Quantcast

panika

dive

Legenda
Poruka
57.987
na temu me inspirisao klip koji se vrti na drustvenim mrezama
devocica 3..4godine sa misicima na rukama, cvrsto zagrlila vrat gumenog flamenga i pluta otvorenim morem
imala je srecu da je u blizini bio trajekt koji je bez posledica pokupio sa mora
roditelji slabi plivaci nisu usli u vodu koja im je odnela dete, nego su pribrani zvali obalsku strazu
koliko puta ste se u zivotu nasli u slicnim situacijama - da ste ne nepoznatom terenu, da se dese nepredvidjene okolnosti i zivot osobe koja vam je veoma vazna u zivotu bude doveden u opasnost
kako reagujete u takvim situacijma?
 

86bogomoljka

Buduća legenda
Poruka
34.711
Стигне ме после. Док је фрка нема времена за панику. Прво делај да спасаваш ситуацију, после седи и плачи. Тако функционишем.

Када сам отишла на разговор код психолога, питала ме је да ли сам сама завршила психологију. У фазону, да сам у најтежим ситуацијама поступала као да ме је неко саветовао. А обично људи знају другима дати савет док га теже умеју применити када треба.
 

електрика

Zaslužan član
Poruka
103.027
Гледам да на све начине спречим ризик а ако се нешто гадно већ деси онда јако паничим и потребан ми је неко ко ће бити све супротно од тога.
 

Kvinsi

Buduća legenda
Poruka
26.405
kad je stani pani budem bas pribrana, kao robot sam u takvim situacijama i uglavnom jedina mirna...stigne me neki strah tek kad prodje opasnost i onda ne mogu da se smirim od placa :confused:
ovako i ja. pre desetak godina kad je veliki sin bio mali, gadno je povredio oko u tunisu na odmoru. pregled doktora u hotelu, odlazak u privatnu ocnu bolnicu, krv iz oka na peskiru, sve sam to podnela prillicno mirno i sabrano, iako je muz bio angazovaniji oko svega jer je on bas covek od akcije i delovanja. kad se sve zavrsilo, vratili smo se u hotel, seli u restoran da veceramo, dete ok, sve je proslo dobro i dobio je terapiju i neko od poznanika nas pita kako je mali, jel sve ok. meni pocne da se trese noga ispod stola i pocnem da placem. nisam stala jedno pola sata, ne mogu da progovorim, samo ridam
 

електрика

Zaslužan član
Poruka
103.027
ovako i ja. pre desetak godina kad je veliki sin bio mali, gadno je povredio oko u tunisu na odmoru. pregled doktora u hotelu, odlazak u privatnu ocnu bolnicu, krv iz oka na peskiru, sve sam to podnela prillicno mirno i sabrano, iako je muz bio angazovaniji oko svega jer je on bas covek od akcije i delovanja. kad se sve zavrsilo, vratili smo se u hotel, seli u restoran da veceramo, dete ok, sve je proslo dobro i dobio je terapiju i neko od poznanika nas pita kako je mali, jel sve ok. meni pocne da se trese noga ispod stola i pocnem da placem. nisam stala jedno pola sata, ne mogu da progovorim, samo ridam
Оно што ти радиш после, ја радим одмах са разликом што не 'ридам' (мрзим тај глагол) него вичем и плачем.
 

tuc muc

Poznat
Poruka
8.765
Meni se par puta desilo da frustracije usled nagomilavanja negativnih emocija ispoljim u vidu agresije prema nekoj trećoj osobi koja se zadesila na licu mesta. Na primer kao što panduri tokom demonstracija navataju nekog slučajnog prolaznika, koji veze nema sa dešavanjima, i ispizde ga.
 

електрика

Zaslužan član
Poruka
103.027
И за себе и за друге невиђено паничим. Срећа па сам целог живота окружена људима који су доста хладнокрвни.
 

Metla na vestici

Zaslužan član
Poruka
106.305
na temu me inspirisao klip koji se vrti na drustvenim mrezama
devocica 3..4godine sa misicima na rukama, cvrsto zagrlila vrat gumenog flamenga i pluta otvorenim morem
imala je srecu da je u blizini bio trajekt koji je bez posledica pokupio sa mora
roditelji slabi plivaci nisu usli u vodu koja im je odnela dete, nego su pribrani zvali obalsku strazu
koliko puta ste se u zivotu nasli u slicnim situacijama - da ste ne nepoznatom terenu, da se dese nepredvidjene okolnosti i zivot osobe koja vam je veoma vazna u zivotu bude doveden u opasnost
kako reagujete u takvim situacijma?
Ja sam bila jako pribrana u takvim situacijama i sve to junacki podnosila
Zato sad sve lepo platila to zdravljem
Mozemo mi da budemo junacine koliko oces, vegetativni nervni sistem radi svoje, ako ti ne panicis on ce za tebe ne brini :lol:
Ne znam sad posle svega kakva cu biti za neko novo sranjje....
 

dive

Legenda
Poruka
57.987
Ja sam bila jako pribrana u takvim situacijama i sve to junacki podnosila
Zato sad sve lepo platila to zdravljem
Mozemo mi da budemo junacine koliko oces, vegetativni nervni sistem radi svoje, ako ti ne panicis on ce za tebe ne brini :lol:
Ne znam sad posle svega kakva cu biti za neko novo sranjje....
Nisam pametna..valjda treba da prodje dovoljno vremena, pa da se dusa oporavi
Izgurala sam I ja I sad ljude ocima ne mogu da vidim..samo ono sto moram..mozda nije proslo dovoljno, a mozda je to trajna promena kao posledica..
 

Marge Simpson

Poznat
Poruka
8.283
Moja je sreća pa imam "taster" u kriznim situacijama.
Apsolutno mi se isključe sve emocije i radim sve šta treba i kako treba. I izvučem snagu koju nisam ni mislila da imam. A posle par sati krah, suze, drhtavica i pad sistema. Onda par sati ne mogu da komuniciram sa ljudima.
Ovo se odnosi na stvarno teške situacije kada su meni bliskim ljudima ili meni ugroženi životi bili. A kada su drugi ljudi u pitanju, uglavnim nemam te posledične reakcije ili budu veoma blage.
 

Indigo3

Domaćin
Poruka
3.567
Moja je sreća pa imam "taster" u kriznim situacijama.
Takođe, u retrospektivi nalazim da mi je samo mozak radio u pojedinim kritičnim situacijama.
Daleko od toga da sam hladnokrvna, ali gledam da uradim bez greške sve što mogu kada je baš zeznuto tako da mi treba celo telo da to postignem, a paniku/stres ''odlažem''.
I onda trenutak za neku burnu post-reakciju prosto prođe jer je um već procesuirao sve što je moglo, bacim se na nešto drugo koje takođe shvatam ozbiljno (jer sve u životu shvatam ozbiljno) ma koliko ono pre bilo stravično i riskantno.

Dobro je da se nije završavalo na loš način-to me čini sposobnom da kompenzujem eventualni stres nagradom-tj. uspešno prevaziđenom situacijom.

Ja sam bila jako pribrana u takvim situacijama i sve to junacki podnosila
Zato sad sve lepo platila to zdravljem
Ovo me je malo bacilo na razmišljanje, možda jeste tako... ali pošto određeni odložen stres nikada ne eskalira ni na koji način jer samo idem dalje, na sledeće što se mora uraditi i retko se vraćam na bilo kakve krizne situacije da razmišljam šta je moglo biti i tome slično-mislim da nema potrebe da strahujem od razno-raznih bolesti u budućnosti.
Ne verujem u ono da se stresovi neminovno talože negde pa dođu po svoje pre ili kasnije.
 

Mali čičak

Stara legenda
Poruka
75.538
na temu me inspirisao klip koji se vrti na drustvenim mrezama
devocica 3..4godine sa misicima na rukama, cvrsto zagrlila vrat gumenog flamenga i pluta otvorenim morem
imala je srecu da je u blizini bio trajekt koji je bez posledica pokupio sa mora
roditelji slabi plivaci nisu usli u vodu koja im je odnela dete, nego su pribrani zvali obalsku strazu
koliko puta ste se u zivotu nasli u slicnim situacijama - da ste ne nepoznatom terenu, da se dese nepredvidjene okolnosti i zivot osobe koja vam je veoma vazna u zivotu bude doveden u opasnost
kako reagujete u takvim situacijma?
Nikako.
Uzasna sam u takvim situacijama.
Cerka mi je sa 3 godine ispala kroz prozor(nekih 1,5m) kod mene u Vinariji, dole cigla. Svekar je iskocio kroz prozor za njom a ja stala ukocena pa se okrenula i otisla po kljuc i tek onda izasla.
U hitnoj me pitaju datum rodjenja njen ja kazem dan i mesec i ne znam godinu.
Mm je decu uvodio na sve vakcine npr.
Sa sinom bio kad je isao na neku lajt operaciju.
I to ne da nisam mogla sa njim, nego sam isla da setam u susedne ulice jer da sam cula kako vristi ja bih uletela garant i pocela nekontrolisano da se ponasam.
Nepredvidiva sam, u panici i stresu.
 

Mali čičak

Stara legenda
Poruka
75.538
Takođe, u retrospektivi nalazim da mi je samo mozak radio u pojedinim kritičnim situacijama.
Daleko od toga da sam hladnokrvna, ali gledam da uradim bez greške sve što mogu kada je baš zeznuto tako da mi treba celo telo da to postignem, a paniku/stres ''odlažem''.
I onda trenutak za neku burnu post-reakciju prosto prođe jer je um već procesuirao sve što je moglo, bacim se na nešto drugo koje takođe shvatam ozbiljno (jer sve u životu shvatam ozbiljno) ma koliko ono pre bilo stravično i riskantno.

Dobro je da se nije završavalo na loš način-to me čini sposobnom da kompenzujem eventualni stres nagradom-tj. uspešno prevaziđenom situacijom.


Ovo me je malo bacilo na razmišljanje, možda jeste tako... ali pošto određeni odložen stres nikada ne eskalira ni na koji način jer samo idem dalje, na sledeće što se mora uraditi i retko se vraćam na bilo kakve krizne situacije da razmišljam šta je moglo biti i tome slično-mislim da nema potrebe da strahujem od razno-raznih bolesti u budućnosti.
Ne verujem u ono da se stresovi neminovno talože negde pa dođu po svoje pre ili kasnije.
A ja verujem iz iskustva.
I to vise puta.

Kad sam imala jedan strasan stres u zivotu, samo sam bila hladna, napeta i pusila ko turcin, smrsala naravno. Nista sem toga.
Posle 6 meseci je pocelo da mi igra oko i igralo mesec dana.
To mi se ponovilo jos jednom od nekog drugog stresa.
Uvek imam te kasne reakcije.

Trenutno lose spavam par noci, tacno mesec dana je proslo kako mi se ujak razboleo i to je garant to. Nema sta drugo. :aha:
 

Indigo3

Domaćin
Poruka
3.567
Trenutno lose spavam par noci, tacno mesec dana je proslo kako mi se ujak razboleo i to je garant to. Nema sta drugo. :aha:
To je vaš odgovor na situaciju, razumem, i želim da vašem ujaku biti bolje od sveg srca, srećan je pa vas ima!
On svakako ne bi voleo da se i vi razbolite od brige, morate da budete jaki kao stena-za ujaka, za život, za sebe.

samo sam bila hladna, napeta i pusila ko turcin, smrsala naravno.
Vidi, ona nalazi utehu u pušenju!
Da bacite smesta ta g*vna, ne trebaju vam!
Odgovor na situaciju ne treba da bude autodestruktivan, ne- treba da bude kreativan-uradite šta možete, podržite svoju voljenu osobu-u ovom slučaju-ujaka, nađite mu se koliko možete, sa osmehom pitajte šta bi voleo da uradite...
To vas čini čovekom, a ne neko osamljivanje, patnja i pušenje u nervozi.
Izvinite, mešam se tamo gde mi nije mesto i kažem šta me niste pitali, ali šteta! Imate vi tu snagu!
 

BLANKED

Elita
Moderator
Poruka
18.853
U nepredvidivim kratkorocnim situacijama kada se iznenada nesto dogodi, odlicno i pribrano reagujem i mahom ja tada preuzimam inicijativu jer sam svestan da vreme radi protiv nas i da nemam taj luksuz da panicim. Tek kada se sve slegne budem svestan sta se zapravo dogodilo i zaprepastim se koga su jadni ljudi slusali.

Sto se tice duzih stresnih perioda, u pocetku sam pribran ali kako vreme odmice previse kalkulisem, razmisljam o mogucem i nemogucem, zamaram se time i degradativno gubim staminu da bih na kraju i sam poceo da se gubim.
 

Mali čičak

Stara legenda
Poruka
75.538
To je vaš odgovor na situaciju, razumem, i želim da vašem ujaku biti bolje od sveg srca, srećan je pa vas ima!
On svakako ne bi voleo da se i vi razbolite od brige, morate da budete jaki kao stena-za ujaka, za život, za sebe.


Vidi, ona nalazi utehu u pušenju!
Da bacite smesta ta g*vna, ne trebaju vam!
Odgovor na situaciju ne treba da bude autodestruktivan, ne- treba da bude kreativan-uradite šta možete, podržite svoju voljenu osobu-u ovom slučaju-ujaka, nađite mu se koliko možete, sa osmehom pitajte šta bi voleo da uradite...
To vas čini čovekom, a ne neko osamljivanje, patnja i pušenje u nervozi.
Izvinite, mešam se tamo gde mi nije mesto i kažem šta me niste pitali, ali šteta! Imate vi tu snagu!
Naravno da je tako.
Samo do sad te reakcije nisam ja birala, ali sam se prepustala.
Trenutno sam vrlo pozitivna po pitanju ujaka, najpozitivnija od svih, trudim se. I pusenje sam svesno smanjila(zbog sebe).
Ali navika na tu autodestrukciju kod stresa je jaka i treba je polako menjati.
 

Mali čičak

Stara legenda
Poruka
75.538
Ne znam da li je za ovu temu... ali jeste za dive...
Pre neko vece razmisljam o tome koliko mi sami sebi namecemo omcu oko vrata i stezemo... svi...
U zivotu se nista ne mora sem umreti.
Bukvano nista!
Ne moras da budes majka, zena, cerka, sestra, ne moras da budes cak ni zensko :lol: ne moras da volis, ne moras da trpis los posao, muza, prijatelje... ne moras da jedes lose, ne moras ama bas nista ako ti se nece... samo je bitno da resis sta neces...
Jer zivot neupitno prolazi :aha:
I bas me to nekako razveselilo.
Volim sto ne moram.
Volim da biram.
Volim da radim sta ja hocu i kad ja hocu i kako ja hocu i zato sto volim.
Volim tu slobodu mog izbora.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.