Od Raške do Raške - dupli toponimi

Хм... Sarviz и Lajta данас нису иста река. Ова која се изгледа некада звала код Мађара Sarviz данас је Lajta и налази се северније од Sarviza који извире као Sed негде око Балатона. Река која протиче кроз Стони Београд је овај данашњи Сарвиз.
Добро да си проверио, иако су сада мање шансе да је река "Србска".

Хвала за овај атлас, прегледао сам и остале, нема сумње да је она Servia неком грешком залутала код Ортелијуса, али Syrfia као неки облик Србије остаје. Као прилог том предлажем да се погледа навод из Фераријевог Novum lexicon geographicum на 417 стр. о Sirfiji: sirfia, regio Mysiae inferioris, ubi serbi populi (пре тога стр. 421. Syrfia. Vide Sirfia.).

Дакле, ако се говори о regio Mysiae inferioris, вероватно се мисли на Syrfiu о којој овде говоримо, а не на неку Sirfiu у Mysiae superior. Како не би било забуне, Ферари говори и о Serviji где каже следеће: servia, pars Moesie superioris regionis Europar, ubi Serbi populi (Servia.). Mysia је овде очигледно Moesia.

rpc-map-1.1.png

Незгодан терен, незгодан. Намучићемо се овде.
Колико ме радује ово, толико ме и брине.

Mysiae inferioris је у неком античком периоду имала и шире границе од ове назначене- од реке Олте (како схватам) до делте Дунава, дакле данашња северна Бугарска и цела Добруџа. https://commons.wikimedia.org/wiki/File:RomanEmpire_117_-_Moesia_Superior_and_Moesia_Inferior.svg
Године 117 а.д. под њом се подразумева и источни део данашње Румуније (опет од реке Олте-Алте)

sirfia_smanji_od_alte.png

.... видимо да је Сирфија и за Минстера, као и за неке раније истраживаче, исто што и Србија, тј. једна варијација српског имена. Такав пример срећемо и код Јудеиса 1593. године, где се на простору данашње Србије спомиње етноним Sirfen.

Гледао сам шта каже литература у вези Сирфије на подручју Добруџе, они је углавном везују за Скитију (Scythia), с тим да се Скитија као појам у географији на том простору углавном јавља на каснијим картама, тј. пре би се извео закључак да је неко од Сирфије видео Скитију, него од Скитије погрешно написао Сирфија. Нађох у једној књизи да се наводно код Ортелијуса, у његовом Атласу из 1598. године, на простору Сирфије спомиње Servia, али не могу да пронађем тај атлас (в. овде).

Чини ми се да се термин "мала Скитија" за терен Добруџе појавио тек код ромејских аутора (ваљда код Јорданеса, провери, нисам сигурна), а свакако је ово Ф чудно у имену, и аутоматски подсећа на турски изговор српског етнонима, иако они имају да изговоре и В и Б. Слово Ф често убацују и Немци, и читају в као ф ( вон Лигенштул је фон Лигенштул напр.)..А најчуднијим ми се чини , просто ми се чини невероватним (иако то потврђује неке моје речи на почетним странам ове теме, и на неколиким темамао овог форума о "Бугорју" )Фераријев лексикон, где је, значи децидирано одвојено шта је Сервиа а шта Сирфиа.

Листах сад онај сајт где сам видела Сервиа=Сирфиа на некој страни 117.http://www.orteliusmaps.com/index.html
Још не нађох то, али има ово (исто) и одвојено од "Сервиа" :

ROMA:|NIAE,(quæ olim Thracia dicta) VICINARVMQ3 REGIO:|NVM,VTI BVLGARIAE,|WALACHIAE,sYRFI:|AE,ETC.DESCRRIPTIO.|Auctore Iacobo Castaldo.|(I).I).LXXXIIII. [A representation of Romania (which used to be called Thracia) and neighbouring regions such as Bulgaria, Walachia, Syrfia etc. by Jacobus Castaldi, 1584. http://www.orteliusmaps.com/topnames/ort159.html

414-415Ort159.jpg


Да пробамо преко хералдичких грбова које имаш да те евентуалне породице повежемо са делтом Дунава или тереном ушће Олте- Црно море?
 
Poslednja izmena:
Незгодан терен, незгодан. Намучићемо се овде.
Колико ме радује ово, толико ме и брине.

Тако стоје ствари. :aha2:

Mysiae inferioris је у неком античком периоду имала и шире границе од ове назначене- од реке Олте (како схватам) до делте Дунава, дакле данашња северна Бугарска и цела Добруџа. https://commons.wikimedia.org/wiki/File:RomanEmpire_117_-_Moesia_Superior_and_Moesia_Inferior.svg
Године 117 а.д. под њом се подразумева и источни део данашње Румуније (опет од реке Олте-Алте)

sirfia_smanji_od_alte.png

Границе Доње Мезије се повремено разликују, али више мање Доња Мезија је простор бугарског севера, који прати Дунав до његове делте, што укључује и простор Сирфије.

Чини ми се да се термин "мала Скитија" за терен Добруџе појавио тек код ромејских аутора (ваљда код Јорданенса, провери, нисам сигурна), а свакако је ово Ф чудно у имену, и аутоматски подсећа на турски изговор српског етнонима, иако они имају да изговоре и В и Б. Слово Ф често убацују и Немци, и читају в као ф ( вон Лигенштул је фон Лигенштул напр.)..А најчуднијим ми се чини , просто ми се чини невероватним (иако то потврђује неке моје речи на почетним странам ове теме, и на неколиким темамао овог форума о "Бугорју" )Фераријев лексикон, где је, значи децидирано одвојено шта је Сервиа а шта Сирфиа.

Тако је, Ферари разликује Сервију у Мезији Горњој, од Сирфије у Мезији Доњој, при чему и за Сервију и за Сирфију наводи да тамо живе Серби. Немачко порекло топонима Сирфија можда је најизвесније.

Да пробамо преко хералдичких грбова које имаш да те евентуалне породице повежемо са делтом Дунава или тереном ушће Олте- Црно море?

Можемо покушати, тачније покушавао сам већ, али скоро сам сигуран да је тамо Сирфија само немачки назив за Србију.
 
Остала ми је на десктопу обележена мапа од пре неки дан, заборавила сам онда да је подигнем. Опет чудна мапа.
Обртала сам је у круг, покушавајући да прочитам, али тешко иде. На месту где је убележена "Дациа" видим нешто налик "Рашкој", то сам место обележила, само мора да се карта увелича. Али , грбови поред су препуни "оцила" одн.полумесеца..

Black Sea / Diego Homem 1559
http://www.wildernis.eu/chart-room/...lack Sea&nav2=Black Sea&nav3=Diego Homem 1559

Copy_of_Diego_homem_black_sea_ancient_map_1559.jpg
Iznad delte Dunava, na Tabula peutingeriana mapi, opet SORF, čini i se sorfdefertus da piše, možda sorf-desert-us, ispod Roxolana i Sarmata, opet odgovara položaj:

tp7.5_1.jpg

index_pelle.php

http://www.wildernis.eu/chart-room/...s&nav1=Tabula peutingeriana&nav2=Danube Delta

A pominju se tu negde, oko delte Dunava, i Venedi
https://books.google.rs/books?id=vl...ved=0ahUKEwisyOfassDJAhUCQBQKHTPzBVUQ6AEIHzAA

Venedi su na putu do Konstace (Tomi) a ispred Tomi-ja je toponim Stratonis- to je onaj SARBES na obali (verovatno današnja Tuzla u Dobrudži), ne samo zato što je na sredini izmedju Tomi-ja i Kalanisa(Mangalie), nego zato što je Stratonis antički naziv za današnju Tuzlu http://www.black-sea.travel/enigmatica-cetate-stratonis/...veruje se da ime Stratonis dobio po jednoj od žena Midridata VI, koji je osvojio veći deo obala Crnog mora https://sr.wikipedia.org/wiki/Митридат_VI_Понтски#/media/File:PonticKingdom.png

tp7.4_1.jpg
 
Poslednja izmena:
Sirfija (ili nešto slično tome) se javlja na mnogo starijim kartama, ali ne na prostoru Dobrudže/Trakije već na prostoru Srbije. Koliko se dobro sećam prvi put na karti 14-15 veka (usled greške) a kasnije su ostali kartografi samo prepisivali ime ukoliko su koristili tu kartu.

Što se tiče Sirfije u Dobrudži/Trakiji ukoliko stvarno jeste povezano sa imenom Srbija onda može jedino biti usled surguna. Preseljavanje stanovništva u Osmanskom carstvu nije bilo retko. Otud Srbi u Galipolju, okolini Carigrada, Maloj Aziji itd.
 
Sirfija (ili nešto slično tome) se javlja na mnogo starijim kartama, ali ne na prostoru Dobrudže/Trakije već na prostoru Srbije. Koliko se dobro sećam prvi put na karti 14-15 veka (usled greške) a kasnije su ostali kartografi samo prepisivali ime ukoliko su koristili tu kartu.

Što se tiče Sirfije u Dobrudži/Trakiji ukoliko stvarno jeste povezano sa imenom Srbija onda može jedino biti usled surguna. Preseljavanje stanovništva u Osmanskom carstvu nije bilo retko. Otud Srbi u Galipolju, okolini Carigrada, Maloj Aziji itd.

Моја претпоставка и јесте та, да се од тих сеоба у време османске владавине, створио један већи број Срба на том простору, и да је сходно том код неких аутора тај простор назван Сирфијом, исто као што су тада називали и Србију испод Саве и Дунава. Можда најближа грађа која се бави сеобама Срба у XV и XVI веку у том правцу јесте она коју је користио др Љубивоје Церовић кад је писао Срби у Молдавији. Питање је деликатно, те ово треба схватити само као хипотезу, коју ћемо ако ништа мало боље истражити.
 
Моја претпоставка и јесте та, да се од тих сеоба у време османске владавине, створио један већи број Срба на том простору, и да је сходно том код неких аутора тај простор назван Сирфијом, исто као што су тада називали и Србију испод Саве и Дунава. Можда најближа грађа која се бави сеобама Срба у XV и XVI веку у том правцу јесте она коју је користио др Љубивоје Церовић кад је писао Срби у Молдавији. Питање је деликатно, те ово треба схватити само као хипотезу, коју ћемо ако ништа мало боље истражити.

Galipoljski Srbi su interesantni. Očuvali su svoj identitet sami okruženi Turcima u osmanskom carstvu gotovo 4 veka a onda nakon razmene stanovništva premešteni su na prostor današnje Makedonije u kraljevini SHS i kroz samo 2 generacije potpuno su izgubli svako sećanje i na Galipolje i na Srbiju. Postali su "pravi Makedonci".
 
Можда је то Servia, est magnae ubertatis, ita ut Adrianopoli & Constantinopoli... отприлике је између Једрена и Константинопоља.
тражећи ово, нађох опет Рашане изнад Дунава како ратују против Турака
(Варадин, Илок, Муреш, Temišvar, Lugoš, Vidin, Belgrad-čik?, Karakowar?, Modava?, Titel, Митровица......)

Много непознаница (стр 393- 397," The Turkish history from the original of that nation, to the growth of the Ottoman empire with the lives and conquests of their princes and emperours") :

Anno 1691.

But to proceed to the Wars in Hungary....Colonel Pohland was more successful in his Undertaking; for he having given Orders to Antonio the chief Captain of the Rascians, to drive away all the Cattle which were grazing about the Castle of Facket, and whilst he was executing the same, the Turks sallied out upon him with all their force, but with such ill success....and Captain Antonio with his Rascians, attack∣ed the General so briskly, that he was forced to retreat with the loss of 300 of his Men, and of all the Spoil and Plunder which they had taken....Likewise 400 Turks which had passed the Danube near Illock,* were met by 300 Rasci∣ans, under the Command of Captain Tosar, who killed about 140 of them, and took 40 more with three Standards, some good Horses, and other Booty...
....
The Turks more active, than fortunate, sallied out again this month from Lugos to pass the Marosch, and by the way upon the Ice, to make an Excursion into Tran∣sylvania. Colonel Pohland having notice hereof, designed with his 400 Dragoons joyned to the 1000 Rascians under Com∣mand of Antonio, to stop them in their march; and being advanced so far as Do∣bra, intelligence was given him, that the Enemy was returned to Lugos; upon which, being desirous to try his fortune,*Pohland drew up his Regiment of 400 Men in view of the place, placing his Rascians in a certain Ambuscade, well co∣vered and undecerned;...

....The Turks seeing so small a number drawn up before them, detached from the Town a Body of 700 Spahees, and 100 Tartars, to take a view of them: Upon appearance of this Party, the Dragoons retired to the Ambuscade, into which the Turks unwarily pursuing them, unhappily were fallen; and seeing their danger, betook themselves to a pre∣cipitate and disorderly flight towards their Forts; but being closely pursued,* the Rascians and Dragoons, entered the Pa∣lanca together with the Turks, cutting down and killing all that were before them. In this Confusion,* many of the Turks betook themselves to the Castle, but with so much haste, that they had not time to draw the Bridge up after them; so that the Rascians passing thereon, cut down one of the Ca∣stle Gates with their Battle-Axes; and be∣ing come to the last Gate, the Turks hung out a white Flag, desiring to Capitulate........
..Out of the whole number of 1000 effective Men, as they were before this fight began; the same according to Capitulation, were safely con∣ducted to Temeswaer; the remainder being 850, were killed in this Action; on the other side, 10 Germans were killed, and about 100 Rascians, besides the wounded; of which there were some Rascians, and 22 Germans, amongst which Pohland was shot through the Arm. In this place of Lugos, four Brass Guns, and one Mortar piece were taken with 15 Standards. After which 700 Rascians, and 100 Dragoons, were left for a Garrison in the place....

...A like Exploit was done by Antonio, Captain of the Rascians, who having joyned with 600 Heydukes, and 400 Hussars, at∣tacked a Castle, called Karakowar, a place situate on a high Rock, and by a Strata∣gem took it,....

...Ships l...arrived at Widin, with de∣sign to transport the same to Belgrade, where the Magazine of Stores was to be made. Antonio, who was now made a Colonel, had notice hereof, and suffered two of their small Ships to pass by, with∣out interruption; herewith the Turks be∣ing encouraged, sent 10 more; but these Antonio attacked, and took two of them, and two more of them were taken by the Rascians near Modava, the rest returned back to Widin...

.....By some of these Prisoners, An∣tonio received Information, that the 1000 Horse were marched towards Lugos, and accordingly directing his Course thither, he surprized and took several of them who were separated from the rest; and causing all the Rascian Drums, Trumpets, and Kettle-Drums to sound, they struck such a Terrour in the Turks, that they fled from their several Quarters with such Con∣fusion, that dispersing themselves, many of them were taken, and amongst them, an Aga, with many other principal Turks.....

...Whilst these Troops were draw∣ing together, a Party of Rascians surprized and took Titul, in which they found 400 Turks, and put them all to the Sword...
..Men in all.....were so rudely treated by the Rascians, that the Turks were forced to send a stron∣ger Party to their assistance; the which also were so bravely received, that above 1000 Turks were killed on the place, and many drowned in their retreat...

...Nor were the Rascians less fortunate, some days afterwards having taken 400 Waggons laden with Ammunition and Pro∣visions in their passage from Belgrade to Temeswaer, besides several Prisoners, a∣mongst which were three Turks of good Quality.

Another strong Party of Rascians ma∣king an Incursion near Mitrovitz, attacked Kathana Mustapha, and killed 1500 of his Men on the place, took several Prisoners, four Guns, and all his Baggage; upon which the Turks quitting Mitrovitz, the Rascians entered and possessed themselves of it.

http://quod.lib.umich.edu/e/eebo/A47555.0001.001/1:231?rgn=div1;view=fulltext
https://books.google.rs/books?id=Bi...TcgCjoQ6AEIKTAC#v=onepage&q=karakowar&f=false

Rašani pod vodjstvom Antonija, ratovali su i oko Oršave ("A Brief Historical Relation of State Affairs from September 1678 to April 1714") ,str 247
https://books.google.rs/books?id=5w...6AEILTAD#v=onepage&q=antonio rascians&f=false
 
Poslednja izmena:
.. Servia, est magnae ubertatis, ita ut Adrianopoli & Constantinopoli... отприлике између Једрена и Константинопоља.
Присетила сам се.......Нећемо о Дрини, око које је Дринопољ/Адрианополи/Једрене..

Ситница из етнографских материјала:
Исти народ је имао исте обичаје (жене су израђивале вршнике и црепуље) од праисторије наовамо, у областима од Скопсе Црне Горе, Скопске котлине, преко Призрена , Приштине, Средца, у расинском округу , у околини Трна и Софије, и у Тракији -Тополовград и околина Једрена, према М.Филиповићу, стр 47 https://books.google.rs/books?id=MM...EINjAF#v=onepage&q=srbija kod jedrena&f=false

У 14. веку имамо врло званичне потврде да су Срби живели у областима до Једрена, према Виз. изворима
(СИМА ЋИРКОВИЋ И БОЖИДАР ФЕРЈАНЧИЋ, Стефан Душан - цар и краљ, према http://www.tvorac-grada.com/knjige/simaibozidar/carska.html)

О ГРАНИЦАМА Српског царства на овој страни расправљао је и Георгије Острогорски, кренувши од занимљивог податка Нићифора Григоре да је у јесен 1347. године Јован Кантакузин свом најстаријем сину Матији доделио област између Дидимотике и предграђа Христопоља, која се према северу простирала од обале мора до града Ксанти. Цар је објаснио свом првенцу да га тиме поставља као неку брану државе Ромеја, која попут стене треба да заустави таласе "бескрајног мора Трибала (Срба)".
.... У делу ученог Византинца постоје још два податка значајна за одређивање југоисточне границе царства Стефана Душана. Наиме, он каже да су се Стефану Душану, осим Солуна, потчинили сви ромејски градови до христопољских теснаца, а мало касније пише да је српски цар поделио територију своје државе са сином краљем Урошем, задржавши за себе ромејске земље и градове "све до пролаза код Христопљских теснаца".
Острогорски је упозорио и на један савремени српски запис у којем се каже да је Стефан Душан заузео "грчку земљу до Моруиша града званог Христопољ". Полазећи од наведених података савремених извора, Острогорски правилно закључује да је царство Стефана Душана према истоку обухватало не само Христопољ, већ се простирало и до теснаца источно од града, кроз које је водио пут према истоку и који су представљали границу између Македоније и Тракије.


Jedrene je na 44 i nešto stepena a .... Dimotika na 44 i nešto stepeni
Austrijska mapa 19/20 vek sa toponimikom oko Dimotike
http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/44-41.jpg

Hristopolje je (slovenski naziv Krstopolje) kod Kavale (slovenski naziv Morunac ) a Dimotika је kod "Drinopolja".

Пошто ми се тамо избрисала мапа, ево отприлике докле су се Срби (непрегледно море Срба) простирали у 14.веку:
искористила сам мапу "Řecko, Albanie a jižní Italie "Publisher: V. Neubert a synové, 1921-1935
http://digitool.is.cuni.cz:1801/vie...divType=&COPYRIGHTS_DISPLAY_FILE=licence_mapy

srbi_kavala_jedrene.png


А сад , надаље, ако тражимо град (пошто не знам шта значи "убертатис"), сличан је назив "Соуфли" код Једрена и Дидимотике, насеље на два СветоИлијска брда која припадају Родопском масиву https://en.wikipedia.org/wiki/Soufli , познато по свили, вину и трговини, школи и токарима- занатлијама који израђују воловска кола......... и на удаљености 500 м од реке Ебрус(Марице)

Кроз Дидимотику протиче Луда река, а на једној фотографији види се да у околини још има словенског становништва (ни потурченог ни погрченог) под именом Блгара https://de.wikipedia.org/wiki/Didymoticho

Успут, југоисточно од Једрена (види се на мапи) налази се данаше турско место Бабаески- а то је у средњем веку било познато место свим путописцима који на путу према Цариграду, после Србије, пролазе кроз "бугарске шуме"- то је то место (Βουλγαρόφυγον), чини ми се да је на латинском булгарофагус.
https://en.wikipedia.org/wiki/Babaeski

На аустријској мапи из 1910, постоји на обали (турског)Црног мора, између Једрена и Истамбула (опет пристаниште) Сервес
http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/46-42.jpg
Проверите, па процените.

serves_tursko_crno_more.png
 
Poslednja izmena:
Galipoljski Srbi su interesantni. Očuvali su svoj identitet sami okruženi Turcima u osmanskom carstvu gotovo 4 veka a onda nakon razmene stanovništva premešteni su na prostor današnje Makedonije u kraljevini SHS i kroz samo 2 generacije potpuno su izgubli svako sećanje i na Galipolje i na Srbiju. Postali su "pravi Makedonci".

Највероватније зато што је лакше задржати етнички идентитет у средини која се разликује по свим карактеристикама које чине неку нацију, него у средини која баштини практично све исто као и нација је у мањини, где се променом наставка -вић у презимену у -ски мењао цео индентитет. Нажалост, у Македонију је током Краљевине СХС досељено и немало Срба са других простора нашег народа, који су још тада остали изван територија новостворене државе, а који ће за Србе буквално пропасти у време Друге Југославије и данашње БЈР Македоније.

Што се тиче твог навода, Srebrena, ради се о времену након сеоба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, а њихово присуство у Банату и Срему у то време може се рачунати да траје већ најмање два века, током којих су мењали стране од бранилаца Угарске до савезника Османлија и још једном до бранилаца Угарске.

Него кад смо код дуплих топонима, а у светлу ових података о Сирфијама, те оној Србији у Албанији на обалама Каспијског мора... погледај ову карту из 1591. године... налази се тамо ZVIRIA REGI... претпостављам да је реч о Србији коју Птоломеј спомиње, а која је на осталим картографским приказима најчешће изостављена, те уместо ње налазимо само Сирбе.

Као у овом случају, да почиње назив са словом Z, нађох и ову карту из 1541. године, где је наша Србија написана као ZEVIA.
 
Poslednja izmena:
Сад сам се дохватила аустријских прецизних мапа ;)
Нађох СРПСКО ЈЕЗЕРО

Mysiae inferioris је у неком античком периоду имала и шире границе од ове назначене- од реке Олте (како схватам) до делте Дунава, дакле данашња северна Бугарска и цела Добруџа. https://commons.wikimedia.org/wiki/File:RomanEmpire_117_-_Moesia_Superior_and_Moesia_Inferior.svg
Године 117 а.д. под њом се подразумева и источни део данашње Румуније (опет од реке Олте-Алте)

sirfia_smanji_od_alte.png

Između Jedrena i Brajle "Sifopoli".

Јужно од Брајле, с оне стране , 60 км западно од Тулче (потиљаче) :
srpsko_brajla_jezero.png

http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/46-45.jpg


а и данас се исто зове "лакул Сербан"
srpsko_jezero_brajla.png

http://travelingluck.com/Europe/Romania/Romania+(general)/_667384_Lacul+Şerban.html

На једној мапи где сам бележила око Брајле топониме (Старо Србиште и Србиште, веки је старо на влашком во вјек и вјекова..) упадљиво је да је топоним Великог језера ЈезероМаре (пола српски, пола влашки).."Језеро ", не само да није влашки, него није ни аустријски (Киперт, чија је мапа, јесте Аустријанац) што говори да се на старији топоним језеро наслонило "Маре"(велико), јер да је топоним отпочерка влашки, оба појма била би на влашком.

brajla_srpska.png


Што ме наводи на мисао (антибебејску) да је на Појтингеровој карти, ма колико она била одавно цртана, сорфдесертус можда лежи на месту сорфјезертуса, или сорф оезертуо---онд. Српског језера код Брајле

Iznad delte Dunava, na Tabula peutingeriana mapi, opet SORF, čini i se sorfdefertus da piše, možda sorf-desert-us, ispod Roξulana i Sarmata, opet odgovara položaj:

:think:
 
Poslednja izmena:
Нађох два пред Ортелијусова помена Сирфије, на карти из 1651. године у Atlas Minor, Das ist: Eine kurtze jedoch gründliche Beschreibung der gantzen Welt, те у JOHANNIS-HENRICI ALSTEDII ENCYCLOPAEDIA из 1630. године као део Бесарабије (а ево и Rascia-е, која је померена на исток, слично као у неким од издања Космографије Себастијана Минстера).
 
Сад сам се дохватила аустријских прецизних мапа ;)
Нађох СРПСКО ЈЕЗЕРО





Јужно од Брајле, с оне стране , 60 км западно од Тулче (потиљаче) :
srpsko_brajla_jezero.png

http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/46-45.jpg


а и данас се исто зове "лакул Сербан"
srpsko_jezero_brajla.png

http://travelingluck.com/Europe/Romania/Romania+(general)/_667384_Lacul+Şerban.html

На једној мапи где сам бележила око Брајле топониме (Старо Србиште и Србиште, веки је старо на влашком во вјек и вјекова..) упадљиво је да је топоним Великог језера ЈезероМаре (пола српски, пола влашки).."Језеро ", не само да није влашки, него није ни аустријски (Киперт, чија је мапа, јесте Аустријанац) што говори да се на старији топоним језеро наслонило "Маре"(велико), јер да је топоним отпочерка влашки, оба појма била би на влашком.

brajla_srpska.png


Што ме наводи на мисао (антибебејску) да је на Појтингеровој карти, ма колико она била одавно цртана, сорфдесертус можда лежи на месту сорфјезертуса, или сорф оезертуо---онд. Српског језера код Брајле


:think:

Sors desertus nije Srpsko jezero. Ovaj tvoj odgovor je za Alternativne nauke.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Raška kao zasebna oblast ,severno od Bosne i Srbije

books


Veći gradovi Raške su Mursa (Osijek), Požega, Valpovo, Sremska Mitrovica

books

books


Curiosiora et Selectiora Variarum Scientiarum Miscellanea. In tres partes divisa.., Том 2, Издање 1, 1691.
Аутор: Márton Szentiványi, slovački jezuit školovan u Beču gde je radio kao profesor

https://books.google.rs/books?id=Uz...Q6AEINTAE#v=onepage&q="syrfia" servia&f=false
str 147- 150
 
Poslednja izmena:
Raška kao zasebna oblast ,severno od Bosne i Srbije

books


Veći gradovi Raške su Mursa (Osijek), Požega, Valpovo, Sremska Mitrovica

books

books


Curiosiora et Selectiora Variarum Scientiarum Miscellanea. In tres partes divisa.., Том 2, Издање 1, 1691.
Аутор: Márton Szentiványi, slovački jezuit školovan u Beču gde je radio kao profesor

https://books.google.rs/books?id=Uz...Q6AEINTAE#v=onepage&q="syrfia" servia&f=false
str 147- 150

Браво Srebrena, овде се заправо говори о оној Расцији коју срећемо на картама од почетка XVI до краја XVII века на простору Славоније и Срема, а текст је настао годину дана након сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Нажалост, ово су и последње године постојања Расције на тим просторима, јер по њеном ослобођењу од Османлија почиње и покрштавање православног становништва, што ће касније довести и промене свести о етничком пореклу.
 
Curiosiora et Selectiora Variarum Scientiarum Miscellanea. In tres partes divisa.., Том 2, Издање 1, 1691.
Аутор: Márton Szentiványi, slovački jezuit školovan u Beču gde je radio kao profesor

https://books.google.rs/books?id=Uz...Q6AEINTAE#v=onepage&q="syrfia" servia&f=false

str 154- 157, trebalo bi bolje prevesti nego što sam ja

Srbija
books

1.Srbija i Bugorje, pod istim imenom "Mizije"
2.Reka Ciambro deli Miziju na srpsku i bugorsku (superiore i inferiore)
3.Srbija je omeđena Makedonijom, Bosnom i ušćem Dunava ("septemtrione" Istrom); a Bugorje je omeđeno Trakijom, Crnim morem i ušćem Dunava ("septemtrione" Istrom)

books

books


Gradovi Srbije su Beograd, Priština, Prokuplje, SentAndreja (?), Skoplje..na kraju ( Srbije) je ušće Dunava u Crno more
Gradovi Bugorja su Aksiopolis, Mesembrija, Nicopol na Jantri, Trnovo (једно од данашња два),Sofija (jedna od dve) , Silistrija, Varna. ..
books


Kraj Bugarske pravi podelu na dve oblasti - prva je trakijska Zagora (Sagora), druga je dunavsko ušće- Sirfija.
Srbiju (superiore) nastanjuju Dardani, dok Bugarje (inferiore) nastanjuju mnogobrojni Tribali.
https://books.google.rs/books?id=Uz...Q6AEINTAE#v=onepage&q="syrfia" servia&f=false

Ово је другачије од објашњења Ферарија, Ројалиста..Ако сам добро превела (а слободно ме исправите) западна границе Србије је Босна, а источна граница делта Дунава, која се зове Сирфија. делта је некад била седмокрака (седморечје, одн. на 7 токова се цепао Дунав), бар по старим картама (Код Орбелијуса шесторечје) ..... после петокрака (петоречје), а данас је трокрака (троречје).Кад су се ти токови спајали, ко зна колико је насеља потонуло и острва нестало.
Успут, у овим претраживањима, наишла сам у југозападној околини "Сирфије" исушено корито реке, а истовремено и насеље Остров, које није острво- од острва остало само име.

нејасна је позиција реке Циабрис : обично за границу Мизије доње и горње узимају ту реку тумачећи је као данашњу Чибрицу, а да је тако, постојао би још неки бугарски град од ње до Великог Трнова, а то се не помиње.Могуће да је река Циабрис гранична, али је треба убифицирати источније- можда као реку коју Херодот помиње под именом Циус- и то је управо река Јантра на којој је Нисопол у околини Трнова.Бар по Орбелијусовој мапи:

Налетелела сам на римску утврду у Добруџи сличног имена реци "Кјус", а управо и на нацртану реку "Циус" на Орбелијусовој мапи из 1588.г. (табла 179), која, као и Јантра окружује Трново
Theatro de la Tierra Universal de Abraham Ortelio, Cosmographo del Rey Nuestro Señor con sus declaraciones traduzidas d'el latin ,1588..http://bdh.bne.es/bnesearch/Complet...ro&view=2&pageNumber=8&pageSize=1&language=es
http://bdh-rd.bne.es/viewer.vm?id=0000002101

morava_cius_dobrudza.jpg



Ток реке Јантре https://bg.wikipedia.org/wiki/Янтра

Yantra_Map.jpg
 
Poslednja izmena:
Него кад смо код дуплих топонима, а у светлу ових података о Сирфијама, те оној Србији у Албанији на обалама Каспијског мора... погледај ову карту из 1591. године... налази се тамо ZVIRIA REGI... претпостављам да је реч о Србији коју Птоломеј спомиње, а која је на осталим картографским приказима најчешће изостављена, те уместо ње налазимо само Сирбе.

Као у овом случају, да почиње назив са словом Z, нађох и ову карту из 1541. године, где је наша Србија написана као ZEVIA.

;)

Odlična karta, zbog dragocene toponomastike.

"Greece, Sclavonia and Bulgaria. " Tabula - Laurent Fries - 1541. [862910]

Greece: Vienne, Daupniné Gaspar Trechsel, 1541.

Black and white woodcut map of Greece by Laurent Fries from "Claudii Ptolemaei Alexandrini Geographicae Enarrationis, Libri Octo ... Prostant Lugduni apud Hugonem a Porta. M. D. XLI." Blank verso.

The map is from the second edition edited by Michael Villanovanus known as Servetus, the woodblock is the same as that used for the editions of 1522 & 1535. Dark impression; dampstain to upper margin; light toning; some soiling and spotting, one darker to lower image, and Wax? drop to upper title; split to lower centrefold in blank margin [40mm] just entering image; Holes at centrefold due to stitching [in lower half near the A of "Grecia" and in the upper half along centrefold near "ZEVIA". Laurent Fries was a French physician and mathematician born around 1485 in Mulhouse. He settled finally in Strassburg where he meat Peter Apian and the publisher Johannes Grüninger which made him interested in the Ptolemy Atlas of 1513 and 1520. Fries made new woodcut maps in reduced size. His Ptolemy Atlas was published first in 1522, reissued in 1525, 1535 and 1541. He died in 1532. Second edition of Michael Servetus' Ptolemy edition, published by G. Trechsel 1541 in Vienne, Dauphine. The text is the new Latin translation by the humanist Wilibald Pirckheimer which first appeared in the 1525 edition, which has been edited by Michael Servetus, for the first time for 1535 edition and the second time for this 1541 edition. The maps of all four issues were printed from the same wooden blocks which were made for the first edition by Laurent Fries in 1522. in most cases he simply producied a reduction of the equivalent map from the 1513 edition of Waldseemüller's Geographie Opus Novissima, printed by Johann Schott. A special feature of the 1541 edition is the missing text on verso of some modern maps. This is due to the action of Calvinism, especially since the text on verso of the Holy Land map provoked controversy. Many of the first three editions were burned, which led Servetus to abdicate on some text on verso. Nevertheless, Servetus was burnt at the stake in 1553, condemned by Calvin for his doctrinal heresies, although the text is originally from Pirckheimer. Shirley T.PTOL 7g; Adams P 2226; Phillips 336; Sabin 66485; Zacharakis 2799/1831. Greece

Greece Sclavonia Bulgaria Balkans

AU8jQtl.jpg


2484 x 1917 pix

Tabula noua Graeciae, Sclauoniae, et Bulgariae (1522, 1525, 1535, 1541)
 
Poslednja izmena:
Tulča je takođe toponim iz srpskog jezika proistekao iz srpskog jezika (Tulcea (Hora Tepe) ), izraz TUL koristili su naši preci da označe potiljak, zaleđe.
а на 30 км од Тулче, налазила се тврђава Облушица (тур Исакчи) којусу разрушили Турци

Etimologija toponima Tulče (potiljak, zatiljak) potpuno je odgovarajuća prošlosti delte Dunava.
Nekada davno je more bilo do Tulče, te je zaista bila poslednje mesto na kopnu, a sada je 70 km kopna još do obale.
Nemci su napravili mapu širenja kopna (ili povlačenja Crnog mora) :
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5b/Paläografische_Evolution_des_Donaudeltas.png

Pal%C3%A4ografische_Evolution_des_Donaudeltas.png
 
Србанешти https://ro.wikipedia.org/wiki/Șerbănești,_Galați

A svakako da je tu mnogo ostalo od srpske prošlosti, s obzirom na srpske toponime oko Brajle (malo zapadno), devetomesečnu seobu Srbalja pod Bogdanom u buduću Bogdansku/Besarabiju (malo severno) i ko zna šta još što ne znamo danas.

Evo lokalne legende

The name of the commune appears to be derived from Ilie, which means Elijah, probably a local, which seems to be the brother of Șerban, the father of Șerbănești.

The first mention of the village dates from 1448, when in the prince of Moldavia, Petru II, who gives as a gift to the local nobleman Cernat Ploscarul and to his brother, Ștefu, 40 villages and fields among which appear Liești and Șerbănești.

Znači nastanak naselja možemo smjestiti na početak 15. vijeka.
https://en.wikipedia.org/wiki/Liești
 
Можда је то Servia, est magnae ubertatis, ita ut Adrianopoli & Constantinopoli... отприлике је између Једрена и Константинопоља.

Исти народ је имао исте обичаје (жене су израђивале вршнике и црепуље) ...и у Тракији -Тополовград и околина Једрена, према М.Филиповићу,
У 14. веку имамо врло званичне потврде да су Срби живели у областима до Једрена, према Виз. изворима

Није исто,али личи-Сериа и Сераи (обележила сам и Загору испод Бургаса)
Већ сам чачкала тај део у препирци са сусједима пре две године #211
http://forum.krstarica.com/showthread.php/573636-средњовековна-Бугарска/page9
 
Poslednja izmena:
Тако је, Ферари разликује Сервију у Мезији Горњој, од Сирфије у Мезији Доњој, при чему и за Сервију и за Сирфију наводи да тамо живе Серби. Немачко порекло топонима Сирфија можда је најизвесније.

Иво Вукчевић ("Словенска Германија",Београд, 2007) наводи да у Бохемији такође живе Срби..на стр 341 пише

SIRFISCHE SLAVEN
Da su Bohemljani bili Srbi u VI veku jasno sledi iz izveštaja jednog nemačkog istoričara o sukobu Bavarske sa Bohemijom, to jest Sirfische Slaven 596.godine : "Znači mi čitamo da je Tabilo, bavarski kralj, u godini DXCV protiv Slovena Sirfa u Bohemiji veliku pobedu odneo".


Dodatak:
Opis Evrope kralja Alfreda, str 37 i 38
https://books.google.rs/books?id=at...EIGzAA#v=onepage&q=alfred surpe surfe&f=false

Šafarik_Slovenske Starožitnosti ,str 148, 150 ,151
books

https://books.google.rs/books?id=qy...TAC#v=onepage&q=vindoland vindogladia&f=false
 
Poslednja izmena:
Иво Вукчевић ("Словенска Германија", Београд, 2007) наводи на стр 472:

SRBI THAFNEZI

Zanimljivo je da ovo isto područje Dunava i Morave (unutrašnjost Mezije), prema H. Kunstmanu, Desriptio civitatem , označava kao teritorijalnu bazu velikog broja Srba (sa 257gradova) zabeleženih kao Thafnezi: "Thafnezi habent civitates CCLVII".
Kunstman o tome piše: "Prelazak i povratak Slovena se sasvim sigurno dogodio u oblasti donjeg Dunava. Time bi se moglo objasniti da Bavarski Geograf (Geogrphus Bavarus), kad pominje Tafneze, misli na jednu grupu Srba, iz oblasti Donaukast ells Daphne, koji su se preselili na sever. To potvrđuje i činjenica da se tu nalazi relativno mnogo naselja (257)".

"Daphne" je reka, videli smo je na malopređašnjoj karti https://upload.wikimedia.org/wikipe...n_-_Geographicus_-_TurkeyEurope-cary-1801.jpg

između reke Jantre (mogućeg "Ciusa" Herodotovog) i Crnog mora (Varne)- logičan početak "Sirfije" i završetak trakijske "Zagore", kao što smo imali u latinskim spisima 16 veka

jedrene_srbia_zagora_dafne.png


257 srpskih gradova (trdjava, naselja), malo li je ?:D
 
Poslednja izmena:
На посту #150 дотакли смо се повезивања топонима Рашке са простором Босне, негде сам мало детаљније појаснио и порекло појма Terra Racy на том простору, али пошто не могу сад да нађем где додаћу да је та карта настала на основу дела Gesta Hungarorum из XIII века, у ком се овај простор на прелазу из X у XI век сматра Рашком земљом.

Тако нешто срећемо и на плану хералдике, а у делу Heraldicae Regni Hungariae Specimen, Regia, Provinciarum, Nobiliumque Scuta complectens из 1766. године, где се грб Босне приписује Рашкој (а пре Рашке, приписиван је Далмацији, Хрватској, Приморју, Рами и Славонији, наравно, са неким мањим разликама).

books


books


Као што видимо, схватање појма Рашке слично је оном на карти из 1772. године, с тим што се овде Рама изједначава са Рашком (а у тексту се не спомиње оклопљена рука с мачем, већ три коњске потковице). Било би занимљиво видети шта се би занимљиво детљаније истражити овај Caput III у ком се говори о грбовима јужнословенских земаља. Негде се спомиње и цар Душан, као цар Србије и цар Романије и Славоније, али није најјасније прецизирано одакле су узети хералдички наводи.
 
Poslednja izmena:
ЛѢВЪ (ЛѢВЪЧЪ) и БѢЛИЦА Стефана Немање

Левач - данашње место Левуново
Белица - данашњи градић и област Белица у Пиринској Македонији

Наслов карте:
Thracia et Bulgaria cum viciniis
Аутори:
Quad, Matthias; Bussemacher, Janus
Година издавања:
1596
Физичке карактеристике:
1 л. црно-бела гравура
Димензије:
28 х 35 см
Детаљи:
У доњем левом углу карте је изгравиран портрет султана Махмута ІІ.

Цела карта
23405963_146178529339017_8706332194599158785_o.jpg


Детаљи са карте
23334243_146177566005780_375143027294892206_o.jpg


Топоними на данашњој Гугл карти
23380227_146177569339113_9140864457495440033_n.jpg
 

Back
Top