Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.659
Пандава из Минареса пише Рами Сисодији
Желим ти мир души и светлост ногама.
(...)
Главно је да ме је да ме је изненадио својом посетом твој стари гуру Сундарар Даш. Сед и погрбљен, једва сам га познао, и то само по гласу. Заиста је чудно, да од свега што се код човека мења једино глас остаје непромењен.
Ом; намо Багават (поклоњење - прим. Наутилус). Тако ме је поздравио. По томе сам познао да није ни будист ни џенист него баш прави браманист. А кад ми се казао ко је, веома сам се обрадовао.
Дошао је, вели, на хаџилук у Бенарес.
- Ко зна, да ли ће ми Вишну дати да још једном посетим овај свети град. За мога живота ово ми је десета посета Бенаресу. Први пут сам био веома очаран, доцније све мање и мање, а сад сам разочаран. Гледао сам јуче џенисте на улици како се препиру. Једни од њих су били одевени само у струку белог платна док су други били потпуно наги као од мајке рођени. То су типични представници две џенистичке секте. Једну секту, умеренију, представљају ''монаси у бело одевени'', а другу екстремисти ''монаси у вањдух одевени''. Где је сад судија да пресуди ко је на правом путу: човек у платно одевен или човек у ваздух одевен? Оно што видиш у џенизму, то видиш и у будизму и у браманизму, у те три главне школе индијске филозофије. Ја се питам откуда та оштра подела ако не отуда што се не зна истина. Па ето и ја, који сам мислио у младости да знам истину, сада у старости морам да се питам: шта је истина? Ја сам посетио сва света места у Индији и у Тибету. Видео сам и седам ступа будистичких. И све храмове мање одвратне и више одвратне. Мање су одвратни они са слоновима, више одвратни они са мајмунима, а највише они са змијуринама. Па сам онда, мој драги Пандава, прошао кроз све хималајске шуме и пештере, и кроз све тибетанске манастире. Био сам у Ласи и пољубио руку Далај Лами. Где год сам чуо да има неки риши или бикшу, од кога се могла чути мудра реч, ја сам био готов да пешачим по шест месеци, само да дођем до њега и да га чујем. Дружио сам се дуго са путујућим монасима, бикшу; целе ноћи проводио у разговору са факирима, који говоре да имају натприродне моћи. И ево, као резултат једног века човечјег, као закључак једног дугог и објективног искуства.
Од свега што је у Индији речено и проречено само је једно истинито и спасоносно, а то је да ће се јавити нови Метрија, или Месија, који ће свету објавити пуну и несумњиву истину.
(...)
Индијска писма
Желим ти мир души и светлост ногама.
(...)
Главно је да ме је да ме је изненадио својом посетом твој стари гуру Сундарар Даш. Сед и погрбљен, једва сам га познао, и то само по гласу. Заиста је чудно, да од свега што се код човека мења једино глас остаје непромењен.
Ом; намо Багават (поклоњење - прим. Наутилус). Тако ме је поздравио. По томе сам познао да није ни будист ни џенист него баш прави браманист. А кад ми се казао ко је, веома сам се обрадовао.
Дошао је, вели, на хаџилук у Бенарес.
- Ко зна, да ли ће ми Вишну дати да још једном посетим овај свети град. За мога живота ово ми је десета посета Бенаресу. Први пут сам био веома очаран, доцније све мање и мање, а сад сам разочаран. Гледао сам јуче џенисте на улици како се препиру. Једни од њих су били одевени само у струку белог платна док су други били потпуно наги као од мајке рођени. То су типични представници две џенистичке секте. Једну секту, умеренију, представљају ''монаси у бело одевени'', а другу екстремисти ''монаси у вањдух одевени''. Где је сад судија да пресуди ко је на правом путу: човек у платно одевен или човек у ваздух одевен? Оно што видиш у џенизму, то видиш и у будизму и у браманизму, у те три главне школе индијске филозофије. Ја се питам откуда та оштра подела ако не отуда што се не зна истина. Па ето и ја, који сам мислио у младости да знам истину, сада у старости морам да се питам: шта је истина? Ја сам посетио сва света места у Индији и у Тибету. Видео сам и седам ступа будистичких. И све храмове мање одвратне и више одвратне. Мање су одвратни они са слоновима, више одвратни они са мајмунима, а највише они са змијуринама. Па сам онда, мој драги Пандава, прошао кроз све хималајске шуме и пештере, и кроз све тибетанске манастире. Био сам у Ласи и пољубио руку Далај Лами. Где год сам чуо да има неки риши или бикшу, од кога се могла чути мудра реч, ја сам био готов да пешачим по шест месеци, само да дођем до њега и да га чујем. Дружио сам се дуго са путујућим монасима, бикшу; целе ноћи проводио у разговору са факирима, који говоре да имају натприродне моћи. И ево, као резултат једног века човечјег, као закључак једног дугог и објективног искуства.
Од свега што је у Индији речено и проречено само је једно истинито и спасоносно, а то је да ће се јавити нови Метрија, или Месија, који ће свету објавити пуну и несумњиву истину.
(...)
Индијска писма
