Gedeon
Veoma poznat
- Poruka
- 13.939
- Геронда, чујем да ће спаљивати мртве - како кажу, "због хигијенских разлога и уштеде простора на Земљи".
- Из хигијенских разлога? Чуј то! Каки их није срам што тако говоре? Чињеница да су загадили цијелу атмосферу није ништа, али кости су им, видите, сметале! Али осим свега осталог, перу се и остаци. А што се тиче „спашавања земље“, је ли заиста немогуће пронаћи мјеста за гробља у цијелој Грчкој са свим њезиним шумама? О свему томе сам рекао "неколико топлих ријечи" једном универзитетском професору. Како то да пронађу толико мјеста за смеће, а не за свете остатке. Постоји ли мањак земље? А колико моштију светутеља може бити на гробљима? Нису о томе размишљали?
У Европи се мртви кремирају не зато што их нема гдје покопати, већ зато што се кремирање сматра прогресивним. Умјесто да посјеку неку шуму и направе мјеста за мртве, радије ће сами направити мјеста за мртве спаљујући их и претварајући их у пепео. Затим тај пепео ставе у сићушну кутију и све то сматрају прогресивном ствари. Мртви се спаљују јер нихилисти желе све разложити - укључујући и човјека. Желе се побринути да не остане ништа што би човјека подсјећало на родитеље, дједове, живот предака. Желе људе отргнути од традиције, желе их натјерати да забораве на други живот и везати их за овај живот.
- Међутим, геронда, кажу да се у неким атинским општинама такав проблем заиста појавио - нема се гдје покопати мртве.
- Али има толико празног простора! Не могу пронаћи мало земље? Око Атине има много празних парцела које припадају граду. И познајем људе у влади који имају пуно земље у предграђима Атуне. Што, не могу тамо направити гробље? А онда, већина становника Атине долази из провинције. Зашто не одвести покојнике у њихове градове и села на покоп? Нека свако буде одведен у свој завичај и тамо покопан. Тамо, у провинцији, спровод неће захтијевати пуно трошкова; мораће се платити само превоз тијела. Нека се прогласи да они који су се посљедњих година доселили у Атину требају, након смрти, бити покопани тамо одакле су дошли. Да, било би боље тако. И оне породице које су живјеле у главном граду барем три генерације требају пронаћи мјесто у граду. Кад се, три године након спровода, посмртни остаци изваде из гроба, нека се положе у дубља заједничка гробља. Је ли то стварно тако тешко? Погледајте колико дубоко људи копају у земљу како би ископали угаљ. Нека направе неку врсту великог складишта за посмртне остатке и нека их тамо све држе заједно.
Поштовање је потпуно нестало. Само погледајте што се сада догађа! Дјеца шаљу сопствене родитеље у старачке домове! А у стара времена су се чак бринули и за старе бикове, нису их клали и говорили су: "Ово су наши хранитељи." И како су поштовали мртве!.. Сјећам се рата: с каквим смо ризиком ишли покопати мртве! Свешреник је, наравно, био присиљен отићи. Али војници су ходали с њим - носећи тијела својих погинулих другова - кроз сњежне наносе, кроз мраз, под кишом метака. Током Грађанског рата 1945. године, прије него што сам позван у војску, помагао сам нашем црквеном управитељу скупљати и покапати мртве. Свештеник је ишао први с кадионицом. Чим смо чули звиждук гранате, пали смо на тло. Хајде, устани. Опет звиждук гранате - опет на тло. Касније, када сам већ био војник и сједили смо боси на снијегу, речено нам је да они који желе могу отићи и скинути ципеле с мртвих. Нико се није ни помакнуо с мјеста. Ах, та добра времена су прошла!
Зло је у томе што они који имају моћ ћуте и слажу се с оним што се догађа. Од тренутка када се појавио овај проблем с мртвима, Црква је морала заузети и изразити одређени став како би се проблем ријешио, јер [својим ћутањем] Црква даје људима овога свијета прилику да се мијешају у духовне ствари и говоре што год им падне на памет. Али ово је злоћа. И како ће садашњи свијет имати благослов од Бога? До чега смо дошли! Поступно желе лишити особу достојанства. Ах, дакле, и сада има пуно мјеста за мртве, чак и више него довољно...
Извор:
https://3rm.info/publications/14192-vsyu-atmosferu-zagadili-tak-nichego-a-kosti-im.html
- Из хигијенских разлога? Чуј то! Каки их није срам што тако говоре? Чињеница да су загадили цијелу атмосферу није ништа, али кости су им, видите, сметале! Али осим свега осталог, перу се и остаци. А што се тиче „спашавања земље“, је ли заиста немогуће пронаћи мјеста за гробља у цијелој Грчкој са свим њезиним шумама? О свему томе сам рекао "неколико топлих ријечи" једном универзитетском професору. Како то да пронађу толико мјеста за смеће, а не за свете остатке. Постоји ли мањак земље? А колико моштију светутеља може бити на гробљима? Нису о томе размишљали?
У Европи се мртви кремирају не зато што их нема гдје покопати, већ зато што се кремирање сматра прогресивним. Умјесто да посјеку неку шуму и направе мјеста за мртве, радије ће сами направити мјеста за мртве спаљујући их и претварајући их у пепео. Затим тај пепео ставе у сићушну кутију и све то сматрају прогресивном ствари. Мртви се спаљују јер нихилисти желе све разложити - укључујући и човјека. Желе се побринути да не остане ништа што би човјека подсјећало на родитеље, дједове, живот предака. Желе људе отргнути од традиције, желе их натјерати да забораве на други живот и везати их за овај живот.
- Међутим, геронда, кажу да се у неким атинским општинама такав проблем заиста појавио - нема се гдје покопати мртве.
- Али има толико празног простора! Не могу пронаћи мало земље? Око Атине има много празних парцела које припадају граду. И познајем људе у влади који имају пуно земље у предграђима Атуне. Што, не могу тамо направити гробље? А онда, већина становника Атине долази из провинције. Зашто не одвести покојнике у њихове градове и села на покоп? Нека свако буде одведен у свој завичај и тамо покопан. Тамо, у провинцији, спровод неће захтијевати пуно трошкова; мораће се платити само превоз тијела. Нека се прогласи да они који су се посљедњих година доселили у Атину требају, након смрти, бити покопани тамо одакле су дошли. Да, било би боље тако. И оне породице које су живјеле у главном граду барем три генерације требају пронаћи мјесто у граду. Кад се, три године након спровода, посмртни остаци изваде из гроба, нека се положе у дубља заједничка гробља. Је ли то стварно тако тешко? Погледајте колико дубоко људи копају у земљу како би ископали угаљ. Нека направе неку врсту великог складишта за посмртне остатке и нека их тамо све држе заједно.
Поштовање је потпуно нестало. Само погледајте што се сада догађа! Дјеца шаљу сопствене родитеље у старачке домове! А у стара времена су се чак бринули и за старе бикове, нису их клали и говорили су: "Ово су наши хранитељи." И како су поштовали мртве!.. Сјећам се рата: с каквим смо ризиком ишли покопати мртве! Свешреник је, наравно, био присиљен отићи. Али војници су ходали с њим - носећи тијела својих погинулих другова - кроз сњежне наносе, кроз мраз, под кишом метака. Током Грађанског рата 1945. године, прије него што сам позван у војску, помагао сам нашем црквеном управитељу скупљати и покапати мртве. Свештеник је ишао први с кадионицом. Чим смо чули звиждук гранате, пали смо на тло. Хајде, устани. Опет звиждук гранате - опет на тло. Касније, када сам већ био војник и сједили смо боси на снијегу, речено нам је да они који желе могу отићи и скинути ципеле с мртвих. Нико се није ни помакнуо с мјеста. Ах, та добра времена су прошла!
Зло је у томе што они који имају моћ ћуте и слажу се с оним што се догађа. Од тренутка када се појавио овај проблем с мртвима, Црква је морала заузети и изразити одређени став како би се проблем ријешио, јер [својим ћутањем] Црква даје људима овога свијета прилику да се мијешају у духовне ствари и говоре што год им падне на памет. Али ово је злоћа. И како ће садашњи свијет имати благослов од Бога? До чега смо дошли! Поступно желе лишити особу достојанства. Ах, дакле, и сада има пуно мјеста за мртве, чак и више него довољно...
Извор:
https://3rm.info/publications/14192-vsyu-atmosferu-zagadili-tak-nichego-a-kosti-im.html
