Psalam 88
1 Gospode, pevaću o milosti tvojoj doveka, iz pokolenja u pokolenje objavljivaću tvoju vernost ustima svojim.
2 Jer si rekao: "Moja milost traje doveka." Tvoja istina, Bože, utvrđena je na nebu od večnosti.
3 „Sklopio sam savez sa svojim izabranikom, zakleo sam se Davidu, sluzi svome:
4 Učvrstiću tvoje potomstvo zauvek, i presto tvoj sagradiću za sva pokolenja.“
5 Nebesa će hvaliti tvoja čuda, Gospode, i vernost tvoju u saboru svetih.
6 Jer ko je u oblacima jednak Gospodu? Ko je sličan Gospodu među sinovima Božjim?
7 Bog je proslavlja na većanju svetih, velik i strašan nad svima koji su oko njega.
8 Gospode, Bože nad vojskama, ko je kao ti? Moćan si, Gospode, i istina tvoja je oko tebe.
9 Ti vladaš nad snagom mora, kad se talasi njegovi podignu — ti ih smiruješ.
10 Ti si satro ohologa koji je pred tobom nemoćan poput ranjenika; razbio si neprijatelje snagom svoje ruke.
11 Tvoja su nebesa, i tvoja je zemlja; svet i sve što je u njemu — ti si ga utemeljio.
12 Sever i jug — ti si ih stvorio; Tavor i Ermon raduju se u tvom imenu.
13 Ruka tvoja je moćna, utvrđena je tvoja desnica.
14 Pravda i sud su temelj tvog prestola; milost i istina idu pred tobom.
15 Blažen je narod koji poznaje zvuk tvoje radosti; oni hode u svetlosti tvoga lica, Gospode.
16 U tvoje ime raduju se svaki dan, i u tvojoj pravdi se uzvišuju.
17 Jer ti si slava njihove sile, i u tvojoj naklonosti naš rog se uzdiže.
18 Jer štit naš pripada Gospodu, i car naš — Svecu Izrailjevom.
19 Nekada si u viđenju govorio svojim svetima i rekao: „Postavio sam pomoć jakome, uzvisio sam izabranika iz naroda.
20 Našao sam Davida, slugu svoga, pomazao sam ga svetim uljem svojim.
21 Ruka moja ojačaće ga, i mišica moja utvrdiće ga.
22 Neće ga nadvladati neprijatelj, niti će ga sin bezakonja poniziti.
23 Iseći ću njegove protivnike pred njim, i mrzitelje njegove oboriću.
24 Istina moja i milost moja biće s njim, i u imenu mom uzvisiće se rog njegov.
25 I ruku ću mu pružiti nad morem, i desnicu njegovu nad rekama.
26 On će me prizivati: ‘Ti si Otac moj, Bog moj i zaštitnik spasenja mog.’
27 I ja ću ga postaviti kao prvenca, višeg od careva zemlje.
28 Milost svoju sačuvaću mu zauvek, i savez moj ostaće s njim veran.
29 Učvrstiću seme njegovo zauvek, i presto njegov kao dane neba.
30 Ako sinovi njegovi ostave zakon moj i ne hode po naredbama mojim,
31 ako oskvrne propise moje i ne čuvaju zapovesti moje,
32 tada ću posetiti prestupe njihove prutom, i grehe njihove udarcima.
33 Ali milost svoju neću ukloniti od njega, niti ću izneveriti istinu svoju.
34 Neću oskvrniti savez svoj, niti ću promeniti reč koja je izašla iz mojih usta.
35 Jednom sam se zakleo svojom svetošću: neću slagati Davida.
36 Potomstvo njegovo ostaće zauvek, i presto njegov kao sunce preda mnom,
37 kao mesec koji traje doveka, veran svedok na nebu.“
38 Ali ti si ga odbacio i prezreo, i razgnevio si se na pomazanika svog.
39 Zavrgao si savez sa slugom svojim, oskrnavio si nj
gov venac na zemlji.
40 Srušio si sve njegove ograde, učinio si njegove tvrđave razvalinama.
41 Svi prolaznici ga pljačkaju, postao je podsmeh svojim susedima.
42 Uzvisio si desnicu njegovih neprijatelja, obradovao si sve koji ga mrze.
43 Otupio si oštricu njegovog mača, i nisi ga podržao u borbi.
44 Ukinuo si sjaj njegovog prestola, i oborio njegovu krunu na zemlju.
45 Skratio si dane mladosti njegove, prekrio si ga sramotom.
46 Dokle ćeš, Gospode? Hoćeš li se zauvek skrivati? Hoće li tvoja srdžba goreti kao oganj?
47 Sećaj se, Gospode, koliko je kratak moj život; zar si uzalud stvorio sve sinove čovečije?
48 Ko je čovek koji može živeti i ne videti smrt? Ili spasiti dušu svoju od ruke podzemlja?
49 Gde su tvoje pređašnje milosti, Gospode, koje si zakleo Davidu svojom vernošću?
50 Sećaj se, Gospode, sramote slugu svojih, koju nosim u svom naručju — sramote mnogih naroda,
51 kojom su vređali neprijatelji tvoji, Gospode, kojom su ružili pomazanika tvoga.
52 Blagosloven Gospod zauvek. Amin. Amin.
