Od Raške do Raške - dupli toponimi

[Старо Браничево]

Од формирања Другог Бугарског Царства, Бугари и Срби уопште нису били ни у каквом сукобу око било којих територија. И једни и други су ратовали против Ромеја. Бугарска је била сувише источно. Лаж је рецимо да су Бугари за време цара Михаила II Асена дошли до Лима и наводно опљачкали седиште Стонске епархије у Бјелом Пољу. Мислим да се наводи 1254. година. Тада Бугари уопште нису ратовали. Такође, нема никаквих доказа да је рецимо Калојан држао Ниш, то су фантазије, а Боже ме сачувај Сингидунум (Београд), то је тек горе него постојање Петра Крешимира IV.

 

[Старо Браничево]

https://bg.m.wikipedia.org/wiki/Христо_Даскалов_(общественик)

https://bg.m.wikipedia.org/wiki/Георги_Раковски

Доле фалсификат, горе фалсификатори.

 

[Старо Браничево]

Haha ovde se neko igrao u photoshop-u
ova karta me vratila u školske dane kad sam u istorijskom atlasu flomasterom iscrtavao granice Srbije. Toliko velike da je premašivala i Šešeljeve najvlažnije snove 90-ih

Niš je bio privremen jer je Nemanja morao da ga vrati 1190, a Prvovenčani ponovo da ga zauzima kasnije. To ti je i obeleženo na karti. Za Skoplje se stvarno ne sećam.

Мислим да је данашњом РСМ као и Западном Бугарском управљао севастократор Стрез, који се одметнуо од бугарске власти свога брата цара Борила и прихватио вазалство Стефана Првовенчаног. Столовао је у Просеку у Демиркапијској клисури.

 

[Старо Браничево]

Зар морамо да се расправљамо око таквих глупости???

Софија је била у Србији кнеза Лазара, њен заповедник је у време деспота Стефана био војвода Радич Поступовић познат као Раде Облачић. То чак и Бугари признају и имају га у својим песмама, а у науци га зову Радич војвода Софијски и Радик Сенкон. Милутин је потчинио Видинску деспотовину још 1291, а ми расправљамо око тога да ли је Ниш био у Србији. Много неозбиљно.


Иван Пастухов, Българска история, том II, стр. 462.

Има нешто интересантно по питању граница Пећке патријаршије. Обично се мисли да је нама вечито неко нешто незаслужено давао. Неке привилегије на уштрб неких других народа. Поставља се питање: а што би Турци давали Србима неке привилегије зарад “мира у кући” ако су Срби на овој територији коју обухвата Пећка патријаршија били мањина? И још нешто: ни Турци ни Угари ни Хабзбурзи нису били нешто посебно инвентивни у исцртавању граница Пећке патријаршије. Нисте ли можда размишљали у следећем правцу: да није то можда било Душаново царство рецимо??? Па нам Турци само враћају тј. потврђују црквену јурисдикцију којју смо ми имали још пре њиховог доласка. Турци се само позивају на стање епархија из доба Немањића. Нити би они нешто дали више Србима, нити би Срби то на крају крајева и тражили.

 

[Старо Браничево]

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Песочани

Древна област Дебрц у Правој Србији. Овде је било седиште треће епархије Светог Саве, а не у тзв. Дабробосанској епархији.

 

[Старо Браничево]

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Архиљевица

Дванаеста епархија оу Моравицахъ в храмѣ св. Ахилia.

Локација непозната. Прешевска Моравица. Наши данашњи историчари сматрају да је седиште ове епискупије било у данашњем манастиру Светог Ахолија у Ариљу, који је саградио краљ Драгутин.

 

[Старо Браничево]

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Манастир_Богородица_Хвостанска

Манастир Богородице Хвостанске (у народу позната као Мала Студеница), код села Врело недалеко од Истока на Косову и Метохији. Овде се налазило седиште шесте епискупије Светог Саве.

Оу Хвостънѣ оу Стоуденицѣ

Према истраживањима Милоша С. Милојевића у Путописима дела Праве (Старе) Србије, главна црква је по димензијама била чак и већа од главне Богородичине цркве у садашњој Студеници. Црква је имала упоредо три олтара, где су могла да се врше богослужења.

Стиденица код Краљева јесте заправо црква-маузолеј (гробна црква) и није грађена са намером да буде било какво епископско седиште, нити место где би се водиле било какве црквено-управне активности.

 

[Старо Браничево]

https://sq.m.wikipedia.org/wiki/Bazilika_Gjuricaj

Претпостављени остаци храма Светог Архангела Михаила седиште древне Зетске епископије код села Ишме (алб. Ishem) између Љеша и Драча.

 

[Старо Браничево]

https://religiousroutes.eu/en/destination/monastery-of-the-holy-apostles-peter-and-paul-vithkuq/

Бивкућски манастир у Корчанској нахији, задужбина краља Петрислава и вечна му кућа. Манастир је посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу.

 

[Старо Браничево]

https://www.stnicholascenter.org/gazetteer/2919

Свети Никола Топлички код Демир Хисара.

 

[Старо Браничево]

https://mk.wikipedia.org/wiki/Црква_„Св._Димитриј“_-_Велес

Велешки манастир Светог Великомученика Димитрија, задужбина Страцимира великог жупана, брата Немањиног, где је по свему судећи и сахрањен.

 

[Лекизан]

https://mk.wikipedia.org/wiki/Црква_„Св._Димитриј“_-_Велес

Велешки манастир Светог Великомученика Димитрија, задужбина Страцимира великог жупана, брата Немањиног, где је по свему судећи и сахрањен.

Брат Стефана Немање правио манастир у Велесу!

 

[Старо Браничево]

 

[Старо Браничево]

Cini mi se da Nis i nije bas bio privremen.

A sto se tice Sofije, ima ova karta, ne znam sad koliko je tacna.

http://i45.tinypic.com/nl3jmp.gif

Није уопште био привремен, све време је био у српској држави, никада у Бугарској, као и софијски предео. А што се тиче саме Софије (Средеца), не знам, знам да ју је сигурно Немања држао, а за његове синове не знам, али зато Милутин сигурно јесте повратио Софију и ту је и сахрањен у својој задужбини.

 

[Старо Браничево]

Имаш масу "Балгара" на -ИЋ који су чак и познати. Типина пример ти је чувени Ђорђе Раковски кога Бугари, поред Левског, схватају као "оца нације". Занимљиво је да он није никакав Раковски и никакав Ђорђе, да му је то псеудоним који ће му само прикрити право, србско име, Сава Поповић

https://bg.wikipedia.org/wiki/Георги_Раковски
Узгред, ја сам негде на бугарској Википедији нашао списак устаника из устанака у периоду 1875-1879. на територијама Бугарске и Македоније. Имаш масу тих револуционара који су на -ИЋ, али бих морао то да пронађем где сам видео.



Тај Рашов дол код Мездре се географски поклапа са оним Расом на Искру (на оној старој карти, заборавио сам која, кружила је овде на форуму).

Елем, нисам још стигао да пронађем трећи манастир, али морам да те питам - да ли имаш Фејсбук? Треба ми помоћ око руковођења страницом "Срби у Бугарској - Сърбите в България" где сам почео да се бавим овом темом (одма да ти кажем да сам ти покрао пар открића која си пласирала овде ), ухватио сам залет, али не могу сам... Јави ми се овде у инбокс ако ти није проблем

Близу Мездре је и манастир Светог Николаја седиште старе Браничевске (Врачанске) епархије.

 

[Старо Браничево]

Па пази, то тврди ММ у свом делу Наши манастири и калуђерство.
Али то нетреба ништа да те чуди, Македонија (односно територија данашње РСМ) ти је била у српској држави још од Стефана Немање, само се то прећуткује, јер испада да је све почело одатле. Такође, иста је, (или барем један њен део био и у држави Стефана Првовенчаног и Уроша I. А ми смо учили у школи да је Македонија постала српска тек од Милутина. Ове наше историчаре, када их ухватиш за гушу, они крену да врдају као па јесте била Немањина, али ју је брзо изгубио, отели му Ромеји и сл.

 

[Старо Браничево]

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Велики_Извор

Један интересантан пример како су се дуплирали топоними. Село Велики Извор код Зајечара, кога су формирали становници Великог Извора (буг. Голям Извор), код Тетевена на реци Вит у Бугарској, бежећи од Турака. Иначе из овог села су пореклом Никола Пашић и Ђорђе Генчић.

https://bg.m.wikipedia.org/wiki/Голям_извор_(област_Ловеч)

 

[Старо Браничево]

https://opoznai.bg/view/krepost-bezimenniiat-grad-dobrinishte

Могућа локација Епархије топличке са остацима утврђења.

оу Топлицh въ храмh св. Николаi (девета епископија Светог Саве).

 

[Сребрена]

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Архиљевица

Дванаеста епархија оу Моравицахъ в храмѣ св. Ахилia.

Локација непозната. Прешевска Моравица. Наши данашњи историчари сматрају да је седиште ове епискупије било у данашњем манастиру Светог Ахолија у Ариљу, који је саградио краљ Драгутин.

Пробај око Преспанског језера, постоји планина Морава, а и Ахилије на једном од острва.

Можда је било већ на овој теми, али нека опет:
Река Морава је река Чибрица, по Орбинију и ауторима истог времена. На терену око ње је ратовао Немања са Ромејима 1190.године.

Из Византијских извора, вол 4,стр 156

https://bg.wikipedia.org/wiki/Цибрица

.

 

[Старо Браничево]

Пробај око Преспанског језера, постоји планина Морава, а и Ахилије на једном од острва.

Можда је било већ на овој теми, али нека опет:
Река Морава је река Чибрица, по Орбинију и ауторима истог времена. На терену око ње је ратовао Немања са Ромејима 1190.године.
Pogledajte prilog 1285208

Из Византијских извора, вол 4,стр 156

https://bg.wikipedia.org/wiki/Цибрица

.

Да наравно то је река Србица заправо, али то нећеш нигде прочитати, него као добила име по императору Тиберију! Ту ти је у Чибра Паланци било седиште једне од епископија још у време Душанове Пећке Патријаршије из 1346. године.

Јасно је као дан да нема никаквог говора о враћању територије Ромејима од стране Немање. У тзв. збирним хрисовуљама Краља Милутина (1297-1300), потврђују се метоси манастиру Хиландар у области Штипа, за које Милутин лично тврди да су ови уступљени од стране прародитеља његовога (Првовенчани). А ти узми па укључи логику: када се деле манастирски метоси то не само да је територија под српским суверенитетом, већ то није чак ни нека привремено окупирана територија, коју Немања рецимо држи, али сваког тренутка могу Ромеји да му то отму. Метоси су добра, која захтевају миран посед, да би могла да се обраћује земља и гаји стока рецимо и од продаје да манастир зарађује новац. Манастирима се не додељује земљиште у пограничним крајевима, где постоји опасност од војних упада непријатељске силе, која може да опљачка монаштво, побије и сл.

Исти случај ти је и са овим потврђивањем повластица манастиру Светог Ђорђа на Серави од стране Немање. Као дошао човек ниоткуда, издао потврду манастиру, да би после морао ту територију да врати Византији.

Да је Цибар био Морава то си у праву!

А метоси у Струмичком пољу су дати од стране Уроша Великог, надомак Сера!

 

[Старо Браничево]

@Сребрена област Мрака је код данашњег Ботевграда (Ведрјани некада, а турски Орханлије), код Врачанског Балкана, а ту ти је и Бугарски Извор до којега је најдаље ишао Дечански, где ти је и била међа између српске и бугарске државе. Дечански је упутио у Трново своју сестру и сестрића преко регионалног пута E772 (бугарски A2), a не преко Радомира, јер би онда морао да јаше преко Витоше, а после да прође цео Балкан планину, коњи би се убили!

 

[Сребрена]

Река Морава је река Чибрица, по Орбинију и ауторима истог времена. На терену око ње је ратовао Немања са Ромејима 1190.године.

Та Орбинијева река Морава је граница између две Мезије :

 

[Старо Браничево]

Та Орбинијева река Морава је граница између две Мезије :

https://bg.wikipedia.org/wiki/Цибрица

 

[Старо Браничево]

XXVII
Međutim kad su banovi i župani zemlje saznali da je došao Belo, unuk kralja Radoslava, obraduju se, a najviše narod zemlje Slovena, sa svih strana počeše priticati k njemu, a najviše stanovnici oblasti Travunije, koji ga, došavši, odvedoše u Travuniju sa velikom počašću. Potom kad su došli banovi u Travuniju sa županima i satnicima, prihvatiše ga sa počastima i na dan Uspenja Gospodnjeg postaviše ga za kralja. Samo župan Raške, koji bijaše od Tihomilovog roda, sa svojom pokrajinom nije htio da dođe kralju. Na to se kralj Belo naljuti, sakupi vojsku i dođe u Rašku; Ljutomir župan Raške isto tako sakupivši narod pripremi se za rat. Pošto se zače boj pored rijeke Lima, vojska župana Raške bi poražena i dade se u bijeg. Tada ih je kralj sa svojom vojskom gonio sve do druge rijeke koja se zove Ibar, đe neki koji su s njim bili, želeći da steknu kraljevu naklonost, mačem posjeku župana kad je bježeći prelazio preko mosta, pa ga bače u rijeku, pa je umro. A kralj preuze kraljevstvo svojih predaka i pod njim se zemlja smirila. U čast te pobjede Rimljani, koji bijahu s kraljem, podignu crkvu u Raškoj u čast blaženog apostola Petra, u mjestu Kaldane. I nedaleko od ove crkve, na jednom brežuljku, kralj sagradi tvrđavu i nazva je svojim imenom Belo. Odlučio je da gorerečena crkva bude episkopija i tu postavi episkopa i zasnuje episkopiju koja postoji sve do današnjeg dana. Zatim kralj poče obilaziti zemlju i svoju kraljevinu.
Tako u neko vrijeme dok se kralj nalazio u pedjelima Srijema, Srijemci se udruže sa Ugrima i zapodjenuše boj sa kraljem. Na mjestu đe izginuše Srijemci sa Ugrima, i đe je mnogo njih satrveno, od onog dana, pa sve do danas, polje na kome se vodila bitka zove se Belina, a to zbog pobjede koju je kralj tu izvojevao. Zatim su Ugri od kralja zatražili mir. Potom je kralj sklopio sa njima ugovor, tako da se od tog dana ne usude prijeći rijeku Savu i to od mjesta đe izvire i kako teče, sve dok se ne ulije u veliku rijeku Dunav. A ni kraljevi ljudi neće prelaziti na onu stranu, kao ni oni na ovu. Oni se saglase i sklope mir. Poslije toga kralj se vratio u primorske oblasti. I jednog dana, kada je ulazio u neki grad Travunije, preminu naprasnom smrću. Tada ga s velikom počašću sahrane u crkvi Svetog Mihaila u istom tom gradu. Narod ga je mnogo dana oplakivao. Sedmog pak dana po njegovoj smrti njegova žena rodi sina koga nazove Tješimir, što se latinski kaže "consolator populi". (цитат из Барског родослова).

Питање: Где се налази Бело град на Ибру са базиликом која је подигнута у Белову част?

https://bg.wikipedia.org/wiki/Белово_(община)

Да није овде?

https://bg.wikipedia.org/wiki/Беловска_базилика

А ево и цркве која је подигнута у Белину част.

 

[Старо Браничево]