KOR
мислим да разноразне идеје и модели постоје али да не постоји политичка воља за њиховом реализацијом. Односно, постоје снаге које због своје природне назадности не дозвољавају цивилизацији да се подигне за још једну степеницу.
Ne postoje nkakve prirodne nazadnosti, već ljudsko neznanje prirodnih zakona. U nedostatku kojih se organizacija ljudskog društva zasniva na mnoštvu izmišljenih ljudskih zakona i moralnih sistema, tj, mnoštvu različitih ideologija, politika, filozofija, religija ili pogrešnih naučnih teorija. Ovo se može lako i brzo prevazići obaranjem svih ovih «izama» uz pomoć jake propagande Nauke o nagonu samoodržanja i njenog Prirodnog sistema vrednosti koji u sabi sadrži najbolja prirodna organizacijska rešenja, po kojima teče ukupna evolucija prirode, kao i ljudskog društva. Ta najbolja prirodna rešenja se na kraju uvek svode na izgradnju ravnopravnog društvenog i ekonomskog poretka, sa pravednom podelom rada i rezultata rada. Najbolji primer takve organizacije je ljudski organizam, sastavljen od više milijardi ćelija, podeljenih u oko 42.000 delova i organa. Uz pomoć Nauke o nagonu samoodržanja bi se organizacija ljudskog ruštva otrgnula iz domena sadašnjih ideološko-političkih i verskih organizacija i prvi put u istoriji ljudskog društva bi se postavila na naučnu osnovu. Ovo ne bi bilo teško sprovesti u praksi. Porebno je samo sakupiti određeni broj autoriteta iz oblasti nauke i društvenog života koji bi proverili i potvrdili ovu nauku, a zatim je obznanili. Ova Nauka, ne sadrži u sebi samo najbolja organizacijska rešenja, već i rešenja za ona suštinska egzistencijalna pitanja na koja još uvek ni svetska nauka, ni filozofija, ni svesteke religije nisu dale odgovor.
можеш ли мало прецизније да објасниш појам самоодржања кога овде спомињеш? Претпостављам да то пише у књизи коју си овде поставио али да се не би кочио разговор док се то прочита, обавести нас у кратким цртама шта је у питању.
Već sam to mnogo puta, na razne načine, na ovom forumu. objašnjavao. Za tebe, u najkračnim crtama - radi se o rešenju tajne i logike postojanja svesti, kao, po meni, jedinog prirodnog fenomena koji do danas nije rešila ni svetska nauka, ni filozofija, ni svetske religije. Ovo rešenje je vrlo prosto. Ono se dobije kada se svest rasčlani na sedam svojih nužnih faktora, tj. fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. A zatim se postavi pitanje ko ovim sposobnostima raspolaže, da li organizam (ljudski ili bilo koji) ili materija koja organizam gradi? I kad se na kraju shvati i naučno dokaže (a za to već obilje naučnih dokaza postoji) da organizam nije taj koji ovim sposobnostima raspolaže, već materija koja organizam, uz pomoć tih svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti gradi. Daljom logičkom i naučnom analizom kauzalnog odnosa između ovih sedam sposobnosti, lako se utvrđuje da materija ne bi mogla da postoji kad ne bi bila svesna, niti bi svest mogla da postoji kad ne bi bila materijalna. Zato što je suština svesti informacija, tj. znanje, jer svest ne bi mogla da bude svest kad ne bi bila ničeg svesna, tj, kad ne bi ništa znala. A imajući na umu da se iskustvo, tj. znanje može steći samo u uslovima materijalnog postojanja i kretanja, uz pomoć sedam navedenih sposobnosti svesti, i imajući na umu da materije nema (jer materija samo određeni oblik kretanja, koje, kada prestane, materija nestaje), to je na kraju lako zaključiti i naučno dokazati da je materija, zapravo, samo napregnuta i pokrenuta svest. Drugim rečima, svest, za koju, iz iskustva sebe samih, znamo da rasppolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, koja je nematerijalna, kada se napregne i pokrene, dobija svojstvo sile i mase i postane vidljiva, opipljiva, tj. materijalna.
Ovo naučno i logočko, tj. filozofsko rešenje postojanja svesti i materije povezuje dve vodeće svetske filozofije (idealizam i materijalizam) u jednu nauku i filozofiju, što će na kraju uzrokovati darastične promene u oblasti svih svestkih filozofskih, naučnih, religijskih shvatenja i učenja u vezi postojanja materije, života i prirode.
U vezi daljeg objašnjavanja i razumevanja postojanja svesti/materije, bitno je znati i to, da informaciju, tj. znanje, koje je suština svesti, pomoću kojeg se svest samoodržava, tako što ga uvek iznova stiče, svest nema o čemu drugom steći do o svojim naprezanjima, kretanjima i radu i da postoje dva oblika kretanja i rada: neorganizovano (haotično) i organizovano (harmonično). Zatim, da neorganizovano, tj. haotično kretanje za svest uvek ima značenje nezadovoljstva i zla, a harmonično i organizovano, značenje zadovoljstva i dobra. To je razlog što svest večito teži da pređe iz stanja neorganizovanog i haotičnog kretanja i rada u organizovano i harmonično jer to je jedini mogući način da izbegne nezadovoljstvo i zlo, a ostvari zadovoljstvo i dobro i to je suština i osnovni razlog evolucije ukupne materije i prirode. Vremenom svest sva svoja kretanja i delovanja dovodi do savršenstva, čija se suština uvek svodi na to da se napravi organizam, tj. biće, sa značenjem društvene i ekonomske zajednice zasnovane na principu pravedne podele rada i rezultata rada, poput ljudskog organizma. Dokaz tome su sve materijalne forme od kojih se priroda sastoji – atomi, nebeska tela, sistemi nebeskih tela, jednoćelijski organizmi, tela višećelijskih organizama biljaka, životinja i ljudi itd – koje su sve odreda samo savršene organizacije kretanja i rada svesne i žive materije i ništa drugo, zasnovane na pravednoj podeli rada i rezultata rada. Sem ljudskog društva koje nije dostiglo ovaj stupanj savršenstva, koje se, zbog nedostatka fundamentalnih znanja iz oblasti postojanja svesti i materije i njihovih zakona, još uvek nalazi u fazi razvoja. Taj razvoj se može veoma ubrzati kad se ovi zakoni postojanja svesti i zakoni njene evolucije na ispravan način shvate i praktično primene. Sada kada ovu Nauku o svesti imamo to neće da bude teško. Treba samo da to neko pokrene. Možda bi čak i mi koji učestvujemo u ovoj diskusiji mogli dati predloge i naći rešenje o tome šta bi bilo nužno da se preduzme da se to pokrene.
(Али гурам ја моје...
