Da li vam je teško da nekoga ostavite?
Nekad da, nekad ne - zavisi od više faktora. U osnovi mi je najteže rastati se sa partnerkom sa kojom imam jaku emotivnu povezanost.
U težim situacijama postepeno pričom, ne baš hit the nail on the head više je da krećem da naglašavam šta mislim da je problem između nas, kako se osećam i onda kada su stvari "stabilne" kažem direktno da mislim da naša veza više nema nekog dobrog/smiklenog osnova za mene iz tog i tog razloga.
Da li se služite poluistinama?
Ne baš, više je da prećutkujem i čekam momenat sve stvari da iznesem na sto ako smatram da je situacija napeta. One by one until the whole picture is complete
Da li se samo prestanete javljati?
Nisam do sada tako nešto uradio, uglavnom sam u nekom vidokrugu sa bivšima zbog više razloga. Mahom jer delimo neki zajednički online prostor i sl.
Trudim se da ne izbegavam, samo mi treba vremena da složim kockice u glavi i srcu.
Samo se udaljavate malo po malo?
Distanciram se malo po malo, sporije odgovaram, na neke stvari ne odgovaram...
A jel se desilo da ostavite nekoga koga volite?
...
Neki lični dodatak
Nekada mi baš teško pada taj rastanak zbog onog osećaja samoće koji posle njega sledi, racionalno znam da je to samo trenutno i da će se promeniti, no ipak me značajno potresa. Kao i onaj momenat kada mi se javi osećaj - ovo će kroz neko vreme pući, ali samog sebe teram da ostanem (i patim).
Najteže mi pada momenat kada shvatam da iako srećan u vezi zapravo nisam u vezi već smo u nekom
addicted one on another stanju, nije bukvalno codependency ali jeste dovoljno da mi značajno poremeti unutrašnju stabilnost. Čim svađe postanu učestalije imam osećaj da se vraćam u detinjstvo i to je za mene glavni razlog zašto želim da raskinem sa drugom stranom iako je van toga sve idila... Nismo dobri/lekoviti jedno za drugo u ovom momentu, a znam da to ne može da se promeni jer smo oboje uglavnom tvrdoglavi/istraumirani i ne prepuštamo kontrolu drugima.
,..
