panika

[Samsonight]

Ja nema sta da verujem ili ne, meni su svi lekari specijalisti potvrdili, sve somatske poremecaje koje sada imam, kao hronicne i dozivotne, posledica su gadnih stresova koji su bili konstantni godinama
Kap po kap i casa se napuni

Draga, u vama je uvek bilo mnogo snage, a vi ste se grčili.
Lekari su vam samo to potvrdili.
Zgrčili ste se do toga da danas verujete da ste uvek bili slabi, da ste oboleli jer ste se ''pravili'' jakom.
Greška koja se može ispraviti, to je da prihvatite da ste Bogom dani da sve nedaće prebrodite i gurate dalje, ne da ste uvek duhom nad neuspehom nego da više prihvatite onaj deo sebe koji je uspeo.
Kako dalje? Pa, znate vi bolje!
Dok smo zdravi i živi-nešto možemo, a to je fantastična stvar koju je Bog dao svima nama.
Vi niste ubogi, slabi, nemoćni!
Ko vam je to rekao???
Sama sebi?
Ne, mislili ste da je patnja obavezna, patili ste i više nego što je obavezno.

 

[Sebastian6]

na temu me inspirisao klip koji se vrti na drustvenim mrezama
devocica 3..4godine sa misicima na rukama, cvrsto zagrlila vrat gumenog flamenga i pluta otvorenim morem
imala je srecu da je u blizini bio trajekt koji je bez posledica pokupio sa mora
roditelji slabi plivaci nisu usli u vodu koja im je odnela dete, nego su pribrani zvali obalsku strazu
koliko puta ste se u zivotu nasli u slicnim situacijama - da ste ne nepoznatom terenu, da se dese nepredvidjene okolnosti i zivot osobe koja vam je veoma vazna u zivotu bude doveden u opasnost
kako reagujete u takvim situacijma?

Nisam imao situacije da sam svedok dogadjaja da neko meni blizak moze izgubiti zivot. Ne znam kako bih reagovao, i bolje da ne saznam.
Srcan sam, imam cojones ili odsustvo straha, ne mislim o posledicama, mozda bih ja izgubio zivot, ne znam,

 

[Ona Marge]

Stres i borbu protiv panike je mnogo lakše pobediti ako si verujući. Znam da mnogi nisu u toj priči, nisam ni ja dugo bila...ali percepcija svega lošeg je mnogo drugačija u slučajevima kada si u toj priči..

 

[86bogomoljka]

Stres i borbu protiv panike je mnogo lakše pobediti ako si verujući. Znam da mnogi nisu u toj priči, nisam ni ja dugo bila...ali percepcija svega lošeg je mnogo drugačija u slučajevima kada si u toj priči..

Јесте... Нисам ни ја. Али тренутна интересовања мог сина, филозофија и религија, су и мене окренула да проучим нешто што ме пре није занимало. Сада све то посматрам са филозофске стране и видим паралелу између религије и филозофије живота коју већина нас усваја као нешто логично, нормално а без утицаја саме вере од стране породице и околине.
Тако сам се замислила и схватила да нема разлике између досадашњих честитки и жеља које сам упућивала драгим људима, тотално несвесно вођена субјективним осећајем, "Срећан бла, бла... И да ти се дешава све оно што је најбоље по тебе" и оног "Нека буде воља Твоја".
Тако и у тешким тренуцима. Није џабе оно да нада последња умире. Она нам држи главу изнад воде. И машта, додала бих, али и она је део наде. Видиш, Нада. Тек сада ми је то име лепо

 

[Sebastian6]

Do duse, mene uhvati panika i kad primetim da ce mi neko za ruckom od pileta capiti zadnji batak ili karabatak

 

[moonja..]

kad je stani pani budem bas pribrana, kao robot sam u takvim situacijama i uglavnom jedina mirna...stigne me neki strah tek kad prodje opasnost i onda ne mogu da se smirim od placa

Isto i takodže....al bez kasnijeg hvatanja panike i reakcije...dok ću, sa druge strane (u mom slučaju), da dignem dreku za sitnicu.

U kriznim situacijama sam kao špricer, racionalizujem i vrlo sam operativan za najkraće vreme.

 

[moonja..]

na temu me inspirisao klip koji se vrti na drustvenim mrezama
devocica 3..4godine sa misicima na rukama, cvrsto zagrlila vrat gumenog flamenga i pluta otvorenim morem
imala je srecu da je u blizini bio trajekt koji je bez posledica pokupio sa mora
roditelji slabi plivaci nisu usli u vodu koja im je odnela dete, nego su pribrani zvali obalsku strazu
koliko puta ste se u zivotu nasli u slicnim situacijama - da ste ne nepoznatom terenu, da se dese nepredvidjene okolnosti i zivot osobe koja vam je veoma vazna u zivotu bude doveden u opasnost
kako reagujete u takvim situacijma?

Nisam baš ispratio, ali ćale je bio sa malom u moru, ne u plićaku, kad je odnela struja. Onda su se našli i ostali kupači da probaju, da pokušaju da pomognu, pa kad su videli da je struja jaka i da je vrag odneo šalu okrenuli su ka obali da traže pomoć....e, sad, ja bih ispižđeo kad bih tu bio....na njegovom mestu i vrvtno krenuo za njom....sad, teško je govoriti kad ti se nije desilo konkretno, šta bi i kako bi...al da sam loš plivač ne BiH dete vodio u duboku vodu, a piči vetar itd..

 

[електрика]

Nisam baš ispratio, ali ćale je bio sa malom u moru, ne u plićaku, kad je odnela struja. Onda su se našli i ostali kupači da probaju, da pokušaju da pomognu, pa kad su videli da je struja jaka i da je vrag odneo šalu okrenuli su ka obali da traže pomoć....e, sad, ja bih ispižđeo kad bih tu bio....na njegovom mestu i vrvtno krenuo za njom....sad, teško je govoriti kad ti se nije desilo konkretno, šta bi i kako bi...al da sam loš plivač ne BiH dete vodio u duboku vodu, a piči vetar itd..

Дете је у сваком случају морало имати гуму или макар мишиће.

Пре неки дан гледам како мушкарац у обичном плитком чамцу вози ћеркицу (Дунав), она се наслонила на ивицу а мене језа ухвати.
Никада без прслука дете, никада...

 

[tuc muc]

E zato mi Lale posto nismo misicavi uzgajamo "slaufe".

 

[Lúnasa]

Дете је у сваком случају морало имати гуму или макар мишиће.

Пре неки дан гледам како мушкарац у обичном плитком чамцу вози ћеркицу (Дунав), она се наслонила на ивицу а мене језа ухвати.
Никада без прслука дете, никада...

I ovako matora i za sebe ovako rezonujem, imam taj neki užasan strah od rečnih dubokih voda, svaki put kad prelazimo most na Tisi kod Žablja ili na Dunavu kod Beške meni srce siđe u pete.
Kad sam na čamcu na Dunavu bude još gore.

 

[електрика]

I ovako matora i za sebe ovako rezonujem, imam taj neki užasan strah od rečnih dubokih voda, svaki put kad prelazimo most na Tisi kod Žablja ili na Dunavu kod Beške meni srce siđe u pete.
Kad sam na čamcu na Dunavu bude još gore.

Ја сам се једно време плашила прелаза преко Панчевачког моста (последица страве за време бомбардовања) и само сам размишљала може ли се икако изаћи из аутобуса ако падне у реку.

 

[moonja..]

Imala je mala šlauf, sa jednorogom, al da se dete brčkalo u plićaku sa njim.....ipak bi bilo mnogo bezbednije.

 

[електрика]

Imala je mala šlauf, sa jednorogom, al da se dete brčkalo u plićaku sa njim.....ipak bi bilo mnogo bezbednije.

То није шлауф него играчка за јахање, колико ја капирам.

 

[moonja..]

Jedan student otišao sa drugarima u Ulcinj, i zezali se sa loptom i kao, klinac, uzme loptu i ode dalje...cele noći je on tako plutao sa sa loptom.Odnela ga struja u Albaniju, msm da je taj momak naš prvi turista tamo. Pronašli ga alb ribari....Drugovi alarmirali sve živo, a sećam se, bilo u novinama, da je klinac pričao da više nije znao šta će, pa je pevao sve žive pesme kojih se setio da mu prođe vreme i da ubije strah (:

 

[moonja..]

То није шлауф него играчка за јахање, колико ја капирам.

Pa da, zbog tih gluposti preteže unapred i u svakom sl. je nestabilno...

 

[86bogomoljka]

Jedan student otišao sa drugarima u Ulcinj, i zezali se sa loptom i kao, klinac, uzme loptu i ode dalje...cele noći je on tako plutao sa sootom.Odnela ga struja u Albaniju, msm da je taj momak naš prvi turista tamo. Pronašli ga alb ribari....Drugovi alarmirali sve živo, a sećam se, bilo u novinama, da je klinac pričao da više nije znao šta će, pa je pevao sve žive pesme kojih se setio da mu prođe vreme i da ubije strah (:

И и ГР нека Рускиња, чини ми се. Заспала на душеку и однела је струја. Целу ноћ тако. Сутрадан је нашли.

 

[tuc muc]

"More, more" Doris Dragovic je sigurno vise puta izvodio, na bis...

 

[Lúnasa]

Ја сам се једно време плашила прелаза преко Панчевачког моста (последица страве за време бомбардовања) и само сам размишљала може ли се икако изаћи из аутобуса ако падне у реку.

Početkom dvehiljaditih je pao autobus u Tisu baš na tom mostu, sleteo, da izbegne sudar sa kamionom, onaj most je užasan.
To je bio petak, poslepodne, moja sestra se uvek njim vraćala kući (tad je radila u ZR), taj dan je prvi put završila ranije i rešila da okuša sreću sa linijskim taksijem. I dan danas ne mogu da razmišljam šta bi bilo da je bilo kao svaki put pre tog.

 

[86bogomoljka]

Иначе, мени је најгора ноћна мора када сањам да губим дете. Мало физички изгубљено или сада велико упало у неки порок. Нема горе.

А сећам се када је био баш мали, још није ни причао к'о свет. Изврнуо ми се са столице на бетон, на главу. Седи и одједном га не видиш. И док му је отац паничио, викао, вртео се у круг и млатио рукама лепо сам га узела у крило и питала: како каже кока, како маца, како куца,... Видиш да је дете при себи. Смириш се и одведеш код лекара за сваки случај.

Гледам неке родитеље сада. То паничи за све. Дете добије температуру, одмах трче код лекара, лекови, чуда... Дај, нарендај му прво кромпир у чарапу, прати ситуацију... Слошиће му се од твоје панике.

 

[BojaMagije]

Ja nema sta da verujem ili ne, meni su svi lekari specijalisti potvrdili, sve somatske poremecaje koje sada imam, kao hronicne i dozivotne, posledica su gadnih stresova koji su bili konstantni godinama
Kap po kap i casa se napuni

ja sam imala isto stresove i to neke godinama, nije se odrazilo na fizicko zdravlje...kako ja to neutralisem pojma nemam, mozda je odgovor bio sport, jer sam se uvek bavila nekim sportom i kroz njega kanalisala energiju.

primecujem da kako se vise ne bavim sportom, ne mogu bas najbolje da kontrolisem energiju.

 

[BojaMagije]

Stres i borbu protiv panike je mnogo lakše pobediti ako si verujući. Znam da mnogi nisu u toj priči, nisam ni ja dugo bila...ali percepcija svega lošeg je mnogo drugačija u slučajevima kada si u toj priči..

ja jesam verujuca...ocekuj najgore, nadaj se najboljem i trci par krugova po kosutnjaku.

 

[BojaMagije]

Јесте... Нисам ни ја. Али тренутна интересовања мог сина, филозофија и религија, су и мене окренула да проучим нешто што ме пре није занимало. Сада све то посматрам са филозофске стране и видим паралелу између религије и филозофије живота коју већина нас усваја као нешто логично, нормално а без утицаја саме вере од стране породице и околине.
Тако сам се замислила и схватила да нема разлике између досадашњих честитки и жеља које сам упућивала драгим људима, тотално несвесно вођена субјективним осећајем, "Срећан бла, бла... И да ти се дешава све оно што је најбоље по тебе" и оног "Нека буде воља Твоја".
Тако и у тешким тренуцима. Није џабе оно да нада последња умире. Она нам држи главу изнад воде. И машта, додала бих, али и она је део наде. Видиш, Нада. Тек сада ми је то име лепо

nada je najgore i poslednje zlo izaslo iz pandorine kutije.

 

[86bogomoljka]

Постоје озбиљно стресне ситуације које изгурамо.
А деси се да се сломимо на глупости.
Мислим да нас у првом случају држи мотив, виши циљ. Убедиш себе да мораш да истрпиш због нечега а чешће због некога.


Баш ових дана размишљам... Сви све нешто чекамо. Само још ово, само још оно... Док ово, док оно... А сада!? Шта је са сада!?!

 

[BojaMagije]

Ја сам се једно време плашила прелаза преко Панчевачког моста (последица страве за време бомбардовања) и само сам размишљала може ли се икако изаћи из аутобуса ако падне у реку.

ja sam u sred bombardovanja morala nesto do skole na pancevackom putu. nikad necu zaboraviti tu voznju, vozac je bio fandjo, a zglobni autobus leteo na sve strane.... 90petarda, kao smo zvali 95

 

[86bogomoljka]

nada je najgore i poslednje zlo izaslo iz pandorine kutije.

Мене је она одржала. У неком периоду.
Када ти је толико већ свега доста, и скупљаш снагу из петних жила, глумиш да си добро... А онда се тргнеш на последњој станици буса и схватиш да си ушла и у погрешан смер. И опет се надаш да ће проћи. Да се не надаш остала бих ту, села, плакала и од очаја пресушила. И прошло је