Miroslav Lazanski
Sa čime pred Miloša
I vojsku pogađaju one iste socijalne bolesti od kojih pati čitavo naše društvo, ali ih vojska očito stoički trpi
U utorak 23. aprila po drugi put obeležićemo novi praznik Vojske Srbije, izabran za čuvanje sećanja na Drugi srpski ustanak u Takovu 1815. godine. Prethodnih godina slavili smo 15. februar kao Dan vojske, no kako je to bio ujedno i dan državnosti Srbije prethodne vlasti odlučile su da pronađu novi datum za praznik oružanih snaga. Treba narod redovno i na vreme obaveštavati o promenama dana vojske, ovako tek se navikosmo na jedan datum, kad ono uvedoše novi.
Dakle, u subotu 20. aprila u Kruševcu će biti centralna proslava Dana Vojske Srbije sa velikom paradom u kojoj će prodefilovati više od 2.000 pripadnika vojske sa najsavremenijom borbenom tehnikom. I sve to na Trgu kosovskih junaka. Samo da se nekome iz parade u Kruševcu ne omakne, pa iz paradnog stroja onako inercijom odmah marševski produži put Merdara. Možda će neki zlobnici u EU i ovu paradu svrstati u „korak unazad”, u „govor prošlosti”.
Dakle, sa čime sada pred Miloša, sa kakvom vojskom Srbije? Odnosno, pitanje je u kom su sada odnosu srpsko društvo i srpska vojska, vojna lica i civili? Šta „čovek sa puškom” može da da društvu, a šta može da mu oduzme? I gde je u svemu tome javnost? U prošlosti je armija najkompaktnije ulazila u svakodnevni život i svest masa, i zbog regrutnog služenja vojnog roka, kroz šta je prolazila većina muške populacije i bila uzor za mnoge, za celo društvo. Godine i sveukupni događaji na ovim prostorima izmenili su donekle „lik neprijatelja” i sindrom „opsadnog stanja” zemlje, ali po mnogim procenama Vojska Srbije i danas je najmonolitniji i moralno najzdraviji deo društva. Naravno, i vojsku pogađaju one iste socijalne bolesti od kojih pati čitavo naše društvo, ali ih vojska očito stoički trpi. U tom kontekstu vojna lica u okviru hijerarhije manje ili više govore istinu jedni drugima, ali su civili u tome verovatno malo „zakinuti”. Totalni prestiž uniforme fenomen je prošlosti, ali, ipak, za upis u Vojnu akademiju nikada nije bilo više vrlo kvalitetnih kandidata. Moglo bi se reći da je stagnacija vojske zaustavljena, i da se polako kreće napred.
Danas sistem odbrane Srbije broji oko 36.000 pripadnika, direktno pod oružjem je oko 13.000 vojnika, podoficira i oficira, ostalo su pripadnici VOA, VBA, VMA, VTI, civili u Ministarstvu odbrane i Generalštabu. Odnos između „borbenog” i „neborbenog” ešelona sistema odbrane trebalo bi menjati u korist „borbenog” sastava. Vojni budžet Srbije iznosi oko 800 miliona dolara, što je za 150 miliona dolara manje od vojnog budžeta Hrvatske.
Udarnu snagu kopnene vojske čine mehanizovane brigade, od kojih Prva brigada ima u svom sastavu dva mehanizovana bataljona, jedan pešadijski bataljon, samohodni artiljerijski bataljon, bataljon višecevnih bacača raketa, PVO bataljon, po jedan inženjerijski i logistički bataljon. Druga, Treća i Četvrta brigada imaju u svojim sastavima jedan oklopni bataljon, dva mehanizovana bataljona, jedan pešadijski bataljon, jedan bataljon samohodne artiljerije, jedan bataljon višecevnih bacača raketa, jedan PVO bataljon i po jedan bataljon inženjerije i logistike. Kopnena vojska raspolaže i Specijalnom brigadom u kojoj je 63. padobranski bataljon, jedan protivteroristički bataljon i bataljon komandosa. U sastavu kopnene vojske je i Mešovita artiljerijska brigada sa tri bataljona poljske artiljerije i bataljonom višecevnih bacača raketa, kao i sedam samostalnih bataljona artiljerije, bataljon veze, bataljon ABH, dva bataljona vojne policije i dva bataljona pontonjerske inženjerije. Rezervu kopnene vojske čini osam teritorijalnih brigada. U suštini, brigade su strukturisane poput britanskih, osim što je onaj ko je to tako uradio „zaboravio” da britanske brigade imaju samohodnu artiljeriju kakve nemaju naše i posebnu avijaciju kopnene vojske za podršku.
Od oružja kopnena Vojska Srbije poseduje 212 tenkova, 199 tipa M-84 i 13 tipa T-72. Tenkovi su nam već zastareli. Borbena vozila pešadije M-80, imamo ih 330 komada, takođe su zastarela. Treba požuriti izradu domaćeg projekta „lazar-2” kao oklopnog točkaša. Broj minobacača kalibra 82 mm i 120 mm, imamo ih 170 komada, nedovoljan je. Kopnena vojska ima zastarelu samohodnu artiljeriju, „gvozdike” kalibra 122 mm, imamo ih 70 komada, trebalo bi hitno zameniti našim „noramaB-52”. Višecevni bacači raketa „plamen” i „oganj” imaju mali domet u odnosu na današnje višecevne bacače raketa, možda se to poboljša povećanjem dometa rakete koju ispaljuju. Kopnena vojska uskoro očekuju prvu predserijsku isporuku protivoklopnih raketa „bumbar”.
Avijaciji predstoji modernizacija aviona G-4, stižu i nove „laste” za obuku, piloti sa G-4 prolaze preobuku na avione „orao”. Trenutno imamo 86 borbenih aviona u operativnoj upotrebi: 28 aparata mig-21, četiri miga-29, 30 „orlova”, 24 aviona G-4... Nedavno su kod nas bili ruski stručnjaci da ustanove može li se nama produžiti upotrebna dozvola za migove-21. Hrvatima i Bugarima su odbili da to urade. Nama će verovatno dati dozvolu, jer mi nismo u NATO-u. Ponuda Moskve za isporuku novih migova-29M2, PVO sistema i radara i dalje stoji. Postojeće PVO sisteme modernizujemo.
Uglavnom, Vojska Srbije i dalje je brojno i tehnički najmoćnija oružana sila od svih bivših jugorepublika. No, ne treba kasniti i za drugim komšijama.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 20.04.2013.
