onkomafija-vreme izmedju skenera

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Rayela:
Ja tebe znam sa Politike kao jako pristojnog coveka, od kud ovde sada, nadam se neki crni humor?
Svako od nas je ovako ili onako imao jako bliskog kontakta sa ljudima koji su tesko bolesni, svako od nas da je u bolesti podrska, savet,
zapravo samo i kratak pozdrav, neko sitno zezanje, osmeh, jako0, jako vazan.

Ja sam Krstarici zahvalna da je ovaj topik pinovan i da svako ko zeli ovde je dobrodoshao svejedno da li je zdrav, bolestan.
Moguce je da si zadnjom recenicom to sve i ti hteo, ali mogao si samo nju da napises.
Kliknite za proširenje...

Evo tebi da odgovorim............Da bi mozda i drugi shvatili sta sam hteo reci......Mada sumnjam u to
Sablasno je to se na ovim stranicama malo malo pa prebrojavate, jer neko na zalost fali.
To u krajnjoj instanci rezultuje strahovitim padom samopouzdanja i vedre atmosfere, te zasigurno jos i doprinese pogorsanju stanja kod mnogih(koliko ih ima koji pisu, jos vise ih je koji to smao citaju).
Takodje, sedenje pored monitora, ma kako ono kratko bilo, rezultuje dodatnim pogorsanjem zdravlja, jer se kao sto iz skole znamo, zracenja u ljudskom organizmu sabiraju.

Ovde sam prvi put danas nesot napisao.
Osnovni razlog je sto ja, vec skoro desetak dana ne mogu sebi da dodjem zbog smrti deteta od osam godina, mojih prvih komsija, koje je odraslo uz mog sina, a koje je preminulo od leukemije.
Sama bolest, duzina borbe i propadanje deteta je dovoljno porazavajuca cinjenica koju sam gledao skoro 9 meseci, ali postoji jedna stvar koja me je totalno i potpuno porazila u svmeu tome.
Elem, posle dva meseca borbe sa bolescu, lekari su oca tog deteta uputili kod psihologa, koji mu je objasnjaavao nacin na koji treba da prica sa njim.
Ne "Sutra ce nam biti bolje, pa cemo.", nego "Kad nam bude bolje, ......." i slicne stvari.
Znaci posle dva meseca lecanja, psiholog je dosao da pripremi roditelje, da oni pripreme dete , kako ce da umre.
A roditelji su to bespogovorno i ucinili, prepustajuci se,za sta ih ja neizmerno krivim.
BORBA je ono sto je vazno.
Ja znam da se ovde mnogi od vas bore, sa bolescu, sa sobom, sa strahovima..............
Ali, ovaj forum je javan, i kada posle odredjenog vremena shvatis da nekoga nema vise ovde, to unisti volju, zelju, nadu jos mnogo njih.

Mozda sam malo nekonsistentan u komentaru, ali sma nadam se dovoljno jasan.
 
kosta1703:
Evo tebi da odgovorim............Da bi mozda i drugi shvatili sta sam hteo reci......Mada sumnjam u to
Sablasno je to se na ovim stranicama malo malo pa prebrojavate, jer neko na zalost fali.
To u krajnjoj instanci rezultuje strahovitim padom samopouzdanja i vedre atmosfere, te zasigurno jos i doprinese pogorsanju stanja kod mnogih(koliko ih ima koji pisu, jos vise ih je koji to smao citaju).
Takodje, sedenje pored monitora, ma kako ono kratko bilo, rezultuje dodatnim pogorsanjem zdravlja, jer se kao sto iz skole znamo, zracenja u ljudskom organizmu sabiraju.

Ovde sam prvi put danas nesot napisao.
Osnovni razlog je sto ja, vec skoro desetak dana ne mogu sebi da dodjem zbog smrti deteta od osam godina, mojih prvih komsija, koje je odraslo uz mog sina, a koje je preminulo od leukemije.
Sama bolest, duzina borbe i propadanje deteta je dovoljno porazavajuca cinjenica koju sam gledao skoro 9 meseci, ali postoji jedna stvar koja me je totalno i potpuno porazila u svmeu tome.
Elem, posle dva meseca borbe sa bolescu, lekari su oca tog deteta uputili kod psihologa, koji mu je objasnjaavao nacin na koji treba da prica sa njim.
Ne "Sutra ce nam biti bolje, pa cemo.", nego "Kad nam bude bolje, ......." i slicne stvari.
Znaci posle dva meseca lecanja, psiholog je dosao da pripremi roditelje, da oni pripreme dete , kako ce da umre.
A roditelji su to bespogovorno i ucinili, prepustajuci se,za sta ih ja neizmerno krivim.
BORBA je ono sto je vazno.
Ja znam da se ovde mnogi od vas bore, sa bolescu, sa sobom, sa strahovima..............
Ali, ovaj forum je javan, i kada posle odredjenog vremena shvatis da nekoga nema vise ovde, to unisti volju, zelju, nadu jos mnogo njih.

Mozda sam malo nekonsistentan u komentaru, ali sma nadam se dovoljno jasan.
Kliknite za proširenje...
Zasto si ovo pisao?Ako to nije ok zasto pises?Evo i ti si imao potrebu da podelis to nesto tuzno ,sutra ces mozda da napises nesto lepo,nesto sto ohrabruje coveka...Smrt je neizbezna.I oni koji citaju a ne pisu znaju to.Ove stranice su stranice zivota tj. uspona i padova,srece i tuge.Sta je problem?Ovde mozete da sklopite sliku svega onoga sto se dogadja ili u vasoj porodici ili na poslu ili u komsiluku.To morate da gledate i slusate ovde ne morate da ulazite i citate.
 
Hvala Hope, drzimo palceve za mamu, ne brini se nista,bice ona ok :ok:
Likita, srecan put i lep provod, naravno za mene giros i mitos,da se zna!!
Pahuljice, redovno zalivanje svakom cvetu prija pa i ljubicici kao sto si ti:zcepanje: Dodji u gym da te zalivamo zajedno:zcepanje:
Mamamia, ljubim te...smiri se, cuvaj zivce za vaznije stvari u zivotu, pusti sve ovo. :heart:
 
BRITNEY 3:
Hvala Hope, drzimo palceve za mamu, ne brini se nista,bice ona ok :ok:
Likita, srecan put i lep provod, naravno za mene giros i mitos,da se zna!!
Pahuljice, redovno zalivanje svakom cvetu prija pa i ljubicici kao sto si ti:zcepanje: Dodji u gym da te zalivamo zajedno:zcepanje:
Mamamia, ljubim te...smiri se, cuvaj zivce za vaznije stvari u zivotu, pusti sve ovo. :heart:
Kliknite za proširenje...
Ljubim i ja tebe Biki....Ma mirna sam ja na ovakve komentare ali imam potrebu da kazem..Cu kazem sto da ne kazem... ;)
 
QUOTE=kosta1703;28646006]Evo tebi da odgovorim............Da bi mozda i drugi shvatili sta sam hteo reci......Mada sumnjam u to
Sablasno je to se na ovim stranicama malo malo pa prebrojavate, jer neko na zalost fali.
To u krajnjoj instanci rezultuje strahovitim padom samopouzdanja i vedre atmosfere, te zasigurno jos i doprinese pogorsanju stanja kod mnogih(koliko ih ima koji pisu, jos vise ih je koji to smao citaju).
Takodje, sedenje pored monitora, ma kako ono kratko bilo, rezultuje dodatnim pogorsanjem zdravlja, jer se kao sto iz skole znamo, zracenja u ljudskom organizmu sabiraju.

Ovde sam prvi put danas nesot napisao.
Osnovni razlog je sto ja, vec skoro desetak dana ne mogu sebi da dodjem zbog smrti deteta od osam godina, mojih prvih komsija, koje je odraslo uz mog sina, a koje je preminulo od leukemije.
Sama bolest, duzina borbe i propadanje deteta je dovoljno porazavajuca cinjenica koju sam gledao skoro 9 meseci, ali postoji jedna stvar koja me je totalno i potpuno porazila u svmeu tome.
Elem, posle dva meseca borbe sa bolescu, lekari su oca tog deteta uputili kod psihologa, koji mu je objasnjaavao nacin na koji treba da prica sa njim.
Ne "Sutra ce nam biti bolje, pa cemo.", nego "Kad nam bude bolje, ......." i slicne stvari.
Znaci posle dva meseca lecanja, psiholog je dosao da pripremi roditelje, da oni pripreme dete , kako ce da umre.
A roditelji su to bespogovorno i ucinili, prepustajuci se,za sta ih ja neizmerno krivim.
BORBA je ono sto je vazno.
Ja znam da se ovde mnogi od vas bore, sa bolescu, sa sobom, sa strahovima..............
Ali, ovaj forum je javan, i kada posle odredjenog vremena shvatis da nekoga nema vise ovde, to unisti volju, zelju, nadu jos mnogo njih.

Mozda sam malo nekonsistentan u komentaru, ali sma nadam se dovoljno jasan.[/QUOTE]


Pa lepo što si se potrudio da objasniš.ali bi bilo bolje da nisi.Pričaš o stvarima o kojima očito pojma nemaš i bogu zahvali ( ili već kome hoćeš ) što je tako.

1.Da redovno pratiš šta se ovde piše,znao bi da se niko ne prebrojava. Izuzetno je ružno i uvredljivo to što si napisao. Imena koja se pominji su ljudi koji se leče i koji se nisu neko vreme javljali. Potpuno je normalno da se svi ovde brinemo za naše prijatelje ( za to ih svi ovde smatramo,pa čak iako se ne znamo lično,a dosta nas se upoznalo i družilo ).

2.Ponavljam,da redovno pratiš temu,znao bi koliko se ovde dobrih saveta,podrške,podizanja morala,podrške pruža. Znao bi sa koliko ljubavi svi mi brinemo i delimo i dobro i zlo. Kad je teško,ovde uvek ima neko ko će da uzvrati i da svoj maksimum i bar na neki način,makar na trenutak olakša strah,bol,očaj u koji se upadne.

3.Verujem ti kad kažeš da si u šoku zbog odlaska tog pileta i sigurna sam da je to u stvari osnovni razlog zašto si ovde pisao. Tvoj lični strah i frustracija negde moraju da izađu i to je u redu,sasvim. Nije u redu što sudiš. Koliko god bio blizak sa komšijama,ne znaš sve. Ne znaš kako izgleda kada ti lekar,od koga očekuješ spas,kaže da spasa nema. Ne znaš kome da se obratiš,gde da odeš,na koga da vrištiš. Oni znaju i sa time moraju da žive do kraja života. Znam i ja, iz sopstvenog iskustva. Poseti Onkološku kliniku u Beogradu,popni se na četvrti sprat i naći ćeš psihologa,osim dece koja se tamo leče. To je jedna od pametnijih stvari koje su uradili da bi olakšali i deci i roditeljima susret sa bolešću. Misliš da im je bilo lako da donesu neku,bilo kakvu odluku?

4.Ova bolest je realnost koja te stavi pred svršen čin. Sopstvena volja,želja za životom,tvrdoglavost je ono što odnosi pobedu. Svi mi to ovde znamo vrlo dobro. Zato i jesmo ovde,da dodamo još inata,još volje,još hrabrosti svakome kome zatreba. Ne možemo pružiti mnogo,ali i ovoliko nekad bude dovoljno. Sa ljubavlju se sećamo onih kojih više nema,svu snagu dajemo onima koji se bore i sve ih volimo.
 
kosta1703:
Izvinjavam se sto pisem ovde, ali........
Ove mi stranice deluju bas sablasno....
Kao stranice nekrologa svih onih koje je zakacila teska bolest, te njihov testament pisan na ovim stranama.
Ako ste dosli ovde, iz bilo kog razloga, podrske, saveta, brige, straha, i trosite vreme i to maloz dravlja sto vam je ostalo, ne neku beskonacnu prepisku, onda ste vi vec sami sebe otpisali.
Ustajte odavde, mars napolje, na svez vazduh, mars u narucje svojih bliznjih, mars u borbu za ozdravljenje.
Kliknite za proširenje...

na ovu temu sam dosla pre nekoliko godina kada mi je 33-ogodisnji prijatelj, lekar u klinickom centru saopstio da mu je dijagnoza primarni hepatocelularni karcinom
i bio svestan da mu je ostalo u najboljem slucaju tri meseca zivota
meni je bilo jako tesko da prihvatim i prezivim sa njim ono sto je sledilo
i jako su mi pomogli svi koji su ovde pisali
kad je on otisao, temu sam nastavila redovno da citam, ali se vise nisam oglasavala
divim se svima koji su ovde i bore se za svoj i zivot svojih najblizih koji su suoceni sa onim sto prati ovako tesku dijagnozu
najvece razumevanje i podrska moze da se dobije od onih koji su bili u istoj ili slicnoj situaciji
dijagnoza nije uvek konacna, bogu hvala i svaki savet, svako iskustvo dragoceno je onima koji saznaju sa cim treba da se bore i kakav put ih ceka
na razlicit nacin se svako od nas suocava sa teskim stvarima o koje se u zivotu saplice
verujem da ti je namera bila drugacija, ali nemoj da remetis one kojima je ovo slamka spasa, energija koja im znaci da preguraju jos jedan dan lakse
ovo je tema za podrsku, nije za osudu

a svima koji ste na ovoj temi se divim zbog snage koja ne posustaje
liki, ne predaj se :heart:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Kako vreme utiče na zglobove?
Odgovora
5
Pregleda
225
jolemisa
jolemisa
Nina
Skoro svake noći se budite između 3 i 5 ujutru
Odgovora
2
Pregleda
224
Nina
Nina
Skafander
Dilatacija vremena na biciklu. :)
2
Odgovora
25
Pregleda
603
bird again
bird again

Back
Top