Нови завет за 89 дана. У години 4 пута + сав Стари завет

[Gedeon]

56. дан: Лука 12 + Филипљанима 1-2

Јеванђеље по Луки

Глава 12.

1 Како се међутим около њих скупише хиљаде народа, да стадоше газити један на другога, поче Исус говорити ученицима својим: Пре свега чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемерје.
2 Ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
3 Зато ће се све што будете у мраку рекли чути при светлости, и што будете на ухо шаптали у собама, проповедаће се с кровова.
4 Али вам кажем, пријатељи моји: не бојте се оних који убијају тело, а затим не могу ништа више учинити,
5 него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт, пошто убије, бацити у гејену. Да, кажем вам, онога се бојте.
6 Не продаје ли се пет врабаца за два аса? И ни један од њих није заборављен пред Богом;
7 а и власи на глави вашој све су избројене. Не бојте се дакле. Ви више вредите од много врабаца.
8 Ја вам кажем: Који год призна мене пред људима, признаће и Син човечји њега пред анђелима Божјим;
9 а који одбацује мене пред људима, тај ће бити одбачен пред анђелима Божјим.
10 И сваки који рече реч на Сина човечјега, опростиће му се, али који хули на Духа Светога, неће му се опростити.
11 Кад вас притегну у синагоге и на судове и пред поглаваре, не узнемиравајте се због оног како ћете се бранити, ни шта ћете казати,
12 јер ће вас Дух Свети научити у онај час шта треба рећи.
13 Неки из народа рече Исусу: Учитељу, реци брату моме да подели са мном наслеђе.
14 А он му одговори: Човече, ко је мене поставио да вам будем судија, или да вам поделим имања ваша?
15 Па им рече: Пазите се, и чувајте се од свакога лакомоства, јер живот човека није у имању његовом, ма и у изобиљу био.
16 Каза им пак ово поређење: У једног богатог човека добро роди поље,
17 и он размишљаше у себи, говорећи: Шта да радим?, јер немам у што сабрати летине своје.
18 Па рече: Ево што ћу учинити: порушићу житнице своје и подигнућу веће, и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје,
19 и рећи ћу души својој: Душо, имаш много имања спремљена за много година. Почивај, једи, пиј и уживај!
20 Али му Бог рече: Безумниче, ову ноћ узеће се душа твоја од тебе, а што си спремио, за кога ли ће бити?
21 Тако бива ономе који себи тече благо и није богат у Бога.
22 А ученицима својим рече: Зато вам кажем: Не узнемиравајте се за живот свој због онога што ћете јести, ни за тело своје због онога у што ћете се обући.
23 Живот је више од јела и тело је више од одела.
24 Погледајте на гавране: нити сеју, нити жању, нити имају подрума ни житница, а Бог их храни. А колико ли ви вредите више од птица?
25 Ко од вас, узнемирујући се, може примакнути лакат један дужини свог живота?
26 Кад не можете ни оно што је најмање, зашто се узнемирујете за остало?
27 Погледајте на љиљане како расту! Не труде се нити преду, али вам ја кажем да ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28 А кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а како ли неће вас, маловерни!
29 И ви не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се,
30 јер то ишту паганци овога света, а Отац ваш зна да вама то треба.
31 Иштите радије краљевства Божјега, и оно ће вам се све додати.
32 Не бој се, малено стадо! Јер би воља Оца вашега да вама да краљевство.
33 Продајте што имате и дајте милостињу. Начините себи торбе које се неће истрошити, благо које се неће исцрпсти на небесима, где се лупеж не прикрада нити мољац једе.
34 Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше!
35 Нека буду ваша бедра опасана и свеће ваше запаљене.
36 И будите као људи који чекају господара свога кад се врати са свадбе, да му одмах отворе чим дође и куцне.
37 Благо оним слугама које господар, када дође, нађе да бдију. Уистину вам кажем да ће се он сам запрегнути, и даће им да седну и служиће их.
38 И ако дође у другу или у трећу стражу, и нађе их тако, благо оним слугама!
39 Али ово знајте: Кад би домаћин знао у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао да се дира у кућу његову.
40 И ви дакле држите се спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син човечји.
41 Петар му рече: Господе, говориш ли нама ово поређење или свима?
42 А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри настојник кога постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43 Благо том слузи којега, дошавши господар његов, нађе да извршује тако.
44 У истину вам кажем да ће га над свим својим имањем поставити.
45 Али ако рече тај слуга у срцу своме: Неће мој господар још за дуго доћи, па стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити и опијати се,
46 доћи ће господар тог слуге у дан кад се не нада и у час кад не мисли, и расећи ће га, и метнуће га у део с невернима.
47 А онај слуга који знајући вољу господара свога није ништа спремио ни учинио по вољи његовој, биће много бијен;
48 а онај који не знајући је починио нешто што заслужује казну, биће мало бијен. Коме је много дано, много ће се искати од њега, а коме је много поверено, још ће се више тражити од њега.
49 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу, и шта бих још пожелео ако је он већ запламтио?
50 Постоји крштење којим ја треба да се крстим, и како с муком чекам да се оно сврши!
51 Мислите ли да сам ја дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52 Јер ће од сад пет у једној кући бити раздељени; устаће три на два и два на три.
53 Устаће отац на сина и син на оца, мати на кћер и кћи на матер, свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54 А народу рече још: Кад видите облак да се диже од запада, одмах кажете: биће киша, и бива тако;
55 а кад југ дува кажете: биће врућина, и бива тако.
56 Лицемери!, лице земље и неба умете познати, а време ово како не познајете?
57 Зашто дакле и сами по себи не познајете шта је праведно?
58 Кад идеш с парничарем својим к поглавару, гледај не би ли се на путу с њим поравнао, да те не притегне судији, а судија да те не преда извршиоцу, и овај да те не баци у тамницу.
59 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњу лепту.

Посланица Филипљанима

Глава 1.

1 Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, епископима и ђаконима:
2 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега и Господа Исуса Христа!
3 Захваљујем Богу своме кад се год опомињем вас,
4 и свагда се, у свакој молитви својој, за вас с радошћу молим,
5 ради вашег заједничарства у јеванђељу од првога дана па до данас.
6 Уверен сам да ће онај који је започео добро дело с вама, довршити га до дана Исуса Христа.
7 И право је да ја ово мислим за вас, јер вас имам у срцу, вас који и у оковима мојим и у одбрани и у потврђивању јеванђеља бејасте заједничари моји у истој милости.
8 Јер ми је Господ сведок да вас много љубим у Исусу Христу,
9 и зато се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и пуном разуму,
10 да разаберете шта је најбоље, да будете чисти и непорочни у дан Христов,
11 и пуни плодова правде по Исусу Христу, на славу и хвалу Божју.
12 Хоћу пак да знате да ово што ми се десило, испало је за напредак јеванђеља.
13 Јер се разгласи у целом преторију и код свију осталих да су моји окови за Христа,
14 и многа браћа у Господу, охрабрена оковима мојим, постадоше још храбрија да говоре реч Божју без страха.
15 Истина, једни проповедају Христа из зависти и пркоса, али има и других који га из добре воље проповедају.
16 Ови то чине из љубави, знајући да сам постављен за одбрану јеванђеља,
17 док они други објављују Христа уз пркос и из разлога који нису чисти, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима.
18 Шта зато? Било како му драго, дволичењем или искрено, Христос се проповеда, и зато се радујем и радоваћу се;
19 јер знам да ће ми то бити на спасење, вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа,
20 према мом тврдом очекивању и надању да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад, као свагда, са пуним поуздањем Христос величати у пути мојој, било животом или смрћу.
21 Јер је мени живот Христос, а смрт је за ме добитак.
22 Али ако је за корист мога дела потребно да живим у пути, не знам шта бих имао да изаберем.
23 Две ме жеље привлаче: имам жељу отићи и с Христом бити, што би много боље било,
24 али је ради вас потребније да останем у пути.
25 И ја сам уверен и знам да ћу бити и остати код свију вас на ваш напредак и на вашу радост у вери,
26 да, кад се к вама вратим, имате у мени обилан разлог да се у Исусу Христу прославите.
27 Само понашајте се као што доликује јеванђељу Христову, те, било да дођем да вас видим, било да вам не дођем, да чујем за вас да чврсто стојите у истоме духу, једнодушно борећи се за веру јеванђеља,
28 ни у чему се не плашећи противника, што је њима знак пропадања, а вама спасења, и то од Бога.
29 Јер је вама дато, Христа ради, не само да верујете у њега, него и да трпите за њега,
30 одржавајући ону исту борбу коју сте видели да сам ја одржао, и сад чујете да је одржавам.

Глава 2.

1 Ако има, дакле, која утеха у Христу, или ако има које блаженство у љубави, ако има која заједница духа, ако има милосрђа и самилости,
2 усавршујте радост моју, имајући један исти осећај, једну исту љубав, једну исту душу и једну исту мисао.
3 Ништа не чините за пркос или за празну славу, него понизност нека чини да сматрате друге већим од себе.
4 И сваки од вас уместо да гледа само своју корист, нека узме у обзир и туђу корист,
5 имајући међу собом оне осећаје који беху у Исусу Христу,
6 који, постојећи у обличју Божјему, није сматрао као плен који се граби бити једнак с Богом,
7 него је сам себе свлачио, узевши обличје слуге, поставши као и други људи,
8 и показавши се као човек, понизио је сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту.
9 Зато Бог њега и узвиси, и даде му име које је над сваким именом,
10 да се на име Исусово приклони свако колено на небу, на земљи и под земљом,
11 и сваки језик да призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.
12 Тако, љубљени моји, као што свагда слушасте, радите на спасењу своме са страхом и дрхтањем, не само као преда мном, него још више сад кад нисам код вас,
13 јер је Бог онај који вам даје вољу и деловање према своме благовољењу.
14 Све чините без мрмљања и без колебања,
15 да будете беспрекорни и чисти, деца Божја без мане усред неваљалога и покваренога нараштаја, у коме светлите као буктиње у свету,
16 носећи реч живота; и ја ћу моћи да се у дан Христов похвалим да ми трка и труд нису били узалудни.
17 А ако и будем постављен као налив на жртву и на службу вере ваше, радујем се и сам и радујем се и са свима вама.
18 Тако и ви радујте се исто тако, и радујте се и са мном.
19 Надам се у Господа Исуса да ћу ускоро послати к вама Тимотеја, да се и ја сам охрабрим разабравши како сте ви.
20 Ја никога немам овде који би делио моје осећаје и који би се искрено бринуо за вас,
21 јер сви своју корист траже, а не корист Исуса Христа.
22 Ви знате да је он окушан на делу, јер се посвети са мном служби јеванђеља, као дете с оцем својим.
23 Њега дакле надам се да ћу вам послати чим сазнам за исход стања у коме се налазим,
24 а уздам се у Господа да ћу и сам ускоро к вама доћи.
25 Сматрао сам за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, помагача и друга свога у војевању, по коме сте ви мени послали средства за потребе моје;
26 јер он жељаше вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27 Он је био заиста на смрт болестан, али га Бог помилова, и не само њега, него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28 Зато га послах да се што пре обрадујете, кад га опет видите, а и ја да будем мање жалостан.
29 Примите га дакле у Господу са сваком радошћу, и поштујте такве људе.
30 Јер за дело Христово дође он до саме смрти, не жалећи свој живот да надокнади ваше одсуствовање у услузи коју сте ми учинили.

 

[Gedeon]

57. дан: Лука 13 + Филипљанима 3-4

Јеванђеље по Луки

Глава 13.

1 У то исто време неки који се ту нађоше казаше Исусу што се десило неким Галилејцима, чију је крв Пилат помешао са жртвама њиховим.
2 Он им одговори: Мислите ли ви да су ти Галилејци били најгрешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?
3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4 Или оних осамнаест на које паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?
5 Не, кажем вам, него ако се не покајете сви ћете тако изгинути.
6 Каза им пак ово поређење: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и он дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7 Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посеци је, зашто да узалуд земљу запрема?
8 Виноградар му одговори: Господару, остави је још за ову годину, док окопам око ње и обаспем гнојем;
9 па ако роди, добро, ако ли не, исећи ћеш је на годину.
10 Исус учаше једне суботе у синагоги.
11 И гле, онде беше једна жена обузета од духа, од кога је већ осамнаест година болесна била. Она беше згрчена и не могаше се исправити.
12 Кад је виде, Исус је дозва, и рече јој: Жено, опроштена си од болести своје,
13 и положи руке на њу. Она се одмах исправи и даде хвалу Богу.
14 Али главар синагоге, гневан што је Исус исцели у суботу, рече народу: Шест је дана у које се ради, у оне дакле дођите да се излечите, а не у дан суботни.
15 Лицемери! - одговори Господ, - сваки од вас не одрешује ли у суботу свога вола или магарца од јасала, и не води га да га напоји?
16 А ову кћер Авраамову, коју држа свезану сотона осамнаест година, не требаше ли одрешити од те свезе у дан суботни?
17 Кад он ово рече збуњени беху сви који му се противљаху, а сав народ радоваше се за сва његова славна дела.
18 И он још рече: Чему ли наличи краљевство Божје, и с чиме ли ћу га упоредити?
19 Оно је слично зрну горушичном, које човек узе и баци у свој врт, и оно узрасте и постаје дрво велико, и птице небеске уселе се у гране његове.
20 Опет рече: С чиме ли ћу краљевство Божје упоредити?
21 Оно је слично квасцу који жена узе и умеси у три мере брашна да ускисне цело тесто.
22 Путујући у Јерусалим, пролажаше Исус учећи по градовим и по селима.
23 Рече му неко: Господе, је ли мало оних који ће бити спасени? А он одговори:
24 Борите се да уђете на тесна врата, јер ја вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи.
25 А кад уђе домаћин и затвори врата, а ви останете напољу, па куцате на врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам!, он ће вам одговорити: Не знам вас одакле сте.
26 Тада ћете говорити: Ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
27 А он ће одговорити: Кажем вам, не знам вас одакле сте. Одступите од мене, радници неправде.
28 Онде ће бити плакања и шкрипања зуба, кад видите Авраама, Исака и Јакова и све пророке у краљевству Божјему, а себе напоље истеране.
29 И долазиће их од истока и од запада, и од севера и од југа, и сешће за трпезу у краљевству Божјему.
30 И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
31 Тог дана дођоше неки фарисеји и рекоше му: Изиђи, иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32 Он им одговори: Идите, и кажите оној лисици: ево изгоним зле духове и исцељујем данас и сутра, и трећи дан свршићу.
33 Али данас и сутра и прекосутра треба ми својим путем ићи, јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем оне који су послани к теби! Колико пута хтедох да скупим чеда твоја, као кокош пилиће своје под крила, а ти не хтеде!
35 Ето ће вам се оставити кућа ваша, али вам ја кажем: Нећете мене видети док не речете: Благословљен који долази у име Господње!

Посланица Филипљанима

Глава 3.

1 У осталом, браћо моја, радујте се у Господу. Мени није досадно да вам пишем увек исте ствари, а вама је корисно.
2 Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од лажних обрезаних.
3 Јер прави обрезани то смо ми, који духом Божјим Богу служимо и хвалимо се Исусом Христом, и не мећемо своје поуздање у пут.
4 Али ја бих ипак имао разлога да метнем своје поуздање и у пут. Ако ко мисли да се може поуздати у пут, ја то могу још више,
5 који сам обрезан осми дан, од рода сам Израиљева, колена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,
6 по ревности прогонитељ Цркве, по правди законској беспрекоран.
7 Али то што ми беше добитак, то ја сматрам за губитак, Христа ради;
8 јер све држим за губитак према преважном познању Исуса Христа, Господа свога, ради кога све оставих и држим све да је ништа, само да Христа добијем,
9 и да се нађем у њему, не по својој правди, по оној која долази од закона, него по правди која се добија од вере у Исуса Христа, по правди која се од Бога вером добија,
10 да познам њега и силу ускрсења његова, и заједницу његових мука, постајући налик на њега у смрти његовој,
11 да бих како, ако ми буде могуће, достигао у ускрсење из мртвих.
12 Не да сам већ однео награду, или да сам већ достигао савршенство, него трчим, не бих ли га дохватио, јер се и мене дохвати Исус Христос.
13 Браћо, ја не мислим да сам га достигао! Али ипак чиним једно: заборављајући што је остраг и сежући се за оним што је напред,
14 трчим к белези, да бих добио награду небеског позива Божјега у Исусу Христу.
15 Сви ми дакле који смо савршени, имамо ту исту мисао; а ако о нечему имате другу мисао, Бог ће вас и у томе просветлити.
16 Али од тачке коју достигосмо, једнаким кораком да напредујмо.
17 Угледајте се сви у мене, браћо, и окрените поглед на оне који ходе по угледу што ви у нама имате.
18 Јер их много има који ходе као непријатељи крста Христова. Ја вам о томе много пута говорих, а сад вам плачући опет то говорим.
19 Њихов је крај пропаст, њихов је бог трбух, и слава је њихова у у ономе што чини срамоту њихову; и они не мисле него на ствари земаљске.
20 Али је наш град на небесима, откуд као Спаситеља очекујемо Господа Исуса Христа,
21 који ће преобразити тело понижења нашега, да буде слично телу славе његове, по сили коју има да може све себи покорити.

Глава 4.

1 Зато, браћо моја љубљена и мила, ви који сте радост моја и венац мој, тако се држите чврсто у Господу, љубљени!
2 Молим Еводију и молим Синтихију да буду једнаких осећаја у Господу,
3 а молим и тебе, друже верни, помози њима који се у јеванђељу трудише са мном и с Климентом, и с осталим помагачима мојим, чија су имена у књизи живота.
4 Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!
5 Благост ваша да буде позната свим људима. Господ је близу!
6 Не узнемирујте се ни за што, него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале.
7 И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу.
8 У осталом браћо моја, што је год истинито, што је год часно, што је год праведно, што је год чисто, што је год љубазно, што год заслужује признање и што је крепосно и вредно хвале, то мислите.
9 Што научисте и примисте и чусте од мене, и видесте у мени оно чините, и Бог мира биће с вама.
10 Много се обрадовах у Господу што сте опет могли да поновите израз својих осећања према мени. Имали сте ви то у намери, али вам се прилика није пре указивала.
11 Не говорим то ради својих потреба, јер се навикох бити задовољан с оним у чему сам.
12 Умем да живим у понижењу, а умем да живим и у изобиљу. У свему и свуда навикох и наситити се и гладовати, и изобиловати и оскудевати.
13 Све могу по ономе који ме укрепљује.
14 Али добро учинисте што узесте учешћа у невољи мојој.
15 А знате и ви, Филипљани, да од почетка проповедања јеванђеља, кад изиђох из Маћедоније, ни једна ми Црква не приста у ствар давања и узимања осим вас јединих,
16 јер и у Солун и први и други пут посласте ми у потребу моју.
17 Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на вашу корист.
18 Све сам примио и имам изобила. Испунио сам се добра, примивши од Епафродита што сте ми послали, као миро које лепо мирише, као принос који је пријатан и угодан Богу.
19 А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству своме, са славом у Исусу Христу.
20 А Богу и Оцу нашему слава на векове векова! Амин!
21 Поздравите сваког светог у Исусу Христу!
22 Поздрављају вас браћа што су са мном. Поздрављају вас сви свети, а особито они из дома Царева.
23 Милост Господа нашега Исуса Христа нек је с духом вашим!

 

[Gedeon]

58. дан: Лука 14 + Колошанима 1-2

Јеванђеље по Луки

Глава 14.

1 Дошавши Исус једне суботе у кућу једнога главара фарисејског на обед, фарисеји мотраху на њега.
2 И гле, пред њим беше један човек који имаше водену болест.
3 Исус проговори, и рече људима од закона и фарисејима: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4 Они ћутаху. Али он, дохвативши тог човека, исцели га и отпусти, -
5 па им рече: Који од вас не би свог магарца или вола, да му упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?
6 и не могоше му ништа одговорити на то.
7 Гостима каза затим једно поређење кад опази како избираху боља места, и рече им:
8 Кад те ко позове на свадбу, не седај на прво место, да не буде међу гостима ко угледнији од тебе,
9 да не би дошао онај који је позвао и тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме. Тада ћеш са стидом сести на ниже место.
10 Него кад те ко позове седи на последње место, да ти рече кад дође онај који те позва: Пријатељу, помакни се више. И тада ће то теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11 Јер сваки који себе узвисује биће понижен, а који себе понизује биће узвишен.
12 Ономе пак што га беше позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеља својих, ни браће своје, ни рођака својих, ни суседа богатих, да не би они тебе кад позвали и вратили ти;
13 него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе,
14 и бићеш блажен што ти они не могу вратити, јер ће ти се вратити о ускрсењу праведних.
15 Кад то чу један од оних што сеђаху с њим за трпезом, рече му: Благо ономе који једе хлеб у краљевству Божјему!
16 А Исус му одговори: Један човек зготови велику вечеру и позва многе госте.
17 Кад би време вечери, посла слугу свога да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18 Али се сви почеше редом извињавати. Први му рече: Купио сам њиву и треба да идем да је видим; - молим те извини ме.
19 Други рече: Купио сам пет јармова волова и идем да их огледам; молим те извини ме.
20 Трећи рече: Оженио сам се и зато не могу доћи.
21 Вративши се каза то тај слуга своме господару. Тад домаћин рече љутито слузи своме: Иди брже на тргове и на улице градске, и доведи амо сиромахе и кљасте, слепе и хроме.
22 Рече слуга: Господару, учињено је како си наредио и још има места.
23 Рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу плотове, и натерај које нађеш да дођу, да ми се напуни кућа.
24 Јер вам ја кажем да ни један од оних званих неће окусити моје вечере.
25 Велико мноштво народа иђаше путем с Исусом, и он, обазревши се, рече им:
26 Ако ко дође к мени а да не прежали оца свога и матер своју, и жену своју и децу своју и браћу и сестре своје и сам живот свој, не може бити мој ученик.
27 И ко не носи крста свога и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28 Јер који од вас, ако хоће да зида кулу, не седе најпре и не рачуна шта ће га стати, да види има ли да је може довршити,
29 да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати,
30 говорећи: Овај човек поче зидати и не може да доврши!
31 Или који ће се краљ решити да ратује с другим краљем, а да најпре не седне и размотри може ли са десет хиљада срести онога који иде на њега са двадесет хиљада?
32 Ако ли не може, послаће посланике, док је онај други краљ још далеко, и молиће за мир.
33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.
34 Сô је добра, али ако сô обљутави, чиме ће се поправити?
35 Нити ваља за земљу ни за гној, него се просипа напоље. Ко има уши да чује, нека чује!

Посланица Колошанима

Глава 1.

1 Павле, по вољи Божјој апостол Исуса Христа, и брат Тимотеј,
2 светима и верној браћи у Христу који су у Колосима: Милост вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
3 Захваљујемо Богу, Оцу Господа нашега Исуса Христа, молећи се свагда за вас,
4 пошто чусмо за веру вашу у Исуса Христа и за љубав коју имате к свим светима,
5 ради наде која вам је задржана на небесима, а коју вам је реч истине, реч јеванђеља, раније објавила.
6 Оно је у вама, као у свему свету, и даје плод и расте, као и у вама, од дана кад чусте и разуместе милост Божју у истини,
7 по напутцима које примисте од Епафраса, љубљеног нашег друга у служењу, који је за вас верни слуга Христов,
8 који нам и јави љубав којом сте духом надахнути.
9 Зато и ми од онога дана кад за то чусмо, не престајемо молити се Богу за вас и искати да се испуните познањем воље његове у свакој мудрости и разуму духовноме,
10 да живите пристојно Богу на свако угађање, и у сваком добром делу да будете плодни, и да растете у познању Бога,
11 јачајући сваком снагом, по сили славе његове, за свако трпљење и подношење с радошћу.
12 Захвалите се Оцу, који вас учини способне да имате део наследства светих у светлости;
13 који нас избави од власти таме и премести нас у краљевство Сина љубави своје;
14 у коме имамо избављење и опроштење греха.
15 Он је обличје Бога невидљивога, прворођени у целом створењу.
16 Јер је у њему створено све што је на небу и на земљи, што се види и што се не види, били престоли или господства, поглаварства или власти. Све се у њему и за њега створи.
17 Он је испред свега, и све је у њему.
18 Он је глава телу Цркве, он, који је почетак и прворођени из мртвих, да буде у свему први.
19 Јер би воља Божја да у њему буде свака пунина,
20 и да примири све са собом, и што је на небу и што је на земљи, закључивши мир преко њега, крвљу крста његова.
21 И вас, који сте некад били страни и непријатељи по мислима и по злим делима својим,
22 и вас сад он примири смрћу његовом у телу пути његове, да вас свете и без мане и без кривице изведе преда се,
23 само ако останете утемељени и чврсти у вери и непоколебљиви у нади јеванђеља које чусте, које је проповедано сваком створењу под небом, и коме ја Павле постадох служитељ.
24 Сад се ја радујем у своме трпљењу за вас, и што недостаје мукама Христовим, то ја довршујем на пути својој за тело његово, које је Црква,
25 којој ја постадох служитељ по наредби коју ми је Бог дао да међу вама објавим реч Божју,
26 тајну сакривену од свих времена и векова, али сад објављену светима његовим,
27 којима Бог хтеде показати колико је славно богатство ове тајне међу паганцима, то јест: Христос у вама, надање славе!
28 И ми њега проповедамо, опомињући сваког човека, и учећи сваког човека у свакој мудрости, да бисмо Богу претставили сваког човека усавршена у Христу.
29 Око тога се ја трудим, борећи се његовом снагом, која у мени силно делује.

Глава 2.

1 Хоћу дакле да знате колика је борба коју водим за вас и за оне који су у Лаодикији и за све који не видеше лица мога телеснога,
2 да се утеше срца њихова, да се здруже у љубави, и обогате се пуним разумом за познање тајне Бога, то јест Христа,
3 тајне у којој је сакривено све благо мудрости и разума.
4 Ово кажем да вас нико заводљивим говорима не превари.
5 Јер ако телом и нисам код вас, али сам у духу с вама, радосно гледајући ред који међу вама влада и чврстину вере ваше у Христа.
6 Како дакле примисте Господа Исуса Христа, онако живите у њему,
7 укорењени и назидани у њему, и утврђени вером према науци коју примисте, и изобилујте у благодарењима.
8 Чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и таштом преваром, наслањајући се на предања људи, на основе света, а не на Христа;
9 јер у њему живи телесно сва пунина Божанства.
10 Ви у пуној мери све имате у њему, који је поглавар сваког господства и власти.
11 У њему и обрезани бејасте, обрезањем које се не изврши руком, него обрезањем Христовим, које се састоји у одлучавању тела путеног.
12 Закопавши се с њим крштењем, ви у њему и с њим ускрснусте вером у силу Бога који га ускрсну из мртвих.
13 И вас, који сте били мртви по гресима својим и необрезани на пути својој, оживео је он с њим, опростивши нам све грехе,
14 и, избрисавши писмо чије су нас уредбе осуђивале и које постојаше против нас, узе га и прикова га на крст;
15 и свукавши поглаварства и власти, изведе их на јавност и крстом их победи.
16 Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине или за суботе.
17 То су све сенке ствари које су имале да дођу, али је тело у Христу.
18 Нико да вас под видом понизности и службом анђела не превари па да вам по вољи отме награду трке, а сâм се подаје својим привиђењима и надима се у таштини свог путеног ума,
19 не држећи се главе из које је све тело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте растом који Бог даје.
20 Ако дакле умресте с Христом основама света, зашто да вам се, - као да живите у свету -, постављају оваква правила.
21 Не дохвати се!, не окуси!, не опипај!
22 (што се све односи на ствари које се употребом троше), која се оснивају на заповестима и наукама људским?
23 Она имају додуше неки изглед мудрости, у колико имају значај својевољно изабране чистоте, понизности и покоравања тела, али су иначе без вредности и доприносе задовољењу пути.

 

[Gedeon]

59. дан: Лука 15 + Колошанима 3-4

Јеванђеље по Луки

Глава 15.

1 Сви цариници и грешници прилажаху к Исусу да га чују.
2 Фарисеји и књижници мрмљаху говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3 Али им он каза ово поређење:
4 који од вас ако има сто оваца, па изгуби једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном овцом док је не нађе?
5 И кад је нађе, дигне је весело на раме,
6 и дошавши кући јавља се пријатељима и суседима, говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох своју овцу изгубљену.
7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајања.
8 Или која жена која има десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали свећу и не помете кућу и не тражи добро док је не нађе?
9 И кад је нађе јавља се другарицама и суседима, говорећи: Радујте се са мном, ја нађох драхму изгубљену.
10 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божјим за једног грешника који се покаје.
11 Рече још: Један човек имаше два сина.
12 Млађи од њих рече оцу: Оче, дај ми део од имања који има да ми припадне. И отац им подели имање своје.
13 После неколико дана млађи син покупи све своје и оде у далеку земљу, и онамо просу своје имање живећи раскалашно.
14 И кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у немаштини.
15 Тад отиде да служи код једног човека у оној земљи, који га посла у своје поље да му чува свиње.
16 Он жељаше наситити се рошчића које јеђаху свиње, али му их нико не даваше.
17 Тад он дође к себи и рече: Колико најамника у оца мога имају изобила хлеба, а ја умирем од глади!
18 Устаћу, ићи ћу оцу своме, па ћу му рећи: Оче, сагреших и небу и теби,
19 и већ нисам достојан назвати се син твој, - прими ме као једнога од својих најамника.
20 И уста, и отиде оцу своме. Кад је он још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се. И потрчавши, загрли га и пољуби га.
21 Рече му син: Оче, сагреших и небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22 А отац рече слугама својим: Донесите најлепшу хаљину, и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге,
23 и приведите теле угојено и закољите, да једемо и да се веселимо.
24 Јер је овај мој син мртав био и врати се у живот, и изгубљен био и нађе се. И стадоше се веселити.
25 Син његов старији беше међутим у пољу, и кад се врати и приближи се кући, чу певање и играње,
26 и дозвавши једног од слугу упита га: Шта је то?
27 А он му рече: Брат твој дође, и отац твој закла теле угојено што га је опет здрава нашао.
28 Он се тад расрди, и не хте ући у кућу. Тада изиђе отац његов и моли га да улази.
29 Али он одговори оцу своме: Ето служим те већ толико година, и никад не преступих заповести твоје, па ми никад ни јарета ниси дао да се са својим пријатељима провеселим,
30 а кад дође тај твој син који ти је имање с блудницама просуо, заклао си му теле угојено.
31 Сине мој, - рече њему отац, - ти си свагда са мном, и све је моје твоје,
32 али је требало веселити се и радовати се, јер овај твој брат мртав беше и врати се у живот, и изгубљен беше и нађе се.

Посланица Колошанима

Глава 3.

1 Ако дакле ускрснусте с Христом, тражите оно што је горе, где Христос седи с десне стране Бога,
2 љубите оно што је горе, а не оно што је на земљи.
3 Јер ви умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.
4 А кад се јави Христос, живот ваш, тад ћете се и ви с њим јавити у слави.
5 Морите дакле уде своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страсти, зле жеље и лакомство, које је идолопоклонство.
6 С њих иде гнев Божји на синове противљења,
7 а у њима и ви негда ходасте, кад живљасте у тим гресима.
8 Али сад одбаците све то: гнев, љутину, пакост, хуле, и срамотне речи да не излазе из уста ваших.
9 Не лажите један другога. Свуците старог човека с делима његовим,
10 и обуците новога, који се обнавља у познању, по обличју онога који га је створио.
11 Нема ту ни Грка ни Јудејина, ни обрезана ни необрезана, ни Варварина ни Скита, ни роба ни слободнога, него је све и у свему Христос.
12 Обуците се дакле као избрани Божји, свети и љубљени, у срдачну милост, доброту, понизност, благост и у стрпљивост.
13 Сносите један другога и опраштајте један другоме, ако има ко жалбу на кога. Као што је Христос вама опростио, тако опраштајте и ви.
14 А изнад свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства,
15 и мир Христов, на који сте позвани, да у њему имате сви једно тело, да влада у срцима вашим. И будите благодарни.
16 Реч Христа да се обилно усели у вас: учите и светујте један другога у свакој мудрости псалмима и појањем и песмама духовним, певајући у срцима својим Господу по надахнућу милости.
17 И све што чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа, хвалећи Бога Оца кроза њ.
18 Жене, будите покорне својим мужевима, као што треба у Господу.
19 Мужеви, љубите жене своје, и не будите осорни према њима.
20 Децо, слушајте родитеље своје у свачему, јер је то угодно Господу.
21 Оцеви, не раздражујте синове своје, да не постану малодушни.
22 Слуге, слушајте у свему своје господаре по пути, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у безазлености срца бојећи се Господа;
23 и све што чините, од срца чините као Господу а не као људима,
24 знајући да ћете од Господа примити наслеђе у име награде. Христу, Господу, служите.
25 А који скриви, примиће као што је скривио, и неће бити личних обзира.

Глава 4.

1 Господари, дајте слугама својим што је право и праведно, знајући да и ви имате Господара на небесима.
2 Устрајте у молитви и бдите у њој, дајући хвалу.
3 Молите се у исто време и за нас, да нам Бог отвори врата за реч, да бих могао проповедати тајну Христову, због чега сам у оковима,
4 да је јавим као што ми треба говорити.
5 Мудро поступајте с онима који су напољу, пазећи на време.
6 Реч ваша да буде свагда блага, сољу зачињена, и да знате да одговорите свакоме како треба.
7 За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и верни служитељ и друг у Господу.
8 Шаљем га нарочито к вама, да разаберете како је нама, и да утеши срца ваша.
9 Са њим шаљем и Онисима, верног и љубљеног брата, који је од ваших. Они ће вам све казати како је овде.
10 Поздравља вас Аристарх, друг мој у сужањству, и Марко нећак Варнавин, за кога примисте неке налоге (ако дође к вама примите га).
11 Поздравља вас и Исус прозвани Јуст. Они су из обрезања, и они су једини који су са мном за краљевство Божје радили и који ми беху утеха.
12 Поздравља вас Епафрас, који је од ваших. Служитељ Исуса Христа, он се једнако брине за вас у молитвама, да бисте, савршени и потпуно уверени, истрајали у покорности према Божјој вољи.
13 И ја сведочим за њега да има велику ревност и бригу за вас и за оне који су у Лаодикеји, и у Јерапољу.
14 Поздравља вас Лука лекар љубљени и Димас.
15 Поздравите браћу у Лаодикији и Нимфана и Цркву која је у његовоме дому.
16 Кад се ова посланица прочита код вас, учините да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону што је послана у Лаодикију да и ви прочитате.
17 И кажите Архипу: Пази на службу коју си примио у Господу, да је испуниш!
18 Поздрављам вас ја Павле својом руком. Сетите се мојих окова. Милост са свима вама!

 

[Gedeon]

60. дан: Лука 16 + 1. Солуњанима 1-2

Јеванђеље по Луки

Глава 16.

1 Рече још Исус својим ученицима: Беше један човек богат који имаше настојника, кога обедише код њега да му расипа имање.
2 Он га дозва к себи и рече му: Шта је ово што чујем за тебе? Дај рачун управе своје, јер више не можеш управљати имањем мојим. -
3 Настојник рече у себи: Шта да радим сад кад господар мој узима од мене управу имања? Земљу копати? То ја не могу. Просити? Стид ме је.
4 Знам шта ћу чинити да би ме примили неки у куће своје кад ми се одузме служба моја.
5 И дозвавши редом дужнике господара свога, рече првоме: Колико си дужан господару мому?
6 Сто мера уља -, одговори му. - Он му рече: Узми писмо своје, седи и напиши брзо педесет.
7 Затим рече другоме: А ти колико си дужан? Сто мера пшенице -, одговори му. - А он му рече: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 Господар похвали невернога настојника што опрезно поступи. Јер су синови овога века опрезнији према равнима себи него што су синови светлости.
9 И ја вама кажем: Начините себи пријатеље богатством неправде, да би вас они примили у вечне шаторе кад вам оно нестане.
10 Ко је веран у маломе, и у многоме је веран, а ко је неправедан у маломе и у многоме је неправедан.
11 Ако дакле у неправедном богатству нисте били верни, ко ће вам у истинитом веровати?
12 И ако у туђем нисте били верни, ко ће вам дати ваше?
13 Никакав слуга не може два господара служити, јер или ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једноме одан бити, а другога ће презирати. Не можете ви служити и Богу и мамону.
14 Све то слушаху и фарисеји, који бејаху среброљупци, и ругаху му се.
15 Рече њима Исус: Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша, јер што је пред људима високо, мрско је пред Богом.
16 Закон и пророци су до Јована, а од тог времена проповеда се краљевство Божје, и сваки наваљује да уђе у њега.
17 Али је лакше да небо и земља прођу него и једна сама црта од слова из закона да пропадне.
18 Онај који отпусти жену своју и узме другу, прељубу чини; и који се ожени пуштеницом прељубу чини.
19 Беше неки богат човек који се облачио у скерлет и у фино платно, и провођаше све дане у веселом и сјајном животу;
20 а беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима сав у гнојним ранама,
21 жељан да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; али још и пси долажаху и лизаху ране његове.
22 Умре сиромах и пренесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати и укопаше га.
23 И кад он беше у мукама у Аду, подиже очи и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову,
24 и завапи: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свога, да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену.
25 Авраам му одговори: Синко, опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, а Лазар је напротив зла примио. Сад се он овде теши, а ти се мучиш.
26 Осим тога постоји међу нама и вама велика провала, тако да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити могу они отуда к нама да прелазе.
27 Тада рече богати: Молим те оче Аврааме, да бар пошљеш Лазара кући оца мога,
28 јер имам пет браће, па нека им он посведочи о овим стварима, да не би и они дошли у ово место мучења.
29 Одговори му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31 А Авраам му одговори: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих ускрсне неће се уверити.

Прва посланица Солуњанима

Глава 1.

1 Павле, Силван и Тимотеј Цркви Солунској у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: Милост вам и мир!
2 Захваљујемо Богу свагда за све вас, опомињући се вас у молитвама својим,
3 и спомињући непрестано ваше дело вере и труд љубави ваше, и сталност наде ваше у Господа нашега Исуса Христа, пред Богом Оцем нашим.
4 Знамо, браћо од Бога љубљена, да сте ви изабрани,
5 пошто вам јеванђеље наше не би проповедано само у речи него и у крепости, са Духом Светим и с пуним уверењем; јер ви знате да смо се према вама, и ради вас, такви показали.
6 А и ви сами се угледасте на мене и на Господа, примивши реч, - кад је невоља била велика, - с радошћу Духа Светога,
7 тако да постадосте углед свим верницума у Маћедонији и у Ахаји.
8 Јер не само да се од вас прочу реч Господња у Маћедонији и у Ахаји, него и у свако место дође познање вере ваше у Бога, тако да нам није потребно о томе говорити.
9 Јер они сами објављују какав је био наш улазак код вас, и како се ви обратисте Богу, напуштајући идоле, да служите Богу живоме и истинитоме,
10 и да очекујете Сина његова с небеса, кога он ускрсну из мртвих, Исуса, који нас избавља од гнева који ће да дође.

Глава 2.

1 Сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан.
2 Претрпивши најпре и осрамоћени, као што знате, у Филипима, охрабрисмо се у Богу своме, да вам јавимо јеванђеље Божје усред велике борбе.
3 Јер се проповедање наше не оснива ни на заблуди, ни на нечистим разлозима, ни на превари:
4 него кад нам суди Бог да смо достојни да нам повери јеванђеље, тако и говоримо, не као да бисмо хтели да угађамо људима, него да будемо по вољи Богу, који куша наша срца.
5 Јер се никад нисмо ласкавим речима послужили, као што знате, никада нисмо лакомство као побуду имали: Бог нам је сведок.
6 Нисмо тражили славу од људи; ни од вас ни од других.
7 Могли смо, као Христови апостоли, и да вам се наметнемо, али смо међу вама били пуни благости. Као што дојилица нежно негује децу своју,
8 тако смо ми, у живој љубави према вама, хтели да вам дамо не само јеванђеље Божје, него и живот свој, - толико сте нам омилели били!
9 Ви, браћо, памтите труд наш и муку нашу: дан и ноћ на раду, да не будемо ни једноме од вас на терет, проповедасмо вам јеванђеље Божје.
10 Ви сте сведоци и Бог да смо се према вама, који верујете, имали владање свето, праведно и беспрекорно.
11 А знате и то да смо за свакога од вас били оно што је отац за децу своју,
12 молећи вас, утешавајући и храбрећи вас, да живите као што се пристоји према Богу, који вас зове у своје краљевство и у славу своју.
13 Зато се непрестано захваљујемо Богу што ви, примивши од нас реч Божјег проповедања, примисте је не као реч људску, него (као што заиста и јест) као реч Божју, која и делује у вама који верујете.
14 Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божјим које су у Јудеји у Исусу Христу, јер сте и ви претрпели од свога народа као и оне од Јудеја,
15 који убише и Господа Исуса и пророке, и који и нас прогонише, и Богу нису угодни, и свима су непријатељи,
16 сметајући нам да говоримо паганцима да се спасу, и пунећи тако непрестано меру грехова својих. Али напослетку дође гнев Божји и на њих.
17 А ми, браћо, одељени оставши од вас неко време лицем, али не срцем, тим живљу жељу имамо да видимо лице ваше.
18 Зато хтедосмо да дођемо к вама, бар ја Павле, и један и два пута, али смета нам сотона.
19 Јер шта је наше надање, или радост, или венац славе? Нисте ли то ви пред Господом нашим Исусом Христом, у дан кад се он појави?
20 Да, ви сте наша слава и радост наша.

 

[Gedeon]

61. дан: Лука 17 + 1. Солуњанима 3-4

Јеванђеље по Луки

Глава 17.

1 Рече Исус ученицима својим: Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе с кога долазе;
2 боље би му било да му се воденички камен обеси о врат, и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.
3 Чувајте се! Ако ти згреши брат твој, опомени га, и ако се покаје опрости му.
4 И ако ти седам пута на дан згреши и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му.
5 Рекоше апостоли Господу: Умножи нам веру!
6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушично и рекли овоме дуду: Исчупај се и усади се у море, послушао би вас.
7 Који ће од вас који има слугу који оре или чува стоку, рећи њему кад дође с поља: Ходи брже и седи за трпезу?
8 Неће ли му напротив казати: Уготови ми вечеру, опасуј се и послужи ме док једем и пијем, па онда ћеш после и ти јести и пити?
9 Треба ли он да буде захвалан томе слузи кад сврши што му се заповеди?
10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповедано реците: Ми смо сад залудне слуге; свршили смо што смо били дужни учинити!
11 Идући у Јерусалим пролажаше Исус између Самарије и Галилеје,
12 и кад улажаше у једно село, према њему иђаху десет губавих људи. Држећи се подалеко
13 подигоше глас и рекоше: Исусе, учитељу, смилуј се на нас!
14 Чим их спази, он им рече: Идите и покажите се свештеницима! И они идући оздравише.
15 Један од њих, видевши да се исцели, поврати се хвалећи Бога из гласа,
16 и паде ничице пред ноге Исусове и захвали му. Тај беше Самарјанин.
17 Исус проговори, и рече: Не исцелише ли се десеторица? - Где ли су осталих девет?
18 Не нађе ли се него само овај туђин да се врати и да дâ хвалу Богу?
19 И рече њему: Устани, иди, вера те је твоја спасла.
20 Фарисеји упиташе Исуса кад ли ће да дође краљевство Божје. Он им одговори: Краљевство Божје неће доћи да се на очи види.
21 Неће се казати: Ево га овде или онде. Јер, гле, краљевство је Божје у вама самима!
22 А ученицима рече: Доћи ће дани кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечјега, и нећете га видети.
23 Рећи ће вам: Ево, овде је, или: Ено онде. Али ви не излазите, не трчите за њима.
24 Јер као што муња сине с неба и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечји у свој дан.
25 Али он најпре треба много да претрпи и да буде одбачен од нараштаја овога.
26 Како је било у време Нојево, онако ће бити у дане Сина човечјега.
27 Јеђаху људи, пијаху, жењаху се, удаваху се, до дана кад Ноје уђе у корабљу. Дође потоп и погуби све.
28 Као што би у дане Лотове опет ће бити. Јеђаху људи, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зиђаху,
29 а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор с неба и погуби све.
30 Тако ће бити и у онај дан кад се појави Син човечји.
31 У онај дан који се деси на крову, а покућство му је у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, нек се не враћа натраг.
32 Спомените се жене Лотове!
33 Који пође да сачува живот свој, изгубиће га, а који га изгуби, опет ће га наћи.
34 Кажем вам: у ону ноћ од двојице који ће бити на једноме одру, један ће се узети, а други ће се оставити;
35 од две жене које ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
36 од два човека који ће бити на једној њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37 Рекоше му ученици: Где ће то бити, Господе? А он им рече: Где буде тело, тамо ће се и орлови купити.

Прва посланица Солуњанима

Глава 3.

1 Зато, не могући се више устрпети, нађосмо за добро сами остати у Атини,
2 и посласмо вам Тимотеја, брата свога и слугу Божјега, и помагача у јеванђељу Христову, да вас утврди и светује у вери вашој,
3 да се нико не поколеба усред садашњих невоља; јер сами знате да смо се томе посветили.
4 А и кад бејасмо код вас казасмо вам унапред да ћемо падати у невоље, као што и би, и као што ви то знате.
5 Зато, и ја, не могући се више уздржати, послах да се известим о вашој вери, да вас како не заведе кушач, и да труд наш не буде узалудан.
6 Али Тимотеј, који сад дође к нама од вас, јави нам вашу веру и љубав, и да имате свагда добар спомен о нама, желећи нас видети као и ми вас.
7 Зато се, браћо, усред свих жалости и невоља наших, утешисмо вашом вером.
8 Јер ми сад живимо, кад ви чврсто стојите у Господу.
9 Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се с вас радујемо пред Богом својим!
10 Дан и ноћ се Богу све више молимо да видимо лице ваше, и да допунимо недостатак вере ваше.
11 А сам Бог, Отац наш, и Господ наш Исус да нам уравне пут к вама!
12 А вама да умножи Господ љубав коју имате један према другоме и према свима, као што је имамо и ми према вама,
13 да би се учврстила срца ваша, да буду беспрекорна у светости пред Богом и Оцем нашим у дан појављења Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовим!

Глава 4.

1 У осталом, браћо, као што сте научени од нас како треба да живите и угађате Богу, молимо вас и саветујемо вас у Исусу Христу, да тако и живите и да у томе све више напредујете.
2 Јер знате какве вам заповести дадосмо од Господа Исуса.
3 Божја је воља да се посветите и да се чувате од блуда,
4 и сваки од вас да зна држати своје тело у светости и у части,
5 а не у жудњама страсти, као паганци који не познају Бога;
6 да нико према брату своме не употреби преваре ни лакомоства у пословима, јер се Господ свети за све то, као што вам то казасмо и посведочисмо.
7 Јер не позва нас Бог на нечистоту, него на посвећење.
8 Ко дакле одбацује те заповести, не одбацује човека, него Бога, који вам је и Светог Духа свога дао.
9 Што се тиче братске љубави не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,
10 и то и чините са свом браћом по целој Маћедонији. Али вас молимо, браћо, да још више у тој љубави изобилујете,
11 и да уложите своју част у то да будете у миру и да гледате своје послове, и да радите својим рукама, као што вам препоручисмо,
12 тако да се владате поштено према онима који су напољу, и да од никога ништа не потребујете.
13 Нећемо пак, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли, да се не ожалостите као други који немају надања,
14 јер ако верујемо да Исус умре и ускрсну, то ће Бог по Исусу и са њим довести и оне који су умрли.
15 Јер вам ово казујемо по речи Господњој: да ми који смо живи и очекујемо појављење Господње, нећемо претећи оне који су умрли.
16 Јер ће сам Господ, на дани знак, на глас аранђелов и на глас трубе Божје, сићи с неба и умрли у Христу ускрснуће најпрви.
17 Затим ми живи, који смо остали, бићемо сви с њима заједно узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
18 Утешавајте један другога овим речима.

 

[Gedeon]

62. дан: Лука 18 + 1. Солуњанима 5

Јеванђеље по Луки

Глава 18.

1 Исус им каза једно поређење, да им докаже како се треба свагда молити и не сустати.
2 Он им рече: У једноме граду беше један судија који се Бога не бојаше и на никога не обазираше.
3 У томе граду беше и једна удовица која долажаше к њему и говораше му: Брани ми правду од парца мога.
4 За дуго не хтеде он то учинити. Најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и на никога не обазирем,
5 али што ми ова удовица досађује, даћу јој право њезино да ми једнако не долази и не напастује ме.
6 Тада Господ рече: Чујте што рече тај недушевни судија,
7 а како ли неће Бог право дати избранима својим који вапију дан и ноћ, и хоће ли се он устезати према њима?
8 Кажем вам да ће им он брзо правду дати. Али Син човечји кад дође, хоће ли он наћи веру на земљи?
9 А због неких који увераваху себе да су праведници, а друге потцењиваху, каза им ово поређење:
10 Два човека уђоше у храм да моле; један беше фарисеј а други цариник.
11 Фарисеј, укрућен, мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што ја нисам као други људи: грабљивци, неправедници, прељубочници, или као овај цариник.
12 Постим два пута у недељи, дајем десетак од свих прихода својих.
13 Цариник, држећи се подалеко, не усуђиваше се ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже, буди милостив мени грешноме!
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам уздиже биће понижен, а који се сам понизује биће уздигнут.
15 Доведоше к њему малу децу да их се дотакне. Кад то видеше ученици, прекорише оне који их довођаху.
16 Али их Исус дозва и рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им, јер је таквих краљевство Божје.
17 У истину вам кажем: Ко не прими краљевство Божје као мало дете, неће ући у њега.
18 Један главар га запита: Учитељу добри, што да учиним да бих добио живот вечни?
19 Исус му одговори: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим јединога Бога.
20 Заповести знаш: Не чини прељубе, не уби, не кради, не сведочи лажно, поштуј оца свога и матер своју. -
21 Све сам ово, - рече он -, држао од младости своје.
22 Кад то чу, рече му Исус: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па дођи и хајде за мном.
23 Кад он то чу постаде жалостан, јер бејаше врло богат.
24 Видећи Исус како постаде жалостан, рече: Тешко ли је ући у краљевство Божје онима који имају богатства!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у краљевство Божје.
26 Они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасити? -
27 Исус одговори: Што је код људи немогуће, код Бога је могуће.
28 Рече Петар: Ето ми смо оставили све и за тобом идемо.
29 А Исус рече: У истину вам кажем, нема ни једнога који би ради краљевства Божјега оставио кућу своју, или жену своју, или браћу своју, или родитеље своје, или децу своју,
30 који неће примити много више у овом веку а у будућему веку живот вечни.
31 Затим узе дванаесторицу и рече им: Ево се пењемо у Јерусалим, и све ће се свршити што је преко пророка писано за Сина човечјега.
32 Јер ће се он предати паганцима, и они ће му се наругати и изгрдиће га,
33 и биће га, и убиће га, и трећи ће дан он ускрснути.
34 Али они не разумеше ништа од тога. То би за њих нејасна беседа, речи чије значење они не разумеше.
35 Кад се Исус приближавао Јерихону, један слепац који је седео крај пута и просио,
36 кад чу да пролази народ, запита: Што је то?
37 Казаше му да пролази Исус Назарећанин.
38 Тад он повика: Исусе, Сине Давидов, смилуј се на мене!
39 Они што иђаху напред прекораваху га, да би ућутао. Али он још јаче викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене!
40 Исус стаде и заповеди да му га доведу, - и кад му се он приближи, запита га:
41 Што хоћеш да ти учиним? - Господе, - рече, - да прогледам.
42 А Исус му рече: Прогледај! - Вера те је твоја спасла.
43 И он одмах прогледа и пође за Исусом хвалећи Бога. - Видевши то, цео народ хваљаше Бога.

Прва посланица Солуњанима

Глава 5.

1 Господари, дајте слугама својим што је право и праведно, знајући да и ви имате Господара на небесима.
2 Устрајте у молитви и бдите у њој, дајући хвалу.
3 Молите се у исто време и за нас, да нам Бог отвори врата за реч, да бих могао проповедати тајну Христову, због чега сам у оковима,
4 да је јавим као што ми треба говорити.
5 Мудро поступајте с онима који су напољу, пазећи на време.
6 Реч ваша да буде свагда блага, сољу зачињена, и да знате да одговорите свакоме како треба.
7 За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и верни служитељ и друг у Господу.
8 Шаљем га нарочито к вама, да разаберете како је нама, и да утеши срца ваша.
9 Са њим шаљем и Онисима, верног и љубљеног брата, који је од ваших. Они ће вам све казати како је овде.
10 Поздравља вас Аристарх, друг мој у сужањству, и Марко нећак Варнавин, за кога примисте неке налоге (ако дође к вама примите га).
11 Поздравља вас и Исус прозвани Јуст. Они су из обрезања, и они су једини који су са мном за краљевство Божје радили и који ми беху утеха.
12 Поздравља вас Епафрас, који је од ваших. Служитељ Исуса Христа, он се једнако брине за вас у молитвама, да бисте, савршени и потпуно уверени, истрајали у покорности према Божјој вољи.
13 И ја сведочим за њега да има велику ревност и бригу за вас и за оне који су у Лаодикеји, и у Јерапољу.
14 Поздравља вас Лука лекар љубљени и Димас.
15 Поздравите браћу у Лаодикији и Нимфана и Цркву која је у његовоме дому.
16 Кад се ова посланица прочита код вас, учините да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону што је послана у Лаодикију да и ви прочитате.
17 И кажите Архипу: Пази на службу коју си примио у Господу, да је испуниш!
18 Поздрављам вас ја Павле својом руком. Сетите се мојих окова. Милост са свима вама!

 

[Gedeon]

63. дан: Лука 19 + 2. Солуњанима 1-2

Јеванђеље по Луки

Глава 19.

1 Кад Исус уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2 гле, један човек по имену Закхеј, који беше главар царинички, а беше богат,
3 тражаше да види Исуса, да га позна; али не могаше од народа, јер бејаше малога раста.
4 Потрчавши напред, попе се на дуд, да га види, јер је Исус онуда требао да прође.
5 Кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га, и рече му: Закхеју, сиђи брже, јер данас треба да будем у твојој кући.
6 Закхеј брже сиђе и прими га радосно.
7 Сви, кад то видеше, мрмљаху говорећи да грешноме човеку пође у кућу.
8 Али Закхеј, стојећи пред Господом, рече му: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако сам коме што криво узео вратићу четвороструко.
9 Рече му Исус: Данас дође спасење овој кући, јер је и ово син Авраамов;
10 јер је Син човечји дошао да спасе оно што беше изгубљено.
11 Они то слушаху и Исус им каза још једно поређење, јер беху близу Јерусалима, и они мишљаху да ће се зачас појавити краљевство Божје.
12 Рече дакле: Један човек високога рода отиде у далеку земљу да прими краљевску власт, па да се врати.
13 Он дозва десет својих слугу, даде им десет мина, и рече им: Тргујте док се ја не вратим.
14 Али суграђани његови који мржаху на њега, послаше за њим посланике да говоре: Нећемо да тај човјек краљује над нама.
15 Кад се он врати, пошто прими краљевску власт, нареди да се зову оне слуге којима даде новац, да види шта је који добио.
16 Тада дође први и рече: Господару, твоја мина донесе десет мина.
17 Он му рече: Добро, добри слуго, кад си ми у маломе био веран, ево ти власт над десет градова.
18 Дође други и рече: Господару, твоја мина донесе пет мина.
19 А он му рече: И ти буди над пет градова!
20 Дође и трећи и рече: Господару, ево твоје мине, коју сам завезао у убрус и чувао;
21 јер сам се бојао тебе, јер си ти човек жесток; - узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси сејао.
22 Он му рече: По твојим ти речима судим, зли слуго! Знао си да сам ја жесток човек, да узимам што нисам оставио и жањем што нисам сејао;
23 па зашто ниси дао мој новац трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком!
24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега мину, и подајте ономе који има десет мина!
25 Рекоше му: Господару он има десет мина.
26 А он им одговори: Кажем вам да ће се свакоме који има дати, а од онога који нема, узеће се и оно што има.
27 А оне моје непријатеље, који нису хтели да им будем краљ доведите амо, и исеците преда мном!
28 Казавши ово, Исус пође напред пењући се уз брдо у Јерусалим.
29 Кад се приближи Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла два ученика своја,
30 говорећи: "идите у село према вама, и кад уђете наћи ћете магаре привезано на коме никакав човек није никад седео. Одрешите га и доведите ми га,
31 а ако вас ко пита зашто дрешите, овако кажите: Оно треба Господу.
32 Они који беху послани отидоше и нађоше као што им каза Исус.
33 Док они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Зашто дрешите магаре?
34 Одговорише: Оно треба Господу.
35 И доведоше магаре к Исусу, и бацише хаљине своје на њ, и посадише Исуса.
36 Куд он иђаше простираху људи хаљине своје по путу.
37 Кад се он приближи Јерусалиму, код низбрдице с горе Маслинске, поче све мноштво ученика од радости хвалити Бога из гласа за сва чудеса што су видели,
38 говорећи: Благословљен краљ који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39 Неки фарисеји из народа рекоше му: Учитељу, прекори ученике своје!
40 А он одговори: Ја вам кажем: Ако они ућуте, камење ће повикати.
41 Кад се приближи граду, заплака Исус за њим, гледајући га,
42 и рече: Кад би и ти знао, бар у овај твој дан, што је за мир твој! Али је то сад сакривено од очију твојих.
43 Јер ће доћи дани на тебе када ће те опколити непријатељи твоји опкопима и опсадиће те, и стегнуће те са свију страна,
44 и обориће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камен на камену, зато што ниси познао време у које си похођен.
45 Уђе у храм и стаде истерати оне што продаваху у њему,
46 говорећи им: У писму стоји: Дом мој биће дом молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.
47 Он учаше сваки дан у храму, а првосвештеници и књижници и старешине народне гледаху да пораде да се он погуби.
48 Али не налажаху шта би му учинили, јер сав народ иђаше за њим и слушаше га.

Друга посланица Солуњанима

Глава 1.

1 Павле и Силван и Тимотеј Цркви Солунској у Богу Оцу нашему и у Господу Исусу Христу:
2 Милост вама и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
3 Дужни смо свагда захваљивати Богу за вас, браћо, као што је то право, јер вера ваша много напредује, и множи се љубав свакога од вас међу вама.
4 Зато се ми сами хвалимо вама у Црквама Божјим с постојаности ваше и вере ваше усред гоњења и невоља које подносите.
5 То је знак праведнога суда Божјега, да будете признати да сте достојни краљевства Божјега, за које и трпите.
6 Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче,
7 а вама, које муче, да да покој с нама, кад се покаже Господ Исус с неба с анђелима силе своје,
8 у огњу пламеноме, да казни оне који не познају Бога и не покоравају се јеванђељу Господа нашега Исуса Христа.
9 Они ће примити казну вечне пропасти, далеко од лица Господњега и од славе његове,
10 кад дође да се у тај дан прослави у светима својим и да му се диве сви који су вероваше у њега, - јер се прими сведочанство наше међу вама.
11 Зато се и молим свагда да вас Бог наш сматра достојне вашег звања, и да својом моћи испуни сваку угодну намеру свој доброте и дело вере ваше,
12 да се прослави име Господа нашега Исуса Христа у вама, и ви у њему, по милости Бога нашега и Господа Исуса Христа.

Глава 2.

1 Што се тиче појављења Господа нашега Исуса Христа и нашег састанка са њим, молимо вас, браћо,
2 да не дате да се ум ваш лакомислено колеба, или да вас заведе какво криво надахнуће, или какав говор, или каква посланица, за коју би неко казао да је од нас послана, као да је већ настао дан Господњи.
3 Да вас нико никаквим начином не превари, јер најпре треба да дође отпад, и да се појави човек безакоња, син погибли,
4 противник који се узноси изнад свега што се зове Бог или се обожава, да ће чак у Божјем храму засести и прогласити себе Богом.
5 Не памтите ли да сам вам то казивао још кад сам код вас био?
6 И сад знате што га задржава да се не појави него у своје време.
7 Јер тајна бездушности већ делује, само треба да се уклони онај који је још задржава.
8 Тад ће се открити бездушник, кога ће Господ Исус оборити дахом уста својих и уништити светлошћу појављења свога.
9 Појављење тог бездушника биће по моћи сотониној, са свакојаким чудесима, знацима и чудима лажним,
10 и са сваким злобним завођењем за оне који пропадају, јер љубави истине не примише да би се спасли.
11 Зато ће им Бог послати силу преваре да верују лажи,
12 да се осуде сви који не вероваше истини, већ заволеше неправду.
13 А ми смо дужни свагда захваљивати се Богу за вас, браћо љубљена у Господу, што вас је Бог од почетка изабрао на спасење, у светости духа и у вери истине.
14 У то вас он позва јеванђељем нашим, да имате славу Господа нашега Исуса Христа.
15 Тако дакле, браћо, стојте и држите поучења која сте примили од речи или од посланице наше.
16 А сам Господ наш Исус Христос и Бог Отац наш, који нас љуби и који нам милошћу својом даде утеху вечну и добру наду,
17 да утеши срца ваша утврђујући вас у сваком делу и доброј речи!

 

[Gedeon]

64. дан: Лука 20 + 2. Солуњанима 3

Јеванђеље по Луки

Глава 20.

1 Једног од тих дана кад он учаше народ у храму и јављаше добру вест, дођоше првосвештеници и књижници са старешинама,
2 и овако му рекоше: Кажи нам каквом влашћу ти то чиниш, или ко ти је дао ту власт?
3 Он им одговори: И ја ћу вама ставити једно питање. Кажите ми:
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 Али они овако мишљаху у себи: "Ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не веровасте? -,
6 а ако речемо од људи, сав ће нас народ камењем побити, јер је уверен да је Јован беше пророк."
7 Одговорише: Не знамо откуда.
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
9 Затим стаде казивати народу ово поређење: Један човек посади виноград, предаде га виноградарима, па отпутова на подуго времена.
10 У време бербе посла к виноградарима свог слугу да му даду део од рода виноградскога, али га виноградари избише и вратише празна.
11 Он посла и другог слугу, а они и онога избише, изгрдише и вратише празна.
12 Он посла и трећег; а они и њега ранише и истераше.
13 Онда рече господар од винограда: Шта да радим? Да пошаљем сина свога љубљенога, ваљда ће имати поштовања према њему.
14 Али виноградари, видевши њега, мишљаху у себи: Ово је наследник, и рекоше: Ходите да га убијемо и да нама остане баштина.
15 И изведоше га из винограда и убише га. - Шта ће сад учинити њима господар од винограда?
16 Доћи ће, побиће оне виноградаре, и даће виноград другима. Кад они то чуше рекоше: Не дао Бог!
17 Али управивши поглед на њих, рече Исус: Шта значи дакле оно у Писму: "Камен који зидари одбацише постаде глава од угла?"
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га.
19 Првосвештеници и књижници гледаху да тог истог часа дигну руке на њега, али се побојаше народа. Јер разумеше да је Исус за њих казао то поређење.
20 Они стадоше мотрити на Исуса и послаше вребаче који се грађаху праведни, не би ли га ухватили у речи, да га предаду главарима и власти намесниковој.
21 И они га упиташе говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш и да немаш личних обзира, него заиста путу Божјему учиш:
22 Треба ли цару да дајемо порезу или не?
23 Али им Исус, разумевши њихово лукавство, одговори: Шта ме искушавате?
24 Покажите ми динар. Чији су на њему лик и натпис? Одговорише му: Цареви.
25 А он им рече: Подајте дакле Цару царево, а Богу божје.
26 И они не могоше покудити речи његове пред народом, и изненађени одговором његовим ућуташе.
27 Неки садукеји, који кажу да нема ускрсења, приђоше к њему и питаше га:
28 Учитељу, Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, а не остави деце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату своме.
29 Беше седам браће, и први узе жену и умре без деце;
30 и узе други ту жену, те и он умре без деце;
31 и трећи је узе а тако и свих седам, и помреше и не оставише деце.
32 А после свију умре и жена.
33 О ускрсењу дакле, коме ли ће од њих она бити жена? Јер је седморици била жена.
34 Исус им одговори: Деца овога света жене се и удају,
35 а који буду достојни да добију онај свет и ускрсење из мртвих, нити ће се женити ни удавати,
36 јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божји кад су синови ускрсења.
37 А да мртви ускрсавају, и Мојсије показа код купине кад назва Господа: Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.
38 Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи.
39 Неки књижници рекоше: Учитељу, добро си казао.
40 И већ не смедијаху више ништа да га питају.
41 Исус им рече: Како говоре да је Христос син Давидов,
42 кад сам Давид говори у Књизи псалама: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране
43 док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?"
44 Давид дакле њега назва Господом, па како да му је син?
45 А кад га сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 Чувајте се књижника, који воле да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клањају људи по улицама, и хоће прва места у синагогама и на гозбама;
47 који једу куће удовичке, а претварају се дугим молитвама. Они ће још теже бити осуђени!

Друга посланица Солуњанима

Глава 3.

1 У осталом, браћо, молите за нас да се реч Господња шири и да се слави као и међу вама,
2 и да се избавимо од рђавих и поганих људи, јер сви немају веру.
3 Господ је веран. Он ће вас утврдити и сачувати од злога.
4 Уздамо се у Господа за вас да ви чините и да ћете чинити оно што вам ми препоручујемо.
5 Господ да упути срца ваша ка љубави Божјој у стрпљивости Христовој.
6 Препоручујемо вам, браћо, у име Господа нашега Исуса Христа, да се одвојите од свакога брата који живи неуредно а не по науци коју примисте од нас.
7 Јер сами знате како треба да се угледате на нас, јер не живесмо неуредно међу вама,
8 нити за бадава ичији хлеб једосмо, него у труду и на муци, дан и ноћ смо на раду били, да не будемо на терет никоме од вас;
9 не као да немамо власти, него да себе дамо вама за углед, да будете као и ми.
10 Јер кад бејасмо код вас, ово вам нарочито рекосмо: да ако ко неће да ради, да и не једе.
11 А чујемо да неки неуредно живе међу вама, ништа не радећи, него се узалудним стварима баве.
12 Позивљемо такве и опомињемо их у Господу нашему Исусу Христу, да мирно радећи свој хлеб једу.
13 А ви, браћо, не сустајте на добрим делима.
14 А ако ко не послуша речи посланице наше, онога забележите и не мешајте се с њим, да се посрами,
15 али га не држите као непријатеља, него га светујте као брата.
16 Господ мира нек вам да мир свагда и свуда! Господ са свима вама!
17 Поздрављам вас ја Павле својом руком. То је мој потпис у свим мојим посланицама. Тако ја пишем.
18 Милост Господа нашега Исуса Христа са свима вама!

 

[Gedeon]

65. дан: Лука 21 + 1. Тимотеју 1-2

Јеванђеље по Луки

Глава 21.

1 Подигавши очи, виде Исус богаташе који метаху прилоге своје у сандук за прилоге,
2 и виде и једну сиромашну удовицу, која меташе онде две лепте;
3 и рече: У истину вам кажем, ова сиромашна удовица метну више од свију,
4 јер сви метнуше у сандук од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.
5 Како неки говораху о лепом камењу и о даровима којима беше украшен храм, рече Исус:
6 Доћи ће дани у које од свега овога што видите неће остати камен на камену који се неће разметнути.
7 Запиташе га: Учитељу, кад ће то бити, и по ком ће се знаку познати да ће се то догодити?
8 Исус одговори: Чувајте се да вас не заведу, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и: Време се приближи. Не идите за њима!
9 А кад будете чули говорити о ратовима и о бунама, не плашите се, јер то све треба најпре да буде; али то још неће бити крај.
10 Тада им рече: Устаће народ на народ и краљевство на краљевство,
11 и биће јаких земљотреса и по многим местима биће куге и глади, и биће ужасних страхота и велики ће знаци бити на небу.
12 Али пре свега овога метнуће руке на вас и гониће вас и предаваће у синагоге и у тамнице, и водиће вас пред краљеве и пред намеснике, због имена мога.
13 То ће вам се догодити да бисте служили за сведочанство.
14 Метните дакле у срца своја да се не спремате унапред како ћете одговарати,
15 јер ћу вам ја дати уста и мудрост којој се неће моћи противити ни протусловити јој сви ваши противници.
16 А предаће вас и родитељи и браћа, и рођаци и пријатељи, и побиће неке од вас.
17 И сви ће омрзнути на вас због имена мога.
18 Али ни једна влас с главе ваше неће пропасти.
19 Постојаношћу својом спашћете душе своје.
20 Кад видите да Јерусалим опколи војска, онда знајте да је близу пропаст његова.
21 Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, а који буду у граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град.
22 Јер ће то бити дани освете, да се изврши што је написано.
23 Тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи и гнев на овоме народу.
24 И пашће од оштрице мача, и одводиће се у ропство по свим народима, и Јерусалим ће газити паганци док се не испуне времена паганаца.
25 И биће знаци на сунцу и на месецу и на звездама, и на земљи мука код народа, који неће знати шта да ради од силне хуке мора и валова;
26 и људи ће умирати од страха у очекивању онога што ће да дође на земљу, - јер ће се и силе небеске покренути.
27 Тад ће се видети Син човечји долазити на облаку са силом и славом великом.
28 Кад се почне ово збивати, исправите се и подигните главе своје, - јер се приближује избављење ваше!
29 И каза им поређење: Гледајте на смокву и на сва дрвета.
30 Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето.
31 Тако и кад будете видели да се ово збива, знајте да је близу краљевство Божје.
32 У истину вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.
33 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
34 Чувајте се да вам срце не отежа од прекомерног јела и пића и од брига овога света, и да вам тај дан не дође изненада.
35 Јер ће доћи као замка на све оне који пребивају на лицу целе земље.
36 Бдите дакле једнако, и молите се да бисте били достојни утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред Сина човечјега.
37 Дању учаше Исус у храму, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.
38 И сав народ долажаше од јутра к њему у храм да га слуша.

Прва посланица Тимотеју

Глава 1.

1 Павле, апостол Исуса Христа по заповести Бога, Спаситеља нашега, и Господа Исуса Христа, надања нашега,
2 Тимотеју миломе сину у вери: Милост, милосрђе и мир теби од Бога Оца и Исуса Христа, Господа нашега!
3 Опомињем ти молбу коју ти учиних при мом поласку из Маћедоније, кад те молих да останеш у Ефесу, да препоручиш некима да не уче другу науку,
4 и да се не осврћу на приче и на бескрајне генеалогије, које пре изазивају препирања него напредак Божјег дела у вери.
5 Циљ је заповести љубав из чиста срца, добре савести и искрене вере.
6 Али неки застранише и сврнуше у празне говоре,
7 и хтели би да буду учитељи закона, а не разумеју ни шта говоре, ни шта потврђују.
8 А ми знамо да је закон добар ако се разложно употреби,
9 знајући добро да закон није постављен за праведнике, него за неправеднике и бунтовнике, за бездушнике и грешнике, за оцеубице, за крвнике људске,
10 за блуднике, срамотне, људокрадице, лажљивце, клетвопреступнике и за све што се противи здравој науци,
11 према јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени поверено.
12 Захваљујем ономе који ме учврстио, Исусу Христу, Господу нашему, што ме за верна прими и постави ме у службу,
13 мене, који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија. Али ја бејах помилован, јер сам то чинио из незнања, у неверству;
14 и изобилова милост Господа нашега, с вером и љубављу у Исусу Христу.
15 Истинита је реч и потпуно достојна да се прими да Исус Христос дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја.
16 Али ја бејах зато помилован да на мени првоме покаже Исус Христос целу устрпљивост своју, па да ја постанем углед онима који би веровали у њега за живот вечни.
17 А краљу векова, неумрломе, невидљивоме, јединоме Богу, част и слава на векове векова! Амин!
18 Ову ти пак заповед дајем, сине Тимотеје, по пређашњим пророштвима за тебе, да по њима добар рат ратујеш,
19 имајући веру и добру савест. Ту савест неки изгубише и постадоше утопљеници вере,
20 међу којима су Именеј и Александар, које предадох сотони, да науче не хулити.

Глава 2.

1 Препоручујем, дакле, пре свега да се чине молитве, искања, молбе, благодарења за све људе,
2 за краљеве и за све који су на власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и у поштењу.
3 То је добро и пријатно пред Богом, Спаситељем нашим,
4 који хоће да се сви људи спасу, и да дођу до познања истине.
5 Јер један је Бог, и један посредник између Бога и људи, човек Исус Христос
6 који себе даде у откуп за све. То је сведочанство које је у своје време дато,
7 и за које сам ја постављен за проповедника и апостола (истину говорим, ја не лажем), и учитеља паганаца у вери и истини.
8 Хоћу дакле да људи моле на сваком месту, подижући чисте руке, без гнева и сумњичења.
9 Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и скромношћу да не украшују себе ни плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим;
10 него добрим делима, као што се и пристоји женама које су намерне да Богу служе.
11 Жена у миру и са сваком покорношћу да слуша науку.
12 Али жени не допуштам да учи, нити да има власт над мужем, него она треба да буде тиха.
13 Јер је Адам најпре направљен, па онда Ева;
14 и није Адам био заведен, него жена, заведена, постаде преступница.
15 Али ће се она спасти постајући мати, ако остане скромна у вери, у љубави и у светости.

 

[Gedeon]

66. дан: Лука 22 + 1. Тимотеју 3-4

Јеванђеље по Луки

Глава 22.

1 Приближаваше се празник бесквасних хлебова, који се зове пасха.
2 Првосвештеници и књижници гледаху како би учинили да се Исус убије; али се бојаху народа.
3 Али сотона уђе у Јуду, названога Искариот, који беше један од дванаесторице;
4 и он отиде да се договори са првосвештеницима и старешинама, како ће им га издати.
5 Они се обрадоваше томе, и уговорише да му даду новце.
6 И он се обрече, и тражаше згодну прилику да им га преда тајно од народа.
7 Дође дан бесквасних хлебова, у који требаше клати пасху;
8 и Исус посла Петра и Јована, велећи им: Идите, уготовите нам пасху да је једемо.
9 Они му рекоше: Где хоћеш да је уготовимо?
10 Он им одговори: Ето, чим уђете у град, срешћете човека који носи воду у крчагу. Идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 па кажите домаћину: Учитељ те пита: "Где је место где ћу јести пасху с ученицима својим?"
12 Он ће вам показати једну велику намештену собу. Онде зготовите.
13 Они отидоше, и нађоше као што им он каза. И уготовише пасху.
14 Кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим.
15 Он им рече: Много сам желео да ову пасху једем с вама пре него будем претрпео,
16 јер вам кажем да је нећу више јести док се она не сврши у краљевству Божјему.
17 И узевши чашу, даде хвалу, и рече: Узмите ову чашу, и разделите међу собом;
18 јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође краљевство Божје.
19 Узе затим хлеб, даде хвалу, и преломивши га, даде им, говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас. Ово чините за мој спомен.
20 И тако узе и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови савез у мојој крви која се за вас пролива.
21 Али ево, рука издајника мога са мном је на трпези.
22 Син човечји дакле иде као што је одређено; али тешко човеку који га издаје!
23 И они стадоше се питати међу собом који би од њих био који ће то учинити.
24 Међу њима наста и препирање о томе који би се међу њима имао држати највећим.
25 Исус им рече: Краљеви народни владају народима, а који њима управљају зову се преузвишена господа.
26 Али ви немојте тако, него који је највећи међу вама, нека буде као и најмањи, а који је старешина, нека буде као слуга.
27 Јер ко је већи, онај који седи за трпезом, или онај који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи.
28 Ви сте они који сте се одржали са мном у мојим искушењима,
29 и ја вама остављам краљевство, као што је Отац мој мени оставио,
30 да једете и пијете за трпезом мојом у краљевству мојему, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31 Рече још Господ: Симоне, Симоне!, ево вас иште сотона да би вас као пшеницу изрешетао;
32 али се ја молих за тебе да твоја вера не смалакше; а ти, кад се обратиш, утврди браћу своју.
33 Господе, рече му Петар -, с тобом сам готов у тамницу и у смрт ићи.
34 А Исус му рече: Кажем ти, Петре, данас неће запевати петао док се трипут не одречеш да ме знајеш.
35 Рече им још: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, да ли вам што недостаде? - Одговорише: Ништа.
36 А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, а тако и торбу, а који мача нема нека прода хаљину своју и купи мач.
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у Писму: "Међу злочинце га метнуше". И што је писано за мене готово је да се изврши.
38 Они рекоше: Господе, ево овде два мача. А он им рече: Доста је.
39 Изишавши, отиде, по обичају, на гору Маслинску. За њим пођоше ученици његови.
40 Кад дође на оно место, рече им: Молите се да не паднете у искушење! -
41 па одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши мољаше се,
42 говорећи: Оче! кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, него твоја да буде!
43 И јави му се анђео с неба и крепи га.
44 И будући на смртној муци вруће се мољаше. А зној његов беше као грашке крви које капљаху на земљу.
45 Пошто сврши молитву, уста и дође к ученицима својим, и нађе их да спавају од жалости,-
46 и рече им: Што спавате? Устаните, и молите се да не паднете у искушење.
47 И док он још говораше, гле, наступи мноштво народа, и један од дванаесторице, који се звао Јуда, иђаше пред народом и приступи к Исусу да га пољуби.
48 Исус му рече: Јуда! зар пољупцем издајеш Сина човјечјега?
49 Кад они који бејаху с Исусом видеше што ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо мачем?
50 И удари један од њих слугу првосвештеника, и одсече му десно ухо.
51 Али Исус проговори, и рече: Оставите то. И дохвативши се уха тог човека исцели га.
52 А првосвештеницима, заповедницима страже храмске и старешинама који беху дошли на њ, рече Исус: Зар као на разбојника изиђосте с мачевима и штаповима да ме ухватите?
53 Сваки сам дан био с вама у храму, и не дигосте руку на мене. Али је сад ваш час и власт таме.
54 Кад га ухватише, одведоше га и уведоше га у двор првосвештеника. Петар иђаше за њим издалека.
55 Наложише ватру насред дворишта и седоше. И Петар седе међу њима.
56 Једна слушкиња која га спази где седи код ватре, погледа на њ и рече: И овај беше с њим.
57 Али се он одрече, говорећи: Жено, не познајем га.
58 Мало затим, видевши га други рече: И ти си од њихових. А Петар рече: Човече, нисам.
59 И пошто прође око једног сата, други неко потврђиваше то, говорећи: Заиста и овај беше с њим, јер је и он Галилејац.
60 Петар одговори: Човече, не знам шта говориш. И док он још говораше запева петао.
61 Обазревши се, Господ погледа на Петра. И Петар се опомену речи Господње, како му рече: "Пре него петао запева, одрећи ћеш ме се трипут."
62 И изишавши напоље плака горко.
63 Људи који држаху Исуса, ругаху му се и бијаху га.
64 И покривши му лице, бијаху га по образу, и питаху га, говорећи: Погоди ко те удари!
65 И друге многе хуле говораху на њ.
66 Чим је свану, сабраше се старешине народне и првосвештеници и књижници, и одведоше га у свој синедрион.
67 Рекоше: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. - Исус им одговори: Ако вам и кажем, нећете веровати;
68 а ако ја вас запитам нећете ми одговорити.
69 Од сада ће пак Син човечји седети с десне стране силе Божје.
70 Сви рекоше: Ти ли си дакле Син Божји? А он им рече: Ви кажете, а ја јесам.
71 Тад они рекоше: Шта нам требају више сведочанства?, јер га сами чусмо из уста његових.

Прва посланица Тимотеју

Глава 3.

1 Истинита је реч: ако ко жели епископство, он жели добро дело.
2 Али епископ треба да је беспрекоран, једне жене муж, трезвен, умерен, уредан у животу, гостољубив, способан да учи;
3 да није подан вину, ни напрасит, него да је сусретљив, мирољубив, некористољубив.
4 Он треба да добро управља својим домом и да има послушну децу у сваком поштењу;
5 јер ако не уме ко својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божју?
6 Не сме да буде новокрштен, да се не би надуо и упао у суд ђавољи.
7 А ваља да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и у замке ђавоље.
8 Тако и ђакони треба да буду поштени, не дволични, не који много вина пију, не лакоми на поган добитак,
9 и који чувају тајну вере у чистој савести.
10 А и ови да се најпре окушају, па онда да служе ако су без мане.
11 Тако и жене треба да буду поштене, да не опадају, да су трезвене и верне у свему.
12 Ђакони треба да буду једне жене мужеви, и да добро управљају децом и домом својим.
13 Јер који достојно своју службу врше, они добијају частан положај и велико признање у вери, која је у Исусу Христу.
14 Ово ти пишем надајући се да ћу ускоро доћи к теби;
15 да знаш, ако се забавим, како треба живети у дому Божјему, који је Црква Бога живога, и стуб и ослонац истине.
16 Неоспорно је да је велика тајна самилости, која је објављена у пути, оправдана Духом, виђена од анђела, проповедана паганцима, верована у свету, узнесена у слави.

Глава 4.

1 Али Дух јасно говори да ће у последња времена отпасти неки од вере, да слушају лажне духове и науке ђаволске,
2 по лицемерности лажних учитеља који имају жиг покварености на савести својој;
3 који забрањују женити се и узимати јела која Бог створи да их са захвалношћу једу верни и они који истину познаше.
4 Јер је све што је Бог створио добро, и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу.
5 Све се посвећује речју Божјом и молитвом.
6 Ово све казујући браћи, бићеш добар служитељ Исуса Христа, окрепљен речима вере и добре науке коју си примио.
7 А поганих и бесмислених причања клони се, и увежбај се у побожности.
8 Јер телесно вежбање за мало је корисно, а побожност је корисно за све, имајући обећање садашњега и будућега живота.
9 Ово је истинита реч и потпуно достојна да се прими.
10 А зато се и трудимо и боримо, јер се уздамо у Бога живога, који је спаситељ свим људима а особито вернима.
11 Ово заповедај и учи.
12 Нико да не презре твоју младост, али буди углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у вери, у чистоти.
13 Докле не дођем пази на читање, на опомињање и на учење.
14 Не напуштај дар који је у теби, који ти је дан по пророштву, полагањем руку старешина.
15 Бави се тим стварима, сав се њима посвети, да напредак твој буде свакоме јасан.
16 Пази на себе и на науку своју и устрај у томе, јер ово чинећи спасићеш и самог себе и оне који те слушају.

 

[Gedeon]

67. дан: Лука 23 + 1. Тимотеју 5-6

Јеванђеље по Луки

Глава 23.

1 Усташе сви и одведоше га к Пилату.
2 И стадоше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш и забрањује давати цару данак, и говори да је он Христос, краљ.
3 Пилат га запита: Ти ли си краљ Јудеја? А Исус му одговори: Ти кажеш.
4 Рече Пилат првосвештеницима и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
5 Али они наваљиваху, говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји, почевши од Галилеје па до овде.
6 Чувши Пилат да говоре о Галилеји запита: Је ли овај човек Галилејац?;
7 и сазнавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који такође беше оних дана у Јерусалиму.
8 Кад Ирод виде Исуса, много се обрадова, јер је одавно желео да га види, јер је пуно слушао за њега, и надаше се да ће видети од њега какво чудо.
9 И он му стави многа питања, али му Исус ништа не одговори.
10 Првосвештеници и књижници стајаху ту и тужаху га свом жестином.
11 Ирод са својим војницима поступи грубо с њим и, наругавши му се, обуче га у хаљину светле боје и посла натраг Пилату.
12 У тај се дан помирише Пилат и Ирод, јер пре бејаху у завади.
13 Пилат сазва првосвештенике, старешине и народ,
14 и рече им: Доведосте ми овог човека, као онога који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на њему ни једне кривице за које га ви окривљујете;
15 а ни Ирод, јер сам га слао к њему, и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
16 Да се он дакле ишиба, па да га пустим.
17 А требаше о сваком празнику да им пусти поједног сужња.
18 Они сви заједно повикаше: Нек се овај погуби, а пусти нам Вараву, -
19 који беше бачен у тамницу за буну учињену у граду и за убиство.
20 Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
21 Али они викаху, говорећи: Распни га, распни га!
22 Он им по трећи пут рече: Какво је он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох ђто би заслуживало смрт; дакле: да се ишиба, па да га пустим.
23 Али они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне. И надвлада вика њихова,
24 и Пилат пресуди да буде као што они траже.
25 И он пусти онога који беше бачен у тамницу за буну и за убиство, и кога они искаху, а Исуса остави на њихову вољу.
26 Кад га поведоше, ухватише некога Симона, Киринца, који иђаше из поља и метнуше на њега крст, да га носи за Исусом.
27 За њим иђаше велико мноштво народа и жена које плакаху и нарицаху за њим.
28 Исус се обазре на њих, и рече: Кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама и утробама које не родише и сисама које не дојише!
30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас! и бреговима: Покријте нас!
31 Јер кад се овако ради са сировим дрветом, шта ће бити од сухога?
32 У исто време вођаху и два злочинца, који су имали да буду погубљени заједно с Исусом.
33 Кад дођоше на место звато Лубања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне а другога
с леве стране његове.
34 Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! Бацајући коцке разделише тада хаљине његове.
35 Народ стајаше ту и гледаше, а и старешине с њима, и ругаху му се, говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји!
36 А и војници му се ругаху и приступаху к њему и даваху му оцат,
37 и говораху: Ако си краљ Јудеја помози сам себи!
38 Над њим бејаше овај натпис: "Ово је краљ Јудеја."
39 Један од распетих злочинаца грдијаше га говорећи: Ниси ли ти Христос? Помози себи самоме и помози и нама!
40 Али га други укораваше и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
41 И ми смо још праведно осуђени, јер примамо као што смо по својим злим делима заслужили, али он никаква зла није учинио.
42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у краљевство своје!
43 Исус му одговори: У истину ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.
44 Беше већ око шестога сата, и би тама по свој земљи до сата деветога.
45 Сунце помрча и завеса у храму раздре се на пола.
46 Исус завапи јаким гласом: Оче, у руке твоје предајем дух свој! Рекавши то, издахну.
47 Кад центурион виде шта би, стаде хвалити Бога, говорећи: Овај је човек био заиста праведник!
48 И сав народ који се беше скупио да то гледа, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси.
49 А сви они који познаваху Исуса, и жене које беху ишле за њим из Галилеје, стајаху подалеко и гледаху што се збива.
50 Беше један саветник по имену Јосиф, човек добар и праведан,
51 који не беше суделовао у решењу и у деиима осталих. Он беше из Ариматеје, града Јудејскога, те и сам чекаше краљевство Божје.
52 Тај човек приступи к Пилату и заиска тело Исусово,
53 и скиде га с крста, обави платном и спусти га у гроб исечен у камену, у који нико никад не беше сахрањен.
54 Тад беше дан припремања и субота освиташе.
55 Жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, пођоше за Јосифом и видеше гроб и како се положи тело Исусово,
56 и вративши се, припремише мирисе и миродије, а у суботу опочинуше по закону.

Прва посланица Тимотеју

Глава 5.

1 Старца не карај оштро, него му говори као оцу; говори момцима као браћи,
2 старијим женама као матерама, младима као сестрама, у потпуној чистоти.
3 Поштуј удовице које су праве удовице.
4 Ако која удовица има деце или унучади, нека се ови науче најпре свој дом поштовати и враћати родитељима оно што су од њих примили, јер је то пред Богом угодно.
5 Она која је права удовица, која се је усамила, узда се у Бога и живи у мољењу и у молитвама дан и ноћ.
6 А она која живи у сладостима, она је жива умрла.
7 То им реци, да буду без мане.
8 Ако ли се ко за своје, а особито за своје домаће, не брине, тај се одрекао вере и гори је од неверника.
9 А удовица, да би се примила на списак, да не буде млађа од шездесет година и да је била само једноме мужу жена,
10 и да се може препоручити с добрих дела, будући одгојила децу, била гостољубива, светима ноге прала, невољнима помагала, ишла за сваким добрим делом.
11 Млађих удовица не примај, јер кад их страст одвоји од Христа, хоће да се удају,
12 и постану грешне у томе што прву веру одбацују.
13 И како су беспослене, навикну се скитати по кућама, и не само што су беспослене, него су и језичаве и сплеткашице и говоре што не треба.
14 Хоћу дакле да се младе удају, децу рађају, кућом управљају, и никаква повода да не дају противнику за оговарање.
15 Јер се некоје од њих окренуше за сотоном.
16 Ако који верни или верна има удовице, нека се стара за њих, да не падну на терет Цркви, да би ова могла да помогне онима које су праве удовице.
17 А старешинама који се добро старају, да се даје двострука част, особито онима који се труде у речи и у науци.
18 Јер Писмо говори; "Волу који врше не мећи нагубице", и: "Радник заслужује плату своју."
19 На старешину не примај тужбе, осим кад има два или три сведока.
20 А који греше, покарај их пред свима, да и други имају страх.
21 Заклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним његовим анђелима да ово држиш без премишљања, не чинећи ништа по хатору.
22 Руку не мећи ни на кога, нити пристај у туђе грехе. Држи себе чиста.
23 Немој настављати да пијеш само воде, него пиј по мало и вина, због желудца свога и честих својих болести.
24 Нечији су греси познати и пре суђења, а нечији се тек после познају.
25 Тако су и добра дела позната, а која нису таква не могу се сакрити.

Глава 6.

1 Они који су под јармом ропства да сматрају своје господаре достојним сваке части, да се не хули на име Божје и на науку.
2 А који имају вернике за господаре, да не постану немарљиви под изговором да су браћа, него у толико боље да им служе, што су они верници и љубљени, који се старају за њихово добро. Ово учи и препоручи.
3 Али ако ко другу науку учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашега Исуса Христа и на науку побожну,
4 тај је само надут и ништа не зна, него има болест залудних препирања и празних речи, од којих излазе зависти, свађе, клевете, злобна подозрења,
5 залудне распре људи који имају ум изопачен и немају истине, и који мисле да је побожност извор добитка.
6 Али је побожност са задовољством ипак извор велике добити,
7 јер ништа не донесосмо на овај свет, и зато нећемо ништа ни однети из њега,
8 и кад имамо храну и одећу, треба с овим да смо задовољни.
9 Али који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао.
10 Јер је корен свију зала среброљубље, коме неки, предавши се, зађоше од вере и навукоше на себе муке велике.
11 Али ти, човече Божји, бежи од тога, и иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, благости.
12 Бори се у доброј борби вере, ухвати се за вечни живот, на који си позван и за који си учинио добро признање пред многим сведоцима.
13 Препоручујем ти пред Богом, који свему даје живот и пред Исусом Христом, који учини пред Понтијем Пилатом добру исповест,
14 да чуваш заповест и да живиш чист, без мане и прекора до појављења Господа нашега Исуса Христа,
15 које ће у своје време открити блажени и једини моћни краљ краљева и Господар господара,
16 који једини има бесмртност, и живи у светлости, којој се не може приступити, кога нико од људи није видео нити може видети; коме част и моћ вечна! Амин!
17 Богатима на овоме свету препоручи да се не поносе, и да не стављају наде своје у неизвесност богатства, него у Бога живога, који нам даје свега изобилно на ужитак;
18 нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, великодушни,
19 и нек тако сабирају себи благо за будућност на добром темељу, да би стекли прави живот.
20 Тимотеје, чувај аманет, клонећи се празних и поганих разговора и лажне науке,
21 којим се хвале неки који су тако отпали од вере. Милост с вамал

 

[Gedeon]

68. дан: Лука 24 + 2. Тимотеју 1-2

Јеванђеље по Луки

Глава 24.

1 У први дан недеље дођоше оне врло рано на гроб и донесоше мирисе што беху спремиле.
2 Оне нађоше камен одваљен од гроба,
3 и ушавши, не нађоше тела Господа Исуса.
4 Оне не знаху шта да о томе мисле, кад гле, појавише им се два човека у сјајним хаљинама.
5 Уплашене, оборише лице к земљи, али им они рекоше: Што тражите живог међу мртвима?
6 Није он овде, он ускрсну. Опомените се како вам говораше, кад беше још у Галилеји, и како вам рече да
7 Син човечји треба да се преда у руке грешника и да се разапне, и трећи дан да ускрсне.
8 И оне се опоменуше речи Исусових.
9 Вративши се с гроба јавише све то једанаесторици и свима осталим.
10 Оне које то казаше апостолима беху Марија Магдалина и Јована и Марија Јаковљева и остале које бејаху с њима.
11 Њима се учинише њихове речи као сан, и не вероваше тим женама.
12 Али Петар уста и отрча ка гробу, и наткучивши се не виде него само платнене завоје на земљи, и врати се зачуђен с онога што би.
13 И гле, двојица ученика иђаху тог истог дана у село звано Емаус, које беше шездесет стадија далеко од Јерусалима,
14 и они говораху међу собом о свим тим догађајима.
15 Док се они разговараху и запиткиваху један другога, приђе им Исус и учини пут с њима.
16 Али очи њихове сметаху им да га препознају.
17 Он им рече: Какав је то разговор који имасте путем међу собом, да сте тако жалосни?
18 Један од њих, по имену Клеопа, одговори му: Јеси ли ти једини који си био у Јерусалиму да не знаш што се у њему ових дана догодило.
19 Он рече: Шта? И они му рекоше: Шта је било са Исусом Назарећанином, који беше пророк, силан на делу и на речи пред Богом и пред народом;
20 како га предаше првосвештеници и главари наши, те се осуди на смрт, и разапеше га?
21 А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би!
22 Истина, неке нас наше жене много зачудише; оне су биле рано на гробу,
23 и не нашавши тела његова дођоше говорећи да су им се појавили анђели и казали да је он жив.
24 Једни од наших пођоше на гроб и нађоше онако као што су жене и казале, али њега не видеше.
25 Тад им Исус рече: О безумни и спорога срца за веровање свега што говорише пророци!
26 Није ли требало да Христос то претрпи, па да уђе у славу своју?
27 И почевши од Мојсија и од свију пророка, тумачи им што је за њега писано у свему Писму.
28 Кад дођоше близу селу у које иђаху, он се чињаше као да хоће да иде даље.
29 Али га они уставише, говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао. И он уђе да остане с њима.
30 Кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб, и пошто га благослови, преломи га и даде им га.
31 Тада се њима отворише очи и препознаше га; али њега нестаде испред очију њихових.
32 И они рекоше једни другима: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем, и кад нам казиваше Писмо?
33 И одмах уставши вратише се у Јерусалим, и нађоше на окупу једанаесторицу и оне који бејаху с њима,
34 који говораху: У истину Господ ускрсну и јави се Симону!
35 И они им казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хлеб.
36 Кад они то говораху, и сам Исус стаде међу њима и рече им: Мир вама!
37 А они, сметени и уплашени, мишљаху да виде духа.
38 Али он им рече: Што се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39 Гледајте руке моје и ноге моје: Ја сам главом. Опипајте и видите, јер дух нема меса и костију као што видите, да ја имам.
40 И ово рекавши, показа им руке и ноге.
41 И док они још не вероваху, од радости, и чуђаху се, рече им: Имате ли овде што за јело?
42 Они му дадоше комад рибе печене и меда у сату.
43 И он узе и једе пред њима.
44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се испуни што је за мене писано у закону Мојсијеву, у пророцима и у псалмима.
45 Тада им отвори ум да разумеју Писмо.
46 И рече им: Тако је писано и тако је требало да Христос претрпи и да ускрсне из мртвих у трећи дан,
47 и да се проповеда покајање у име његово, и опроштење греха по свим народима, почевши од Јерусалима.
48 И ви сте томе сведоци.
49 И гле, ја ћу послати на вас што је Отац мој обећао, а ви останите у граду док се не обучете у силу с висине.
50 Он их изведе до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51 И док их благосиљаше, одступи од њих и узнесе се на небо.
52 Они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53 И бејаху једнако у храму хвалећи и славећи Бога.

Друга посланица Тимотеју

Глава 1.

1 Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божјој, за проповедање обећања живота који је у Исусу Христу,
2 Тимотеју, љубљеноме сину: Милост, милосрђе и мир теби од Бога Оца и Исуса Христа, Господа нашега!
3 Захваљујем Богу, коме су прародитељи моји служили, а и ја служим чистом савешћу, што дан и ноћ непрестано имам спомен на тебе у молитвама својим,
4 желећи да те видим опомињући се суза твојих, да се испуним радости
5 опомињући се искрене вере твоје, која се усели најпре у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију, а уверен сам да је још увек у теби.
6 Због тога напомињем ти да подгреваш дар Божји који си мојим рукоположењем примио.
7 Јер нам Бог не даде духа страха, него снаге, љубави и мудрости.
8 Не стиди се дакле сведочанства које треба дати Господу нашему Исусу Христу, ни мене, сужња његова, него трпи и ти са мном за јеванђеље, по сили Бога,
9 који нас спасе и упути светом звању, не по делима нашима, него по својој наредби и по милости која нам је дана у Исусу Христу пре вечних времена,
10 и која се сад показа појављењем Спаситеља нашега Исуса Христа, који уништи смрт и обасја живот и бесмртност јеванђељем.
11 За ово јеванђеље сам ја постављен апостолом, са дужношћу да учим паганце,
12 и зато ја ово трпим; али се не стидим за то, јер знам коме веровах, и уверен сам да он има моћ да сачува мој аманет за тај дан.
13 Имај у памети пример здравих речи које си чуо од мене, у вери и љубави Исуса Христа.
14 Добри аманет сачувај по Духу Светоме који пребива у нама.
15 Ти знаш да су ме сви у Азији напустили, међу којима и Фигел и Ермоген.
16 Господ да дâ милост Онисифорову дому, јер ме много пута утеши, и окова мојих не постиди се,
17 него, дошавши у Рим, потражи ме још с већим старањем и нађе ме.
18 Да дâ њему Господ да нађе милост од Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш боље него ико.

Глава 2.

1 Ти, дакле, сине мој, јачај у милости Исуса Христа,
2 и што си чуо од мене пред многим сведоцима, то предај верним људима који ће бити вредни и друге научити.
3 Претрпи са мном као добар војник Исуса Христа.
4 Јер се никакав војник не осврће на послове живота ако хоће да је по вољи ономе који га је у војску узео;
5 и рвач не добија венац ако се правилно не рве;
6 и ратар треба да се труди пре но што покупи плод.
7 Разуми што говорим, јер Господ ће ти дати разум у свему.
8 Опомињи се Господа Исуса Христа, потомка од семена Давидова, ускрсла из мртвих по јеванђељу моме,
9 за које трпим до самих окова као злочинац. Али реч Божја није окована.
10 Зато трпим све избраних ради, да и они добију спасење у Исусу Христу са славом вечном.
11 Истинита је ова реч: Ако с њим умресмо, то ћемо с њим и живети;
12 ако устрајемо, с њим ћемо и краљевати; а ако га се одрекнемо и он ће се нас одрећи.
13 Ако смо му неверни, он остаје веран, јер он не може себе одрећи.
14 Ово напомињи и истакни пред Господом, да се избегну препирања која не служе на корист него на пропаст оних који слушају.
15 Постарај се да се покажеш као искушан човек пред Богом, као радник који се нема чега стидети и право управља речју истине.
16 А празних и поганих разговора клони се, јер који их држе, ти ће све више у бездушности да напредују,
17 и реч ће њихова као рак-рана гристи. Међу таквима су и Именеј и Филит,
18 који сврнуше с истине, говорећи да је ускрснуће већ било, и који кваре веру неких.
19 Али чврсто стоји темељ Божји с овим речима које су му печат: "Зна Господ своје", и "Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње".
20 У великом дому нема само златних и сребрних судова, него их има и дрвених и земљаних, и једни су за част а једни за срамоту.
21 Ко се дакле држи чист од таквих ствари, тај ће бити суд за част, освећен и користан домаћину и способан за свако добро дело.
22 Бежи од жудњи младости и држи се правде, вере, љубави, мира са свима који чистим срцем Господа призивају,
23 а чувај се лудих и празних запиткивања, знајући да од њих долазе свађе.
24 А слуга Господњи не треба да се свађа, него он треба да буде сусретљив према свима, поучљив, трпељив,
25 и он с благошћу треба да поучава оне који се противе, да би им како Бог дао да се покају, па да дођу до познања истине,
26 и да се ископају из замке ђавла, који их је уловио да их својој вољи покори.

 

[Gedeon]

69. дан: Јован 1 + 2. Тимотеју 3-4

Јеванђеље по Јовану

Глава 1.

1 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог.
2 Она беше у почетку у Бога.
3 Све је кроз њу постало, и од онога што је постало ништа није постало без ње.
4 У њој беше живот, и живот беше светлост људима.
5 Светлост заблиста у тами, и тама је не схвати.
6 Беше један човек, од Бога послан, по имену Јован.
7 Он дође за сведочанство, да сведочи за светлост, да сви верују кроза њ.
8 Он не беше светлост, али он дође да сведочи за светлост.
9 То беше истинита светлост, која обасјава свакога човека који долази на свет.
10 У свету она беше, и свет кроз њу поста, и свет је не позна.
11 К својима дође, и своји је не примише.
12 Али свима који је примише, који верују у име њезино, даде она моћ да постану синови Божји,
13 који су рођени не од крви, ни од воље путене, ни од воље човека, него од Бога.
14 И Реч постаде пут и усели се усред нас, пуна милости и истине; и ми гледасмо славу њезину, славу као што је слава јединорођенога Сина који од Оца дође.
15 Јован је сведочио за њега и ускликнуо: Ово је онај за кога рекох: Онај који за мном иде испред мене је, јер пре мене беше.
16 И сви ми примисмо од пуности његове, милост за милост.
17 Јер се закон даде преко Мојсија, а милост и истина дођоше од Исуса Христа.
18 Бога није нико никад видео. Јединорођени Син, који је у наручју Очевом, он га обави.
19 Ево сведочанства Јованова кад Јудеји из Јерусалима послаше свештенике и левите да га питају: Ко си ти?
20 Он изјави и не порече, изјави да он не беше Христос.
21 И они га запиташе? Ко си дакле? - Јеси ли Илија? - И он рече: Нисам. - Јеси ли пророк? - И он одговори: Нисам.
22 Они му тад рекоше: А ко си? -, да можемо казати онима који нас послаше. Шта кажеш за себе?
23 Ја сам, - рече он, -, глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи, као што каза Исаија пророк.
24 А они који бејаху послани бејаху фарисеји.
25 Запиташе га даље: Зашто дакле крштаваш, кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк?
26 Јован им одговори: Ја крштавам водом, а међу вама стоји неко, кога ви не знате,
27 који иде за мном, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој.
28 Ово би у Витанији, преко Јордана, где Јован крштаваше.
29 Сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божје, које узима грех света!
30 Ово је онај за кога рекох: За мном иде човек који је испред мене, јер пре мене беше.
31 Ја га не знах, - али да се он јави Израиљу, зато ја дођох да крстим водом.
32 Јован даде ово сведочанство: Видех духа силазити с неба као голуб и стати на њему.
33 Ја га не знах, али онај који ме посла да крстим водом, рече ми: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који крштава Духом Светим.
34 И ја видех и засведочих да је он Син Божји.
35 Сутрадан опет стајаше ту Јован и двојица од ученика његових,
36 и видевши Исуса, који пролажаше, рече: Гле, јагње Божје!
37 Оба ученика чуше кад он те речи рече. Они пођоше за Исусом,
38 и Исус, обазревши се, и видевши да иду за њим, рече им: Шта хоћете? А они му рекоше: Рави! (што значи: учитељу) где станујеш?
39 Дођите, - рече он њима, - и видите. И они пођоше и видеше где становаше, и осташе код њега онај дан. То је било около десетога сата.
40 Један од двојице који чуше речи Јованове и који иђаху за њим, беше Андрија, брат Симона Петра.
41 Он најпре нађе брата свога Симона и рече му: Нађосмо Месију (што значи Христос),
42 и доведе га к Исусу. Исус погледавши на њ, рече: Ти си Симон, син Јонин. Ти ћеш се звати Кифа (што значи камен).
43 Сутрадан хтеде Исус изићи у Галилеју и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
44 Филип беше из Витсаиде, из града Андријина и Петрова.
45 Филип нађе Натанаила, и рече му: Нађосмо онога за кога Мојсије у закону писа, и о коме говорише пророци, Исуса Назарећанина, сина Јосифова.
46 Натанаило му рече: Из Назарета може ли бити што добро? Филип му одговори: Дођи и види.
47 Угледавши Исус Натанаила где иде к њему, рече за њега: Ево правог Израиљца, у коме нема преваре.
48 Рече њему Натанаило: Одакле ме познајеш? - Исус му одговори: Пре него те позва Филип, видео сам те кад си био под смоквом.
49 Натанаило одговори и рече му: Рави!, ти си Син Божји, ти си краљ Израелов.
50 Исус му одговори: Што ти рекох да сам те видео под смоквом, зато верујеш. Видећеш и више од овога.
51 И рече му: У истину, у истину вам кажем: видећете небо отворено и анђеле Божје пењати се и силазити на Сина човечјега.

Друга посланица Тимотеју

Глава 3.

1 Знај да ће у последње дане настати тешка времена,
2 јер ће људи постати себични, лакоми, ташти, охоли, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, недушевни, неосетљиви,
3 неверни, клеветници, неуздржници, свирепи, непријатељи добрих људи,
4 издајници, нагли, надувени, и који ће више марити за сласти него за Бога;
5 који ће имати изглед побожности, али одбацивши оно што чини силу њезину. Клони се таквих!
6 Међу њима има и таквих који се завлаче по кућама и маме слабе и ограничене женске пуне греха, узнемирене свим могућим жудњама,
7 и које увек истражују и никад не могу да дођу до познања истине.
8 Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсију, тако се и ти људи противе истини, људи покваренога ума, прекорни у ономе што се односи на веру.
9 Али они неће даље напредовати, јер ће се њихово безумље очитовати пред свима, као што се очитова и оно оне двојице.
10 Али ти си ме следовао у мојој науци и видео си моје живљење и знаш моје намере, веру моју, благост, љубав, устрајност моју, протеривања, трпљење моје.
11 Којим мукама нисам ја изложен био у Антиохији, у Иконију, у Листри? Каква прогонства не поднесох? И од свију ме избави Господ.
12 И сви који побожно хоће да живе у Исусу Христу, биће гоњени,
13 али људи зли и заводљиви напредоваће увек у злу, варајући и друге и саме себе.
14 Ти устрај у ономе што си научио и што ти је поверено, знајући од кога си научио.
15 Од детињства свога знаш Света писма која те могу умудрити на спасење по вери која је у Исусу Христу.
16 Цело је Писмо од Бога надахнуто и корисно за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди,
17 да буде савршен човек Божји и способан за свако добро дело.

Глава 4.

1 Заклињем те пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, и у име појављења његова и краљевства његова,
2 проповедај реч, подстрекавај сваком приликом и неприликом, укоравај, запрети, умоли са сваким стрпљењем и поучавај;
3 јер ће доћи време кад људи неће слушати здраве науке, него ће, да угоде својим ушима, тражити учитеље по својим наклоностима,
4 и одвратиће уши од истине и окренуће се празним причама.
5 Али ти буди у свему трезвен, трпи муке, врши дело јеванђеља, испуни дужност службе своје.
6 А ја већ служим за налив жртве, и већ се приближује време мог поласка.
7 Добар сам рат ратовао, свршио сам трку, веру сам одржао.
8 Мени је већ припремљен венац правде, који ће ми у тај дан дати Господ, праведан судија, и не само мени него и свима који се радују његовом појављењу.
9 Настој да дођеш што пре к мени,
10 јер ме Димас остави, пошто му је садашњи свет омило, те отиде у Солун. Крискент отиде у Галатију, Тит у Далмацију. Лука је сам код мене.
11 Марка узми и доведи са собом, јер ми је добар за службу,
12 Тихика послао сам у Ефес.
13 Кад дођеш донеси ми огртач што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, особито пергамене.
14 Александар ковач много ми зла учини. Господ ће му платити по делима његовим.
15 Чувај се и ти од њега, јер се он много противи нашим речима.
16 У првој мојој одбрани нико ми не поможе, него ме сви напустише. Да им се то не урачуна!
17 Али Господ би са мном и даде ми снагу да се преко мене сврши проповедање и да га чују сви паганци. И избавих се из чељусти лавових.
18 Господ ће ме избавити од свакога зла дела и сачуваће ме за краљевство своје небеско. Њему хвала на векове векова! Амин!
19 Поздрави Прискилу и Аквила и Онисифоров дом.
20 Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милету болесна.
21 Настој да дођеш пре зиме! Поздрављају те Еувул, Пуд, Лин, Клаудија и сва браћа.
22 Господ Исус Христос са духом твојим! Милост с вама! Амин!

 

[Gedeon]

70. дан: Јован 2 + Титу 1-3

Јеванђеље по Јовану

Глава 2.

1 Три дана после би сВадба у Кани Галилејској.
2 Ту беше и мати Исусова, а и Исус и ученици његови беху позвани на свадбу.
3 Пошто беше нестало вина, рече Исусу мати његова: Немају више вина.
4 Исус јој рече: Шта да радимо ја и ти, жено? Још није дошао мој час.
5 Рече мати његова слугама: Све што вам рече учините.
6 А онде бејаше шест каменица за воду, постављених ради чишћења Јудеја, које хватаху по две до три мере.
7 Исус им рече: Напуните те каменице воде. И напунише их до врха.
8 Захватите сад, - рече им, - и носите трпезару. И они однесоше.
9 Кад трпезар окуси од воде која беше постала вино, не знајући од куда то вино (а слуге знаху, које беху захватиле воду), зовну младожењу,
10 и рече му: Сваки човек износи најпре добро вино па онда слабије -, кад се гости опију; а ти си до сада чувао добро вино.
11 Тако у Кани галилејској би почетак чудеса што учини Исус. Он показа славу своју, и ученици његови вероваше у њега.
12 Затим сиђоше у Капернаум, он, мати његова, браћа његова и ученици његови, и онде осташе мало дана.
13 Близу беше пасха јудејска, и Исус изиђе у Јерусалим.
14 Он нађе у храму продавце волова, оваца и голубова и мењаче новца.
15 Начинивши бич од узица, он их истера све из храма, а тако исто и овце и волове, а мењачима просу новац и изврну столове;
16 и рече онима који продаваху голубове: Носите то одавде; не чините од храма Оца мога дома трговачкога.
17 Ученици се његови опоменуше да у Писму стоји: "Ревност за твој дом изеде ме".
18 Јудеји проговорише и рекоше му: Какав нам знак показујеш да можеш то чинити?
19 Исус им одговори: Развалите овај храм, и за три дана ћу га подигнути.
20 Рекоше Јудеји: Четрдесет и шест година грађен је овај храм, и ти за три дана да га подигнеш!
21 Али он говораше за храм тела свога.
22 Зато, кад ускрсну из мртвих, опоменуше се ученици његови да је он то говорио, и вероваше Писму и речи коју рече Исус.
23 Кад Исус беше у Јерусалиму за празник пасхе, многи вероваше у име његово, видећи чудеса која чињаше.
24 Али им се Исус не повераваше, јер их све знадијаше,
25 и не требаше му да ко сведочи за човека, јер сам знадијаше шта беше у човеку.

Посланица Титу

Глава 1.

1 Павле, служитељ Божји и апостол Исуса Христа по вери избраних Божјих и по познању истине, која је према побожности,
2 а по нади вечнога живота, који од времена најисконијих обећа Бог који не лаже,
3 и који јави у своје време реч своју проповедањем које је мени поверено по заповести Бога, Спаситеља нашега,
4 Титу, правоме сину по вери нашој заједничкој: Милост, милосрђе и мир теби од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаситеља нашега!
5 Оставих те у Криту да уредиш оно што је недовршено и да постављаш по свим градовима старешине, као што ти наредих,
6 ако се нађе неко беспрекоран, једне жене муж и који има децу верну, коју не коре за блуд или непокорност.
7 Јер епископ треба да је беспрекоран као Божји настојник, да није осоран ни гневљив, ни подан вину, ни насилан, ни лаком на неисправан добитак,
8 него гостољубив, пријатељ добрих људи, умерен, праведан, свет, трезвен,
9 који се верно држи речи по науци, да буде способан и световати према здравој науци и побијати противнике.
10 Јер има много непослушних, празноговорљивих и умом преварних, особито међу обрезаним,
11 којима треба затворити уста. Они целе куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради.
12 А рече неко од њих, пророк њихов: "Крићани свагда лажљиви, зле животиње, троми трбуси."
13 Сведочанство је ово истинито. Зато их карај без штедења, да добију здраву веру,
14 и да не слушају јудејске приче, ни заповести људи који се одвраћају од истине.
15 Чистима је све чисто, а поганима и невернима ништа није чисто, а опогањени су им и ум и савест.
16 Говоре да познају Бога, а делима га одричу, јер су мрски и непослушни и ни за какво добро дело способни.

Глава 2.

1 А ти говори оно што је у складу са здравом науком.
2 Реци да старци треба да буду трезвени, честити, умерени, здрави у вери, у љубави, у трпљењу.
3 Реци да старе жене такође треба да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не подају вину, да уче добру,
4 да би научиле младе да љубе своје мужеве и своју децу,
5 да буду уздржљиве, чисте, кућанице, добре, тихе, покорне својим мужевима, да се не хули на реч Божју.
6 Тако и младим људима препоручи да буду умерени,
7 а у свему буди им сам ти пример добрих дела, дајући науку чисту, достојанствену, непокварену.
8 Реч твоја нек буде здрава, незазорна, да се противник посрами, не имајући ништа зла говорити на нас.
9 Слугама препоручи да слушају своје господаре, да им буду угодни у свему, и да им не противрече.
10 Да их не проневере, него у свему да им буду верни, да би у свему учинили част науци Бога, Спаситеља нашега.
11 Јер се показа милост Божја, која је извор спасења за све људе.
12 Она нас учи да се одрекнемо бездушности и жудњи овога света и да паметно, праведно, побожно поживимо на овоме свету,
13 очекујући блажену наду и појављење славе великога Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа,
14 који је дао себе за нас, да нас избави од сваке бездушности, и да припреми себи народ очишћен преко њега и реван за добра дела.
15 Ово говори и светуј и карај са пуном влашћу! Да те нико не омаловажава.

Глава 3.

1 Опомињи их да буду покорни поглаварима и властима, да буду послушни и готови за свако добро дело.
2 Никога нека да не опадају, да буду мирољубиви и уздржљиви, и добри према свим људима.
3 Јер и ми бејасмо негда неразумни и непокорни и застрањени, подложни свим жудњама и страстима, живећи у пакости и зависти, мрски другима и мрзећи се узајамно.
4 Али кад се показа милост Бога, Спаситеља нашега, и љубав његова према људима,
5 он нас спасе, не због дела праведних, која бисмо ми учинили, него по своме милосрђу, и то крштењем препорођења и обновљењем по Духу Светоме,
6 кога изли на нас обилно по Исусу Христу, Спаситељу нашему,
7 да, оправдани милошћу његовом, постанемо у нади наследници вечнога живота.
8 Истинита је ова реч и ја хоћу да ти то посведочиш, да они који су веровали у Бога настоје да чине добра дела. То је оно што је добро и људима корисно.
9 А лудих запиткивања и генеалогија и свађа и препирања о закону клони се, јер је то некорисно и празно.
10 Човека који изазива раздор, по првом и другом световању одбиј од себе,
11 знајући да се такав човек изопачио и греши, и да је сам себе осудио.
12 Кад пошљем к теби Артема или Тихика, хитај да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем.
13 Зину правника и Апола лепо опреми, да имају све што им треба.
14 Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, па да помогну где треба и да не остану бесплодни.
15 Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Милост са свима вама!

 

[Gedeon]

71. дан: Јован 3 + Филимону 1

Јеванђеље по Јовану

Глава 3.

1 Међу фарисејима беше један човек, по имену Никодим, старешина јудејски,
2 који дође Исусу ноћу и рече му: Рави!, знамо да си ти учитељ од Бога дошао, јер нико не може чинити чудеса ових која ти чиниш, ако није Бог с њим.
3 Исус му одговори: У истину, у истину ти кажем, ако се ко на ново не роди, не може видети краљевства Божјега.
4 Рече Никодим њему: Како се може човек родити кад је стар? Може ли по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5 Исус одговори: У истину, у истину ти кажем, ако се човек не роди од воде и духа, не може ући у краљевство Божје.
6 Што је рођено од пути, пут је, а што је рођено од духа, дух је.
7 Не чуди се што ти рекох: Ваља да се на ново родите.
8 Ветар дува где хоће, и шум његов чујеш, али ти не знаш од куда он долази, ни куда иде. Тако је сваки који је рођен од духа.
9 Никодим одговори и рече му: Како може то бити?
10 Исус му одговори: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
11 Уистину, у истину ти кажем да ми говоримо што знамо, и сведочимо што видимо, а ви сведочанства нашега не примате.
12 Ако не веровасте кад вам говорих о стварима земаљским, како ћете веровати кад вам будем говорио о стварима небеским?
13 Нико се не попе на небо осим онога који сиђе с неба, Сина човечјега, који је на небу.
14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба и Син човечји да се подигне,
15 да сваки који у њега верује има живот вечни.
16 Јер Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни.
17 Јер Бог не посла Сина свога на свет да суди свету, него да свет спаси кроза њ.
18 Који у њега верује, не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова имену јединорођенога Сина Божјега.
19 А суд је у томе што светлост дође на свет, а људи заволеше више таму него светлост, јер њихова дела бејаху зла.
20 Јер сваки који зло чини, мрзи на светлост и не иде к светлости, да се не открију дела његова;
21 али ко по истини ради, иде к светлости, да се виде дела његова, јер су по Богу учињена.
22 Исус дође затим с ученицима својим у Јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше,
23 а Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде, и свет долажаше онде да се крсти.
24 Јер Јован не беше још бачен у тамницу.
25 Тада настаде распра између ученика Јованових и једног Јудејина око чишћења:
26 и они дођоше к Јовану, и рекоше му: Рави, онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ено он крштава, и сви иду к њему.
27 Јован одговори: Човек не може примити него оно што му је с неба дано.
28 Ви сте сами мени сведоци да сам рекао: Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.
29 Ко има младу младожења је, а пријатељ младожењим, који је ту и слуша га, врло се радује гласу младожењином; и та радост, која је моја радост, потпуна је.
30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.
31 Који одозго долази, над свима је. Који је са земље, од земље је, и говори као од земље. Који долази с неба над свима је.
32 Он сведочи о ономе што виде и чу, и нико не прима сведочанства његова!
33 Који прими сведочанство његово потврди да је Бог истинит
34 Јер кога Бог посла, онај речи Божје говори; јер му Бог не даје духа на меру.
35 Отац љуби Сина и све даде у руке његове.
36 Ко верује у Сина, има живот вечни, а ко не верује у Сина, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.

Посланица Филимону

1 Павле, сужањ Исуса Христа и брат Тимотеј, љубљеноме Филимону, другу нашему на делу,
2 и љубљеној сестри Апфији и Архипу, другу нашему у војевању и цркви која је у твоме дому:
3 Милост вама и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
4 Захваљујем Богу своме спомињући те свагда у молитвама својим,
5 чувши за љубав твоју и за веру коју имаш ка Господу Исусу и к свим светима.
6 Ја га молим да дело твоје у вери буде успешно за познање свог добра које имамо у Христу.
7 Ја сам, у истини, велику радост и утеху имао од љубави твоје, јер си ти, брате, умирио срце светима.
8 Зато, ако и имам велику слободу у Христу да ти наредим што се доликује,
9 опет волим да ти управим једну молбу, позивајући се на твоју љубав, и то просто као старац Павле, а сад још и као сужањ Исуса Христа.
10 Молим те за свог сина Онисима, кога родих у оковима својим,
11 који је негда теби био некористан, а сад је и теби и мени користан.
12 Ја ти га опет шаљем; шаљем ти њега, срце своје.
13 Желео сам био да га код себе задржим, да ми на место тебе послужи док сам у оковима за јеванђеље,
14 али без твог пристајања не хтедох ништа учинити, да твоје доброчинство не би испало као усиљено, него од добре воље.
15 Може бити да се он за то растаде с тобом на неко време, да би га за увек добио,
16 али не више као роба, него као нешто веће, као брата, мила особито мени, а камо ли не теби, и по пути и у Господу.
17 Ако, дакле, држиш мене за пријатеља, прими га као што би мене примио.
18 Ако ли ти је у чему скривио, или ти што дугује, метни то на мој рачун.
19 Ја, Павле, - то својом руком пишем, - ја ћу платити, да ти не речем да си и сам себе мени дужан.
20 Да, брате, хтео бих да имам ту корист од тебе у Господу. Умири срце моје у Господу.
21 Пишем ти уздајући се у твоју послушност, знајући да ћеш учинити и преко онога што ја говорим.
22 У исто време припреми ми и конак, јер се надам да ћу, благодарећи вашим молитвама, бити вама поклоњен.
23 Поздрављају те Епафрас, друг мој у сужањству у Исусу Христу,
24 и Марко, Аристарх, Дима и Лука, другови моји на делу.
25 Милост Господа нашега Исуса Христа са духом вашим! Амин!

 

[Gedeon]

72. дан: Јован 4 + Јеврејима 1-2

Јеванђеље по Јовану

Глава 4.

4 Кад Господ сазна да су фарисеји чули да он више ученика добија и крштава него Јован
2 (Исус пак сам не крштаваше, него ученици његови),
3 остави Јудеју и отиде опет у Галилеју.
4 Како је требало да прође кроз Самарију,
5 тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу поља које Јаков даде Јосифу, сину своме.
6 Ту бејаше студенац Јаковљев, и Исус, уморан од пута, сеђаше крај студенца. То је било око шестога сата.
7 Једна жена Самарјанка додје ту да захвати воде. Исус јој рече: Дај ми да пијем.
8 (Јер ученици његови бејаху отишли у град да купе јела).
9 Рече му жена Самарјанка: Како ти, Јудејин, да иштеш од мене, жене Самарјанке, да ти дам да пијеш? -, јер се Јудеји не мешају са Самарјанима.
10 Исус јој одговори: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми па пијем, ти би и сама искала од њега да ти да дâ пијеш, и он би ти живе воде дао.
11 Рече му .жена: Господе, немаш чиме ни захватити, а студенац је дубок. Откуд сад теби те воде живе?
12 Јеси ли ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, из кога су пили и он сам и синови његови, и стока његова?
13 Исус јој одговори: Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети,
14 а ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће никад ожеднети, него вода коју ћу му ја дати, биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15 Рече му жена: Господе!, дај ми те воде да не жедним, и да не долазим овамо на воду.
16 Исус јој рече: Иди, зовни мужа свога, па дођи овамо.
17 Одговори жена: Немам ја мужа. - Исус јој рече: Добро си казала "Немам ја мужа",
18 јер си пет мужева имала, а сад кога имаш није ти муж. То си право казала.
19 Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.
20 Оци наши молили су се на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21 Исус јој рече: Жено, веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22 Ви се молите ономе што не познајете, а ми се молимо ономе што познајемо, јер је спасење од Јудеја;
23 али иде време, и већ је настало, кад ће се прави побожници молити Оцу у духу и истини, јер то су побожници које Отац хоће.
24 Бог је Дух, и који му се моле, - у духу и истини треба да му се моле.
25 Рече му жена: Знам да ће доћи Месија (онај који се зове Христос). Кад он дође, казаће нам све.
26 Исус јој рече: Ја сам то који с тобом говорим.
27 У то додјоше ученици његови, који се зачудиђе што он говораше са женом; али ни један не рече: Шта хоћеш, или: Шта говориш с њом?
28 Тада жена, оставивши свој крчаг, отиде у град,
29 и рече људима: Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није то Христос?
30 И они изиђоше из града и пођоше к њему.
31 Ученици његови мољаху га међутјм да једе, говорећи: Рави, једи.
32 Али им он рече: Ја имам да једем јело за које ви не знате.
33 Тада ученици говораху међу собом: Је ли му ко што донео да једе?
34 Исус им рече: Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да довршим дело његово. 35 Не кажете ли ви да има још четири месеца до жетве? Ето, ја вама кажем: подигните очи своје и погледајте на њиве, како се већ беле за жетву!
36 Који жање прима награду и сабира плод за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жање.
37 Јер је у томе истинито оно што се каже: Један сеје, а други жање.
38 Ја вас послах да жањете где се ви не трудисте; други се трудише, и ви у рад њихов уђосте.
39 Многи од Самарјана из онога града вероваше у њега за беседу жене која сведочи: "Каза ми све што сам учинила".
40 И кад Самарјани дођоше к њему, молише га да остане код њих. И он оста онде два дана.
41 Али их много више верова за реч његову,
42 и говораху жени: Сад не верујемо више за реч што нам ти рече, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста Спаситељ света.
43 После та два дана отиде Исус оданде у Галилеју,
44 јер сам говораше да пророк није цењен у својој отаџбини.
45 Кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бејаху видели све што учини у Јерусалиму на празник, јер и они беху ишли на празник.
46 Исус се дакле опет врати у Кану Галилејску, где претвори воду у вино. У Капернауму беше неки краљев човек чији је син био болестан.
47 Чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође он к њему, и моли га да сиђе и да му исцели сина, јер бејаше на самрти.
48 Рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, ви не верујете.
49 Рече њему краљев човек: Господе, сиђи док није умрло дете моје.
50 Рече му Исус: Иди, син је твој жив. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51 И док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му: Син је твој жив.
52 Тада их он упита за сат у који му би лакше, и казаше му: Јуче у седми сат пусти га грозница.
53 Тада се отац увери да то беше онај сат у који му рече Исус: Син је твој жив. И верова он и сва кућа његова.
54 Ово друго чудо учини Исус кад додје из Јудеје у Галилеју.

Посланица Јеврејима

Глава 1.

1 Пошто је негда више пута и на разне начине говорио оцевима нашим преко пророка,
2 проговори нама Бог ових последњих дана преко Сина, кога постави за наследника свих ствари, преко кога је и векове створио,
3 и који, будући одсјај славе његове и слика обличја његова, и подржавајући све ствари речју моћи своје, и свршивши очишћење греха наших, седе с десне стране престола величанства на висини,
4 поставши толико већи од анђела, што он наслеђе доби од имена славнијег од њиховог.
5 Јер коме од анђела рече икад Бог: "Ти си Син мој, ја те данас родих"? и још: "Ја ћу њему бити Отац и он ће ми бити Син"?
6 И, уводећи прворођенога опет у свет, говори: "Да му се поклоне сви анђели Божји!"
7 И још о анђелима говори: "Онај који од анђела својих ветрове чини и од слугу својих пламен огњени."
8 Али он Сину каже: "Престо је твој вечан, Боже, и скиптар је краљевства твога скиптар правде.
9 Правду си љубио и мрзео злобу; зато и помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојих".
10 И још: "Ти си, Господе, у почетку земљу основао, и небеса су дело руку твојих.
11 Све ће проћи, али ти остајеш. И све ће то кô хаљина остарети;
12 ти ћеш их кô хаљину савити, и сасвим ће се изменити. Али ти остајеш увек исти, и године твоје неће никада свршити".
13 И коме од анђела рече кад: "Седи мени с десне стране, док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?"
14 Нису ли они сви духови који Богу служе, послани да врше службу за оне који имају да добију наслеђе спасења?

Глава 2.

1 Зато треба да се још више држимо ствари које слушасмо, да не испаднемо далеко од њих.
2 Јер ако је реч објављена преко анђела имала свог успеха, и ако је сваки преступак и оглушак праведну наплату примио,
3 како ћемо проћи ми, занемарујући толико спасење, које најпре Господ објави, и које нам потврдише они који га беху чули,
4 док је сам Бог потврђивао сведочанство њихово знацима и чудесима, силним делима и даровима Духа Светога, које раздели по својој вољи?
5 Јер Бог не покори анђелима свет који ће доћи и о коме говоримо.
6 А неко изрече негде ово сведочанство: "Шта је човек, да га се опоменеш, и син човечји, да се о њему бринеш?
7 Умалио си га мало према анђелима, и славом и чашћу си га овенчао
8 и све си покорио под ноге његове." И збиља, кад му све покори, то Бог ништа не остави њему непокорено. Али ми сад још не видимо да му је све покорено.
9 Ипак ми видимо онога који је за мало времена учињен нешто мањи од анђела, Исуса, овенчана славом и чашћу ради смрти коју поднесе, да би по милости Божјој за све људе смрт поднео.
10 И доликоваше ономе за кога и по коме су све ствари, и који је многе синове хтео да води у славу -, да кроз трпљења уздигне до савршенства Кнеза спасења њихова.
11 Јер и онај који посвећује и они који се посвећују, сви су од једнога, и зато се он не стиди назвати их браћом
12 кад говори: "Објавићу име твоје браћи својој, славићу те усред сабора."
13 И још: "У те ћу се ја уздати." И још: "Ево мене и деце моје, које ми Бог даде."
14 И како су деца судеоници пути и крви, тако и он суделова у томе, да смрћу сатре онога који је имао
моћ смрти, то јест ђавола,
15 и да ослободи све оне који од страха од смрти беху робови у целом свом животу.
16 Јер он заиста не дође у помоћ анђелима, него потомству Авраамову.
17 Зато је требао у свему да буде направљен сличан браћи својој, да би био милосрдан и веран првосвештеник пред Богом, да би извршио службу окајања греха народа.
18 Јер будући сам био искушан у ономе у чему претрпи, може да помогне онима који се искушавају.

 

[Gedeon]

73. дан: Јован 5 + Јеврејима 3-4

Јеванђеље по Јовану

Глава 5.

1 После тога дође један празник Јудејски и Исус изиђе у Јерусалим.
2 У Јерусалиму, код Овчијих врата, налази се један рибњак, који се јеврејски зове Витезда, а има пет тремова.
3 У тим тремовима лежаху многи болесници, слепи, хроми, сухи, који чекаху да се замути вода;
4 јер анђео Господњи силажаше с времена на време у рибњак, и мућкаше воду, и који први улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, ма која болест била на њему.
5 Онде беше један човек који је тридесет и осам година био болестан.
6 Кад га Исус виде где лежи, знајући да је одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да се исцелиш?
7 Одговори му болесни: Да, Господе, али немам никога да ме спусти у рибњак кад се замути вода, и док ја дођем, други силази пре мене.
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој ходаше. А тај дан беше субота.
10 Тад рекоше Јудеји ономе што оздрави: Данас је субота и не смеш одра носити.
11 Он им одговори: Који ме исцели, он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12 Запиташе га: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар и ходи?
13 Али исцељени није знао ко је, јер се Исус уклони од мноштва народа које беше на том месту.
14 После га Исус нађе у храму и рече му: Ето си здрав, не греши више, да те нешто горе не снађе.
15 И човек отиде и каза Јудејима да је Исус онај који га исцели.
16 Зато Јудеји гоњаху Исуса, јер беше учинио то у суботу.
17 Али им Исус одговори: Отац мој досад делује, а и ја делујем.
18 Зато још више гледаху Јудеји да му смрт спремају, што не само преступаше суботу, него и називаше Бога оцем својим, правећи се једнак Богу.
19 Исус узе опет реч, и рече им: У истину, у истину вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе, него он чини оно што види да Отац чини, и све што Отац чини, оно и Син чини онако;
20 јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини, и показаће му и већа дела од ових, да се ви чудите.
21 Јер као што Отац ускрсава мртве и оживљује, тако и Син оживљује кога хоће.
22 Отац не суди никоме, него је све суђење дао Сину,
23 да сви поштују Сина, као што Оца поштују. Ко не поштује Сина, не поштује Оца који га је послао.
24 У истину, у истину вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме посла, има живот вечни, и не долази пред суд, него је прешао из смрти у живот.
25 У истину, у истину вам кажем: иде час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божјега, и који слушају живеће.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи,
27 и даде му власт и да суди, јер је Син човечји.
28 Не чудите се овоме јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих.
29 И изићиће који су чинили добро у ускрсење живота, а који су чинили зло у ускрсење суђења.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим; и суд је мој праведан, јер ја не тражим воље своје, него вољу Оца који ме је послао.
31 Ако ја сам сведочим за себе, сведочанство моје није ваљано.
32 Има други који сведочи за мене, и знам да је право сведочанство што сведочи за мене.
33 Ви посласте к Јовану, и он вам посведочи за истину;
34 али ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35 Јован беше светлост која гораше и светљаше, и ви се хтесте само за један час радовати његову светлењу.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова, јер дела која ми даде Отац да их свршим, ова дела која ја чиним, сведоче за мене да ме Отац посла.
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Гласа његова нисте никад чули, нити сте лица његова видели,
38 нити реч његова пребива у вама, јер ви не верујете ономе кога Он посла.
39 Ви писма проучавате, јер мислите да имате у њима живот вечни! И баш она сведоче за мене.
40 И нећете да дођете к мени да имате живот!
41 Ја не црпим славу из људи.
42 Али знам да ви љубави према Богу немате у себи.
43 Ја дођох у име Оца свога, и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44 Како можете веровати, ви који црпите славу своју из другога, а славе која од самога Бога долази не тражите?
45 Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; ко вас тужи то је Мојсије, у кога се ви уздате;
46 јер да верујете Мојсију, веровали бисте и мени, јер он писа о мени.
47 Али кад његовим писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима ?

Посланица Јеврејима

Глава 3.

1 Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте посланика и првосвештеника вере наше, Исуса,
2 који је веран ономе који га постави, као што би и Мојсије у свему дому његову.
3 Јер је он сматран достојан толико веће славе од славе Мојсијеве, колику већу част од самог дома има онај који дом сагради.
4 Сваки дом неко сагради, а ко све је ствари градио то је Бог.
5 Мојсије пак беше веран у свему дому Божјему као служитељ, за сведочанство онога што је имало да се објави;
6 али је Христос, као син, у своме дому, а његов дом то смо ми, ако до краја одржимо чврсто уверење и наду којима се дичимо.
7 Зато, као што говори Дух Свети: "Данас, ако његов глас чујете,
8 да не отврдну срца ваша ко у време буне, у дан напасти у пустињи,
9 кад ме оци ваши искушаше, и видеше дела моја четрдесет година.
10 Зато се расрдих на тај род, и рекох: једнако се мету у срцима својим, а путева мојих не познаше.
11 И заклех се тад у гневу своме: Неће они у мој покој ући."
12 Пазите, браћо, да не буде у коме од вас срце зло и неверно, да одступи од Бога живога,
13 него се подржавајте сваки дан, док се год може рећи: "данас" -, да се који од вас не укрути од преваре греха.
14 Јер постасмо заједничари Христови, само ако се до краја чврсто одржимо у уверењу које смо у почетку имали,
15 док је речено: "Данас ако његов глас чујете, да не отврдну срца ваша кô у време буне."
16 Јер који беху они који, чувши га, побунише се, ако то нису били сви они који изиђоше с Мојсијем из Египта?
17 А на које је Бог гневан био четрдесет година, него на оне који сагрешише, и чији лешеви у пустињи падоше?
18 А којима се закле да неће ући у покој његов, него онима који беху непослушни?
19 И видимо да и не могоше ући због неверства свога.

Глава 4.

1 Бојимо се, дакле, док још постоји обећање да се улази у покој његов, да не одоцни који од вас.
2 Јер је она добра вест објављена и нама као и њима, али њима не поможе објављена реч,
3 јер она не нађе вере у онима који је чуше. Али ми који верујемо, ми улазимо у покој, као што рече. "Заклех се у гневу своме: неће они у мој покој ући." Он тако рече, и ако су дела његова била свршена од створења света.
4 Јер негде рече за седми дан овако: "И почину Бог од свију дела својих у седми дан."
5 А овде опет: "Неће они у мој покој ући."
6 И како је одређено да неки имају још да уђу у њега, а они којима је најпре јављено не уђоше због непослушања,
7 то Бог опет одреди један дан, "данас," говорећи у Давиду, по толиком времену, као што је пре казано: "Данас ако његов глас чујете, да не отврдну срца ваша."
8 Јер да им је Исус донео покој, не би после тога говорио за други дан.
9 Остала је дакле народу Божјему још једна субота за почивање.
10 Јер који уђе у покој његов, тај почива од дела својих као и Бог од својих што почину.
11 Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај покој, да нико не падне дајући једнак пример непослушања.
12 Јер реч Божја је жива и јака, и оштрија од сваког мача на обе стране наоштрена, и продире чак до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди и о осећањима и о мислима срца.
13 Никакво створење није сакривено пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога коме ми треба да одговарамо.
14 Имајући, дакле, великог првосвештеника, који је прошао кроз небеса, Исуса, Сина Божјега, држимо се чврсто у вери коју исповедамо.
15 Јер немамо првосвештеника који нам наше слабости не може опростити, него који је у свачему искушан као и ми, а без греха.
16 Приступајмо дакле с поуздањем к престолу милости, да нађемо милосрђе и примимо милост, да бисмо добили помоћ у потребама својим.

 

[Gedeon]

74. дан: Јован 6 + Јеврејима 5-6

Јеванђеље по Јовану

Глава 6.

1 Затим Исус отиде преко мора Галилејскога које је названо Тиверијадско.
2 За њим иђаше много народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима.
3 Исус изиђе на гору, и ту седе с ученицима својим.
4 Близу беше пасха, празник јудејски.
5 Подигнувши очи, и видећи да мноштво народа иде к њему, рече Исус Филипу: Где ћемо купити хлеба, да ови људи једу?
6 А ово говораше искушавајући га, јер је знао шта ће чинити.
7 Филип му одговори: Двеста динара хлеба није доста да свакоме од њих помало допадне.
8 Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра:
9 Овде једно момче има пет јечмених хлебова и две рибе, али шта је то на толики народ!
10 А Исус рече: Нека седну људи. А беше на том месту много траве. Седоше дакле људи, на број око пет хиљада.
11 И Исус, узевши оне хлебове и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху сели; тако исто и од риба, колико хтеше.
12 Кад се они наситише, рече Исус ученицима својим: Скупите комаде што претекоше, да ништа не пропадне.
13 И скупише, и накупише дванаест котарица од онога што претече од пет јечмених хлебова онима који су јели.
14 Видевши људи чудо што учини Исус, говораху: Ово је заиста онај пророк који има да дође на свет.
15 Али кад Исус разуме да хоће да га дигну и да га учине краљем, отиде опет у гору сам.
16 Кад би вече, сиђоше ученици његови на море,
17 уђоше у лађу, и пређоше преко мора у Капернаум. Бејаше се већ смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18 Дувао је јак ветар и море је било узбуркано.
19 Возивши око двадесет пет до тридесет стадија, угледаше Исуса где иде по мору и приближује се лађи, и уплашише се.
20 Али им Исус рече: Ја сам, не бојте се!
21 Хтедоше га узети у лађу, и одмах лађа стиже у крај у који иђаху.
22 Народ који беше остао преко мора виде да је онде била само једна лађа, и да се у њу не беше укрцао Исус са својим ученицима, него да су они сами отишли.
23 Сутрадан пак како друге лађе из Тиверијаде пристадоше близу места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24 кад видеше људи да Исуса не беше онде, ни ученика његових, уђоше сами у лађе и пођоше у Капернаум да траже Исуса.
25 И нашавши га преко мора, рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?
26 Исус им одговори: У истину, у истину вам кажем, не тражите ви мене што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27 Старајте се не за храну која пропада, него за ону која остаје за вечни живот, а коју ће вам дати Син човечји, јер њега потврди Отац, Бог, печатом својим.
28 Они му рекоше: Шта ћемо чинити да бисмо урадили дела Божја?
29 Исус им одговори: Дело је Божје да верујете у онога, кога он посла.
30 А они му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак, да видимо и да верујемо? Шта чиниш ти?
31 Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: "Хлеба с неба даде им да једу".
32 Тада им Исус рече: У истину, у истину вам кажем, Мојсије не даде вама хлеба с неба, него вам Отац мој даје прави хлеб с неба,
33 јер је хлеб Божји онај који силази с неба и који даје живот свету.
34 Рекоше му: Господе, дај нам свагда тај хлеб!
35 Рече њима Исус: Ја сам хлеб живота; ко к мени долази неће никада огладнети, и ко у мене верује неће никада ожеднети.
36 Али ја казах то вама, видесте ме, и не верујете!
37 Све што мени даје Отац, к мени ће доћи, и ко долази к мени, нећу га одбити;
38 јер ја сиђох с неба не да чиним своју вољу, него вољу онога који ме посла.
39 А воља онога који ме посла, та је да од онога што ми даде, ништа не изгубим, него да то ускрсавам у последњи дан.
40 Воља је Оца мога да сваки који види Сина и верује у њега, има живот вечни, и ја ћу га ускрснути у последњи дан.
41 Јудеји мрмљаху на њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба,
42 и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме знамо и оца и матер? Како дакле говори: Ја сиђох с неба?
43 Исус им одговори: Не мрмљајте међу собом.
44 Нико не може доћи к мени, ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га ускрснути у последњи дан.
45 У пророцима стоји написано: "И биће сви од Бога учени". Сваки који је чуо Оца, и примио наук његов, долази к мени.
46 Не да је ко видео Оца, осим онога који дође од Бога: Он виде Оца.
47 У истину, у истину вам кажем, ко верује у мене има живот вечни.
48 Ја сам хлеб живота.
49 Оцеви ваши једоше ману у пустињи и помреше.
50 Ово је овде хлеб који силази с неба, да ко од њега једе не умре.
51 Ја сам хлеб живи, који сиђе с неба; ко једе од овога хлеба живеће вечно; а хлеб који ћу ја дати то је пут моја, коју ћу дати за живот света.
52 Јудеји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама пут своју да једемо?
53 Исус им рече: У истину, у истину вам кажем, ако не једете пути Сина човечјега, и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.
54 Ко једе моје пути и пије моје крви, има живот вечни, и ја ћу га ускрснути у последњи дан.
55 Јер је пут моја права храна, и крв моја право пиће.
56 Ко једе пути моје и пије крви моје, стоји у мени и ја у њему.
57 Као што мене посла живи Отац, и ја живим по Оцу, тако ће и ко мене једе живети по мени.
58 Ово је хлеб који сиђе с неба, а не као што оци ваши једоше ману и помреше. Ко једе овај хлеб живеће вечито.
59 Ово рече Исус у синагоги, кад учаше у Капернауму.
60 Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61 Али Исус, знајући у себи да ученици његови мрмљаху на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62 А кад бисте видели Сина човечјега да одлази горе, где је пре био?
63 Дух је оно што оживљава, пут ничему не вреди. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64 Али има неких међу вама који не верују! Јер је Исус од почетка знао који су они што не верују, и ко ће га издати.
65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца.
66 Од тада многи од ученика његових одступише и више не иђаху с њим.
67 Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68 Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота,
69 и ми веровасмо и познасмо да си ти Христос, Син Божји.
70 Исус одговори: Не избрах ли ја вас дванаесторицу? А један је од вас ђаво!
71 Он говораше за Јуду Искариотскога, сина Симонова, јер је он имао да га изда, он, који беше један од дванаесторице.

Посланица Јеврејима

Глава 5.

1 Сваки првосвештеник који се из људи узима, за људе се поставља на службу Богу, да приноси прилоге и жртве за грехе.
2 Он може бити попустљив према онима који не знају и према заблуделима, јер је слабост и његов удео.
3 И због те слабости је он дужан приносити жртве и за своје грехе као и за грехе народа.
4 Нико сам од себе не одређује себи то звање, ако није позван од Бога, као што је био Арон.
5 Тако и Христос не одреди сам себи славу да постане првосвештеник, него је он доби од Онога који му рече: "Ти си син мој, ја те данас родих!"
6 Као што на другом месту рече: "Ти си свештеник на све векове по реду Мехлиседекову."
7 Он је тај који је у дане пути своје вапајем силним и са сузама приносио молбе и молитве к ономе који га је могао избавити од смрти, и будући услишен ради своје побожности,
8 научи се - и ако је Син Божји био - послушању, по ономе што поднесе,
9 и пошто би уздигнут у савршенство, постаде свима који га послушаше зачетником вечнога спасења
10 и би проглашен од Бога првосвештеником по реду Мелхиседекову.
11 О томе имамо много да говоримо, и то ствари које је тешко исказати, јер сте постали спори у слушању.
12 Јер ви који бисте одавна требали да сте учитељи опет треба да научите прва слова речи Божје, и постадосте да требате млека а не јаке хране.
13 А онај који се храни млеком нема искуства речи правде, јер је дете.
14 Али је јака храна за људе зреле, код којих је разумевање извежбано дугим искуством у разликовању добра и зла.

Глава 6.

1 Зато остављајући основе Христове речи, обратимо се на оно што је већ довршено, а да не постављамо опет темеље одрицања од мртвих дела, вере у Бога,
2 науке крштења, рукоположења, ускрсења мртвих и суда вечнога.
3 И то ћемо учинити ако Бог допусти.
4 Јер није могуће да се они који су већ једном просветљени, и окусили дара небескога, који су постали заједничари Духа Светога,
5 и окусили добре речи Божје и силе будућега века, - па су отпали -,
6 опет обнове и доведу на покајање, јер они сами распињу Сина Божјега и излажу га ружењу.
7 Кад је земља натопљена кишом, која често на њу пада, и рађа корисну траву онима који је обрађују, она саучествује у Божјем благослову;
8 али ако износи трње и чичак она је презрена и близу да буде проклета, и она се најпосле сажеже.
9 Али и ако ми тако говоримо, опет се од вас, љубљени, надамо стварима бољим и погоднијим за спасење.
10 Јер Бог није неправедан да заборави труд ваш и љубав коју показасте за име његово, послуживши и још даље служећи светима.
11 Ми желимо да сваки од вас покаже такву ревност, да би се надање до краја потпуно одржало,
12 тако да не будете лени, него да се угледате на оне који вером и постојаношћу наслеђују обећања.
13 Кад Бог Аврааму учини обећање, не могући ничим већим од себе да се закуне, закле се собом,
14 говорећи: "Заиста благословићу те, и умножићу потомство твоје".
15 И тако, истрајношћу, доби Авраам обећање.
16 А људи се куну оним што је веће од њих, и заклетва је јемство којим се све распре њихове крају приводе.
17 Зато Бог, кад хтеде да наследницима обећања јасније покаже непоколебљивост решења свога, дода и заклетву,
18 да бисмо у двема непоколебљивим стварима, у којима није могуће да је Бог слагао, имали јако поуздање, ми, којима је остављено као једино прибежиште да се ухватимо за надање које нам беше пружено.
19 То надање ми држимо као јако и поуздано сидро душе, које преко завесе продире
20 до онде где Исус уђе као наш предводник, поставши првосвештеник по реду Мелхиседекову на све векове.

 

[Gedeon]

75. дан: Јован 7 + Јеврејима 7-8

Јеванђеље по Јовану

Глава 7.

1 После тога обилажаше Исус Галилеју, јер по Јудеји није хтео да иде, јер Јудеји гледаху да му смрт спремају.
2 Близу беше Јудејски празник сеница.
3 Тада му браћа његова рекоше: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дела која чиниш,
4 јер нико не ради тајно кад тражи да буде познат. Кад ти чиниш таква дела, покажи се свету.
5 Јер ни браћа његова не вероваху у њега.
6 Рече њима Исус: Време моје још није дошло, а ваше је време свагда готово.
7 Не може свет мрзети на вас, а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8 Изиђите ви на овај празник; ја нећу ићи, јер се моје време није још навршило.
9 Рекавши им то оста у Галилеји.
10 Пошто браћа његова изиђоше на празник, изиђе и он сам, не јавно, него као кришом.
11 Јудеји га тражаху о празнику, и говораху: Где је он?
12 И бејаху за њега многе распре у народу. Једни говораху: Добар је, а други: Није, него вара народ.
13 Али нико не говораше јавно за њега, од страха од Јудеја.
14 У половини празника дође Исус у храм и стаде учити.
15 Јудеји се чуђаху говорећи: Како овај зна Писма, а није их учио?
16 Тада им Исус одговори: Моја наука није моја, него онога који ме посла.
17 Ко хоће његову вољу вршити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18 Ко сам од себе говори, тражи своју славу, а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и нема у њему неправде.
19 Не даде ли Мојсије вама закон? -, и нико од вас не живи по закону! Зашто тражите да учините да будем убијен?
20 Народ одговори: Је ли зли дух у теби? Ко тражи да будеш убијен?
21 Исус им одговори: Једно дело учиних и сви се томе чудите.
22 Мојсије вам ипак даде да се обрезујете, (не да је то од Мојсија, него од отаца) и у суботу обрезујете човека.
23 Ако се човек у суботу обрезује, да се не квари закон Мојсијев, зашто се онда срдите на мене што целог човека исцелих у суботу?
24 Немојте судити по спољашњости, него судите по правди.
25 Неки Јерусалимљани говораху: Није ли то онај кога траже да се погуби?
26 И гле, он слободно говори, и ништа му не кажу! Да не познаше старешине да је он заиста Христос?
27 Али овога знамо од куда је, а Христос кад дође, нико неће знати од куда је.
28 И Исус, учећи у храму, повика: Ви ме познајете, и знате од куда сам! Ја не дођох сам од себе, али онај који ме посла истинит је, а ви га не знате.
29 Али га ја знам, јер сам ја од њега, и он ме посла.
30 Они гледаху да га ухвате, али нико не метну руке на њега, јер још не беше дошао час његов.
31 Многи у народу вероваше у њега, и говораху: Кад дође Христос, хоће ли он више чудеса чинити, него овај што чини?
32 Фарисеји чуше од народа тај говор за њега, и тада првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.
33 Исус рече: Још сам за мало с вама, па идем к ономе који ме посла.
34 Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где ја будем ви не можете доћи.
35 Јудеји рекоше на то међу собом: Куда ће овај ићи, а да га ми не нађемо? Хоће ли ићи онима који су међу Грцима раштркани, и хоће ли он Грке учити?
36 Шта значи она реч што рече: "Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где ја будем ви не можете доћи?"
37 У последњи велики дан празника, стојећи, завикну Исус: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38 Ко у ме верује, из његовог ће тела потећи река живе воде, као што Писмо каже.
39 Он то рече за Духа, којег ће примити они који верују имену његовом; јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40 Многи из народа, чувши ове речи, говораху: Ово је заиста пророк.
41 Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42 Не каже ли Писмо да ће Христос доћи од потомства Давидова, и из села Витлејема, одакле беше Давид?
43 Тако због њега наста распра у народу.
44 Неки од њих хтедоше да га ухвате, али нико не метну руке на њега.
45 Тад се слуге вратише к првосвештеницима и фарисејима. И ови им рекоше: Зашто га не доведосте?
46 Одговорише слуге: Никад човек није тако говорио као тај човек.
47 Фарисеји им одговорише: зар се и ви дадосте завести?
48 Верова ли га ко од старешина или од фарисеја?
49 Него народ овај који не зна закона, проклет је.
50 Рече им Никодим, који је долазио к Исусу ноћу, и који беше један од њих:
51 Суди ли наш закон човеку пре него се он саслуша и сазна се шта учини?
52 Одговорише му: Јеси ли и ти Галилејац? Разгледај, и видећеш да пророк из Галилеје не долази.
53 И отидоше сваки својој кући.

Посланица Јеврејима

Глава 7.

1 И заиста овај Мелхиседек који беше краљ Салимски, свештеник Бога Свевишњега, који пође у сусрет Аврааму кад се враћаше с боја после пораза краљева, који га благослови,
2 и коме Авраам даде десетак од свега; који је најпре по значењу имена свога краљ правде, а после и краљ Салимски, то јест краљ мира;
3 који је без оца, без матере, без рода; који нема ни почетка данима, ни свршетка животу, али који је упоређен са Сином Божјим, тај Мелхиседек остаје свештеник на све векове.
4 Посматрајте сад колико је велики тај коме Авраам, патријарх, даде десетак од плена.
5 Они од синова Левијевих који примају свештенство, имају, по закону, заповест да узимају десетак од народа, то јест од браће своје, који су ипак изишли из бедара Авраамових;
6 а он, који није био од њихова рода, узе десетак од Авраама, и благослови онога који имаше обећања.
7 И нема сумње да мањи прима благослов од већега.
8 А овде који узимају десетак то су људи смртници; али онамо га прими онај за кога је посведочено да је жив.
9 Сем тога Левије, који је примио десетак, платио га је, да тако речем, по Аврааму,
10 јер он бејаше још у бедрима очевим кад Мелхиседек пође у сусрет Аврааму.
11 Ако је дакле савршенство било могуће кроз Левитско свештенство, јер се на том свештенству оснива закон који је народ примио, каква је још потреба била да се појави други свештеник по реду Мелхиседекову, а не по реду Аронову?
12 Јер кад се мења свештенство, мора да се мења и закон.
13 И заиста онај за кога се то говори од другога је колена, од кога ни један члан није вршио службу олтара.
14 Јер је познато да Господ наш изиђе из колена Јудина, о коме Мојсије ништа не говори за оно што се односи на свештенство.
15 И то постаје још јасније кад се појављује други свештеник по подобју Мелхиседекову,
16 који не постаде то по закону путене заповести, него по сили непропадљивог живота.
17 Јер му се даде ово сведочанство: "Ти си свештеник на све векове по реду Мелхиседекову."
18 Ту је дакле укидање раније заповести, због њене слабости и узалудности, -
19 јер закон није ништа довео до савршенства, - и постављање боље наде, којом се ми к Богу приближујемо.
20 И како ни то није било без заклетве,
21 јер док су Левити постајали свештеници без заклетве, Исус је то постао са заклетвом, преко онога који му рече: "Господ се закле и неће се покајати: ти си свештеник на све векове по реду Мелхиседекову"-,
22 Исус је по томе јемац бољег савеза.
23 Сем тога: много је било свештеника, јер им је смрт сметала да буду вечити.
24 Али он, зато што остаје за све векове, он има свештенство које се не може преносити.
25 Зато он и може савршено да спасава оне који по њему к Богу приступају, кад је за увек жив, да може посредовати за њих.
26 И требаше нам такав првосвештеник, свет, невин, без мане, одвојен од грешника и виши од самих небеса,
27 коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а затим за народне, јер он то учини једном за свагда кад себе принесе.
28 Јер закон поставља за свештенике људе који су подложни слабостима, али реч заклетве која је речена по закону поставља Сина, који је вечито савршен.

Глава 8.

1 А у овоме што говоримо главно је то да имамо таквог првосвештеника који седе с десне стране величанства на небесима,
2 који је служитељ светилишта и истинитог шатора који подиже Господ, а не човек.
3 Сваки је првосвештеник постављен да приноси прилоге и жртве, и зато је потребно да и он има шта да принесе.
4 Да је он на земљи, он не би био ни свештеник, јер су ту свештеници који по закону прилоге приносе,
5 који служе службу која је слика и сенка појавâ небеских, према ономе што је јављено Мојсију кад је стао да начини шатор; "И гледај", речено му је, "да чиниш све по прилици која ти је на гори показана!"
6 Али он сад доби у толико већу службу што је постао посредник вишег савеза, који се утврди на бољим обећањима.
7 И заиста, да је први савез био без мане, не би требало да се новим надомести.
8 Јер кудећи говори Господ Израиљу: "Ево иду дани, говори Господ, кад ћу начинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов савез,
9 не кô савез који учиних с оцима њиховим, када их за руку узех да их из египатске земље изведем; јер не остадоше у савезу моме, и ни ја не марих за њих, говори Господ.
10 Него ево савеза који ћу с домом Израиљевим учинити после тих дана, говори Господ: Закон свој у дух ћу њихов ја метнути и у срцу њихову записати; и њима ћу ја Бог њихов, и они ће мени мој народ бити.
11 И нико више неће ближњега свог учити, ни брат брата свога говорећи: Познај Господа! Јер ће ме сви познати, од најмањег до највећег међу њима.
12 Јер ћу им опростити бездушности њихове, и греха њихових више нећу помињати".
13 А кад вели: нови савез, први начини старим; а што је старо и застарело, близу је да ишчезне.

 

[Gedeon]

76. дан: Јован 8 + Јеврејима 9-10

Јеванђеље по Јовану

Глава 8.

1 Исус отиде на гору Маслинску.
2 Али ујутру опет пође у храм, и сав народ дође к њему. Он седе и стаде их учити.
3 Књижници и фарисеји доведоше тада к њему једну жену ухваћену у прељуби, и, поставивши је на средину,
4 рекоше Исусу: Учитељу, ова је жена ухваћена на делу прељубе.
5 Мојсије нам у закону прописа да се такве жене каменују, а ти шта велиш?
6 То они говораху, искушавајући га, да би га имали зашто окривити. Али, Исус, сагнувши се, стаде писати прстом по земљи.
7 И како га једнако питаху, исправи се, и рече им: Ко је међу вама без греха нека први баци камен на њу.
8 И опет се сагнувши писаше по земљи.
9 Кад они то чуше, отидоше један за другим, почевши од старијих па до последњих, и оста Исус сам са женом, која је стојала на средини.
10 Тад, уставши на ноге, рече јој Исус: Жено, где су они који те тужаху? Ни један те не осуди?
11 Она му одговори: Ни један, Господе! - И Исус јој рече: Ни ја те нећу осудити. Иди, и више не греши.
12 Опет им проговори Исус, и рече: Ја сам светлост света; ко за мном иде, неће ходити по тами, него ће имати светлост живота.
13 Тад му фарисеји рекоше: Ти сам за себе сведочиш; сведочанство твоје није право.
14 Исус им одговори: И ако ја сам за себе сведочим право је сведочанство моје; јер ја знам од куда дођох и куда идем, а ви не знате од куда долазим и куда идем.
15 Ви судите по пути, ја не судим никоме.
16 А ако судим, суд је мој прав, јер ја нисам сâм, него је са мном и Отац који ме посла.
17 У закону вашему стоји написано да је сведочанство двојице људи право.
18 Ја сâм сведочим за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
19 Тада му рекоше: Где је отац твој? - Исус одговори: Ви не знате ни мене, ни Оца мога. Кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мога.
20 Ове речи рече Исус код сандука за прилоге, кад учаше у храму, и нико га не ухвати, јер још не беше дошао час његов.
21 Рече им још Исус: Ја идем, и тражићете ме, и умрећете у греху своме. Куд ја идем, ви не можете доћи.
22 Тада Јудеји рекоше: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
23 А он им рече: Ви сте од доле, ја сам од горе. Ви сте од овога света, ја нисам од овога света.
24 Зато вам казах да ћете умрети у гресима својим. Јер ако не верујте што сам ја, умрећете у гресима својим.
25 А ко си ти? -, рекоше му. - Исус им одговори: Оно што вам од почетка рекох.
26 Много имам за вас говорити и судити у вама; али онај који ме посла истинит је, и ја говорим свету оно што чух од њега.
27 И они не разумеше да им говораше о Оцу.
28 Рече им Исус: Кад подигнете Сина човечјега, познаћете шта сам ја, и да ништа сам од себе не чиним, него како ме научи Отац, онако говорим.
29 Онај који ме посла, са мном је; не остави ме он сама, јер ја свагда чиним што је њему мило.
30 Кад ово Исус рече, многи вероваше у њега.
31 И он рече Јудејима који му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста сте ученици моји,
32 и познаћете истину, и истина ће вас ослободити.
33 Одговорише му: Ми смо потомство Авраамово, и никад нисмо ничији робови били. Како то говориш да ћемо постати слободни?
34 Исус им одговори: У истину, у истину вам кажем да је сваки који се подаје греху, роб греху.
35 А роб не остаје увек у кући, а син увек остаје.
36 Ако вас дакле Син ослободи, бићете у истини слободни.
37 Знам да сте потомство Авраамово, али ви гледате да учините да ја будем убијен, зато што моја реч не улази у вас.
38 Ја говорим што видех од Оца свога, а ви оно чините што чусте од оца вашега.
39 Одговорише му: Отац је наш Авраам. - Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова чинили бисте дела Авраамова.
40 Али ви сад гледате да учините да ја будем убијен, ја који вам казах истину коју чух од Бога. Тако Авраам није чинио.
41 Ви чините дела оца свога. - Тада му рекоше: Ми нисмо деца блуда. Ми имамо само једнога оца: Бога.
42 А Исус им рече: Кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене, јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
43 Зашто не разумете говора мога? Јер не можете речи мојих да слушате!
44 Ваш је отац ђаво, и ви жудње свога оца хоћете да испуните. Он је крвник од почетка био и не стоји на истини, јер нема истине у њему. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажа и отац лажи.
45 А мени не верујете, зато што ја истину говорим.
46 Који ће од вас доказати да сам у греху? Ако ја истину говорим, зашто ми не верујете?
47 Ко је од Бога слуша речи Божје. Ви не слушате, јер ви нисте од Бога.
48 Јудеји му одговорише: Немамо ли право да говоримо да си ти Самарјанин, и да је зли дух у теби?
49 Исус им одговори: У мени злог духа нема, него ја поштујем Оца свога, а ви мене вређате.
50 Ја не тражим славе своје. Има који је тражи и који суди.
51 У истину, у истину вам кажем, ко одржи реч моју, неће никад смрти видети.
52 Тада му рекоше Јудеји: Сад познајемо да је зли дух у теби. Авраам умре, и умреше и пророци, а ти говориш: "Ко одржи моју реч, неће никад смрти видети."
53 Јеси ли ти већи од оца нашега Авраама, који умре? И пророци помреше. Ко се ти сам правиш?
54 Исус им одговори: Ако ја себе славим, слава је моја ништа. Отац је мој који ме слави, за кога ви говорите да је ваш Бог,
55 а не познајете га. А ја га знам, и ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и реч његову држим.
56 Авраам, отац ваш, био је радостан што ће видети дан мој, и он га виде, и обрадова се.
57 Тада му Јудеји рекоше: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео!
58 А Исус им рече: У истину, у истину вам кажем, ја сам од пре него што је Авраам постао.
59 На то они узеше камење да га баце на њ, али се Исус сакри и изиђе из храма.

Посланица Јеврејима

Глава 9.

1 Први савез имаше правила за богослужење и за земаљско светилиште.
2 Јер беше начињен шатор. У првом делу његовом, који је назван светињом, бејаху свећњак и трпеза и хлебови за представљање,
3 а за другом завесом бејаше шатор, који је назван светиња над светињама,
4 која имаше златни олтар за кађење и ковчег савеза окован свуда златом, у коме беху златни суд са маном и палица Аронова, која се беше омладила, и таблице савеза.
5 А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар, о чему није сад час да се опширније говори.
6 Будући то тако уређено, свештеници који врше службу, улазе свагда у први шатор,
7 а у други улази једном у години сам првосвештеник, не без крви коју приноси за себе сама и за грехе народа.
8 Тиме је Дух Свети показивао да још не беше отворен пут у пресвето место докле год први шатор стоји.
9 То је слика за садашње време, у које се приносе прилози и жртве, који не могу да у савести усавршују онога који ту службу врши,
10 и који са јелом и пићем и разним умивањима бејаху путени захтеви, постављени само до времена исправљања.
11 Али Христос дође као првосвештеник будућих добара, и он прође кроз већи и савршенији шатор, који није руком грађен, то јест није од таквога створења;
12 и он уђе једном за свагда у светилиште, ни с крвљу јарећом ни телећом, него својом крвљу, и прибави вечни откуп.
13 Јер ако крв јунчија и јарећа и пепео јуничин, покропивши опогањене, освећује и даје телесну чистоту,
14 како ли неће крв Христа, који духом вечитим самог себе без мане принесе Богу, очистити савест вашу од мртвих дела, да служите Богу живоме!
15 И зато је он посредник новог савеза, да би посредовањем смрти његове, која би за откуп преступака од првог савеза, позвани примили вечно наследство које им би обећано.
16 Јер где је завет, треба да се утврди и смрт онога који је учинио завет.
17 И заиста завет важи само после смрти, јер он нема никакве силе док је жив онај који га је учинио.
18 Зато је и први савез био потврђен крвљу;
19 јер кад Мојсије прогласи све заповести закона пред целим народом, он тад узе крви јареће и телеће с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ,
20 говорећи: Ово је крв савеза који Бог учини с вама.
21 А тако и шатор и све судове обреда покропи крвљу.
22 И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви нема опроштења.
23 Требало је дакле да се ствари које представљају прилике небеске тим средствима очисте, али саме небеске ствари требале су за то узвишенијих жртава од ових.
24 Јер Христос не уђе у светилиште урађено од човека на прилику оног правог, него уђе у само небо, да се покаже сад пред лицем Божјим за нас;
25 и не уђе да више пута приноси самог себе, као што првосвештеник улази сваке године у светилиште с крвљу туђом:
26 иначе би он морао да више пута претрпи од створења света, - дочим се он сад на свршетку века појави само једанпут да својом жртвом уништи грех.
27 И као што је људима одређено једном умрети, а затим да им се суди;
28 тако се и Христос једном принесе да уз ме грехе многих, а појавиће се други пут, а не ради греха, онима који га чекају за свој спас.

Глава 10.

1 И закон, имајући само сенку будућих добара, а не и право представљање ствари, једним те истим жртвама, које се сваке године стално приносе, не може никада да доведе до савршенства оне који тим жртвама присуствују.
2 Не би ли се иначе престало да се приносе, кад они који врше ту службу -, пошто се већ једном очисте -, не би више имали никакве свести греха својих?
3 Али се тим жртвама сваке године понавља спомен греха,
4 јер крв јунчија и јарећа не може узети греха.
5 Зато, улазећи у свет, Христос говори: "Жртве и приносе ниси хтео, али си ми тело приправио.
6 Жртве и приноси за грех нису ти угодни били.
7 И тад рекох: Ево ме, ја идем, (пише за ме на челу књиге) да извршим, Боже, вољу твоју."
8 И пошто рече: "Жртве и приносе ниси хтео нити су ти угодни били,"
9 (а то се по закону приноси), он даље каже: "Ево ме, ја идем, да извршим вољу твоју."
10 Он тако укида прво да постави друго. И ми смо, по тој вољи, приносом тела Исуса Христа, освећени једанпут за увек.
11 И док сваки свештеник сваки дан служи и често приноси оне исте жртве, које никад не могу узети греха,
12 Он, пошто принесе само једну жртву за грехе, седе за свагда с десне стране Бога,
13 чекајући сад док се положе непријатељи његови за подножје ногама његовим.
14 Јер је он једним самим приносом усавршио за увек оне који су освећени.
15 А сведочи нам то и Дух Свети, јер пошто рече:
16 "Ево савеза који ћу с њима уредити после тих дана, говори Господ: Закон свој ћу у срце њихово ја метнути и у духу њихову записати"-, он додаје:
17 "И грехе њихове и бездушности њихове више нећу помињати."
18 А где је опроштење греха, ту више нема приноса за грехе.
19 Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светилиште с помоћу крви Исуса Христа, путем новим и живим,
20 који нам је он отворио кроз завесу, то јест кроз пут своју,
21 и имајући првосвештеника постављена над домом Божјим,
22 приступајмо с истинским срцем и пуном вером, срцем очишћеним од зле савести, и телом умивеним водом чистом.
23 Држимо се чврсто признања наде, јер је веран онај који је дао обећање;
24 пазимо један на другога, да се такмичимо у љубави и у добрим делима;
25 не остављајмо саборе своје, као што неки имају обичај, него један другога подржавајмо, и то утолико више уколико видите да се приближује дан.
26 Јер ако ми намерно грешимо, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе,
27 него страшно очекивање суда и ревност ватре која ће прогутати оне који се буне.
28 Ко преступи закон Мојсијев, без милосрђа умире по сведочанству два или три сведока;
29 а колико мислите да ће већ муке заслужити онај који Сина Божјега погази, и крв савеза, којом се посвети, за погану држи, и Духа милости наружи?
30 Јер знамо онога који рече: "Моја је освета, моја је одмазда!" и још: "Господ ће своме народу судити."
31 Страшно је упасти у руке Бога живога!
32 Опомињите се пак првих дана својих, кад, пошто се просветлисте, многу борбу усред мука поднесосте,
33 с једне стране изложени као предмет срамоте и невоља, а с друге стране придружени онима чији положај једнак беше.
34 Јер се сажалисте на сужње и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате за себе имање боље и трајно на небесима.
35 Не напуштајте, дакле, то своје поуздање, за које је везана велика награда.
36 Јер вам је потребно устрајање да бисте, пошто Божју вољу извршите, примили оно што вам је обећано.
37 Јер још мало, мало времена, па ће доћи онај који треба да дође, и он неће одоцнити.
38 А мој ће праведник од вере живети; али ако одступи, моја душа неће у њему уживати.
39 А ми, браћо, нисмо од оних који одступају да пропадну, него од оних који имају веру да душу своју спасу.