Quantcast

Od Raške do Raške - dupli toponimi

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
39.488
Почетком 14.века територија је припадала Стефану Дечанском

Битка код Велбужда
у лето 6838, месеца јунија 19. дан.

Детаљ са иконе Стефана Дечанског из 16.века са приказом Велбуждске битке


Године 1330. Србију su напали здружени Грци , Бугари, Осети и Татари -, Андроник II с југа, а Михаило Шишман ( претходни савезник Срба док је трајао брак са Милутиновом ћерком, савезник Грка кад је оженио Гркињу) са севера ...
,,,"Подиже на нас 7 царева, у лето 6838, месеца јунија 19. дан... сви они кренуше на нас, хотећи... као нешто слатко прождерати нас и земљу нашег отачества разделити себи и у ропство себи предати”, остало је записано у Душановом законику.
,,, „Ми сабрасмо војнике земље отачества нашег, које сам ја припремио за борбу, њих око 15 тисућа, и свесрдачно подигосмо на небо руке наше ка свемогућем Богу” ...


Стефан Дечански наредио је „да се скупе сви војници српске земље, отачества свога, на поље звано Добриче; то је поље дивно и велико у месту званом Топлица..према Великој Рашки "... . Данас је некадашња српска Топлица (бојно поље Велбуждске битке) у Бугарској , у околини градића "Разлог" у благојевградском региону.
То није данашња српска Топлица Југ-Богдана (Прокупље), нити је (мала) речица Рашка, притока Ибра... већ много источније.
Река Велика Рашка данас носи бугарски назив В'ча и притока је Марице....заиста је голяма река.
Напомена
.. градић Разлог,
http://gallery.guide-bulgaria.com/SW/Blagoevgrad/Razlog/Razlog/?pg=3

Ово је мапа долине Велике Рашке реке, данас бугарске Ваче

Мапа њеног тока постоји на мрежи али ,најбоље се види цео њен ток (заиста је и дуга и велика, прави и језеро) кад се отвори интерактивна мапа Бугарске.
http://www.bgmaps.com/map/blagoevgrad
Тражите Разлог, па на истој географ.ширини источно...види се Вачко језеро између топонима Батак и Девин, и онда је лако да увеличате и пратите ток до реке Марице.

Још:
..... алтернативни данашњи називи су Vach Vacha Vucha Văcha Watscha Wătscha Въча Văcea
http://www.nmnhs.com/butterfly_areas_bg/area_bg.php?q=43_vacha_v
http://angler.blog.bg/turizam/2008/03/14/rekite-v-bylgariia.172679
http://www.amazon.co.uk/Vacha-River-Rhodopes-Bulgaria-Chepelare/dp/613054152X
http://klearchosguidetothegalaxy.blogspot.com/2008/09/blog-post_17.html

Географски је могуће било одредити положај ове бугарске реке Велика Рашка -Ваче, захваљујући Милошу Милојевићу који је забележио српски храм Св.Апостола подигнут у Расу (Расон) на тој Големој Рашки- реци..и повезао са грчким ауторима који је такође ту лоцирају Расон, више на стр 13
http://www.scribd.com/fullscreen/17431282
Храм Св.Апостола вероватно је данашња рушевина код града Кричима, на току реке Вач
http://svetimesta.com/България/Пловдивска област/Krichim

Približni položaj Rasa na Velikoj Raškoj reci i Rasa na (maloj) Raškoj reci na mapi koja prikazuje stanje pet godina posle Velbuždske bitke, sa drastičnim nepreciznostima oko tadašnje granice Srbije i bugarskih plemena. Pedeset i jednu godinu posle Velbužda,Srbi se tuku sa Turcima na Marici, znači 46 godina posle prikazanog stanja na ovoj mapi..zaključak je jednostavan: brane teritoriju svoje države.


.


http://www.spc.rs/files/u5/2011/11/24_5.preview.jpg

Српски врховни војсковођа (краљ Стефан) поделио је војску на два дела: једним делом командовао је сам, док је други с најамницима предводио млади краљ Душан. ..„


Војници господина краља гоњаху силе цара Михаила једне секући, друге стрељајући, друге бодући, друге рањене силом водећи.”
Хроничари описују и реку Струму која се „сва изменила у крв”, јер Бугари беху сасецани „као пољска трава”.

По Мавру Орбинију, Михајлу се коњ саплео у бегу, након чега је он пешице побегао у шуму, где су га ухватили српски војници који су се склонили у шуму, пошто су рањени у борби. Након битке су га одвели пред краља Стефана Дечанског и он је током разговора умро божијом вољом.:flert:


Вест о великој српској победи брзо се проширила. Сазнавши за резултат битке код Велбужда, византијски цар Андроник III напустио је поход на Србију. „Вратио се најбрже што је могао у Цариград, не учинивши ништа и не претрпевши ништа” (Григора).

Битка код Велбужда приказана изнад саркофага цара Душана у цркви Светог Марка у Београду

Преостали бугарски бојари, на челу са царевим братом, Балауром, одмах су Србији понудили мир. Неки међу њима предлагали су и да Стефан Дечански буде изабран за бугарског цара, и да се две земље обједине, што српски краљ није прихватио. Уместо тога, Стефан Дечански је на бугарски престо поставио свога сестрића Ивана Стефана, а уз њега вратио и своју сестру, бившу царицу Ану-Неду.(прву Шишманову жену)-тетку Душана Великог.
Углавном према тексту Д,Лопандића
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/u-ime-tvoјe
http://www.bogotrazitelj.com/?p=5466

Владимир Р. Петковић, Стари српски споменици у Јужној Србији (1924):
"У области Ћустендила (турско име Константинове Бање, седишта Константина Драгаша) налази се чувена црква Спасовица коју краљ Стефан Дечански за успомену на крваву битку код Велбужда (1330. год.) у којој Бугари беху до ногу потучени, па у њој погибе и њихов цар Михаил, подиже на месту на коме се он за време битке налазио са својим штабом. "
A prije toga, Velbužd je bio bugarski - izgleda da ga je upravo Stefan Dečanski osvojio od Bugara.
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
A prije toga, Velbužd je bio bugarski - izgleda da ga je upravo Stefan Dečanski osvojio od Bugara.
Стефан Дечански наредио је „да се скупе сви војници српске земље, отачества свога, на поље звано Добриче; то је поље дивно и велико у месту званом Топлица..према Великој Рашки "... . Данас је некадашња српска Топлица (бојно поље Велбуждске битке) у Бугарској , у околини градића "Разлог" у благојевградском региону.

Slavene, nisi pročitao.Kako da Dečanski okupi svoje vojnike u neprijateljskoj zemlji, pobogu?
Protiv njih ratuje, a saziva zbor kod njih. Neverovatno da si toliko promašio,

Takođe grešiš još.

Većina istoričara se, suprotno tebi, povodi za Nemanjinim biografom, samim Stefanom Dečanskim, koji je ostavio zapis da je Velbužd već pripadao Nemanji. Dakle, Dečanskom je to bila očevina, bar po zvaničnoj istoriji. Kad je već njegova, što da je osvaja? Od samog sebe?
Manji broj istoričara da je Nemanji to bila i dedovina.

Takođe, većina zvaničnih srpskih istorika tvrdi da je Nemanja oslobađao Velbužd od Romeja, a ne od Bugara, osim ako ti pod Bugarima podrazumevaš Romeje. Možda ti znaš bolje..Obično misle na potonje Grke.

Dakle, Velbužd je u srpskom posedu sigurno od 12 veka.
"zbacio je između 1166. i 1168. godine svog najstarijeg brata Tihomira", a Tihomir je vladao kao veliki župan Raške (1163.-(1166) 1168).


Gde se Nemanjina Raška nalazila, sporna su mišljenja........Mihajlo Dinić- legenda zvanične istorije- izbegava da napiše...bune ga REKE.... neće da potvrdi da je Nemanjin Ras ustvari bio istočno od Velbužda., kod Pazardžika u današnjoj Bugarskoj , mada ne potvrdjuje ni da je kod (Novog )Pazara u današnjoj Srbiji ..Toponimi isti,a tragovi sakriveni.. .Pročitaj "Srpske zemlje u srednjem veku", obavezna literatura na fakultetu...
 
Poslednja izmena:

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
39.488
Стефан Дечански наредио је „да се скупе сви војници српске земље, отачества свога, на поље звано Добриче; то је поље дивно и велико у месту званом Топлица..према Великој Рашки "... . Данас је некадашња српска Топлица (бојно поље Велбуждске битке) у Бугарској , у околини градића "Разлог" у благојевградском региону.

Slavene, nisi pročitao.Kako da Dečanski okupi svoje vojnike u neprijateljskoj zemlji, pobogu?
Protiv njih ratuje, a saziva zbor kod njih. Neverovatno da si toliko promašio,
Kao prvo, polje Dobriče do danas nije baš utvrđeno gdje se tačno nalazi. Bitka se i nije odvila baš direktno kod samog Velbužda! Npr. u jednom, vrlo širokom opisu Bitke kod Velbužda, nema ni spomena Velbužda - u žitiju od Grigorija Camblaka; 'Velbužd' se doslovno ne spominje ni u nedovršenom žitiju Stefana Dušana od Danilovog nastavljača (koje, nažalost, sadrži samo početak).

Kao drugo, Stefan je od cara Mihajla Šišmanića osvojio Velbužd ranije, krajem 1320-ih godina (između 1328. i 1330. godine); pa nisam lud bre Srebrena. :D

Takođe grešiš još.

Većina istoričara se, suprotno tebi, povodi za Nemanjinim biografom, samim Stefanom Dečanskim, koji je ostavio zapis da je Velbužd već pripadao Nemanji. Dakle, Dečanskom je to bila očevina, bar po zvaničnoj istoriji. Kad je već njegova, što da je osvaja? Od samog sebe?
Manji broj istoričara da je Nemanji to bila i dedovina.

Takođe, većina zvaničnih srpskih istorika tvrdi da je Nemanja oslobađao Velbužd od Romeja, a ne od Bugara, osim ako ti pod Bugarima podrazumevaš Romeje. Možda ti znaš bolje..Obično misle na potonje Grke.

Dakle, Velbužd je u srpskom posedu sigurno od 12 veka.
"zbacio je između 1166. i 1168. godine svog najstarijeg brata Tihomira", a Tihomir je vladao kao veliki župan Raške (1163.-(1166) 1168).


Gde se Nemanjina Raška nalazila, sporna su mišljenja........Mihajlo Dinić- legenda zvanične istorije- izbegava da napiše...bune ga REKE.... neće da potvrdi da je Nemanjin Ras ustvari bio istočno od Velbužda., kod Pazardžika u današnjoj Bugarskoj , mada ne potvrdjuje ni da je kod (Novog )Pazara u današnjoj Srbiji ..Toponimi isti,a tragovi sakriveni.. .Pročitaj "Srpske zemlje u srednjem veku", obavezna literatura na fakultetu...
Srebrena, pogledaj popis episkopa iz povelja kralja Milutina; dosta je precizan, a Velbužd očigledno u vrijeme Milutinove vladavine nije eparhija Srpske crkve. Dakle, kralj Milutin nije vladao Velbuždom, već je on morao biti osvojen od strane kralja Stefan Dečanskoga, upravo od Bugara (1321. godine Dečanski vjerovatno nasljeđuje Milutinovu zemlju bez Velbužda - njim očigledno vlada 1330. godine).

Stefan je Velbužd od cara Mihaila Šišmana osvojio, ja bih rekao negdje 1328. godine, doprinijevši time da car Andronik III sa carem Mihailom stvori protu-srpski savez. U žitiju Stefana Dečanskog piše da su srpski i bugarski vladar bili kivni jedan na drugog; u istoriografiji je uglavnom razriješeno da je Stefan bio kivan na Mihaila zato što je ovaj ostavio svoju ženu, caricu Anu, rođenu Nemanjić - njegovu upravo rođenu sestru. Dugo je međutim Mihailova srdžba na Stefana bila misterija, al' sa saznanjem da Milutin nije vladao Velbuždom, već po svemu sudeći Bugari (ako upotrebimo analize istorijske geografije za granice Bugarske i Romejskog carstva s kraja XIII i početka XIV stoljeća - Velbužd je morao pripadati Bugarima, nikako Romejima) - logično se vidi da je Stefan napao Mihajla i osvojio Velbužd, vjerovatno smatrajući to naplatom za neoprostivu sramotu koju su Šišmani nanijeli Nemanjićima (car Mihailo je protjerao bivšu caricu Anu u srpsku zemlju, pa čak i svu djecu koje je imao s njom). Ovu tezu bi eventualno kvario veliki vremenski razmak između raskida sa Anom (1324) i neprijateljstva novonastaloga (1328), što je gotovo pune 4 godine, ali ako razmotrimo malo šire političke okolnosti na Balkanskom poluostrvu i činjenicu da Dečanski jeste zaista bio dosta duhovan i tražio često mirovna rješenja, te vjerovatno i pokušavao da izbjegne sukob s Bugarima - al' njegova čitava porodica šira, u sadejstvu / pod pritiskom vlastele, vjerovatno crkvene (Srpske crkve) nije mogla da pređe preko toga; u svakom slučaju, 'incident' povodom kojega bi Velbužd prešao iz bugarskih u srpske ruke nije se morao nužno desiti odmah poslije raskida porodičnih veza Šišmanića i Nemanjića '24. godine.
Možemo pokrenuti pitanje zašto biograf Dečanskoga Grigorije Camblak prećutkuje takav rat; pa, ne bi bilo ni prvi ni posljednji put da svaki detalj čuvena srpska hagiografska istoriografija ne zapisuje, a to znači i da je to mogao biti samo mali sukob na nivou okršaja, u kojem mu je možda čak Mihailo i gotovo prepustio Velbužd na nivou na kojem je Dečanski prepustio Kotromanićima primorsku teritoriju zapadno od rijeke Neretve. Ne treba zaboraviti ni da je dijelo pisano da u potpunosti prikaže dobročinstvo i duhovnost Dečanskoga, te kako su svi njegovi ratovi odbrambeni, a nijedan agresorski; a takođe treba imati na umu i tendencije književnosti srpske i bugarske iz doba Despotovine i tokom XV stoljeća; kada su se Srbi i Bugari smatrali za jednu narodnosnu cijelinu; a životopisac Dečanskoga je Bugarin koji piše u jednoj od najvećih srpskih svetinja, ličnoj zadužbini kralja Stefana (Visokim Dečanima).
 
Poslednja izmena:

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
Kao prvo, polje Dobriče do danas nije baš utvrđeno gdje se tačno nalazi. Bitka se i nije odvila baš direktno kod samog Velbužda! Npr. u jednom, vrlo širokom opisu Bitke kod Velbužda, nema ni spomena Velbužda - u žitiju od Grigorija Camblaka.

Kao drugo, Stefan je od cara Mihajla Šišmanića osvojio Velbužd ranije, krajem 1320-ih godina (između 1328. i 1330. godine); pa nisam lud bre Srebrena. :D
Nisi, ja sam z:D
Ti kažeš za Dečanskog, ja pričam o Prvovenčanomz:cry:
Izvini.
To o lokacijama i duplim i troduplim toponimima je mnogo zanimljivije, ali nije za Vremeplov..
Da kažemo Akayu da prebaci na novu temu od posta 318...?
I nas dvoje smo pričljivi a i kad se priključe drugi, biće duga tema kao i sve na krstarici.

Da ostavimo Vremeplov kao spomenar.
 
Poslednja izmena:

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
Hvala,Akay!

Evo na koji sam deo mislila , vezano za Nemanju i Prvovenčanog:
(taman sam imala vremena da nadjem na netu Nemanjino žitije,)



Očevina mu je Toplica,Ibar, Rasina, Reke..
To je prvi primer duplih toponima, u danasnjoj Srbiji i danasnjoj Bugarskoj.

Nemanja gradi crkvu sv.Nikoli na ušću reke Banjske ( današnja Srbija ili današnja Bugarska?)gde već postoji crkva Bogorodici
http://zitijenemanjinoodstefanaprvovencanog.files.wordpress.com/2011/05/iv_a.jpg?w=640

Na putevima osvajanje Nemanja se kreće linijom Sredac-Pernik-Stob-Zemen-Velbužd (što je sve današnja Bugarska) pa onda kroz Skoplje- Prizren- Niš, pa se (iozgleda vraća) kroz Istočnu Srbiju .Putanja je opisana kao da kreće iz neke Raške u Bugarskoj,sa istoka na zapad polazi... a ne iz ove što je danas kod Novog Pazara u Srbiji. Opet postoje dupli toponimi Pazardžik u dan.Bugarskoj, Pazar u Srbiji.


Nema na netu knjige Mihaila Dinića, ona nam je dragocena.
 
Poslednja izmena:

умпахпах

Zainteresovan član
Poruka
195
Први појави његове политичке радње врзу се око:
''отачаствија својего рекомују Топлицу, Ибр же и глаголемија рјека.''

Тополница е река в Южна България. Образува се при Средна гора от сливането на река Шириней и Крива река, в близост до град Копривщица.

Тополница је река у јужној Бугарској.Образује се у средњој гори (стари назив:срнена гора -караджа даг)
од слива река Ширинеј и Крива у близини града Kопрившница.

Марица (буг. Марица, грч. Έβρος (Еврос), Hebrus (lat.)

Интересантно:
Стряма е река в южна България, вторият по големина северен приток на Марица след Тополница. Античното име на реката на тракийски е Сирма[източник?], на гръцки е Σύρμος, Сирмос или Σύρμας, Сирмас, а на латински - Syrmus, Сирмус


Стрјама је река у јужној Бугарској , друга по величини северна притока Марице после Тополнице.Античко име на тракијском је Сирма на гръцки е Σύρμος, Сирмос или Σύρμας, Сирмас, а на латински - Syrmus, Сирмус

Колико ја знам наша река Топлица се НЕ улива у наш Ибар.;)
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
Nisam siguran...je li Velbuždom vladao neki srpski vladar prije Dečanskoga?
Baš ovde imaš , u žitiju
http://zitijenemanjinoodstefanaprvovencanog.files.wordpress.com/2011/05/vii_a.jpg?w=640

Pa, u svakom slučaju, to nije neki istorijski kontinuitet na osnovu čega bismo Velbužd mogli proglasiti srpskom etničkom teritorijom, a to je upravo ono što je pokušala Srebrena učiniti.
Isto tako, nemože biti ni bugarska etnička teritorija da bude nikako ,samo zato što su na Berlinskom kongresu njima dodelili teren.
Izmedju 15 i 19 veka vladaju osmanlije, a kad izadjemo iz turskog ropstva, nemačke dinastije naprave granicu i to daju Bugarima.


Od Nemanje do Dejanovića zasad je pouzdano srpsko , što se tiče Velbužda, uz napomenu da do 1878.god. ti stanovnici tvrde da su Srbi, a ne Bugari.
Nemanja ove osvojene oblasti pridodaje očevini.

Ta "očevina" (toponim Ras na raškim REKAMA)je predmet mog interesovanja, Slavene, to je mnogo veća teritorija nego je sam Velbužd.
Velbužd (Banja "Velikog budže") dodje na sredini otprilike izmedju dva Rasa, otprilike ovako



Ako imaš ,pripremi knjigu Mihaila Dinića, dok nadjem na kojoj je to strani (ne mogu da skeniram , zakazala mi sva tehnika) kad priča o REKAMA.

Држао га је Немања од почетка 80их до битке на Морави.
Toponima MORAVA ima svakom koraku, uz one dve u Češkoj i tri u Srbiji, imaju i u Bugarskoj.
I to č.a.k. kod Trnova, tamo daleko, pored prestonice bugara.

Први појави његове политичке радње врзу се око:
''отачаствија својего рекомују Топлицу, Ибр же и глаголемија рјека.''

Тополница је река у јужној Бугарској.Образује се у средњој гори (стари назив:срнена гора -караджа даг)
од слива река Ширинеј и Крива у близини града Kопрившница.
Стрјама је река у јужној Бугарској , друга по величини северна притока Марице после Тополнице.Античко име на тракијском је Сирма на гръцки е Σύρμος, Сирмос или Σύρμας, Сирмас, а на латински - Syrmus, Сирмус

Колико ја знам наша река Топлица се НЕ улива у наш Ибар
To je toz:D, Umpahpah, zbog čega treba ova tema da bude posebna..
Čim proverim (izvini, moram)), hvaliću te još!!

Ono što piše u žitiju Simeona (što naši istorici koriste) ne odgovara stanju na terenu Srbije, ali odgovara (videćemo koliko) stanju na terenu u Bugarskoj.
To je način da svi velikobugari zaćute zauvek.

Šta kažete na putanju Nemanjinih osvajanja ? Kao da pravi krug, polazi od Sredeca, (pravi krug) i vraća se preko Knjaževca ( u svoj RAS)
Nije logično da iz sandžačkog Novog pazara ide sa vojskom u Sredec (dan.Sofije)-pa Pernik, pa nadalje...a onda se preko Knjaževca vraća ???
Ne štima to uopšte. Putanja obezglavljene muve ne priliči ratniku Nemanji.
 
Poslednja izmena:

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
33.644
Kao prvo, polje Dobriče do danas nije baš utvrđeno gdje se tačno nalazi. Bitka se i nije odvila baš direktno kod samog Velbužda! Npr. u jednom, vrlo širokom opisu Bitke kod Velbužda, nema ni spomena Velbužda - u žitiju od Grigorija Camblaka; 'Velbužd' se doslovno ne spominje ni u nedovršenom žitiju Stefana Dušana od Danilovog nastavljača (koje, nažalost, sadrži samo početak).
на месту где се српска војска утаборила пред битку краљ Стефан Дечански је касније подигао цркву Св. Спаса (Вазнесења Господњег). у време турског ропства црква је доста страдала, а Бугари су је 1913. потпуно срушили (јасно је и зашто). њени остаци се данас виде на једном узвишењу (које се по цркви прозвало Спасовица) у селу Николичевци, северно од Велбужда. то већ прилично јасно указује где се битка одиграла.







http://medchurches.livejournal.com/7928.html
 
Poslednja izmena:

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
39.488
Baš ovde imaš , u žitiju
http://zitijenemanjinoodstefanaprvovencanog.files.wordpress.com/2011/05/vii_a.jpg?w=640



Isto tako, nemože biti ni bugarska etnička teritorija da bude nikako ,samo zato što su na Berlinskom kongresu njima dodelili teren.
Izmedju 15 i 19 veka vladaju osmanlije, a kad izadjemo iz turskog ropstva, nemačke dinastije naprave granicu i to daju Bugarima.


Od Nemanje do Dejanovića zasad je pouzdano srpsko , što se tiče Velbužda, uz napomenu da do 1878.god. ti stanovnici tvrde da su Srbi, a ne Bugari.
Nemanja ove osvojene oblasti pridodaje očevini.

Ta "očevina" (toponim Ras na raškim REKAMA)je predmet mog interesovanja, Slavene, to je mnogo veća teritorija nego je sam Velbužd.
Velbužd (Banja "Velikog budže") dodje na sredini otprilike izmedju dva Rasa, otprilike ovako



Ako imaš ,pripremi knjigu Mihaila Dinića, dok nadjem na kojoj je to strani (ne mogu da skeniram , zakazala mi sva tehnika) kad priča o REKAMA.



Toponima MORAVA ima svakom koraku, uz one dve u Češkoj i tri u Srbiji, imaju i u Bugarskoj.
I to č.a.k. kod Trnova, tamo daleko, pored prestonice bugara.



To je toz:D, Umpahpah, zbog čega treba ova tema da bude posebna..
Čim proverim (izvini, moram)), hvaliću te još!!

Ono što piše u žitiju Simeona (što naši istorici koriste) ne odgovara stanju na terenu Srbije, ali odgovara (videćemo koliko) stanju na terenu u Bugarskoj.
To je način da svi velikobugari zaćute zauvek.

Šta kažete na putanju Nemanjinih osvajanja ? Kao da pravi krug, polazi od Sredeca, (pravi krug) i vraća se preko Knjaževca ( u svoj RAS)
Nije logično da iz sandžačkog Novog pazara ide sa vojskom u Sredec (dan.Sofije)-pa Pernik, pa nadalje...a onda se preko Knjaževca vraća ???
Ne štima to uopšte. Putanja obezglavljene muve ne priliči ratniku Nemanji.
A ko spominje Berlinski kongres?

Pa Bugari stoljećima vladaju Velbuždom, u odnosu na kratkotrajno srpsko zauzimanje Nemanjino i vlast srpsku od Dečanskoga pa do...hm, dokle?

Etnički prostor Srba je bio dosta zapadniji nego danas; kada je došlo do pomjeranja zbog političkih okolnosti.
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
A ko spominje Berlinski kongres?

Pa Bugari stoljećima vladaju Velbuždom, u odnosu na kratkotrajno srpsko zauzimanje Nemanjino i vlast srpsku od Dečanskoga pa do...hm, dokle?

Etnički prostor Srba je bio dosta zapadniji nego danas; kada je došlo do pomjeranja zbog političkih okolnosti.
Koliko stoljeća?
kad su se pojavili, koliko pre Nemanje napr.?
Stoljeća pod Turcima se nikome ne računaju.Kad su se zavrsila ta stoljeća, Berlinski kongres je neprirodno podelio teritorije i dao Bugarima i one teritorije na kojima Srbi ni su hteli u Bugarsku. Vidi arhivsku gradju što sam stavila na Vremeplov.

Prestonica Bugarske je TRNOVO, skroz istoično do Turaka. Vreme Turaka ne računamao, dolazi Bkongres i oni stavllaju prestonicu u Sredec.To ti ništa ne govori?

Od Nemanje do Dejanovića zasad, rekla sam.

Zašto je naš Novi Pazar NOV, gde je stari, pa je ovaj nov, kad su bila pomeranja i sklanjanja relikvija?

Bugarski Pazardžik?
 
Poslednja izmena:

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
33.644
како сведочи средњовековни писац, након битке бугарски цар Михајло III Шишман је сахрањен у цркви Св. Ђорђа. то је црква у селу Колуши подно Осогова (данас приградско насеље) западно од града, у то време епископска катедрална црква Велбужда. врло је стара, и потиче с краја 10. и почетка 11. века.



http://bg.wikipedia.org/wiki/Свети_Георги_(Кюстендил)
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
на месту где се српска војска утаборила пред битку краљ Стефан Дечански је касније подигао цркву Св. Спаса (Вазнесења Господњег). у време турског ропства црква је доста страдала, а Бугари су је 1913. потпуно срушили (јасно је и зашто). њени остаци се данас виде на једном узвишењу (које се по цркви прозвало Спасовица) у селу Николичевци, северно од Велбужда. то већ прилично јасно указује где се битка одиграла.
Хвала, Statler and Waldorf , већ сам пренела твој пост на Времеплов

како сведочи средњовековни писац, након битке бугарски цар Михајло III Шишман је сахрањен у цркви Св. Ђорђа. то је црква у селу Колуши подно Осогова (данас приградско насеље) западно од града, у то време епископска катедрална црква Велбужда. врло је стара, и потиче с краја 10. и почетка 11. века.
[/url]
Крај 10/11 век, занимљиво, још кад би знали ко је подигао.....
Србин Јован Рилски је и пре тога на падинама Риле као испосник. Данас је велики светац у БУгарској, они га присвајају.., припремам текст о њему.

Знаш ли ти можда ишта о могућим остацима цркве Св.Апостола око бугарског "Расона", на току реке Вач..околина Пазарџика ?
Ту је цркву, по записима Милоша Милојевића, подигао Немања у време кад се та река звала Велика Рашка .

Ја сам остатке апостолске цркве лоцирала на неке рушевине у околини града Кричин у Бугарској, али нисам сигурна да ли је то црква или можда прави Немањин средњевековни Рас, очевина му. Да није име реке промењено, сетили би се ваљда и раније да је "нешто труло" у локацијама .

Импровизовала сам једну карту, по житију Првовенчаног, како је текло Немањино освајање из Раса на Великој Рашки.
http://zitijenemanjinoodstefanaprvovencanog.files.wordpress.com/2011/05/vii_a.jpg?w=640
А додаћу накнадно још нешто.
 
Poslednja izmena:

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
Први појави његове политичке радње врзу се око:
''отачаствија својего рекомују Топлицу, Ибр же и глаголемија рјека.''
Колико ја знам наша река Топлица се НЕ улива у наш Ибар.;)
Морам део по део:

''отачаствија својего рекомују Топлицу, Ибр же и глаголемија рјека.''
Ја ово разумем отприлике овако : " (од) очевине своје..рекама Топлица, Ибар, где је и Врло Голема река" или баш буквално: "Топлица,Ибар, такође и Преголема река".."рекама Толица и Ибар, као и Преголему реку".
Дај ми извор овога, скен, линк?

На примеру који сам ја дала, на савременијем српском пише више назива:
http://zitijenemanjinoodstefanaprvovencanog.files.wordpress.com/2011/05/iii_a.jpg?w=640

Тако је преписао и Михаило Динић: "део отачства свога, звану Топлицу,Ибар и Расину и зване Реке" (стр.75 "Срп.земље у средњ.веку",Бг, 1978.)..ако си ти из оригинала преписао, онда је Расина безвезе убачена, а једна голема река претворена у множину- реке

За почетак, да закључим:
1.превод се са преводом не слаже, додају наши преводиоци ко у "Креманско пророчанство".. потребна нам је оригинална реченица
2. У старијим верзијама нема никакве Расине
3.река Топлица (Kruševac- Прокупље-Нови Пазар-Ибар) се НЕ улива у Ибар, већ у Јужну Мораву, дуга је 130 км

али то није наглашено у тексту Првовенчаног, да буде ушће..иако је логично...
4.Не помиње се уопште река Рашка која пролази кроз званичну (од 1878) историјску Немањину Рашку.....Рашка је изузетно мала река 60 кмда је тачна локација, требало би поменути Рашку (Студеницу) и Ситницу (Јошаницу), као притоке Ибра a ne neku daleku Toplici..kad se govori o sopstvenoj teritoriji


5.Ибар наш..Ибар вода.. .. 276 км ..и у њега се не улива ни Топлица, ни непостојећа у дан.Србији "преголема река"

Да закључим овај део:
Од три карактеристике које описују Немањин дом, наслеђен од оца, у дан. Србији постоји само река Ибар али није повезан са остала два хидронима, што значи да су наши историци 20.века (а за њима и савременици из 21.века) погрешили у лоцирању матичне територије оснивача Немањићке династије.
 
Poslednja izmena:

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
33.644
Крај 10/11 век, занимљиво, још кад би знали ко је подигао.....
Србин Јован Рилски је и пре тога на падинама Риле као испосник. Данас је велики светац у БУгарској, они га присвајају.., припремам текст о њему.
Јован Рилски, Прохор Пчињски, Гаврило Лесновски и Јоаким Осоговски су четворица великих испосника с краја 10. и почетка 11. века. подвизавали су се у непроходним планинама између Јужне Мораве и Струме, у оној области у којој се, како каже савремена лингвистика, управо и формирала српска редакција старословенског језика и правописа.

Знаш ли ти можда ишта о могућим остацима цркве Св.Апостола око бугарског "Расона", на току реке Вач..околина Пазарџика ?
Ту је цркву, по записима Милоша Милојевића, подигао Немања у време кад се та река звала Велика Рашка
.

о томе ништа не знам.
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
Локација "Топлице,Ибра и Големе реке" у данашњој Бугарској

Тополница е река в Южна България. Образува се при Средна гора от сливането на река Шириней и Крива река, в близост до град Копривщица.
Тополница је река у јужној Бугарској.Образује се у средњој гори (стари назив:срнена гора -караджа даг) од слива река Ширинеј и Крива у близини града Kопрившница.
Река Тополница у Бугарској дуга је 95 км,образује се од слива Широке и Криве реке код Копрившчице , прави језерце у свом току на пазарском пољу, улива се у (Ебрус/Ибар /)Марицу неколико километара од града Пазара. (На бугарском је Пазар+џик тај град, као што је "Алба Булгарица" Белград+чик)


http://nahotel.net/attraction.php?zid=199
http://en.wikipedia.org/wiki/Topolnitsa

Река Ибар (Ebre (Catalan), Èbre (French), Ebro (Finnish, Italian, German, Hungarian, Polish, Portuguese, Spanish, Swedish), Iberus (Latin), Hèvros, Эвр, Гебр - Εβρος (Greek and Ancient Greek), Marica (bulg.),Meriç Nehri (tur.)
- о њој све знамо..
Овидију се допала, зове је светом реком ..

Ovid, Heroides 2. 111 ff (trans. Showerman) (Roman poetry C1st B.C. to C1st A.D.) :
"The broad, broad realms of Lycurgus . . . where stretches icy Rhodope to Haemus with its shades, and sacred Hebrus drives his headlong waters forth."
http://en.wikipedia.org/wiki/Maritsa
http://91.191.221.48/apache2-default/maritsa/static/hydro/image001.jpg


Голема река -данашња река Вач у Бугарској

...најбоље се види цео њен ток (заиста је и дуга и велика, прави и језеро) кад се отвори интерактивна мапа Бугарске.
http://www.bgmaps.com/map/blagoevgrad
Тражите Разлог, па на истој географ.ширини источно...види се Вачко језеро између топонима Батак и Девин, и онда је лако да увеличате и пратите ток до реке Марице.

Још:
..... алтернативни данашњи називи су Vach Vacha Vucha Văcha Watscha Wătscha Въча Văcea
http://www.nmnhs.com/butterfly_areas...p?q=43_vacha_v
http://angler.blog.bg/turizam/2008/0...lgariia.172679
http://www.amazon.co.uk/Vacha-River-.../dp/613054152X
http://klearchosguidetothegalaxy.blo...g-post_17.html

И Топ(о)л(н)ица и Голема река (В'ч) уливају се у "Ибар"-Марицу, код града Пазар(џик)а.
Импровизана мапа изгледала би овако :



NI sama ne mogu da verujem kako se ovo poklopilo, geniju umpahpahu mnogo hvala:zlud:

На месту "пресека" требало би да се налазио прави Рас, очевина Немањина.
Сад треба да нађемо цркву посвећену Богородици на току реке Топлнице, по Првовенчаном
Стављам опет овај цитат, да људи виде да пратимо стари текст, а не фантазирамо


По овом (што нам треба у оригиналу и што неко ко зна граматику старословенског треба да нам тачно преведе)
''отачаствија својего рекомују Топлицу, Ибр же и глаголемија рјека.''
и мојој аматерској карти прозилази да је "очевина његова ..на трима рекама " на саставцима што би рекли много стари људи.
 
Poslednja izmena:

умпахпах

Zainteresovan član
Poruka
195
Немам баш пуно времена . Bечерас ћу да прекопам мало ,мислим да могу да "напипам" те манастире . Добрич село је поред Xаскова имаш га на твојој карти Сребрена.На том месту се долина "отвара" према истоку и за појмове средњег века је идеална за табање. Голема река може бити само данашња Марица тј. Ибар тадашњи а Рас-Расина територија око тих река(мозда грешим).
Интересантно је да се у истом крају налазе и долина тракијских царева као и Царско село, данас се вика Градина . Исто тако и Златна ливада место где је подигнут први манастир у европи 344 год.
Како оно беше предак му Ликиније бежао у српске планине преко дунава баш најкраћим путем на север од ТОГ места .
Треба ми времена а немам га, за сваку ствар морам да радим превод са бугарског .

"Не тврдим ништа само указујем"
 

Лекизан

Veoma poznat
Moderator
Poruka
12.537
Zašto je naš Novi Pazar NOV, gde je stari, pa je ovaj nov, kad su bila pomeranja i sklanjanja relikvija?
Stari je odmah pored Novog,tzv Trgoviste,odmah na uscu Sebecevske reke u Rasku ispod tvrdjave Ras.
Trgovina,Trgoviste-Bazar,Pazar.
Novo Trgoviste-Novi Pazar.
To staro Trgoviste koliko znam je postojalo sve do 16 veka,dok se na kraju nisu svi odselili 5 km nizvodno u Novi Pazar.
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
Stari je odmah pored Novog,tzv Trgoviste,odmah na uscu Sebecevske reke u Rasku ispod tvrdjave Ras.
Trgovina,Trgoviste-Bazar,Pazar.
Novo Trgoviste-Novi Pazar.
To staro Trgoviste koliko znam je postojalo sve do 16 veka,dok se na kraju nisu svi odselili 5 km nizvodno u Novi Pazar.
Опет постоји дупли топоним
Serbian Trgovište (Трговиште) and Bulgarian Търговище (Targovishte)
http://www.twip.org/photo-of-the-world-europe-bulgaria-targovishte-sr-13544.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Targovishte

Пазаришта постоји у Лици (код Госпића), код нашег Сврљига и нашег Раса, у дан.Хрватској више комада..
Бугарски Пазар-џик је 36 км од Пловдива
http://sr.wikipedia.org/sr/Пазарџик
У средњевековно (турско време) река Тополница је имала рукавац који се уливао у Марицу баш у том граду, сада је ушће 2 км западно од града (На 2 километра западно от града в Марица се влива река Тополница, която в турско време има ръкави и в самия град.)
http://www.butiktravel.eu/българия/пазарджик/информация
Пазар+џик је и централно место истоимене области , у којој један топоним чува сећање на Краљевића Марка
http://sr.wikipedia.org/sr/Пазарџичка_област
Град Пазарџик се од 1485.назива Татар-Пазарџик, иначе му је локација била згодна за трговину на старом путу Србија-Цариград пре Татара...тек крајем 16.века бугари га насељавају( што, између редова читано, значи да пре 15 века тамо нема ни Татара ни Бугара)...У 18.веку има 33 махале- 18 турских, 12 "бугарских" и 3 циганске..а после 1878. постаје центар области..са бугарског сајта (отворите История)
http://www.bgimot.bg/districts/Пазарджик

Осим нашег Новог Пазара, има и дуплиран, у бугарској- и оба су подједнако "нова" и подједнако стара

НОВИ ПАЗАР
је град и истоимена општина на истоку Бугарске
http://bg.wikipedia.org/wiki/Нови_пазар
http://www.novi-pazar.eu/

Помиње се као касаба или градец, мада постоји помен 1444.г1"Йени пазар" /Нови пазар/..градом га је прогласио 1883.г.Немац, а бугарски владар кнез Александър І Батенберг ,Prinz Alexander Joseph von Battenberg, рођен у
Италији, умро у Аустрији.
http://www.novipazar.acstre.com/Read.php?id=33
http://de.wikipedia.org/wiki/Alexander_I._(Bulgarien)
син фон Хессена
http://de.wikipedia.org/wiki/Alexander_von_Hessen-Darmstadt

НОВИ ПАЗАР у дан.Србији
Prvi pisani dokument koji pominje ime Novi Pazar datira iz XV vijeka, kada je Malo vijeće Dubrovačke republike odlučilo da u njemu postavi svog konzula. ...... Ime Novi Pazar ušlo je u svjetske leksikone kao sinonim za Sandžak od 1878. godine, kada je na Berlinskom kongresu kao corpus separatum čitava regija nazvana Novopazarski Sandžak.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Novi_Pazar

Значи, наш "пазар" је 5 година касније од бугарског "пазара" проглашен "новим".
Бугарски Пазар именовао је "новим" Alexander Joseph von Battenberg, а српски Пазар именован је "новим" (санџачким) од стране фон Батемберговог сина -Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria of Saxe-Coburg and Gotha-Koháry и његових ортака на Берлинском конгресу 1878.
 
Poslednja izmena:

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
. Голема река може бити само данашња Марица тј. Ибар тадашњи а Рас-Расина територија око тих река(мозда грешим). "Не тврдим ништа само указујем"
Само ти указуј:super:
И ја се премишљам ,Марица је 500км дуга, логично је да носи епитет "голема", него сам ја за Вач нашла на булг.сајтовима, на неком блогу уствари (дала сам линк али не може сада да се отвори, кад нађем поново ископираћу текст) да баш њу зову "голема"..Тражићемо још..


Ево неких РАШКИ што сам нашла успут.

У области Осогова (Невестиново) Рашка Гращица

Рашка Граштица (по старосл...) Рашка Грашчица (по бучг. и руском изговору), ваљда од имена поврћа, или у облику пасуља или грашка, не знам.(Постоји и Доња и Недељкова грашчица у истој, ћустендилској области) Помиње се у турском попису 1576 г. као Гращиче. Крајем 19.века имало је 25 турских, 20 "бугарских" и 5 черкеских кућа .
http://bg.wikipedia.org/wiki/Рашка_гращица
Стављам под наводе "бугарско" јер је Рашка Грашчица у велбуждској околини, близу наше дан.границе, 70 км од Средца
http://bg.guide-bulgaria.com/SW/Kyustendil/Nevestino/Rashka_Grashtitsa

У истој, велбуждској околини постоје и топоним КОСОВО као и топоним Метохија, 2 од 19 села Трекљана
Treklyano (obchtina)[modifier]

L'obchtina de Treklyano groupe 19 villages : Kosovo (Косово) · Metokhiya (Метохия) ·
http://fr.wikipedia.org/wiki/Kyoustendil_(oblast)
топоним Ratiarije- град РАЦА,
Римски назив места у дан Бугарској АРЧЕР (кажу славенизирани римски облик), област Монтана (римски Алмус) , испод Дунава



http://vidin-online.com/regionalni-novini/kolektsiya-ot-nad-300-artefakta-fibuli-katarami-i-polufabrikati-sa-sbrani-za-20-dni-na-ratsiariya
http://blog.vidin-online.com/рациария-става-българският-помпей/
http://portal.e-vidin.com/?p=36233

Једно тумачење нашла сам на овом форуму, текст Тарчиана од пре три године
С покрај града тог Дунава
Тог Дунава доброг војне.
С покрај Рашке на Рашици
На утоци у Марици.

Воду пили трудни коњи
На тој рјеци страшном Чују.
Трудни коњи утруђени
Тјешка боја вавијек бијућ.
Са Татаром љутим врагом
И Манџуром душманином.
Млад се Божић наљутио од Дунава
града ошо,


ova toponimija i imena mogu da se uklope u područje Ratiarije ili mogućeg Starog Rasa (još se pouzdano ne zna da li je Stari Ras bio na onom mestu gde ga smeštaju, pokraj Novog Pazara) u Bugarskoj, dakle, na Dunavu je, ima reka Marica, koja je relativno blizu, ime reke Jiu dobro podseća na Čuj, mesto koje su Rimljani prekrstili u Ratiaria obeleženo crvenim kvadratićem, Tatari su veoma blizu a i Mandžura (Mongoloida) je bilo , ne bi bilo prvi put da se prestonica nalazi sada s druge strane granice
текст песме је узео из рукописа "Обредне песме" пронађеног 2004. у црквеним архивама
http://www.vidovdan.org/arhiva/print2020.html

Један амерички грађанин словенског порекла (чешко- пољска граница), са презименом Рашка, емигрирао 1906.г. ..тражи топониме (Rashka Ráczság Ráczság Raschka Raschke Rascia Rascian Rashka Rashki Raska Rassa Rasyka Raszka Raszka Raszce Raszke Raszkiewicz Raszkoska Raszkowski Raszková Rashka Raka River River Rasah Rosah Dnieper, Rascia River Raska)..све поводом свог порекла, претпоставља да су чешки Рашани потекли из српске Рашке , у време око 1737.године кад су Аустријанци ушли у рашку српску област. .и.. и још пише:

A study of Serb Toponymy reveals that the Serbian people used the term “Serb” as well as “Rashka” to describe themselves.
Rashka toponyms include modern day city names in Georgia (2), Ukraine (5), Poland (8) and Bulgaria (3), which reflect the migration of the Rashka Family
Ми нађосмо три: на северозападу, на југозападу и (евентуално) у средњој Бугарској.
 
Poslednja izmena:

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
Први појави његове политичке радње врзу се око:
''отачаствија својего рекомују Топлицу, Ибр же и глаголемија рјека.''

Stefan Prvovenčani: Život Svetog Simeona


Živog svetog Simeona nije sačuvan u originalu. Postoji samo jedan celovit prepis, iz druge decenije XIV veka, u zborniku koji sadrži još paterik, sinaksarsko Nemanjino žitije (I redakcija) i spis o dvanaest petaka. Taj se zbornik danas čuva u Parizu, u Nacionalnoj biblioteci (Bibliothèljue Nationale), pod signaturom Cod. Slave 10.

U drugom prepisu, načinjenom četrdesetih godina XV veka, tekst nije potpun - sadrži samo prvih trinaest glava (od ukupno dvadeset koliko ih ima delo). Osim toga, on je mestimično menjan i dopunjavan. Ipak, ovaj tekst pokazuje se korisnim pri razjašnjavanju nekih nejasnih mesta u pariskom rukopisu. Ovaj prepis načinio je Nikon Jerusalimac 1441/42. godine i uneo ga u zbornik načinjen za Jelenu Balšić. Taj se zbornik danas čuva u Arhivu SANU, u Staroj zbirci, pod signaturom 446.

Zanimljivo je da je bio sačuvan i jedan kratak odlomak iz Života svetog Simeona, na listu istrgnutom iz nekog rukopisa XV ili XVI veka. Sa posebnim naslovom: "a ovo su imena gradovima koje razruši sveti i prepodobni gospodin naš, Simeon mirotočac" (prevod na savremeni jezik) na drugoj (verso) strani toga lista bio je ispisan tekst VII poglavlja iz ovog dela (opis Nemanjinih osvajanja). Očigledno je, jer nema svršetka, da se tekst nastavljao i na sledećem listu. Taj je list dospeo u ruke Vatroslavu Jagiću. On je objavio tekst i sa prve (recto) i sa druge (verso) stranice, u XXIV broju Arhiva za slovensku filologiju (Archiv für Slavische Philologie), 1902. godine. Kasnije je taj list izgubljen.:zstidljivko:

Treba proveriti:
..nabrojane su njegove zasluge za srpsku državu - sakupio je "propale zemlje" i obnovio ono što je propalo.
To je situacija koju pruža jedini celovit rukopis sa ovim delom - tzv. Pariski rukopis (iz početka XIV veka).... Prema našoj rekonstrukciji, ovo mesto bi trebalo da glasi (u prevodu na savremeni jezik): "rodi i ovo sveto dete koje će, Božjim promislom, biti sakupilac propalih zemalja otačastva svoga, pastir i učitelj i gradilac crkava, pa, štaviše, i obnovilac postradalih."

Prema našoj tekstološkoj analizi zasnovanoj na upoređivanju sačuvanih rukopisa sa Životom Stefana Nemanje od Prvovenčanog, Ribnica nije mesto Nemanjinog rođenja nego mesto gde se nalazio hram u kome je on kršten.
Po sredi je, opet, kako smo utvrdili, pisarska pogreška. Ovo mesto, prema našoj rekonstrukciji, treba da glasi: "Na mestu po imenu Ribnica, u hramu Presvete i čiste Vladičice naše Bogorodice, koji je bio u zemlji toj,

hram Sv. Petra i Pavla nalazi se na ušću reke Deževe u Rašku,

...u ovoj strani srpske zemlje - reč je o istočnom delu teritorije, u kome se nalazi i prestonica - Ras. Stefan tu stoluje, tu piše i očigledno tu čita svoje delo.

Nemanja je, prema ustaljenom sistemu vladanja, kad je odrastao, dobio deo srpskih zemalja na upravu, i to istočne oblasti: Toplicu, Ibar,( Rasinu) i Reke. Tada se na velikožupanskom prestolu nalazio Nemanjin najstariji brat Tihomir.

--hram presvete Bogorodice, na ušću reke po imenu Kosaonice -
Sava Nemanjić ... Interesantno je da on kaže kako je to druga po redu Nemanjina zadužbina - prva je hram Sv. Nikole u Toplici
...hram svetog arhijereja i čudotvorca oca Nikole, blizu Svete Bogorodice, tik na ušću reke Banjske

...vizantijskog cara Andronika Komnina (vladao 1183-1185). .... Pre izbora za cara .... Godine 1164. učestvovao u osvajanju Zemuna.
..Pernik, Stob, Zemun (Zemln), Velbužd (danas Ćustendil), Žitomitski su gradovi u zapadnoj Bugarskoj.

Разрушио и опустошио:
Средац- Pernik- Stob,- Zemln, i Velbužd, i Žitomitski, Skoplje, Leški u donjem Pologu, i grad Gradac, Prizren, i grad slavni Niš, i grad Svrljig, i grad Ravni, i grad Kozli.

Pridodaо zemlji otačastva svoga
oblast nišavsku do kraja, Lipljan, i Moravu, i zvano Vranje, prizrensku oblast i oba Pologa do kraja s međama svojim.

Povratiо:
Dioklitiju i Dalmaciju, otačastvo i rođenje svoje, pravu dedovinu svoju, koju je nasiljem držao grčki narod, i gradove u njoj, sazidane od ruku njihovih, tako da se prozvala grčka oblast, a kojima su imena: Danj grad, Sardoniki grad, Drivast, Rosaf grad zvani Skadar, grad Svač, grad Ulcinj, grad slavni Bar.
A Kotor ostavi, utvrdi ga i prenese svoj dvor u nj, koji je i do danas.
http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03.html
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.362
Овај Белград је везан за јужну Бугарску,Хасково област,Ивајлов-град, село Гугутка
41.418° с. ш. 25.922


До 1934.(промене топонима) село Гугутка се звало Арнауткьой
http://bg.wikipedia.org/wiki/Гугутка_(село)

Бялград (Крепостта при с. Гугутка) Една от най-добре запазените крепости в България се намира Източните Родопи, край ивайловградското село Гугутка. Запазената височина на крепостната стена е до 8 м, дебелината й е 2 м и има дължина около 550 м. Крепостта е построена вероятно през ХІІ-ХІІІ в. Името на крепостта произлиза от белия цвят на варовика, от който са построени крепостните стени и сградите. Крепостта Бялград се намира на 2 км югоизточно от с. Гугутка, което отстои на 20 км югозападно от гр. Ивайловград.

Белград (утврђење код села Гугутке) у ивајловградском атару, припада Источним Родопима. Остаци зидова су високи 8 м, дебљина ке 2 м а дужина око 550 м. Вероватно је грађена током 12-13 века (таман Немањино време, а можда и им не треба веровати) Име утврђења настало је убог беле боје "варовике" (кречњак, Limestone).Налази се 2 км југоисточно од села Гугутка, које је 20 км југозападно од града Ивајловграда.




http://www.milarodino.com/bg/history/kreposti/krepost_Bialgrad/
http://poseti.guide-bulgaria.com/SC/Haskovo/Ivaylovgrad/Gugutka/_id=117

У околини постоји још
Бялградец (болг. Бялградец),само 58 становника
http://ru.wikipedia.org/wiki/Бялградец,
Бели-Дол ,само 309 становника
Белополяне
http://ru.wikipedia.org/wiki/Бялградец

За овај део, потпуно јужни, имамо веродостојног сведока да је био српски пре Бугара, јер Георгије Острогорски пише:

"кренувши од занимљивог податка Нићифора Григоре да је у јесен 1347. године Јован Кантакузин свом најстаријем сину Матији доделио област између Дидимотике и предграђа Христопоља, која се према северу простирала од обале мора до града Ксанти.
Цар је објаснио свом првенцу да га тиме поставља као неку брану државе Ромеја, која попут стене треба да заустави таласе „бескрајног мора Трибала (Срба)”.
http://www.tvorac-grada.com/knjige/simaibozidar/carska.html

Linija koja razdvaja Srbe od Grka u 14 ,veku je znali linija Kavala-Jedrene.

Hristopolj je slovenski MORUNAC (danas Kavala 165 km istočno od Soluna)..promenjeni su toponimi u toj oblasti
http://en.wikipedia.org/wiki/Former_toponyms_in_Kavala_Prefecture
a Didimotika/Dimotika (južno od Jedrena) je 1000 km od Atine , smešten blizu reke Marice, koja je u ovom, donjem delu toka državna granica Grčke sa sa Turskom.
Didimotika se istorijski nalazi u oblasti središnje Trakije....Reku koja protiče kroz Dimotika Bugari zovu Luda reka, a grčki naziv je Crvena reka.Erythropotamos ..Та "Луда,Црвена река" тeče kroz Pazardžik (потенцијални Неманјин Рас ) do Marice u Plovdivu..

Iz Dimotike preko Stare planine prelazi se kod Srba, piše u knjizi Djordjevića „Makedonija”.1929.g.


Цар Душан је ратовао тамо 1352.г.
Ратници сукобљених страна, Јована V, српског цара Душана те бугарског цара са једне и Кантакузина и Орхана са друге стране, су се сукобили код Дидимотике ујесен 1352. године. Бугарска војска се пре битке повукла, док је српска претрпела стравичне губитке.
После јаког земљотреса 1354. године, Турци су заузели тврђаву Галипоље и ту изградили базу за даље продоре у Европу.
А о Галипољским Србима смо чули понешто.

Нађох новийе писанийе на говору Галипољских Срба, давно издвойене скупине нашега народа. !
Галипољски Срби (Галипољци, Бајрамичлије) су Срби који су за време Отоманске империје пресељени на Галипољско полуострво које се налази на северозападу данашње републике Турске. Они су ту пресељени из данашње централне Србије, највероватније из предела око Јагодине који се у њиховим легендама помиње као стара постојбина.
Или су из ових Белих поља,Белграда у данашњој хасковској области Булгарије?.
 
Poslednja izmena:
Top