Odnos vernika/ateiste/agnostika prema smrti. Da li se bojite smrti?

Не бој се смрти, већ се припремај за њу...

Видите да навијени сат стално ради, и без обзира да ли спавамо или смо будни, радимо или не радимо, он се стално креће и приближава се својој граници.

Такав је наш живот - од рођења до смрти он непрестано тече и смањује се; одмарамо се или радимо, будни смо или спавамо, разговарамо или ћутимо, он непрестано завршава свој ток и приближава се крају, и већ је данас постао ближи крају него што је био јуче и прекјуче, у овом часу него претходног.

Тако неприметно наш живот се скраћује, тако пролазе сати и минути! А када се ланац заврши и клатно престане да удара - не знамо.

Промисао Божија је то сакрила од нас, да бисмо увек били спремни да одемо, кад год нас Господ Бог наш позове к Себи. „Блажени су слуге оне које Господ, када дође, нађе да бде“ (Лука 12:37). Несрећни су они које нађе потопљене у грешни сан.

Овај пример и расуђивање уче те, хришћанине, да време нашег живота стално пролази; да је немогуће вратити прошло време; да прошлост и будућност нису наши, већ да нам припада само време које сада имамо; да нам је наш крај непознат; стога, увек, у сваком сату, у сваком минуту, морамо бити спремни за одлазак, ако желимо да умремо блажено; из овога следи да хришћанин мора бити у сталном покајању, подвигу вере и побожности; какав човек жели да буде на одласку, такав треба да се труди да буде у свим временима свог живота, јер нико не зна ујутру да ли ће доживети вече, а увече да ли ће доживети јутро.

Видимо да они који су били здрави ујутру, до вечери леже беживотни на самртној постељи; а они који заспу увече, не устају ујутру и спаваће до арханђелове трубе. И оно што се дешава другима, исто се може десити и вама и мени.

Свети Тихон Задонски
 

Back
Top