panika

[mina68]

Радим све што треба, имам неку чудну снагу, мозак ми ради 700 на сат...а онда пронађем неки ћошак и лижем ране, плачем док не избацим сав стрес из себе.
Некада, када би стрес трајао, имала сам жељу да се попнем на неко брдо где нема никога и вриштим, вриштим из свег гласа...е, то је најгора фаза, кад имам утисак да ће ми се плућа располутити, да ћу се угушити.
И онда сам опет спремна за нову битку.
Једино не реагујем добро кад је дете у питању, радим ја све што треба, на мени дете не може да види ништа сем смирености, али не могу вам описати ту панику која ме убија изнутра. Тада нисам сва своја, не постоји ништа друго сем мене и ње...

 

[Samsonight]

Ali navika na tu autodestrukciju kod stresa je jaka i treba je polako menjati.

Možda i ne tako ''polako''.
Npr. moja majka je bila pasionirani kolekcionar knjiga iz polja psihologije.
Postoji neka pretpostavka da se na stres čovek trenira i tako može od sebe da napravi osobu koja u alarmantnoj situaciji reaguje krajnje smireno i logički, ali i produktivno.
Te neke prve korake sam prošla uspešno uz nagradu sa nekih 5-6 godina, nažalost, nisam uspela tu knjigu da pronađem da bih videla šta je to bilo.

Sećam se da je prvi korak u tome bilo nešto u vezi spoljnjih zvučnih i slikovnih efekata-dok razgovaramo da držim pažnju na razgovor ma šta se okolo dešavalo-da li na pijaci, da li u kafeu-negde gde je galama i lumperaj; Poenta je bila da se suština razgovora zapamti ma koliko okolo sve vrevilo, makar iznenada bio neki prasak, lomljenje čaše, ma kakav ometač pažnje.
Uvek biti u toku sa onim što je važno.
Onda kad u kafani naučiš da se čaše lome često, na pijaci da se ljudi dovikuju, na ulici-da ima pravila koja prihvataš, ti iznutra i dalje vodiš SVOJ život.
(U svemu i na bilo kom mestu, u bilo koje vreme treba ostati svoj. )

 

[електрика]

Možda i ne tako ''polako''.
Npr. moja majka je bila pasionirani kolekcionar knjiga iz polja psihologije.
Postoji neka pretpostavka da se na stres čovek trenira i tako može od sebe da napravi osobu koja u alarmantnoj situaciji reaguje krajnje smireno i logički, ali i produktivno.
Te neke prve korake sam prošla uspešno uz nagradu sa nekih 5-6 godina, nažalost, nisam uspela tu knjigu da pronađem da bih videla šta je to bilo.

Sećam se da je prvi korak u tome bilo nešto u vezi spoljnjih zvučnih i slikovnih efekata-dok razgovaramo da držim pažnju na razgovor ma šta se okolo dešavalo-da li na pijaci, da li u kafeu-negde gde je galama i lumperaj; Poenta je bila da se suština razgovora zapamti ma koliko okolo sve vrevilo, makar iznenada bio neki prasak, lomljenje čaše, ma kakav ometač pažnje.
Uvek biti u toku sa onim što je važno.
Onda kad u kafani naučiš da se čaše lome često, na pijaci da se ljudi dovikuju, na ulici-da ima pravila koja prihvataš, ti iznutra i dalje vodiš SVOJ život.
(U svemu i na bilo kom mestu, u bilo koje vreme treba ostati svoj. )

Теорија пада у воду у тренутку кад ти се срање управо дешава.

 

[Mali čičak]

Теорија пада у воду у тренутку кад ти се срање управо дешава.

Nije tako, uci se.
Neko je rodjen hladan i trezven i blago njemu, a neko poput mene mora to da nauci. Da racionalizuje, da deli na bitno i nebitno, da pusta. Da prihvati da mnoge stvari nisu moje, da sam covek, da cu gresiti, da ce biti padova i uspeha... i da se vodim samo onim sto je bitno.

 

[електрика]

Nije tako, uci se.
Neko je rodjen hladan i trezven i blago njemu, a neko poput mene mora to da nauci. Da racionalizuje, da deli na bitno i nebitno, da pusta. Da prihvati da mnoge stvari nisu moje, da sam covek, da cu gresiti, da ce biti padova i uspeha... i da se vodim samo onim sto je bitno.

Премного серете сви колико вас има. У тренутку када нисам знала где ми је дете баш сам онако рационализовала и јела говна.

Мислим, свашта.

 

[mina68]

Nije tako, uci se.
Neko je rodjen hladan i trezven i blago njemu, a neko poput mene mora to da nauci. Da racionalizuje, da deli na bitno i nebitno, da pusta. Da prihvati da mnoge stvari nisu moje, da sam covek, da cu gresiti, da ce biti padova i uspeha... i da se vodim samo onim sto je bitno.

Чичак, престани са тим памфлетима, не можеш то да научиш, или си такав, или ниси.
Ноћима не спаваш, јер ти је ујак тешко болестан, и нема тренинга који ће те научити да спаваш...можеш само временом да прегориш.
Док се не деси опет некоме још ближем.

 

[Samsonight]

Теорија пада у воду у тренутку кад ти се срање управо дешава.

Šta je to, možete li mi proslediti naslov knjige?
Mislim da nije bilo tako nešto, mada ako naslov pokaže-hvala, divni ste-ako ne, divni ste kao i uvek!
Ja saučestvujem sa vama zbog trenutaka koje ste propatili jer imate de te, ali npr. ja ga nemam, tako da...
Vi ste u prednosti,dopuštam, ko zna kakva bih bila ja u situacijama koje ste vi proživeli!
Sigurna sam da kad budem imala svoju decu neću dozvoliti da otplove u okeanu toliko daleko da je pitanje Svevišnjeg da li ću ih ikada više videti.
Nemam decu, ali imam sestre, i decu svojih rođaka.
Dok su kod mene, neće im nedostajati ni dlaka sa glave, toliko sam bar sposobna da ih držim zainteresovane za sestru-tetku-ujnnu;
Briga o deci je posebna priča, tako je i počela tema, razumem, vi ste roditelj i znate sve što ću ja tek saznati.

 

[електрика]

Šta je to, možete li mi proslediti naslov knjige?
Mislim da nije bilo tako nešto, mada ako naslov pokaže-hvala, divni ste-ako ne, divni ste kao i uvek!
Ja saučestvujem sa vama zbog trenutaka koje ste propatili jer imate dte, ali npr. ja ga nemam, tako da...
Sigurna sam da kad budem imala svoju decu neću dozvoliti da otplove u okeanu toliko daleko da je pitanje Svevišnjeg da li ću ih ikada više videti.
Nemam decu, ali imam sestre, i decu svojih rođaka.
Dok su kod mene, neće im nedostajati ni dlaka sa glave, toliko sam bar sposobna da ih držim zainteresovane za sestru-tetku-ujnnu;
Briga o deci je posebna priča, tako je i počela tema, razumem, vi ste roditelj i znate sve što ću ja tek saznati.

Какав наслов?

 

[Mali čičak]

Премного серете сви колико вас има. У тренутку када нисам знала где ми је дете баш сам онако рационализовала и јела говна.

Мислим, свашта.

U pravu si

Чичак, престани са тим памфлетима, не можеш то да научиш, или си такав, или ниси.
Ноћима не спаваш, јер ти је ујак тешко болестан, и нема тренинга који ће те научити да спаваш...можеш само временом да прегориш.
Док се не деси опет некоме још ближем.

A ja mislim da ima.
Jer u drugom, to je bas beznadezno.

Nemate vi pojma kako sam ja sve reagovala na strres i sta sam prozivela i sto pokusavam sebe da zastitim.

To prihvatanje u mom slucaju nije opcija.

 

[Samsonight]

Какав наслов?

Panika

na temu me inspirisao klip koji se vrti na drustvenim mrezama
devocica 3..4godine sa misicima na rukama, cvrsto zagrlila vrat gumenog flamenga i pluta otvorenim morem
imala je srecu da je u blizini bio trajekt koji je bez posledica pokupio sa mora
roditelji slabi plivaci nisu usli u vodu koja im je odnela dete, nego su pribrani zvali obalsku strazu

Aham.. pa naslov knjige. Uh... Gadno... ali ok, nema mesta panici!

 

[електрика]

Ја нисам жива док се не реши проблем који је узрок паници. Не спавам, не једем, не дишем.

 

[Mali čičak]

Ја нисам жива док се не реши проблем који је узрок паници. Не спавам, не једем, не дишем.

A sta kada je neresiv?

 

[mina68]

U pravu si

A ja mislim da ima.
Jer u drugom, to je bas beznadezno.

Nemate vi pojma kako sam ja sve reagovala na strres i sta sam prozivela i sto pokusavam sebe da zastitim.

To prihvatanje u mom slucaju nije opcija.

Какво прихватање?
Ја говорим о томе да организам сам престане да реагује на мање битне ствари кад те клепи нешто озбиљно.
И ту улогу игра твоја подсвест, не учиш то свесно.

 

[mina68]

A sta kada je neresiv?

Све се реши, овако или онако, на крају се или радујеш или тугујеш.

 

[електрика]

A sta kada je neresiv?

Са нерешивим проблемом се мораш помирити.

 

[Mali čičak]

Какво прихватање?
Ја говорим о томе да организам сам престане да реагује на мање битне ствари кад те клепи нешто озбиљно.
И ту улогу игра твоја подсвест, не учиш то свесно.

A sta kada organizam ne prestaje da reaguje?

Све се реши, овако или онако, на крају се или радујеш или тугујеш.

Uz svo duzno postovanje, znam o cemu pricam i nadam se da neces nikad biti u mojoj kozi.
Ne bih dalje

 

[Mali čičak]

Са нерешивим проблемом се мораш помирити.

Objasni to mom mozgu koji veruje da za sve postoji resenje.

 

[електрика]

Objasni to mom mozgu koji veruje da za sve postoji resenje.

И лоше решење је решење. Све има свој крај.

 

[mina68]

A sta kada organizam ne prestaje da reaguje?

Uz svo duzno postovanje, znam o cemu pricam i nadam se da neces nikad biti u mojoj kozi.
Ne bih dalje

Чичак, уз дужно поштовање, сви су ти најближи живи и здрави, прегорећеш једног дана, веруј ми...ја и немам жељу да будем у било чијој кожи, мени је моја сасвим ок, али драмосерање тог типа је за мој укус мало превише.
Јер и ти не знаш како је бити у мојој кожи.

 

[Софија]

У кризама сам емотивно искључена.
И овако доста потискујем.
Рецимо, присуствовала сам самоубиству. На очи ми се убио човек. Седела сам с пријатељицом која се баш узнемирила. Ја сам само гледала како њу да отпремим и склоним.
Емоција страха, туге, ништа...и само одједном дрхтавица. Руке као у струју искључене колико су се тресле.
Жао ми је што не могу некад да се исплачем поштено.
Наравно, трпи здравље.

 

[Mali čičak]

Чичак, уз дужно поштовање, сви су ти најближи живи и здрави, прегорећеш једног дана, веруј ми...ја и немам жељу да будем у било чијој кожи, мени је моја сасвим ок, али драмосерање тог типа је за мој укус мало превише.
Јер и ти не знаш како је бити у мојој кожи.

Da.
Tako je.
Mislis da ja toga nisam svesna.
Cemu burne reakcije(ti to nazivas dramoseranje i ja bih volela da jeste ali nije), cemu toliki stres kad me tek kroz zivot ocekuje svasta nesto lepo i ruzno...
Ali to sam ja i ta preosetljivost.
I borim se.
Nekad kao lav.

Razumem ako ne razumes o cemu pricam.
I drago mi je zbog tebe. Zaista.

 

[mina68]

Da.
Tako je.
Mislis da ja toga nisam svesna.
Cemu burne reakcije(ti to nazivas dramoseranje i ja bih volela da jeste ali nije), cemu toliki stres kad me tek kroz zivot ocekuje svasta nesto lepo i ruzno...
Ali to sam ja i ta preosetljivost.
I borim se.
Nekad kao lav.

Razumem ako ne razumes o cemu pricam.
I drago mi je zbog tebe. Zaista.

Мени је драго што ти не разумеш оно што ја пишем, значи да је све релативно добро.

 

[Mali čičak]

Мени је драго што ти не разумеш оно што ја пишем, значи да је све релативно добро.

Razumem te.
Tako je moja mama reagovala... ali nekad treba prihvatiti da nismo isti, da ne ragujemo isto... da to “svi smo zivi i zdravi” nam ne pruza utehu jer dusa pati. Mi bismo ali glava nece.
Volela bih ja da sam psihicki jaka kao stena i da me nista ne dotice, ihaj... ali ja imam da radim na tome mnogo, i ko zna da li cu ikada stici do toga...
Neki ljudi moraju citav zivot da rade na stvarima koje su drugim ljudima prirodne. I to je prosto tako.

 

[Metla na vestici]

Takođe, u retrospektivi nalazim da mi je samo mozak radio u pojedinim kritičnim situacijama.
Daleko od toga da sam hladnokrvna, ali gledam da uradim bez greške sve što mogu kada je baš zeznuto tako da mi treba celo telo da to postignem, a paniku/stres ''odlažem''.
I onda trenutak za neku burnu post-reakciju prosto prođe jer je um već procesuirao sve što je moglo, bacim se na nešto drugo koje takođe shvatam ozbiljno (jer sve u životu shvatam ozbiljno) ma koliko ono pre bilo stravično i riskantno.

Dobro je da se nije završavalo na loš način-to me čini sposobnom da kompenzujem eventualni stres nagradom-tj. uspešno prevaziđenom situacijom.


Ovo me je malo bacilo na razmišljanje, možda jeste tako... ali pošto određeni odložen stres nikada ne eskalira ni na koji način jer samo idem dalje, na sledeće što se mora uraditi i retko se vraćam na bilo kakve krizne situacije da razmišljam šta je moglo biti i tome slično-mislim da nema potrebe da strahujem od razno-raznih bolesti u budućnosti.
Ne verujem u ono da se stresovi neminovno talože negde pa dođu po svoje pre ili kasnije.

Ja nema sta da verujem ili ne, meni su svi lekari specijalisti potvrdili, sve somatske poremecaje koje sada imam, kao hronicne i dozivotne, posledica su gadnih stresova koji su bili konstantni godinama
Kap po kap i casa se napuni

 

[Poslednja Igra Leptira]

na temu me inspirisao klip koji se vrti na drustvenim mrezama
devocica 3..4godine sa misicima na rukama, cvrsto zagrlila vrat gumenog flamenga i pluta otvorenim morem
imala je srecu da je u blizini bio trajekt koji je bez posledica pokupio sa mora
roditelji slabi plivaci nisu usli u vodu koja im je odnela dete, nego su pribrani zvali obalsku strazu
koliko puta ste se u zivotu nasli u slicnim situacijama - da ste ne nepoznatom terenu, da se dese nepredvidjene okolnosti i zivot osobe koja vam je veoma vazna u zivotu bude doveden u opasnost
kako reagujete u takvim situacijma?

Srecom nisam nikada bila u prilici da dozivim takav stres. Da zivot bude ugrozen ili da postoje naznake.
Kada smo bile male, sestra I ja smo napravile smicalicu baki, ja sam joj otrcala sa vijescu da je sestra upala u bunar. Nije bilo razloga da posumnja da dva idiota ne znaju sta rade I meni je bilo mnogo smijesno dok nisam vidjela baku kako trci ka bunaru al I dalje ne kapirajuci uzas koji zena prozivljava. Vristi, trci I pada, puze pa se pridize I tako dok nije stigla tamo I vidjela da viri pola sestre dok se krije.

Izgleda da tek kroz djecu covjek dozivi potpunu strahotu do granice izdrzivog. Ova jadna zena sto je pala sa terase sa djetetom. Sta je pokusala da uradi.