Gedeon
Veoma poznat
- Poruka
- 14.727
32. дан: Марко 4 + Римљанима 11-12
Јеванђеље по Марку
Глава 4.
1 Исус стаде опет учити код мора, и како се око њега скупи много народа, уђе у једну лађу на мору и седе, а сав народ оста на обали.
2 Он их о многим стварима учаше у поређењима, и рече им у науци својој:
3 Слушајте. Изиђе сејач да сеје.
4 И како он сејаше догоди се да један део семења паде у крај пута, и долетеше птице и позобаше га.
5 Други део паде на каменито место, где не бејаше много земље, и одмах изниче, јер не нађе дубоке земље,
6 а кад одскочи сунце изгоре, и, како немаше корена, усахну.
7 Други део паде у трње, и трње нарасте и загуши га, и не донесе рода.
8 А један део паде на добру земљу, и даде плод који напредова и нарасте, и донесе по тридесет, по шездесет и по сто.
9 И рече: Ко има уши да чује нека чује!
10 Кад он оста сам, запиташе га они који бејаху с њим и с дванаесторицом за та поређења.
11 Он им рече: Вама је дано да познате тајне краљевства Божјега, а онима напољу све у поређењима бива,
12 да видећи очима не виде и не распознају, и чујући ушима не чују и не разумеју, да се како не обрате, и да им се не опросте греси.
13 И рече им: Зар не разумете ово поређење? А како ћете сва поређења разумети?
14 Сејач реч сеје.
15 Једни су крај пута куд се реч сеје; чим је чују, одмах се појави сотона и отме реч посејану у њима.
16 Други опет примају семе на каменита места; кад они чују реч, одмах је с радошћу примају,
17 али немају корена у себи, него су непостојани, и чим дође каква невоља или прогонство због речи, одмах се спотакну.
18 Други опет примају семе усред трња; то су они који слушају реч,
19 али бриге овога света и замамљивања богатства и осталих жудњи загуше реч и направе је неплодном.
20 Други примају семе на добру земљу; то су они који слушају реч и примају је, и доносе плод по тридесет, по шездесет и по сто.
21 Рече им још: Донеси ли се свећа да се метне под шиник или под одар? Није ли да се метне на свећњак?
22 Јер нема ништа сакривено што се неће открити, нити има што тајно што неће изићи на светлост.
23 Ако ко има уши да чује нека чује!
24 И рече им још: Пазите на оно што чујете. Мериће вам се мером којом сами мерите, и дометнуће вам се.
25 Јер ко има даће му се, а који нема, узеће му се и оно што има.
26 И рече још: Тако је с краљевством Божјим као кад човек баци семе у земљу.
27 Спавао он или бдио ноћу и дању, семе ниче и расте, а да он ни не зна како.
28 Земља сама од себе донесе најпре траву, затим клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29 А кад сазри плод, стиже и срп, јер је жетва ту.
30 И још рече: С чиме ли ћемо краљевство Божје поредити, или каквим ћемо га поређењем представљати?
31 Оно је слично зрну горушичином, које кад се посеје у земљу, мање је од свију семена на земљи;
32 а кад се посеје, узрасте и постаје веће од сваког поврћа, и пушта гране велике да могу у хладу његову птице небеске наставати.
33 Он им многим таквим поређењима казиваше реч, према ономе што могаху разумети;
34 а без поређења им ништа не говораше. Али ученицима тумачаше насамо све.
35 Тог истог дана рече им Исус пред вече: Пређимо на другу страну!
36 И отпустивши народ, они га одвезоше лађом у којој је он већ био; а и друге лађе бејаху с њим.
37 Подиже се велика олуја, и валови су тако запљускивали лађу да се она напуни воде,
38 а он, на крми, спаваше на јастуку. Они га пробудише, и рекоше му: Учитељу, зар не мариш што пропадамо?
39 И он уставши, запрети ветру, и рече мору: Ућути, престани! И утоли ветар и постаде велика тишина.
40 Тад им рече: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?
41 А они, уплашени, говораху један другоме: Ко је овај да га и ветар и море слушају?
Посланица Римљанима
Глава 11.
1 Говорим дакле: Је ли Бог одбацио свој народ? Нипошто! Јер сам и ја Израиљац, од потомства Авраамова, од колена Венијаминова.
2 Не одбаци Бог народа свога, који унапред позна. Или не знате што говори Писмо за Илију, како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 "Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје развалише, и ја остах сам, и сад траже живот да ми узму!"
4 А који му одговор даје Бог? - "Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише колена пред Ваалом."
5 Тако и у садашње време постоји остатак по избору милости.
6 А ако је по милости, онда није по делима, јер милост већ не би била милост.
7 Шта дакле? Што искаше Израиљ, оно није постигао; а избор је то постигао, али остали отврднуше,
8 као што је написано: "Даде им Бог дух неосетљив, очи да не виде, и уши да не чују, до самога дана данашњега."
9 А Давид говори: "Трпеза њихова замка њима била, петља, узрок пропадања и одмазда!
10 Заслепеле очи њихове - да не виде, и леђа њихова једнако погнута била!"
11 Говорим дакле: Јесу ли се спотакли да би пали? Нипошто! Него је од спотицања њихова дошло спасење паганцима, да би се и они покренули.
12 А ако је спотицање њихово богатство свету, и умаљење њихово богатство поганцима, колико ли то неће бити веће кад се сви обрате?
13 Јер вама говорим, паганцима: у колико сам ја апостол паганаца, хоћу да хвалим службу своју,
14 не бих ли како покренуо љубомору свога рода и спасао кога од њих.
15 Јер ако је одбацивање њихово било примирење свету, шта ће бити њихово повраћање него живот из мртвих?
16 Ако је начетак свет, то је и цело тесто, и ако је корен свет, то су и гране.
17 Али ако се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина био, прицепио си се на њих, и постао заједничар у корену и у масти од маслине,
18 не хвали се на штету отпалих грана; а ако се хвалиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе.
19 Ти ћеш дакле рећи: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 Добро! С неверовања одломише се, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој!
21 Јер кад Бог није природне гране поштедео, неће ни тебе поштедети.
22 Пази дакле на доброту и на строгост Божју: строгост над онима који отпадоше, а на себе доброту Божју, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.
23 А и они, ако не остану у неверовању, прецепиће се, јер је Бог моћан да их опет прицепи.
24 Јер кад си ти, одсечен од рођене дивље маслине, прицепио се на нерођену питому маслину, тим пре ће се они по природи својој прицепити на рођену своју маслину.
25 Јер нећу, браћо, да останете у незнању ове тајне (да не бисте се правили паметни према себи), да један део Израиља отврдну, док не уђе целина паганаца.
26 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: "Из Сиона ће избавитељ доћи и бездушност одвратиће од Јакова.
27 То ће бити савез мој са њима, кад им дигнем грехе њихове."
28 По јеванђељу, су они непријатељи, вас ради, али по избору љубљени су, отаца ради.
29 Јер дарови Божји и позивање његово не познају раскајања.
30 Као и ви што се некад супроћасте Богу, а сад сте с њиховог супроћења помиловани,
31 тако и они сад не хтеше послушати, да би милошћу која се вама учини и они били помиловани,
32 јер Бог затвори све људе у непослушност, да све помилује.
33 О дубино богатства, мудрости и знања Божјега! Како су неиспитљиви судови његови и неистражљиви путеви његови! Јер
34 "Ко познаје мисао Господњу,
35 или ко му би саветник?"
36 Или ко му први даде што, да му се врати? Јер је од њега и кроз њега све. Њему слава на све векове! Амин!
Глава 12.
1 Молим вас дакле, браћо, милосрђа Божјега ради, да принесете телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, и то да буде ваше разумно богослужење.
2 Не владајте се по овоме веку, него се преобразујте обновљењем ума свога, да бисте могли осетити колико је добра и угодна и савршена воља Божја.
3 По милости која је мени дата, кажем свакоме од вас: Немојте имати превелико мишљење о себи, него имајте смерне мисли, по мери вере коју је коме Бог уделио.
4 Јер као у једном телу што имамо многе уде, а сви уди немају једнак посао,
5 тако смо и ми који смо многи, једно тело у Христу, а појединачно смо уди један према другоме.
6 И како имамо различите дарове, по милости која нам је дана, то онај који има дар прорицања нека га по мери вере употреби;
7 који има да врши службу нека се држи службе,
8 који је учитељ нека се држи учења; који је утешитељ нека теши; који даје нека даје драговољно; који управља нека се ревносно брине; који чини дела милости, нека их радо чини.
9 Љубав да не буде претворна. Зграњавајте се од зла и прионите уз добро.
10 Братском љубављу будите један према другоме љубазни. Чашћу један другога претеците.
11 У ревности будите неуморни. Будите духа пламенога. Служите Господу.
12 Надањем веселите се, будите устрпљиви у невољи, постојани у молитви.
13 Брините се о потребама светих; будите гостољубиви.
14 Благослиљајте оне који вас гоне; благосиљајте и не куните.
15 Радујте се с онима који су радосни и плачите с онима који плачу.
16 Будите једне мисли међу собом. Не идите за оним што је високо, него да вас привуче оно што је смерно. Не будите пред очима својим мудри.
17 Никоме не враћајте зла за зло, и тражите што је добро пред свим људима.
18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
19 Не освећујте се за себе, љубљени, него пуштајте гневу Божјему да делује, јер је написано: "Моја је освета, моја је одмазда, говори Господ."
20 Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље усијано скупљаш на главу његову.
21 Не дај да те зло надвлада, него надвладај зло добрим.
Јеванђеље по Марку
Глава 4.
1 Исус стаде опет учити код мора, и како се око њега скупи много народа, уђе у једну лађу на мору и седе, а сав народ оста на обали.
2 Он их о многим стварима учаше у поређењима, и рече им у науци својој:
3 Слушајте. Изиђе сејач да сеје.
4 И како он сејаше догоди се да један део семења паде у крај пута, и долетеше птице и позобаше га.
5 Други део паде на каменито место, где не бејаше много земље, и одмах изниче, јер не нађе дубоке земље,
6 а кад одскочи сунце изгоре, и, како немаше корена, усахну.
7 Други део паде у трње, и трње нарасте и загуши га, и не донесе рода.
8 А један део паде на добру земљу, и даде плод који напредова и нарасте, и донесе по тридесет, по шездесет и по сто.
9 И рече: Ко има уши да чује нека чује!
10 Кад он оста сам, запиташе га они који бејаху с њим и с дванаесторицом за та поређења.
11 Он им рече: Вама је дано да познате тајне краљевства Божјега, а онима напољу све у поређењима бива,
12 да видећи очима не виде и не распознају, и чујући ушима не чују и не разумеју, да се како не обрате, и да им се не опросте греси.
13 И рече им: Зар не разумете ово поређење? А како ћете сва поређења разумети?
14 Сејач реч сеје.
15 Једни су крај пута куд се реч сеје; чим је чују, одмах се појави сотона и отме реч посејану у њима.
16 Други опет примају семе на каменита места; кад они чују реч, одмах је с радошћу примају,
17 али немају корена у себи, него су непостојани, и чим дође каква невоља или прогонство због речи, одмах се спотакну.
18 Други опет примају семе усред трња; то су они који слушају реч,
19 али бриге овога света и замамљивања богатства и осталих жудњи загуше реч и направе је неплодном.
20 Други примају семе на добру земљу; то су они који слушају реч и примају је, и доносе плод по тридесет, по шездесет и по сто.
21 Рече им још: Донеси ли се свећа да се метне под шиник или под одар? Није ли да се метне на свећњак?
22 Јер нема ништа сакривено што се неће открити, нити има што тајно што неће изићи на светлост.
23 Ако ко има уши да чује нека чује!
24 И рече им још: Пазите на оно што чујете. Мериће вам се мером којом сами мерите, и дометнуће вам се.
25 Јер ко има даће му се, а који нема, узеће му се и оно што има.
26 И рече још: Тако је с краљевством Божјим као кад човек баци семе у земљу.
27 Спавао он или бдио ноћу и дању, семе ниче и расте, а да он ни не зна како.
28 Земља сама од себе донесе најпре траву, затим клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29 А кад сазри плод, стиже и срп, јер је жетва ту.
30 И још рече: С чиме ли ћемо краљевство Божје поредити, или каквим ћемо га поређењем представљати?
31 Оно је слично зрну горушичином, које кад се посеје у земљу, мање је од свију семена на земљи;
32 а кад се посеје, узрасте и постаје веће од сваког поврћа, и пушта гране велике да могу у хладу његову птице небеске наставати.
33 Он им многим таквим поређењима казиваше реч, према ономе што могаху разумети;
34 а без поређења им ништа не говораше. Али ученицима тумачаше насамо све.
35 Тог истог дана рече им Исус пред вече: Пређимо на другу страну!
36 И отпустивши народ, они га одвезоше лађом у којој је он већ био; а и друге лађе бејаху с њим.
37 Подиже се велика олуја, и валови су тако запљускивали лађу да се она напуни воде,
38 а он, на крми, спаваше на јастуку. Они га пробудише, и рекоше му: Учитељу, зар не мариш што пропадамо?
39 И он уставши, запрети ветру, и рече мору: Ућути, престани! И утоли ветар и постаде велика тишина.
40 Тад им рече: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?
41 А они, уплашени, говораху један другоме: Ко је овај да га и ветар и море слушају?
Посланица Римљанима
Глава 11.
1 Говорим дакле: Је ли Бог одбацио свој народ? Нипошто! Јер сам и ја Израиљац, од потомства Авраамова, од колена Венијаминова.
2 Не одбаци Бог народа свога, који унапред позна. Или не знате што говори Писмо за Илију, како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 "Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје развалише, и ја остах сам, и сад траже живот да ми узму!"
4 А који му одговор даје Бог? - "Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише колена пред Ваалом."
5 Тако и у садашње време постоји остатак по избору милости.
6 А ако је по милости, онда није по делима, јер милост већ не би била милост.
7 Шта дакле? Што искаше Израиљ, оно није постигао; а избор је то постигао, али остали отврднуше,
8 као што је написано: "Даде им Бог дух неосетљив, очи да не виде, и уши да не чују, до самога дана данашњега."
9 А Давид говори: "Трпеза њихова замка њима била, петља, узрок пропадања и одмазда!
10 Заслепеле очи њихове - да не виде, и леђа њихова једнако погнута била!"
11 Говорим дакле: Јесу ли се спотакли да би пали? Нипошто! Него је од спотицања њихова дошло спасење паганцима, да би се и они покренули.
12 А ако је спотицање њихово богатство свету, и умаљење њихово богатство поганцима, колико ли то неће бити веће кад се сви обрате?
13 Јер вама говорим, паганцима: у колико сам ја апостол паганаца, хоћу да хвалим службу своју,
14 не бих ли како покренуо љубомору свога рода и спасао кога од њих.
15 Јер ако је одбацивање њихово било примирење свету, шта ће бити њихово повраћање него живот из мртвих?
16 Ако је начетак свет, то је и цело тесто, и ако је корен свет, то су и гране.
17 Али ако се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина био, прицепио си се на њих, и постао заједничар у корену и у масти од маслине,
18 не хвали се на штету отпалих грана; а ако се хвалиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе.
19 Ти ћеш дакле рећи: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 Добро! С неверовања одломише се, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој!
21 Јер кад Бог није природне гране поштедео, неће ни тебе поштедети.
22 Пази дакле на доброту и на строгост Божју: строгост над онима који отпадоше, а на себе доброту Божју, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.
23 А и они, ако не остану у неверовању, прецепиће се, јер је Бог моћан да их опет прицепи.
24 Јер кад си ти, одсечен од рођене дивље маслине, прицепио се на нерођену питому маслину, тим пре ће се они по природи својој прицепити на рођену своју маслину.
25 Јер нећу, браћо, да останете у незнању ове тајне (да не бисте се правили паметни према себи), да један део Израиља отврдну, док не уђе целина паганаца.
26 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: "Из Сиона ће избавитељ доћи и бездушност одвратиће од Јакова.
27 То ће бити савез мој са њима, кад им дигнем грехе њихове."
28 По јеванђељу, су они непријатељи, вас ради, али по избору љубљени су, отаца ради.
29 Јер дарови Божји и позивање његово не познају раскајања.
30 Као и ви што се некад супроћасте Богу, а сад сте с њиховог супроћења помиловани,
31 тако и они сад не хтеше послушати, да би милошћу која се вама учини и они били помиловани,
32 јер Бог затвори све људе у непослушност, да све помилује.
33 О дубино богатства, мудрости и знања Божјега! Како су неиспитљиви судови његови и неистражљиви путеви његови! Јер
34 "Ко познаје мисао Господњу,
35 или ко му би саветник?"
36 Или ко му први даде што, да му се врати? Јер је од њега и кроз њега све. Њему слава на све векове! Амин!
Глава 12.
1 Молим вас дакле, браћо, милосрђа Божјега ради, да принесете телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, и то да буде ваше разумно богослужење.
2 Не владајте се по овоме веку, него се преобразујте обновљењем ума свога, да бисте могли осетити колико је добра и угодна и савршена воља Божја.
3 По милости која је мени дата, кажем свакоме од вас: Немојте имати превелико мишљење о себи, него имајте смерне мисли, по мери вере коју је коме Бог уделио.
4 Јер као у једном телу што имамо многе уде, а сви уди немају једнак посао,
5 тако смо и ми који смо многи, једно тело у Христу, а појединачно смо уди један према другоме.
6 И како имамо различите дарове, по милости која нам је дана, то онај који има дар прорицања нека га по мери вере употреби;
7 који има да врши службу нека се држи службе,
8 који је учитељ нека се држи учења; који је утешитељ нека теши; који даје нека даје драговољно; који управља нека се ревносно брине; који чини дела милости, нека их радо чини.
9 Љубав да не буде претворна. Зграњавајте се од зла и прионите уз добро.
10 Братском љубављу будите један према другоме љубазни. Чашћу један другога претеците.
11 У ревности будите неуморни. Будите духа пламенога. Служите Господу.
12 Надањем веселите се, будите устрпљиви у невољи, постојани у молитви.
13 Брините се о потребама светих; будите гостољубиви.
14 Благослиљајте оне који вас гоне; благосиљајте и не куните.
15 Радујте се с онима који су радосни и плачите с онима који плачу.
16 Будите једне мисли међу собом. Не идите за оним што је високо, него да вас привуче оно што је смерно. Не будите пред очима својим мудри.
17 Никоме не враћајте зла за зло, и тражите што је добро пред свим људима.
18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
19 Не освећујте се за себе, љубљени, него пуштајте гневу Божјему да делује, јер је написано: "Моја је освета, моја је одмазда, говори Господ."
20 Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље усијано скупљаш на главу његову.
21 Не дај да те зло надвлада, него надвладај зло добрим.