Osmaci beže od zanimanja koja obezbeđuju siguran posao i početnu platu od 100.000 dinara: Istražujemo koje škole su ostale prazne

Нигде у свету писање тужбе не кошта око 80 евра, а заступање на 1 суђењу око 100 евра.И у Индији је то скупље.Не знам колико још да вам спустимо тарифу да будете задовољни.

Разни приучени мајстори вам узимају пар стотина евра за разне ситнице па ником ништа.

Programi Drzave Blagostanja ce unistiti zapadnu i ljudsku civilizaciju.

Ne prirodna nepogoda, nuklearni rat, horde sa istoka, vec programi Drzave Blagostanja.
 
Нигде у свету писање тужбе не кошта око 80 евра, а заступање на 1 суђењу око 100 евра.И у Индији је то скупље.Не знам колико још да вам спустимо тарифу да будете задовољни.
Нису евро/долар оно што су били пре 10, 20 или 40 година, пробај да купиш за 100 евра оно што си могао да купиш 2015 године, па јави како си прошао.

Разни приучени мајстори вам узимају пар стотина евра за разне ситнице па ником ништа.

Чекај, замерамо приученим мајсторима што не знају,

онда је ред да замеримо и приученим адвокатима, који још горе не знају (тежа материја, па мора пуно да се зна, па кад упоредимо сразмерно траженом знању просечног мајстора и просечног адвоката, факат је да је у незнању далеко већа несразмера код просечног адвоката).
 
Замисли да има 1 аутомеханичар на 5 корисника аутомоболиа, цена њихових услуга би била много нижа него данас.Просветних радника има 140 000 на око 700 000 основаца и средњошколаца, значи на 5 ученика 1 просветни радник.
Dobar nastavnik matematike bi na pravom slobodnom trzistu zaradjivao 10.000 evra mesecno.

Los nastavnik likovnog bi na pravom slobodnom trzistu zaradjivao 0 dinara mesecno.

Drzava sve to smucka, namesti besmislenim regulacijama, i kaze : 'E, ovaj nastavnik matematike i ovaj nastavnik likovnog imaju istu cenu rada!'.

To je ta cuvena teorija vrednosti, gde vrednost ne dolazi od subjektivnih utisaka i trzista.

Za zdravstvo je inace jos gore, ali tu pa tek populisti i levicari krenu da size i urlaju.
 
Programi Drzave Blagostanja ce unistiti zapadnu i ljudsku civilizaciju.

Ne prirodna nepogoda, nuklearni rat, horde sa istoka, vec programi Drzave Blagostanja.
Кпаитализам од свог почетка има један суштински проблем, то је проблем хиперпродукције.Радници(сви радници на 1 тржишту) не могу купити све робе/услуге које произведу, јер за изнајмљивање своје радне снаге не добијају пуну тржишну цену робе/услуге, већ само један мањи део те цене.Дакле, већи део робе/услуга неће бити продат, јер једноставно нема ко да га купи.

Због хиперпродукције је долазило до серије великих криза у капиталистичком свету, крајем 19 и почетком 20 века, те кризе су претиле опстанку капитализма као поретка.

Зато су капиталисти смислили макроекономију, тзв."државу благостања", државни интервенционизам да би некако решили проблем хиперпродукције.
Држава и јавни сектор су се појавили као као велики купци роба/услуга које производе радници, па је то држало воду неколико деценија.Међутим, и то није отклонило основни проблем капитализма-хиперпродукцију, и већ почетком 70-тих година су се појавиле пукотине у том систему.Онда је кренула ера неолиберализма од Регана и Тачерке али ни то није трајало вечно, па је све то крахирало 2008 године.Сада иде опет један период државног протекционизма, интервенционизма и реиндустријализације у САД и ЕУ.И то неће решити основни проблем хиперпродукције.
 
Dobar nastavnik matematike bi na pravom slobodnom trzistu zaradjivao 10.000 evra mesecno.

Los nastavnik likovnog bi na pravom slobodnom trzistu zaradjivao 0 dinara mesecno.

Drzava sve to smucka, namesti besmislenim regulacijama, i kaze : 'E, ovaj nastavnik matematike i ovaj nastavnik likovnog imaju istu cenu rada!'.

To je ta cuvena teorija vrednosti, gde vrednost ne dolazi od subjektivnih utisaka i trzista.

Za zdravstvo je inace jos gore, ali tu pa tek populisti i levicari krenu da size i urlaju.
Суштина модерног образовног система није у неком знању, већ у томе да просветни радници чувају децу заузетим родитељима.Дете мора да буде у школи од тада до тада, и родитељи могу мирно да ринтају код домаћих и страних капиталиста, а ако дете и нешто научи, то је бонус.

За 90% родитеља и деце не би било горе казне него да морају да проводе време заједно, зато су сви да опстане садашњи систем образовања, и ако може да се још мало продужи време боравка деце у школи.
 
Razlog tome je sto se drzava mesa u obrazovanje i zdravstvo, i ne dozvoljava slobodno trziste na istom.

To cak nije specificno srpski problem, vec civilizacijski.

Negde manje, negde vise. Ali npr. da uzmemo za primer obrazovni sistem u Srbiji. On je izrazito etatisticki, cak i za moderne svetske standarde koji su ultra-etatisticki.

Posledice tog drzavnog mesanja u obrazovanje i zdravstvo su devastirajuce, na toliko mnogo nivo, i u vremenskom periodu koji prevazilazi 100 godina.
Kada bi država dopustila slobodno tržište, garantujem da bi naš drugar Džoni i ostali moleri najviše kukali i tražili da se vrati socijalizam. Tj. ovaj naš postsocijalistički socijalizam u kojem su im mnoge stvari dostupne za bagatelu a oni svoje usluge naplaćuju po tržišnim cenama.
 
Nivo samosvesti je jako nizak u srbiji. Ja preko kada pričam sa nekim majstorom nemam osećaj kao da pričam sa životinjom što je u srbiji čest slučaj. Pažnju mi je skrenuo drugar koji radi nešto tog tipa i kaže ne možeš ni da zamisliš kako se iznenade kada im se na tel javi ljudsko biće :)
Jos kada bio nam rekao na kom jeziku se ti sporazumevas napolju pa da ti poverujemo da ti napolju "pricas". Srpski razumeju jos samo u Hrvatskoj/BiH/Montenegru a tamo je isti kitonije sto se majstora tice, i njima su svi majstori utekli napolje. Vi polupismeni krezavi prazilukaski svet iz okoline Kaleniceve pijace ste sram za taj narod.
 
Poslednja izmena:
Чекај, замерамо приученим мајсторима што не знају,

онда је ред да замеримо и приученим адвокатима, који још горе не знају (тежа материја, па мора пуно да се зна, па кад упоредимо сразмерно траженом знању просечног мајстора и просечног адвоката, факат је да је у незнању далеко већа несразмера код просечног адвоката).
Ко је лош адвокат, брзо се прочује да губи парнице због немара(недоласка на рочишта),или незнања или да је некоректан према странкама, па неће нико да га ангажује.Има 9000 адвоката, па можеш да бираш.

Добар део адвоката ће пристати да ради испод тарифе или да преузме ризик и да трошкове наплати на крају поступка од супротне стране.То значи да адвокат преузима ризик губитка поступка или инсолвентности супротне стране.

Свих тих погодности нема код мајстора, већ ти он одмах све наплати, а стара је народна изрека "држи воду док мајстопри не оду".То значи да су мајстори били такви и пре 100 година, јер је та изрека настала давно.
 
Zamišljam devojku u Srbiji 2025. koja na prvom dejtu sazna da je izašla sa nekim ko je instalater za "kvarove na vodovodnim i kanalizacionim cevima".

Koliko njih bi ga otkačilo, uprkos ubeđivanju da je to odlično plaćen i siguran posao? Koliko njih ne bi uopšte marilo za to, jer im je super sa njim?
Devojci koja je istoricar umetnosti (gore je neko spominjao svoju bivsu, nezaposlenu istoricarku umetnosti) je mozda ispod "nivoa" da se zabavlja/udaje sa vodinstalaterom iz nase price pa jurca lekare, inzenjere ili programere. Sve u zavisnosti od kucnog vaspitanja i usvojenog sistema vrednosti, pa tako recimo devojkama iz okoline Kalenic pijace ne pada na pamet da se zabavljaju sa "seljacinama" koje ne zive u krugu dvojke itd. U Beogradu (a bogami i u Srbiji) mnogima praziluk poprilicno viri iz doopeta i zive u nekom imaginarnom svetu, u svetu u kome se nisu oznojali van teretane, iskljucivost i elitizam se poprilicno ukorenjeni.

No, postoji i gomila normalnog sveta, devojaka koje nisu zavrsile "elitnu" istoriju umetnosti pa one nemaju blam da izadju, a mozda se i udaju za vodovodziju ili zavarivaca. I takvih je, srecom, ipak vecina u Srbiji.

** Uzgred, istoriju umetnosti upisuju uglavnom netalentovana deca, netalentovana za umetnost, ona koja nisu mogla da upisu FLU ili FPU a bilo im je tesko da upisu i studiraju cak i Prava (o matematickim fakultetima da ni ne pisemo).
 
Nivo samosvesti je jako nizak u srbiji. Ja preko kada pričam sa nekim majstorom nemam osećaj kao da pričam sa životinjom što je u srbiji čest slučaj. Pažnju mi je skrenuo drugar koji radi nešto tog tipa i kaže ne možeš ni da zamisliš kako se iznenade kada im se na tel javi ljudsko biće :)
На западу све културишка, и бескућници течно причају француски, нарочито у Француској, Белгији и Швајцарској, а водоинсталатери цитирају Гетеа, а молери Хегела.
 
@38imak znaš šta je još jedna autentična anomalija našeg sistema?

To što u Srbiji ne samo da jedna četvrtina svih zaposlenih radi za državu i prima plate iz budžeta, već i veliki broj radnika u privatnom sektoru takođe radi zahvaljujući državi, tj. njenim investicijama.

Na primer, nedavno je otkriveno da Đilasova kćerka radi u nekoj marketinškoj agenciji angažovanoj u vezi sa EXPO-om i koja je pri tome dobila neki veliki novac od države za te svrhe. A gde bi ta agencija i gomila drugih privatnih firmi bile i da li bi uopšte postojale da se država nije prihvatila organizacije EXPO-a?
 
Суштина модерног образовног система није у неком знању, већ у томе да просветни радници чувају децу заузетим родитељима.Дете мора да буде у школи од тада до тада, и родитељи могу мирно да ринтају код домаћих и страних капиталиста, а ако дете и нешто научи, то је бонус.

За 90% родитеља и деце не би било горе казне него да морају да проводе време заједно, зато су сви да опстане садашњи систем образовања, и ако може да се још мало продужи време боравка деце у школи.
To isto moze da se uracuna u cenu na trzistu.

Znaci, dobar nastavnik nije samo onaj ko je dobar u obrazovanju, vec dobar i u vaspitanju/bejbisitovanju dece od 7-18 godina.
 
@38imak znaš šta je još jedna autentična anomalija našeg sistema?

To što u Srbiji ne samo da jedna četvrtina svih zaposlenih radi za državu i prima plate iz budžeta, već i veliki broj radnika u privatnom sektoru takođe radi zahvaljujući državi, tj. njenim investicijama.

Na primer, nedavno je otkriveno da Đilasova kćerka radi u nekoj marketinškoj agenciji angažovanoj u vezi sa EXPO-om i koja je pri tome dobila neki veliki novac od države za te svrhe. A gde bi ta agencija i gomila drugih privatnih firmi bile i da li bi uopšte postojale da se država nije prihvatila organizacije EXPO-a?
Када не би било државе као потрошача, већи део капиталистичке производње би био угашен.Модерне капиталистичке државе троше око 40-50% БДП-а непосредно, а још 10-20% посредно , и тако се некако продају робе/услуге које се производе.

Када би елиминисао државну потрошњу, живело би се горе него крајем 19 века.
 
-tih-tih i danas, nebo i zemlja.На западу све културишка, и бескућници течно причају француски, нарочито у Француској, Белгији и Швајцарској, а водоинсталатери цитирају Гетеа, а молери Хегела.
Svercercic je mislio na to da su majstori nekulturni u stilu ophodjenja sa musterijama, nije on ni cuo za tog Getea i a ni za tog drugog, Hegela, pa da ih proziva za to.

No, i u Srbiji je poprilicno popravljen nivo komunikacije ka musterijama, pogotovo kada je sve preslo u privatne ruke - svako kome je stalo da opstane na trzistu pokusava da zadrzi musterije a ne da ih otera.
 
Моје искуство:

Не уписујте гимназију, после ње сте ништа !
Било која средња или занатска школа је гарант многих ствари у животу.

Једног дана ћете видети да су паре најважније,
е до њих ћете доћи боље и лакше ако завршите неку стручну школу.
 
@38imak znaš šta je još jedna autentična anomalija našeg sistema?

To što u Srbiji ne samo da jedna četvrtina svih zaposlenih radi za državu i prima plate iz budžeta, već i veliki broj radnika u privatnom sektoru takođe radi zahvaljujući državi, tj. njenim investicijama.

Na primer, nedavno je otkriveno da Đilasova kćerka radi u nekoj marketinškoj agenciji angažovanoj u vezi sa EXPO-om i koja je pri tome dobila neki veliki novac od države za te svrhe. A gde bi ta agencija i gomila drugih privatnih firmi bile i da li bi uopšte postojale da se država nije prihvatila organizacije EXPO-a?
U Srbiji ovi na vlasti odlucuju koji privatnik ce da uspe, a koji da pukne na trzistu.

Posebno vazi za neke specificne biznise koje su SNS-ovci pikirali kao osnovne, tipa gradjevina/industrija hrane/ugostiteljstvo. Ukljucio bih tu i medije, ali mediji samo gube pare, pa su samo trosak.

Ovi kojima daju da uspeju, od njih uzimaju veci reket.
 
Kada bi država dopustila slobodno tržište, garantujem da bi naš drugar Džoni i ostali moleri najviše kukali i tražili da se vrati socijalizam. Tj. ovaj naš postsocijalistički socijalizam u kojem su im mnoge stvari dostupne za bagatelu a oni svoje usluge naplaćuju po tržišnim cenama.
Drugar Dzoni nije moler već privatnik, preduzetnik koji ima posebne tarife za bahate i bezobrazne i to baš tržišne cene. A to što profesor likovnog ne može ništa da naplati nije ničiji problem nego tog profesora koji je promašio zanimanje. Na tom zapadu recimo u Holandiji kao pripadnik radničke klase ne bi imao para da platiš molera uopšte nego bi krečio sam. Holanđani oni pravi ne plaćaju svakoga za svaku sitnicu nego nešto i urade sami. Problem Srbije su pokondirene tikve prosečnog zanimanja, znanja, i generalno vrednosti koje misle da treba svi njima sve za džabe da odrade. Znaš bolje i misliš da taj rad ne košta mnogo? Odradiš sam i mirna bačka. Za socijalizmom najviše kukaju ovi neradnici sa diplomama iz državnih firmi. Moleri su otišli davno na zapad. Čekam samo pravnike, sociologe i mudrosere da probaju tu svoju profesiju na zapadu i ko će tamo da im da posao da sede i ne rade ništa.
 
Ко је лош адвокат, брзо се прочује да губи парнице због немара(недоласка на рочишта),или незнања или да је некоректан према странкама, па неће нико да га ангажује.Има 9000 адвоката, па можеш да бираш.

Добар део адвоката ће пристати да ради испод тарифе или да преузме ризик и да трошкове наплати на крају поступка од супротне стране.То значи да адвокат преузима ризик губитка поступка или инсолвентности супротне стране.

Свих тих погодности нема код мајстора, већ ти он одмах све наплати, а стара је народна изрека "држи воду док мајстопри не оду".То значи да су мајстори били такви и пре 100 година, јер је та изрека настала давно.
:hahaha:

'ладно не постоји систем да се прочује ко је лош а ко добар адвокат.

Онај са лепшом ташном и машном је популарнији од оног што не носи лепе ташне и машне.

За аутомеханичаре по граду увек знамо који су на добром гласу.

За адвокате то никако не може да се зна. Јер људима, углавном, у животу и не треба адвокат. А кад им затреба, на Х година, онда оду код неког ког познају, или ког познаје познаник или су му видели таблу или се рекламирао (обично кроз политику).
 
To isto moze da se uracuna u cenu na trzistu.

Znaci, dobar nastavnik nije samo onaj ko je dobar u obrazovanju, vec dobar i u vaspitanju/bejbisitovanju dece od 7-18 godina.
Тако би ти требало на 1000 000 деце, једно 500 хиљада бејбиситера и учитеља.Модерна школа је много ефикаснија, скупе стотине деце на једно место и онда их чувају и уче 8 сати.Неки нешто науче а неки и не, али сва деца морају да буду у школи у одређеном временском периоду.
 
Hvali se kako je on majstor i kako ima zlatne ruke.
images
 

Емир Кустурица: „Ко ти је ово радио?“​

By Стање ствари on 3. јануар 2015. • ( 2 )

На Балкану човјек није сигуран шта год уради претходно да ли има шансе да га сљедећи наступ искупи?!

Мало ко има код нас, да није питан, када се нешто ради, реновира, поправља – „ко ти је ово радио“?

https://stanjestvari.com/2015/01/03/емир-кустурица-ко-ти-је-ово-радио/
 
Devojci koja je istoricar umetnosti
Девојка која је историчар уметности има далеко веће шансе да се добро уда од девојке која није историчар уметности.

Тржиште мушко женских односа, бајо мој!
 
'ладно не постоји систем да се порчује ко је лош а ко добар адвокат.

Онај са лепшом ташном и машном је популарнији од оног што не носи лепе ташне и машне.

За аутомеханичаре по граду увек знамо који су на добром гласу.

За адвокате то никако не може да се зна. Јер људима, углавном, у животу и не треба адвокат. А кад им затреба, на Х година, онда оду код неког ког познају, или ког познаје познаник или су му видели таблу или се рекламирао (обично кроз политику).
Распиташ се у кафани, тамо све знају, и ко је добар адвокат и још много тога.
 

Back
Top