Jao, što sam se sad slatko nasmejala dole kod svekra i njegove majke ( stara svekrva, jel, tako zovu svekrovu majku
)
Otvorila ja prozor da mi se izluftira i sa malim odem dole, kod njih. Svako pre podne odemo, da mali ne sedi tu kad je otvoreno, a i da ga prababa vidi, da se poigraju, jer ne može da se popne na drugi sprat, kod nas. A i deda da ga vidi, mada on može da se popne, ali ajd...
Elem, mi dole, a oni jedu krompir pečen u rerni. ( Ja ga pravim malko drugačije, stavim po parče slanine na svaku "policu", pa se ona tokom pečenja topi, pa daje slast... no dobro, nije tema ). Svekar birao male krompire, pa ih još čistio, vadio one crne klice što idu kroz kromopir, pa ga masakrirao, pa se još i tokom pečenja skrvčio... ma od krompira ostao pasulj
Ali lepo slan, pa hrskav... iiih, s milinom da ga pojedem.
Ponude oni mene, a meni glupo, vidim da malo ima, pa odbijem. Tek će baba, k'o iz topa - ma, jedi snajka, ionako ništa ne valja, će ga sve pobacamo
E, tu ide digresija... podseti me na neku prastaru priču kad je tamo negde u selu, siromašnoj porodici, baš u vreme ručka, banuo kum. Domaćini ga nude, on se sve snebiva. Zna da su siromašni, vidi da na stolu nema bog zna šta, a i nije došao da jede, već da ih vidi. Medjutim, u domaćici proradilo ono domaćičko, koliko god da nema, šta ima deliće se, niko njoj od stola neće ustati gladan. I da bi kuma okuražila da prestane da se snebiva, i da počne da jede, ona nesrećno odvali - jedi, kume, jedi, ionako će se svinjama baciti!
Pa tako i meni moja stara svekrva
Ne zameram, znam da je mislila najbolje, ali mi je tako smešno bilo...
I uzmem ja onaj krompir, uh, koliko god da ne izgleda, ukusan bre ispao, hrskav, slan... baš lep za nas koji imamo zube. I zeznem se, pa one najhrskavije ostavim za kraj, da zasladim. A u babi se opet probudila stara domaćica, taj sitan skvrčen i hrskav krompir prosto nije dobar i sramota da ga iznese na sto, pred snaju, pred bilo koga. Uze ona viljušku, pa sve gundjajući sinu, tj. mom svekru, kakve je krompire doneo, pa kako je ispekao, jedan po jedan, izvadi ona skoro sve iz pleha, da li su mi dva ostala
i viče - jedi snajka, jedi, sve da pojedeš...
Bre, pa šta da jedem kad mi sve pokupi da baciš u vatru?
Skontao i svekar, pa smo se stereo smejali... šta da kažemo babi, ona zna šta zna, što ne valja, ne valja
A i nije mislila loše, tako je samo ispalo
Kao naravoučenije sam skontala - zaebi bre da budeš domaćica i daj ljudima da jedu
