се брада и пет пута у току дана се молило Богу, неки га сматрају и војним крилом Сионског приората, одређена су строга правили и хијерархија спавало се под светлом свећа носила се бела гардероба као и панталоне од јагњеће коже са бојног поља се нису повлачили ако нису превладани 3:1 и док је био подигнут црно бели барјак. Није забележено да је и један темплар приликом заробљавања прешао у ислам радије је примио смрт.
1307. под оптужбом за Јеретичка учења чланови реда бивају похапшени 13. октобра у петак одатле потиче сујеверје петак 13. Били су прогањани а велики мајстор Жак де Моле бива спаљен. Тако да се не може баш рећи да је римокатолички , може ако се не погледа дубље, а ако се погледа дубље видеће се нешто што нема везе са римокатолицизмом.
Временом начин преношења мајсторског звања је загубљен као и многи списи тако да је дискутабилно да ли ови што се представљају за темпларе имају то за право.
Па наравно да стоји зато ти и кажем да ти што се представљају за темпларе су обични помодари и да је један стари војномонашки ред тј. његово име искоришћен за саморекламирање.Sve to stoji, u redu. Ostavimo istoriju po strani, sta je i kako je danas? A danas je: danasnji templari su direktno potcinjeni papi!
Па наравно да стоји зато ти и кажем да ти што се представљају за темпларе су обични помодари и да је један стари војномонашки ред тј. његово име искоришћен за саморекламирање.
У ово друго не улазим није нам дато да судимо, можемо само да се помолимо за све православне хришћане.
Mitra, na grckom: pojas, sal kojim se obavija glava, kapa. Simvolicno predstavlja pokrivac za glavu starozavetnih svestenika, ali i trnovu krunu koju je nosio Hristos. Mitre su u ranom hriscanstvu izgledale drugacije. Posle pada Carigrada 1453. godine, venac imperatora je presao na glavu vaseljenskog patrijarha, kao vrhovnog cuvara pravoslavlja. Tako su mitru u obliku krune primili iz Carigrada ostali patrijarsi i episkopi sirom pravoslavnog sveta.
Izvor:
http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/radmisduhvid.html
Император Ромејског царства Константин XI Палеолог мајка му је Јелена Драгаш српкиња је велики имератор пострадао је од Агарјана бранећи Константинопољ, 1 000 српских војника је било на страни султана Мехмеда II Освајача служили су за поткопавње зидина града, мало је познато да је Срба било и на страни браниоца. Деспот Србије Ђурађ Бранковић када је чуо за пад Константинопоља три дана се осамио и туговао за пропашћу Ромејског царства.Eto, velis da si i ti pravoslavni hriscanin. Dobro, uvazavam stav! I mozes li mi kao pravoslavac pravoslavcu objasniti ovo: zasto pravoslavni episkopi nose na glavama mitru (krunu) koju im je, kazu, predao (zavjestao) zadnji vizantijski imperator koji se odrekao Pravoslavlja i prihvatio rimokatolicizam, tj. papu!
Император Ромејског царства Константин XI Палеолог мајка му је Јелена Драгаш српкиња је велики имератор пострадао је од Агарјана бранећи Константинопољ, 1 000 српских војника је било на страни султана Мехмеда II Освајача служили су за поткопавње зидина града, мало је познато да је Срба било и на страни браниоца. Деспот Србије Ђурађ Бранковић када је чуо за пад Константинопоља три дана се осамио и туговао за пропашћу Ромејског царства.
Тело пострадалог Цара никада није нађено, никада Унија није званично прокламова одржана је једна заједничка служба а и сада се могу видети лепе фреске Аја Софије, Златна врата(капија) су и даље зазидана.
Не знам нисам позван да судим Бог зна.Opet demagogija, trla baba lan...
Pitanje je jasno: sta ce kruna jednog rimokatolika i izdajnika Boga i Pravoslavlja, kao znak propale svjetovne vlasti, na glavama pravoslavnih episkopa?
Не знам нисам позван да судим Бог зна.
Само сам рекао да је Император Константин пострадао и овенчао се страдалништвом народ Константинопоља никад Унију није признао последњу ноћ сва звона цркава Константинопоља су звонила Император је предводију литију у којој је ношена икона Богородице сутрада је пострадао за крст часни и слободу златну.
Предаја града није нити моје лично право нити право било ког појединца који у њему живи, јер је наша заједничка одлука да погинемо сви заједно, а не да спасемо свој живот.“
Последњи Ромејски Цар
За овоземљско царство се не страда већ се овоземљско царство добија гордошћу. Сви знамо за ста ше страда и шта значи овенчање страдалништвом, свиђало се то неком или не.Stradao je za rimokatolicku vjeru i za svoje zemaljsko carstvo.
За овоземљско царство се не страда већ се овоземљско царство добија гордошћу. Сви знамо за ста ше страда и шта значи овенчање страдалништвом, свиђало се то неком или не.
Да ли је исто ићи у поход или бранити једну Аја Софију и многе свете мошти и реликвије нпр.рука Јована Крститеља, део Часног крста, икону Богородице Одигитрије ?Mnogi su izginuli braneci papizam. Zar su to stradalnici za hriscanstvo i za Hrista?
Ни историју Ромејске Империје не познајеш, а хоћеш да дискутујеш прочитај од Фјодора Успенског Историја Византије па да дискутујемо. Рус човек нико боље од њега није описао Ромејску Империју и прилике у њој.Zadrzi to misljenje za sebe!
Ни историју Ромејске Империје не познајеш, а хоћеш да дискутујеш прочитај од Фјодора Успенског Историја Византије па да дискутујемо. Рус човек нико боље од њега није описао Ромејску Империју и прилике у њој.
А ко је теби дао за право да другоме каже да задржи мишљење а да га не изнесе слободно ко ?
Да само што су Божијом промишљу многе реликвије завршиле у Србији, а и сам последњи Ромејски цар је по мајци српског порекла Драгаш.Romejska istorija? Nisu li je Srbi ispastali jos od krvavih rimskih cezara pa do pohlepnih i vjerom prevrtljivih Paleologa? Koliko su harali i tlacili Srbe po srbskoj djedovini znaju srbske knjige staroslavne, znaju srbski zupani i kraljevi i carevi koji su dizali bune i ratove protiv Romeja.
Po moralnom i vjerskom nacinu zivota Carigrad je isao ruku pod ruku sa Rimom. Tvoj romantizam je obicna indoktrinacija.
VI Bac. caбop:
Правило 82:
На неким сликама светих икона нацртано је јагње, на које прстом показује Претеча, и које узето као знак благодати, приказујући нам кроз закон право јагње, Христа Бога нашега.
Али колико ми Поштујемо старе слике и сијени, које су цркви предане, као знакове и знамења истине, првенство ипак дајемо благодати и истини, признавајући исту за испуњење закона. Да дакле и живописном вјештином приказано буде пред свачијим очима оно, што је извршено, наређујемо, да се од сада на иконама има стављати умјесто некадашњега јагњета, по човјечијој природи слика Јагњета, које је узело на себе гријехове свијета, Христа Бога нашега, како би се тиме, мотрећи смирење Бога Слова, узбудила у нама успомена о живот.
VI Bac. caбop:
Правило 73:
Пошто нам је животворним крстом откривено спасење, ми морамо све старање наше уложити, да се одаје достојна част ономе, средством кога смо се спасли од старога пада.
Према томе, одавајући часноме Крсту поклонење и умом, и ријечју, и осјећајем, заповједамо, да са свијем морају бити изглађене слике крста, што неки на поду цртају, да се, кад стају ногама они што иду, не наноси увриједа знамењу побједе наше.
Ради тога наређујемо да се одлуче сви они, који у напријед буду цртали на подовима слике крста.
Па Владика Николај је био аскета није потребно писмо да би се нешто доказивало што није ни постојал то се зна да је Владика Николај остао веран Православљу до краја, зато је Свети Николај Српски