Размишљам ја о теологији дуго, уосталом то ми је посао, али имам утисак да не можемо да нађемо неки почетак да би могли да на основу тога наставимо разговор, оваквим темпом не идемо нигде. Не одговарам на поједине поруке, не јер немам шта да кажем, већ јер са оваквом причом, било шта да неко напише (не само ја), прича иде у ћорсокак.
То ти је као када су питали једног професора - "Колико пута се причешћивати", а он каже "Код сваког светитеља пише другачије", дакле не можемо да то сведемо на математику. Опет - Христос је рекао да се причешћујемо често, а апостол Павле да пазимо, да се не би причешћивали на осуду. Тако да из те лепезе одговора, свако ко дође на ову тему може да цитира неког и да каже да је у праву. То није тешко у доба интернета.
Поента је да дођемо до неког заједничког минимума, барем када је Откривење у питању, али имам утисак да то није могуће.
Не знам да ли си до сада разумео, неко је по професији каноничар, неко је теолог (у општем смислу), неко је литургичар итд.
У Христово време, за њих је Библија био Стари Завет.
Тако да технички гледано, ако говоримо о Христу, нема периода када није било Светог Писма, само што је за њих Писмо био Стари Завет.
Сама Јеванђеља се кристалишу доста рано, већ у другом веку су данашња 4 јеванђеља препозната као истинита, јер су свети оци морали да их издвоје, и на тај начин означе као истинита, насупрот апокрифима и јеретичким фалсификатима.
У време до краја првог века пишу се сва 4 Јеванђеља, тако да она циркулишу, баш као и писма апостола Павла, од којих су нека и намењена за читање у више заједница (циркуларна писма). Дакле - до званичног кодификовања Библије, постојао је Стари Завет, 4 јеванђеља која постоје и данас, и остатак текстова који се полако обликовао.
Било је и других популарних текстова који нису ушли у канон, осим Јерминог Пастира, ту је Дидахи и сличне књиге. Уосталом тзв. Апостолски канони не потичу од апостола, јер су записани доста касније, предпоставља се да су они били део Предања.
И то је одговор на то шта је било пре него смо имали Библију. Имали смо (као што и данас имамо) Предање, које је пре или касније било записивано, да ли у канонима, или у списима попут Дидахи - Учење 12 апостола, или у делима светитеља.
То ти је као када су питали једног професора - "Колико пута се причешћивати", а он каже "Код сваког светитеља пише другачије", дакле не можемо да то сведемо на математику. Опет - Христос је рекао да се причешћујемо често, а апостол Павле да пазимо, да се не би причешћивали на осуду. Тако да из те лепезе одговора, свако ко дође на ову тему може да цитира неког и да каже да је у праву. То није тешко у доба интернета.
Поента је да дођемо до неког заједничког минимума, барем када је Откривење у питању, али имам утисак да то није могуће.
Не знам да ли си до сада разумео, неко је по професији каноничар, неко је теолог (у општем смислу), неко је литургичар итд.
Oво је уопштена реченица која нема везе са нашом причом, коју може свако да каже.ne odbacujem ja ucenje crkve, vec je liturgija zivot crkve, bez liturgije nema zivota.
Eво, овако одбацујеш каноне. Да се правимо да Библија и канони не постоје ? Ти се у једној реченици позиваш само на Христа као ауторитет, а у каснијој кренеш о Литургији, па заиста не разумем какве сада то има везе са периодом када није било Библије.jel se kaze sveti kanon ili se kaze sveta liturgija?
sta cemo sa vekovima kada kanona ni biblije nije bilo?
sta nas povezuje sa tim hriscanima, kanon ili BOGOSLUZENJE?
Pa, nemojmo se vise igrati, uozbiljimo se - koja je to nit koja nas povezuje, ili smo zajedno sa tim hriscanima i danas sluzimo istom BOGU, ILI ISTOM KANONU
У Христово време, за њих је Библија био Стари Завет.
Тако да технички гледано, ако говоримо о Христу, нема периода када није било Светог Писма, само што је за њих Писмо био Стари Завет.
Сама Јеванђеља се кристалишу доста рано, већ у другом веку су данашња 4 јеванђеља препозната као истинита, јер су свети оци морали да их издвоје, и на тај начин означе као истинита, насупрот апокрифима и јеретичким фалсификатима.
У време до краја првог века пишу се сва 4 Јеванђеља, тако да она циркулишу, баш као и писма апостола Павла, од којих су нека и намењена за читање у више заједница (циркуларна писма). Дакле - до званичног кодификовања Библије, постојао је Стари Завет, 4 јеванђеља која постоје и данас, и остатак текстова који се полако обликовао.
Било је и других популарних текстова који нису ушли у канон, осим Јерминог Пастира, ту је Дидахи и сличне књиге. Уосталом тзв. Апостолски канони не потичу од апостола, јер су записани доста касније, предпоставља се да су они били део Предања.
И то је одговор на то шта је било пре него смо имали Библију. Имали смо (као што и данас имамо) Предање, које је пре или касније било записивано, да ли у канонима, или у списима попут Дидахи - Учење 12 апостола, или у делима светитеља.
Poslednja izmena: