Поред молитве а свега што служи духовном животу, свети оци приписују и посту нарочиту важност Они су посматрали тело и душу као једну целину и тако их третирају у свим њиховим манифестацијама. Душа делује на тело како живоносно, тако и смртоносно, што у обратном случају исто и за тело значи.
Нема остварења ни испуњења човекове личности ако све силе душе: разум, воља и осећање, као и тело узајамно не суделују. Али, то није могуће постићи без прихватања поста и душевног и телесног.
Пост не значи да се само уздрлавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против страсти, нарочито против гордости која је корен сваког даљег зла. Тело које у греху има заједничко учешће са душом, треба са њом у и врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке похотљивости Без поста, кажу оци. сам телсни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој свемилости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања измеру онога што је корисно и онога што Је штетно: тамо где је истина и тамо где је лаж.
Утемељитељ хришћанскога подвига, Спаситељ наш Исус Христос, уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога, укрепио је себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост. Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко, колико да се једе мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади, и телом и умом Што се тиче хране, треба се чувати и тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није...
Храну уопште треба узимати свакога дана толико да се тело укрепи и буде пријатељ и помоћник у вршењу добродетељи (врлине). Иначе, може да се деси да од изнурења тела и душа занемоћа. Не може свако да прими на себе строго правило уздржања или то да се лиши свега што му може послужити за олакшање немоћи. Петком и средом, нарочито у време четири велика поста, храну узимај једном дневно, и Анђео Господњи ће се приљубити уз тебе.
Света Православна Црква установила је четири годишња поста: Велики или Ускршњи Пост, у трајању од 7 седмица, Апостолски пост, Богородичин пост (у трајању од две седмице пре празника Успења Пресвете Богородице) и Божићни пост, који траје 6 недеља. Осим тога, постоје и посни дани током целе године, сваке среде и петка )осим за време трапавих седмица). Једнодневни пост је прописан и на дан пре Богојављења ‘Крстовдански пост’ у јануару, на дан Усековања главе Св Јована као и на празник Воздвижења Часног Крста.
На овој страници бисмо желели да прикажемо општа правила поста, онако како је то прописала Православна Црква. Коришћени су извори Српске Православне Цркве.
Неки су постови строжији од других. Најстрожији су Велики и Богородичин пост. За време тих постова, уље је дозвољено само суботом и недељом, као и на извесне празнике. Тако на пример, пост је на дан Светих Четрдесет Мученика разрешен на уље и вино. Употреба рибе, уља и вина дозвољена је на празник Цвети као и на Благовести, уколико не падају за време Страсне седмице. Зѕ време Богородичиног поста, риба је дозвољена само на празник Преображења Господњег, док се осталим даним пости на води (осим суботом и недељом, када је разрешено на уљу).
Апостолски и Божићни постови су мање строги. Уље је дозвољено уторком, четвртком, суботом и недељом, док се понедељком, средом и петком пости на води. На велике празнике, на пример на Ваведење и Св. Николу, дозвољена је риба.
Има дана када се потпуно одричемо од хране, или једемо само једном дневнно (увече) хлеб и воду – обично на Велики Петак и у прва три дана Ускршњег поста.
Ово су најосновнијa правила поста, али сваки Хришћанин би пре почетка поста требао да поразговара са својим свештеником или духовником и утврди која врста поста одговара највише његовим духовним и физичким снагама. Не може свако да прими на себе строго правило уздржавања или да се лиши свега што му је потребно за олакшање немоћи. Овде спадају нарочито деца, стари, болесни, труднице и дојиље, као и они који обављају тешке физичке послове.
Нема остварења ни испуњења човекове личности ако све силе душе: разум, воља и осећање, као и тело узајамно не суделују. Али, то није могуће постићи без прихватања поста и душевног и телесног.
Пост не значи да се само уздрлавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против страсти, нарочито против гордости која је корен сваког даљег зла. Тело које у греху има заједничко учешће са душом, треба са њом у и врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке похотљивости Без поста, кажу оци. сам телсни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој свемилости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања измеру онога што је корисно и онога што Је штетно: тамо где је истина и тамо где је лаж.
Утемељитељ хришћанскога подвига, Спаситељ наш Исус Христос, уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога, укрепио је себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост. Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко, колико да се једе мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади, и телом и умом Што се тиче хране, треба се чувати и тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није...
Храну уопште треба узимати свакога дана толико да се тело укрепи и буде пријатељ и помоћник у вршењу добродетељи (врлине). Иначе, може да се деси да од изнурења тела и душа занемоћа. Не може свако да прими на себе строго правило уздржања или то да се лиши свега што му може послужити за олакшање немоћи. Петком и средом, нарочито у време четири велика поста, храну узимај једном дневно, и Анђео Господњи ће се приљубити уз тебе.
Света Православна Црква установила је четири годишња поста: Велики или Ускршњи Пост, у трајању од 7 седмица, Апостолски пост, Богородичин пост (у трајању од две седмице пре празника Успења Пресвете Богородице) и Божићни пост, који траје 6 недеља. Осим тога, постоје и посни дани током целе године, сваке среде и петка )осим за време трапавих седмица). Једнодневни пост је прописан и на дан пре Богојављења ‘Крстовдански пост’ у јануару, на дан Усековања главе Св Јована као и на празник Воздвижења Часног Крста.
На овој страници бисмо желели да прикажемо општа правила поста, онако како је то прописала Православна Црква. Коришћени су извори Српске Православне Цркве.
Неки су постови строжији од других. Најстрожији су Велики и Богородичин пост. За време тих постова, уље је дозвољено само суботом и недељом, као и на извесне празнике. Тако на пример, пост је на дан Светих Четрдесет Мученика разрешен на уље и вино. Употреба рибе, уља и вина дозвољена је на празник Цвети као и на Благовести, уколико не падају за време Страсне седмице. Зѕ време Богородичиног поста, риба је дозвољена само на празник Преображења Господњег, док се осталим даним пости на води (осим суботом и недељом, када је разрешено на уљу).
Апостолски и Божићни постови су мање строги. Уље је дозвољено уторком, четвртком, суботом и недељом, док се понедељком, средом и петком пости на води. На велике празнике, на пример на Ваведење и Св. Николу, дозвољена је риба.
Има дана када се потпуно одричемо од хране, или једемо само једном дневнно (увече) хлеб и воду – обично на Велики Петак и у прва три дана Ускршњег поста.
Ово су најосновнијa правила поста, али сваки Хришћанин би пре почетка поста требао да поразговара са својим свештеником или духовником и утврди која врста поста одговара највише његовим духовним и физичким снагама. Не може свако да прими на себе строго правило уздржавања или да се лиши свега што му је потребно за олакшање немоћи. Овде спадају нарочито деца, стари, болесни, труднице и дојиље, као и они који обављају тешке физичке послове.
). Sama njihova povratna reakcija na tvoj komentar bi mogla njih same da ponuka na razmišljanje koliko su podložni strastima i gde je koren greha.U svakom slučaju njima možeš biti od koristi...ali zapitaj se od kolike će to koristi biti tebi i tvojoj duši.
Али шта има?
