- Poruka
- 3.426
Види, не можеш гледати само кроз плату да ли је било боље или није. Мораш гледати кроз све. Ви сте ложионе па само за ловом хрлите и желите што више еврића. Није ни чудо што се тако надрндани сви.
-
- Popularno:
- Има ли у Србији опозиције?
- Vučićev kum: "Pukla tikva" između...
- Драган Видаковић Мрки и Шпијуни из...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Paralelni odnosi
- Koliko piva biste morali da popijete da...
- Zabrana fotoshopa u Norveškoj
- Шеик: Геноцид је оно што су Американци...
- Zajednički život pre braka
- Mlade i lepe sexy bogatašice
Ово је Србија
- Začetnik teme no_problem
- Datum pokretanja
_Saint
Primećen član
- Poruka
- 572
Ne lupaj lave, iz mnogih branshi, iz mnogih firmi ljudi polako stizu do pristojne plate , pa i rastu apetiti, shto je normalno. To shto si ti mozda nesposoban ili ogorchen ne znachi da je generalno tako. Kakvi ministri i poslanici, u kojoj si ti prichi... 45000 ljudi radi u MUP-u, 125000 u prosveti, 85000 u gradjevinarstvu, 50000 komunalne sluzbe, 68000 drzavna uprava i socijalno, 156000 zdravstvo, 60000 bankarstvo i finansije,42000 proizvodnja elektrichne energije,67000 poslovi sa nekretninama i iznajmljivanje.. ovo ti u zbiru daje priblizno 700.000 ljudi sa platom > 300 eura, da li su svi oni u srodstvu sa nekim u vlasti, ministrom, poslanikom itd???? I da, jos oko pola miliona ljudi su privatni preduzetnici i njihovi zaposleni koji na belo primaju oko 100 eur u proseku a na crno pitaj Boga koliko jos(varira od nishta do vishe stotina eura na ruke)... Zaboravio sam da spomenem jos neke velike firme koje imaju sasvim solidne plate za kratko vreme: sve privatizovane pivare, Polimark, HBC Srbija, US Steel, Knjaz Milos, Soko Shtark,Tetrapak, Zorka (iz delova kako neko ovde reche), Galenika, Hemofarm, Delta(sa svim svojim klonovima i firmicama), Forma Ideale, Telenor, Mobilkom, Comtrade itd itd. zatim cela bransha ugostiteljstva (kafici, privatizovani hoteli, restorani...), kladionice(ima ih mali milion), poljoprivredna gazdinstva, crkva i sveshtena lica - da li svi ovi ljudi gladuju kao devedesetih????no_problem:
- Poruka
- 3.426
А мислиш да не? Поменуо си неке фирме које можда запошљавају по пар хиљада људи. Да ли можеш на основу пар фабрика које си ти навео да ми кажеш како 10 милиона људи живи боље данас?
no_problem:
A šta misliš, da li u Francuskoj, na primer, svih ... miliona Francuza živi dobro. Od 45. na ovamo nisu ratovali, jedna od bolje razvijenih zemalja Evrope. Ša tmisliš faco?
Da li baš svi Nemci žive dobro, Italijani, tvoji Rusi, šta misliš kako oni žive, a kunete se u Putina.
Ogrezo si u mržnju, pamet ti više ne radi koliko imaš potrebu da se nekom svetiš. Kome i zašto, vidi ti to sa sobom.
Bolje je nego devedesetih, daleko od dobrog, daleko od 1990. ali majstore, sve ste uradili da s*ebete ovu zemlju, šta je sad? Što sad kukate? Penzioneri bar svakog meseca primaju penzije, male,ali primaju, u Cobijevo vreme, primali su jednom u tri meseca, i to po dve-tri marke i dosta. Ko ume da preživi, nek preživi, ko ne ume, njegov problem.
Znam za slučaj porodice koja ima bolesno dete, mesečna nadoknada za pomoć (ne znam tačno kakva - neka socijalna pomoć, uglavnom) je 14 000 din. mesečno. Treba im više, ali 14000 je bolje nego ništa, a to je davao vaš Cobi. - Ništa. Pokupili lovu, zapalili kud koji, a vi Srbende gledajte šta ćete. Naučite da živite bez love.
Šta je sad, na koga se žalite, sad vam demokrate ne valjaju, jel, pa nadjite one vaše lopurde što su izneli milijarde i milijarde dolara iz zemlje, pa ih lepo zamolite da vrate. Možda se i sažale.
- Poruka
- 3.426
Чији Цоби? То је прво. Друго, износиш неке полуистине, немају логике, али добро.
no_problem:
Koje poluistine koje nemaju logike? Drago mi je kad čujem vaše argumente.
- Poruka
- 3.426
Као што је Џери већ писао, просечне плате на југу Србије су испод 14.000 колико сам приметио. хајде да се ти мењаш са неким са југа Србије па да видимо да ли би ти тако причао као што сада причаш.
filatelista. pa šta?
Veoma poznat
- Poruka
- 13.059
Vreme broj 471, 15. januar 2000.
Od Slovenije do Makedonije
Al' se nekad dobro jelo
Jugoslovenski policajac ima samo 10 odsto plate slovenačkog policajca, ali zato lekar u Jugoslaviji ima platu koja je samo 3,4 odsto plate kolege iz Slovenije
"Oče, još koliko će trajati ovo siromaštvo?" pita sin. "Još četrdesetak dana", odgovara otac. "A, šta će biti onda?" "Ništa, navići ćemo se." Ova stara armenska poslovica u vidu dijaloga možda najbolje objašnjava kako se prosečan Srbin izveštio da izigra nauku, koja kaže da čovek bez hrane ne može da izdrži duže od tridesetak dana. S prosečnom prošlogodišnjom platom koja je, prema zvaničnim podacima, iznosila 1304 dinara, zaposleni u Srbiji i Jugoslaviji mogli su da jedu šest meseci, pod uslovom da ne plaćaju račune, da se ne oblače, ne kupuju knjige, ne idu u pozorište ili bioskop.
Navika da se loše živi, prema računici koju je za "Vreme" napravio poznati beogradski ekonomista dr Jovan Ranković, sticala se postepeno. Prosečna zarada, počev od 1994. godine, kada je bivši guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) dr Dragoslav Avramović uveo novi dinar, konstantno pada. U toj godini ona je iznosila nepune 102 nemačke marke, da bi već iduće, 1995. godine, pala na 93,5 maraka. U 1996. prosek zarada iznosio je 128,6 nemačkih maraka, a u 1997, godini prodaje Telekoma Srbije, skočila je na "čitavih" 160,2 marke. Već u 1998. godini, pošto su pare od prodaje Telekoma potrošene, prosečna plata oborena je na 130, da bi u 1999. godini dostigla najniži nivo od samo 82 marke. Ono što posebno obeshrabruje jeste podatak da je krajem prošle godine pad zarada nastavljen, tako da je poslednjih meseci, preračunato po tržišnom kursu od 22 dinara za jednu marku, iznosila samo 59 maraka. A prognoze dr Rankovića kažu da prosek plata u nas ima tendenciju pada.
Tokom cele prošle godine, prema zvaničnim statističkim podacima, za pokrivanje troškova potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu bile su potrebne najmanje dve zarade. U novembru i decembru prosečna zarada od 1654 dinara nije pokrivala ni polovinu potrošačke korpe od 3640. Isto važi za celu proteklu godinu, ako se za prosek plata uzme zvaničan podatak od 1304 dinara, a za prosečnu vrednost potrošačke korpe brojka od oko 2900 dinara. Čak i ovako nepovoljan odnos dobija se uz ogroman napor državnih statističara koji rast cena na malo, iz meseca u mesec, prikazuju manjim nego što jeste.
Kako će se videti iz ankete koju su reporteri "Vremena" napravili po republikama bivše Jugoslavije, Srbija nema pravo na titulu izumitelja sličnih statističkih vratolomija. I aktuelna hrvatska vlast, naime, poslužila se trikom da bi, na papiru, standard svojih građana prikazala boljim nego što jeste. Hrvatski statistički zavod potrošačku korpu ne prikazuje na osnovu potreba četvoročlane već za prosek uzima tročlanu porodicu. Jugoslovenski Savezni zavod za statistiku (SZS) poslužio se drugačijom "prevarom" - ovdašnja potrošačka korpa odražava samo cenu ishrane, bez higijenskih sredstava, odeće, troškova stanovanja. Iz istih razloga, zvanična cena potrošačke korpe u Republici Srpskoj iznosila je, u decembru, 346 nemačkih maraka, a po podacima Sindikata, koji joj je pridodao i troškove održavanja higijene - 600 maraka. Na nivou Federacije, mesečni troškovi četvoročlane porodice iznose u proseku 475 maraka.
Sudeći po anketi "Vremena", najmanje razloga za statistička štimovanja imaju Slovenci, pošto njihova potrošačka korpa, u iznosu od 430 nemačkih maraka, iznosi svega 39 odsto prosečne zarade koja u najsevernijoj republici bivše Jugoslavije iznosi 1100 maraka. Doduše, reč je o skraćenoj potrošačkoj korpi, sa samo 29 proizvoda, koja ipak obuhvata artikle od mleka do svinjskih kotleta i južnog voća. S takvom platom prosečan Slovenac, kad pokrije osnovne troškove, taman sebi može da priušti i "Gorenje" veš-mašinu, čija je prosečna cena oko 700 maraka. Zaposleni Jugosloven, kako priznaje i zvanična statistika, za kupovinu istog aparata mora da radi nešto više od šest meseci.
Na sve ovo, vlade Srbije i Jugoslavije kažu da se u tekućoj godini može očekivati rast prosečnih plata od 11 odsto, uz nultu inflaciju. Dr Ranković ne veruje ni u jedno ni u drugo, baš kao ni koordinator Grupe nezavisnih ekonomista G17 Mlađan Dinkić, koji "posle kratkotrajne stabilnosti zahvaljujući kineskom deviznom kreditu" očekuje novi ciklus štampanja para što, po teoriji, direktno vodi inflaciji. Ovako sumornim prognozama stručnjaka, prema istraživanjima javnog mnjenja, naruku idu i očekivanja građana. U poslednjem ispitivanju agencije Medium, ne samo da više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da im se u 1999. godini materijalni položaj pogoršao u odnosu na 1998. nego očekuje dalje pogoršanje standarda.
Ima i jedna mala tabelica, pa za senilne ili lude, da se podsete
http://www.vreme.com/arhiva_html/471/02.html
Od Slovenije do Makedonije
Al' se nekad dobro jelo
Jugoslovenski policajac ima samo 10 odsto plate slovenačkog policajca, ali zato lekar u Jugoslaviji ima platu koja je samo 3,4 odsto plate kolege iz Slovenije
"Oče, još koliko će trajati ovo siromaštvo?" pita sin. "Još četrdesetak dana", odgovara otac. "A, šta će biti onda?" "Ništa, navići ćemo se." Ova stara armenska poslovica u vidu dijaloga možda najbolje objašnjava kako se prosečan Srbin izveštio da izigra nauku, koja kaže da čovek bez hrane ne može da izdrži duže od tridesetak dana. S prosečnom prošlogodišnjom platom koja je, prema zvaničnim podacima, iznosila 1304 dinara, zaposleni u Srbiji i Jugoslaviji mogli su da jedu šest meseci, pod uslovom da ne plaćaju račune, da se ne oblače, ne kupuju knjige, ne idu u pozorište ili bioskop.
Navika da se loše živi, prema računici koju je za "Vreme" napravio poznati beogradski ekonomista dr Jovan Ranković, sticala se postepeno. Prosečna zarada, počev od 1994. godine, kada je bivši guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) dr Dragoslav Avramović uveo novi dinar, konstantno pada. U toj godini ona je iznosila nepune 102 nemačke marke, da bi već iduće, 1995. godine, pala na 93,5 maraka. U 1996. prosek zarada iznosio je 128,6 nemačkih maraka, a u 1997, godini prodaje Telekoma Srbije, skočila je na "čitavih" 160,2 marke. Već u 1998. godini, pošto su pare od prodaje Telekoma potrošene, prosečna plata oborena je na 130, da bi u 1999. godini dostigla najniži nivo od samo 82 marke. Ono što posebno obeshrabruje jeste podatak da je krajem prošle godine pad zarada nastavljen, tako da je poslednjih meseci, preračunato po tržišnom kursu od 22 dinara za jednu marku, iznosila samo 59 maraka. A prognoze dr Rankovića kažu da prosek plata u nas ima tendenciju pada.
Tokom cele prošle godine, prema zvaničnim statističkim podacima, za pokrivanje troškova potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu bile su potrebne najmanje dve zarade. U novembru i decembru prosečna zarada od 1654 dinara nije pokrivala ni polovinu potrošačke korpe od 3640. Isto važi za celu proteklu godinu, ako se za prosek plata uzme zvaničan podatak od 1304 dinara, a za prosečnu vrednost potrošačke korpe brojka od oko 2900 dinara. Čak i ovako nepovoljan odnos dobija se uz ogroman napor državnih statističara koji rast cena na malo, iz meseca u mesec, prikazuju manjim nego što jeste.
Kako će se videti iz ankete koju su reporteri "Vremena" napravili po republikama bivše Jugoslavije, Srbija nema pravo na titulu izumitelja sličnih statističkih vratolomija. I aktuelna hrvatska vlast, naime, poslužila se trikom da bi, na papiru, standard svojih građana prikazala boljim nego što jeste. Hrvatski statistički zavod potrošačku korpu ne prikazuje na osnovu potreba četvoročlane već za prosek uzima tročlanu porodicu. Jugoslovenski Savezni zavod za statistiku (SZS) poslužio se drugačijom "prevarom" - ovdašnja potrošačka korpa odražava samo cenu ishrane, bez higijenskih sredstava, odeće, troškova stanovanja. Iz istih razloga, zvanična cena potrošačke korpe u Republici Srpskoj iznosila je, u decembru, 346 nemačkih maraka, a po podacima Sindikata, koji joj je pridodao i troškove održavanja higijene - 600 maraka. Na nivou Federacije, mesečni troškovi četvoročlane porodice iznose u proseku 475 maraka.
Sudeći po anketi "Vremena", najmanje razloga za statistička štimovanja imaju Slovenci, pošto njihova potrošačka korpa, u iznosu od 430 nemačkih maraka, iznosi svega 39 odsto prosečne zarade koja u najsevernijoj republici bivše Jugoslavije iznosi 1100 maraka. Doduše, reč je o skraćenoj potrošačkoj korpi, sa samo 29 proizvoda, koja ipak obuhvata artikle od mleka do svinjskih kotleta i južnog voća. S takvom platom prosečan Slovenac, kad pokrije osnovne troškove, taman sebi može da priušti i "Gorenje" veš-mašinu, čija je prosečna cena oko 700 maraka. Zaposleni Jugosloven, kako priznaje i zvanična statistika, za kupovinu istog aparata mora da radi nešto više od šest meseci.
Na sve ovo, vlade Srbije i Jugoslavije kažu da se u tekućoj godini može očekivati rast prosečnih plata od 11 odsto, uz nultu inflaciju. Dr Ranković ne veruje ni u jedno ni u drugo, baš kao ni koordinator Grupe nezavisnih ekonomista G17 Mlađan Dinkić, koji "posle kratkotrajne stabilnosti zahvaljujući kineskom deviznom kreditu" očekuje novi ciklus štampanja para što, po teoriji, direktno vodi inflaciji. Ovako sumornim prognozama stručnjaka, prema istraživanjima javnog mnjenja, naruku idu i očekivanja građana. U poslednjem ispitivanju agencije Medium, ne samo da više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da im se u 1999. godini materijalni položaj pogoršao u odnosu na 1998. nego očekuje dalje pogoršanje standarda.
Ima i jedna mala tabelica, pa za senilne ili lude, da se podsete
http://www.vreme.com/arhiva_html/471/02.html
DellBoy-011
Elita
- Poruka
- 22.568
TI, definitivno, čitaš svaki četvrti redno_problem:
Čovek ti je lepo napisao, jedino što ti veruješ samo u ono što Jarry napiše:-D
no_problem:
Može, uvek. Garantujem da ću svojoj porodici obezbediti pristojnu egzistenciju. Potpisujem.Kao što sam i sad, a vi ako čekate da vam država pomogne, dočekaćete. I u SFRJ je bilo sirotinje koliko hoćeš i u vreme Kraljevine Jugoslavije, ali nikada, kao u vreme SM.
Pijanista
Ističe se
- Poruka
- 2.680
Jerry Ropero:
И ондак Senor No Problemo тврди да у Новом Саду постоје ''можда 3 фирме'' са солидним платама.
lova utice na kvalitet zivota. sta smo to imali devedesetih a sad nemamo? uzgred, sta ja mogu sto Leskovcani ne znaju da se organizuju i zarade lovu. ima drugih gradova koji su uspeli, kao sto sam npr naveo moj rodni Sabac.no_problem:
StoRmyGirl
Domaćin
- Poruka
- 4.176
Da, uspeh postignut zahvaljujutji izbeglicama sa Kosova,
koji su uspeli nekako da prodaju svoja imanja i dodju do
plodne zemlje.. Bash uspeh, nema shta!
A shta je sa ljudima chija se radna mesta zatvaraju? Ljudi koji
sve tezhe mogu da podnesu pritisak nemashtine?
Stres i samoubistva?
Da.. bash nam je lepo!
koji su uspeli nekako da prodaju svoja imanja i dodju do
plodne zemlje.. Bash uspeh, nema shta!
A shta je sa ljudima chija se radna mesta zatvaraju? Ljudi koji
sve tezhe mogu da podnesu pritisak nemashtine?
Stres i samoubistva?
Da.. bash nam je lepo!
- Poruka
- 16.741
O takvima se ne priča ovde...nisu interesantni.
Ne razumem samo one koji sebe ne mogu zamisliti u ovoj situaciji...a svi bi trebalo bar na kratko...ni malo ugodan osećaj nevezano za to da li imaš ili nemaš neku lovu u šteku...:?
p.s. ...sada ostali nek' nastave ...ja ovo onako...tek da spomenem da je sve moguće...čak i ono što se u ovom trenutku čini tek hipotetički pojedincima...šta bi bilo, kad bi bilo...:smile:
