Нови завет за 89 дана. У години 4 пута + сав Стари завет

[Gedeon]

32. дан: Марко 4 + Римљанима 11-12

Јеванђеље по Марку

Глава 4.

1 Исус стаде опет учити код мора, и како се око њега скупи много народа, уђе у једну лађу на мору и седе, а сав народ оста на обали.
2 Он их о многим стварима учаше у поређењима, и рече им у науци својој:
3 Слушајте. Изиђе сејач да сеје.
4 И како он сејаше догоди се да један део семења паде у крај пута, и долетеше птице и позобаше га.
5 Други део паде на каменито место, где не бејаше много земље, и одмах изниче, јер не нађе дубоке земље,
6 а кад одскочи сунце изгоре, и, како немаше корена, усахну.
7 Други део паде у трње, и трње нарасте и загуши га, и не донесе рода.
8 А један део паде на добру земљу, и даде плод који напредова и нарасте, и донесе по тридесет, по шездесет и по сто.
9 И рече: Ко има уши да чује нека чује!
10 Кад он оста сам, запиташе га они који бејаху с њим и с дванаесторицом за та поређења.
11 Он им рече: Вама је дано да познате тајне краљевства Божјега, а онима напољу све у поређењима бива,
12 да видећи очима не виде и не распознају, и чујући ушима не чују и не разумеју, да се како не обрате, и да им се не опросте греси.
13 И рече им: Зар не разумете ово поређење? А како ћете сва поређења разумети?
14 Сејач реч сеје.
15 Једни су крај пута куд се реч сеје; чим је чују, одмах се појави сотона и отме реч посејану у њима.
16 Други опет примају семе на каменита места; кад они чују реч, одмах је с радошћу примају,
17 али немају корена у себи, него су непостојани, и чим дође каква невоља или прогонство због речи, одмах се спотакну.
18 Други опет примају семе усред трња; то су они који слушају реч,
19 али бриге овога света и замамљивања богатства и осталих жудњи загуше реч и направе је неплодном.
20 Други примају семе на добру земљу; то су они који слушају реч и примају је, и доносе плод по тридесет, по шездесет и по сто.
21 Рече им још: Донеси ли се свећа да се метне под шиник или под одар? Није ли да се метне на свећњак?
22 Јер нема ништа сакривено што се неће открити, нити има што тајно што неће изићи на светлост.
23 Ако ко има уши да чује нека чује!
24 И рече им још: Пазите на оно што чујете. Мериће вам се мером којом сами мерите, и дометнуће вам се.
25 Јер ко има даће му се, а који нема, узеће му се и оно што има.
26 И рече још: Тако је с краљевством Божјим као кад човек баци семе у земљу.
27 Спавао он или бдио ноћу и дању, семе ниче и расте, а да он ни не зна како.
28 Земља сама од себе донесе најпре траву, затим клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29 А кад сазри плод, стиже и срп, јер је жетва ту.
30 И још рече: С чиме ли ћемо краљевство Божје поредити, или каквим ћемо га поређењем представљати?
31 Оно је слично зрну горушичином, које кад се посеје у земљу, мање је од свију семена на земљи;
32 а кад се посеје, узрасте и постаје веће од сваког поврћа, и пушта гране велике да могу у хладу његову птице небеске наставати.
33 Он им многим таквим поређењима казиваше реч, према ономе што могаху разумети;
34 а без поређења им ништа не говораше. Али ученицима тумачаше насамо све.
35 Тог истог дана рече им Исус пред вече: Пређимо на другу страну!
36 И отпустивши народ, они га одвезоше лађом у којој је он већ био; а и друге лађе бејаху с њим.
37 Подиже се велика олуја, и валови су тако запљускивали лађу да се она напуни воде,
38 а он, на крми, спаваше на јастуку. Они га пробудише, и рекоше му: Учитељу, зар не мариш што пропадамо?
39 И он уставши, запрети ветру, и рече мору: Ућути, престани! И утоли ветар и постаде велика тишина.
40 Тад им рече: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?
41 А они, уплашени, говораху један другоме: Ко је овај да га и ветар и море слушају?

Посланица Римљанима

Глава 11.

1 Говорим дакле: Је ли Бог одбацио свој народ? Нипошто! Јер сам и ја Израиљац, од потомства Авраамова, од колена Венијаминова.
2 Не одбаци Бог народа свога, који унапред позна. Или не знате што говори Писмо за Илију, како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 "Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје развалише, и ја остах сам, и сад траже живот да ми узму!"
4 А који му одговор даје Бог? - "Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише колена пред Ваалом."
5 Тако и у садашње време постоји остатак по избору милости.
6 А ако је по милости, онда није по делима, јер милост већ не би била милост.
7 Шта дакле? Што искаше Израиљ, оно није постигао; а избор је то постигао, али остали отврднуше,
8 као што је написано: "Даде им Бог дух неосетљив, очи да не виде, и уши да не чују, до самога дана данашњега."
9 А Давид говори: "Трпеза њихова замка њима била, петља, узрок пропадања и одмазда!
10 Заслепеле очи њихове - да не виде, и леђа њихова једнако погнута била!"
11 Говорим дакле: Јесу ли се спотакли да би пали? Нипошто! Него је од спотицања њихова дошло спасење паганцима, да би се и они покренули.
12 А ако је спотицање њихово богатство свету, и умаљење њихово богатство поганцима, колико ли то неће бити веће кад се сви обрате?
13 Јер вама говорим, паганцима: у колико сам ја апостол паганаца, хоћу да хвалим службу своју,
14 не бих ли како покренуо љубомору свога рода и спасао кога од њих.
15 Јер ако је одбацивање њихово било примирење свету, шта ће бити њихово повраћање него живот из мртвих?
16 Ако је начетак свет, то је и цело тесто, и ако је корен свет, то су и гране.
17 Али ако се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина био, прицепио си се на њих, и постао заједничар у корену и у масти од маслине,
18 не хвали се на штету отпалих грана; а ако се хвалиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе.
19 Ти ћеш дакле рећи: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 Добро! С неверовања одломише се, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој!
21 Јер кад Бог није природне гране поштедео, неће ни тебе поштедети.
22 Пази дакле на доброту и на строгост Божју: строгост над онима који отпадоше, а на себе доброту Божју, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.
23 А и они, ако не остану у неверовању, прецепиће се, јер је Бог моћан да их опет прицепи.
24 Јер кад си ти, одсечен од рођене дивље маслине, прицепио се на нерођену питому маслину, тим пре ће се они по природи својој прицепити на рођену своју маслину.
25 Јер нећу, браћо, да останете у незнању ове тајне (да не бисте се правили паметни према себи), да један део Израиља отврдну, док не уђе целина паганаца.
26 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: "Из Сиона ће избавитељ доћи и бездушност одвратиће од Јакова.
27 То ће бити савез мој са њима, кад им дигнем грехе њихове."
28 По јеванђељу, су они непријатељи, вас ради, али по избору љубљени су, отаца ради.
29 Јер дарови Божји и позивање његово не познају раскајања.
30 Као и ви што се некад супроћасте Богу, а сад сте с њиховог супроћења помиловани,
31 тако и они сад не хтеше послушати, да би милошћу која се вама учини и они били помиловани,
32 јер Бог затвори све људе у непослушност, да све помилује.
33 О дубино богатства, мудрости и знања Божјега! Како су неиспитљиви судови његови и неистражљиви путеви његови! Јер
34 "Ко познаје мисао Господњу,
35 или ко му би саветник?"
36 Или ко му први даде што, да му се врати? Јер је од њега и кроз њега све. Њему слава на све векове! Амин!

Глава 12.

1 Молим вас дакле, браћо, милосрђа Божјега ради, да принесете телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, и то да буде ваше разумно богослужење.
2 Не владајте се по овоме веку, него се преобразујте обновљењем ума свога, да бисте могли осетити колико је добра и угодна и савршена воља Божја.
3 По милости која је мени дата, кажем свакоме од вас: Немојте имати превелико мишљење о себи, него имајте смерне мисли, по мери вере коју је коме Бог уделио.
4 Јер као у једном телу што имамо многе уде, а сви уди немају једнак посао,
5 тако смо и ми који смо многи, једно тело у Христу, а појединачно смо уди један према другоме.
6 И како имамо различите дарове, по милости која нам је дана, то онај који има дар прорицања нека га по мери вере употреби;
7 који има да врши службу нека се држи службе,
8 који је учитељ нека се држи учења; који је утешитељ нека теши; који даје нека даје драговољно; који управља нека се ревносно брине; који чини дела милости, нека их радо чини.
9 Љубав да не буде претворна. Зграњавајте се од зла и прионите уз добро.
10 Братском љубављу будите један према другоме љубазни. Чашћу један другога претеците.
11 У ревности будите неуморни. Будите духа пламенога. Служите Господу.
12 Надањем веселите се, будите устрпљиви у невољи, постојани у молитви.
13 Брините се о потребама светих; будите гостољубиви.
14 Благослиљајте оне који вас гоне; благосиљајте и не куните.
15 Радујте се с онима који су радосни и плачите с онима који плачу.
16 Будите једне мисли међу собом. Не идите за оним што је високо, него да вас привуче оно што је смерно. Не будите пред очима својим мудри.
17 Никоме не враћајте зла за зло, и тражите што је добро пред свим људима.
18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
19 Не освећујте се за себе, љубљени, него пуштајте гневу Божјему да делује, јер је написано: "Моја је освета, моја је одмазда, говори Господ."
20 Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље усијано скупљаш на главу његову.
21 Не дај да те зло надвлада, него надвладај зло добрим.

 

[Gedeon]

33. дан: Марко 5 + Римљанима 13-14

Јеванђеље по Марку

Глава 5.

1 Стигоше на другу обалу у земљу Гадаринску.
2 Како Исус изиђе из лађе, приђе му с гробова човек обузет нечистим духом.
3 Тај човек живљаше у гробовима, и нико га не могаше ни веригама свезати,
4 јер је много пута био метнут у окове и у вериге, па је искидао вериге и окове ломио, и нико није имао снаге да га укроти.
5 И он једнако, дан и ноћ, бављаше се у гробовима и у горама, вичући и бијући се камењем.
6 Угледавши Исуса издалека, дотрча, поклони му се
7 и повика јаким гласом: Шта има између тебе и мене, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!
8 Јер му Исус говораше: Изиђи, душе нечисти, из тог човека!
9 И упита га: Које ти је име? Он му одговори: Легија ми је име, јер нас има много.
10 И моли га много да их не истера из оне околине.
11 Онде по брегу пасијаше велики крд свиња.
12 И зли духови га молише говорећи: Пошаљи нас у те свиње, да у њих уђемо.
13 Он им то допусти, и духови нечисти изиђоше и уђоше у свиње, и навали крд с брега у море. Било их је око две хиљаде, и потопише се у мору.
14 Свињари побегоше и јавише све у граду и по селима. Изиђоше људи да виде све што је било,
15 и дођоше к Исусу и видеше беснога у коме је била легија где седи обучен и при свести, и згрануше се.
16 А они који беху видели што се збило, казаше им што би од беснога и од свиња.
17 И они стадоше тад молити Исуса да иде из њихових крајева.
18 Кад је Исус улазио у лађу, моли га онај који је био бесан, да му допусти да остане с њим.
19 Исус му не даде, већ му рече: Иди кући к својима, и кажи им шта ти Господ учини, и како се смилова на те.
20 И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус. И сви се чуђаху.
21 Исус пређе лађом на другу обалу, где се око њега скупи велико мноштво народа. Он беше крај мора.
22 Тада дође један од старешина синагоге, по имену Јаир, и видевши га, паде пред ноге његове,
23 и много га мољаше говорећи: Кћи је моја на самрти; дођи и положи на њу руке да се спасе и да живи.
24 Исус пође с њим. И мноштво народа иђаше за њим и притискиваше га.
25 А беше једна жена која је дванаест година боловала од течења крви.
26 Она се је код разних лекара намучила била, и потрошила све што је имала, и ништа јој не беше лакше, него јој је још и горе било.
27 Кад је она чула за Исуса, провуче се кроз народ и дотаче му се с леђа хаљине његове.
28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.
29 Тог истог часа пресахну извор крви њезине, и она осети у телу своме да оздрави од болести.
30 Исус одмах осети како једна сила изиђе из њега, и обазревши се усред народа рече: Ко се дотаче мојих хаљина?
31 Рекоше му ученици његови: Видиш како те народ притискује, а питаш: Ко се дотаче мене?
32 Он погледа унаоколо да види ону која то учини.
33 И она жена, сва уплашена и уздрхтана, знајући што се у њој догоди, приђе му и клече пред њим, и каза му сву истину.
34 А Исус јој рече: Кћери, вера те је твоја спасла. Иди с миром, и буди излечена од болести своје!
35 Док он још говораше дођоше неки из дома старешине синагоге говорећи: Кћи твоја умре, што да још трудиш учитеља?
36 Али Исус, и не обазревши се на те речи, рече старешини: Не бој се, само веруј!
37 И не даде никоме да га прати осим Петра, Јакова и Јована, брата Јаковљева.
38 Дођоше до куће старешине синагоге, где Исус виде узрујано мноштво и чељад која плакаше и даваше велику вику.
39 Тад уђе унутра и рече им: Шта сте узаврели и што плачете? Дете није умрло, него спава.
40 Они му се подсмеваху. Али он, пошто учини да се разиђе свет, узе оца и матер детињу и оне који га бејаху пратили, и уђе где лежаше дете;
41 и узевши девојчицу за руку, рече јој: "Талита куми", што значи: Девојчице, устани, ја ти то говорим!
42 И одмах уста девојчица, и поче ходати, јер имаше дванаест година. И они осташе врло зачуђени.
43 Исус им озбиљно препоручи да нико не дозна за то, и рече нека девојчици дају да једе.

Посланица Римљанима

Глава 13.

1 Сви да се покоравају вишим властима, јер нема власти да није од Бога; и власти што постоје од Бога су одређене.
2 Зато који се супроти власти, супроти се Божјој наредби; а који се супроте, примиће осуду на себе.
3 Јер поглавари нису за страх због добрих дела него због злих. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш хвалу од ње.
4 Званичник је слуга Божји за твоје добро. Али ако зло чиниш бој се, јер узалуд не носи мача; јер је Божји слуга да врши освету, и да казни онога који зло чини.
5 Зато треба да се покоравате не само из страха од казне, него и ради савести.
6 Зато и порезе дајете, јер су званичници слуге Божје, које су за то постављене.
7 Подајте свакоме што сте му дужни: коме дакле порезу, порезу; коме данак, данак; коме страх, страх; коме част, част.
8 Не будите никоме ништа дужни, осим да љубите један другога; јер који друге љуби закон испуни.
9 Јер заповести: Не чини прељубе, не уби, не кради, не сведочи лажно, не зажуди, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи садрже: Љуби ближњега свога као самога себе.
10 Љубав не чини зла ближњему; љубав је дакле усавршење закона.
11 И то радите зато што знате време у коме смо, јер је већ време да се пренете из сна, јер нам је сад спасење ближе него кад постадосмо верници.
12 Ноћ је на измаку а дан се приближује. Одбацујмо дакле сва дела мрака, и опасујмо оружје светлости.
13 Ходимо поштено као по пуном дану, далеко од разузданости, од пијанства, од блуда, од нечистоте, од свађа и од зависти.
14 Али се обуците у Господа нашега Исуса Христа, и не угађајте жудњама пути.

Глава 14.

1 Слабога у вери примајте без спора о мишљењима.
2 Неко мисли да сме свашта јести, а ко је слаб тај једе зеље.
3 Који једе нека не укорава онога који не једе, а који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими.
4 Ко си ти који судиш туђему слузи? Стоји ли он, пада ли, то је посао његовог господара. Али ће се он одржати, јер има Бог моћ да га подржи.
5 Тако један разликује дан од дана, а други држи да су сви дани једнаки. Сваки у духу своме нек има пуно уверење.
6 Који пази на дане, Господу пази, а који једе Господу једе, јер хвали Бога, и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7 Ни један од нас не живи сам за себе, и ни један не умире сам за себе.
8 Јер ако живимо, Господу живимо, а ако умремо, Господу умремо. Живели или умрли, дакле, Господњи смо.
9 Јер је за то Христос умро и живео, да влада и над мртвима и над живима.
10 Али ти, зашто осуђујеш брата свога?, и ти зашто презиреш брата свога? Јер ћемо сви изићи на Божји суд.
11 Јер је писано: "Жив сам ја, говори Господ, свако ће се колено преда мном поклонити, и сваки ће језик Богу славу дати."
12 Тако ће дакле сваки од нас дати Богу рачун за себе.
13 Зато не судимо више један другоме, него место тога гледајте да не чините ништа што би било камен спотицања или узрок падања за брата вашега.
14 Знам и уверен сам у Исусу Христу да ништа није погано по себи, осим ако није нешто погано ономе који мисли да је то погано.
15 Али ако је брат твој због каквог твог јела неспокојан, већ се не владаш по љубави. Не изазивај јелом својим пропаст онога за кога Христос умре.
16 Гледајте дакле да ваше добро не буде повод хуљењу.
17 Јер краљевство Божје није јело и пиће него правда и мир и радост по Духу Светоме.
18 Ко овако служи Христу, угодан је Богу и вредан људима.
19 Тако дакле да се старамо за мир и за оно чиме водимо на боље један другога.
20 Не квари дела Божја јела ради. Јер је све чисто, него је зло за човека који једе да постане камен спотицања.
21 Добро је не јести меса и вина не пити, и оно не чинити што би за твог брата било узрок спотицања или слабљења.
22 Веру коју имаш чувај сам за себе пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе у ономе што одобрава!
23 А онај који посумња у погледу онога што једе, крив је, јер он не ради по уверењу. Што год није плод уверења грех је.

 

[Gedeon]

34. дан: Марко 6 + Римљанима 15-16

Јеванђеље по Марку

Глава 6.

1 Исус отиде оданде и дође у своју постојбину. За њим пођоше ученици његови.
2 Кад дође субота, поче учити у синагоги. Многи који га слушаху чуђаху се, говорећи: Откуд њему то? Која је то мудрост која му је дана, и како се његовим рукама чине таква чудеса?
3 Није ли ово дрводеља, син Маријин, и брат Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов? И нису ли и сестре његове међу нама? И он беше за њих повод спотицања.
4 Али им Исус рече: Пророк је презрен само у постојбини својој, код родбине своје и у дому своме.
5 И не могаше онде ни једнога чуда да учини, осим што исцели мало болесника, полажући руке на њих.
6 И он се чуђаше неверовању њиховом. Исус иђаше по околним селима и учаше.
7 Он позва тад дванаесторицу и поче их слати по два и два, дајући им власт над духовима нечистим.
8 И прописа им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе, ни хлеба, ни новаца у појасу;
9 да су обувени у сандале и да не носе по две хаљине.
10 И рече им: У који дом уђете, онде останите док се не кренете из тог места.
11 И ако вас где ко не прими и не слуша вас, излазећи оданде отресите прашину с ногу својих за сведочанство њима.
12 Они отидоше и проповедаше покајање;
13 и изгоњаху многе зле духове и мазаху уљем многе болеснике и исцељиваху их.
14 Краљ Ирод зачу за Исуса, чије се име беше разгласило, и рече: Јован Крститељ ускрсну из мртвих; зато делују чудесне силе у њему.
15 Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк, или као који од пророка.
16 Али чувши то Ирод рече: То је Јован, кога сам ја дао да се посече; он је који је ускрснуо.
17 Јер сâм Ирод посла да ухвате Јована, и свезана га баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа, брата свога, јер се ожени њом,
18 а Јован му говораше: Не смеш ти имати жену брата свога.
19 Иродијада је била гневна на Јована, и хтела је да он буде убијен. Али она то не могаше,
20 јер се Ирод бојаше Јована, знајући да је човек праведан и свет, и чуваше га, и чувши што му говораше, много је пута био замишљен, и радо га слушаше.
21 Али дође дан згодан, кад Ирод на годишњицу свог рођења приреди гозбу великашима својим и војводама и старешинама галилејским.
22 Кћи Иродијадина уђе у дворану, игра и допаде се Ироду и гостима његовим. Краљ рече девојци: Ишти од мене шта хоћеш и даћу ти.
23 И закле јој се: Што год заиштеш даћу ти, па било и до пола краљевства мога.
24 Она, изишавши, рече матери својој: Шта ћу искати? - Рече матер њезина: Главу Јована Крститеља.
25 И она се брзо врати краљу, и овако заиска: Хоћу да ми даш, сад, на једном тањиру главу Јована Крститеља.
26 Краљ се забрину, али због заклетве и због гостију својих не хтеде јој одрећи.
27 И одмах посла стражара и заповеди му да донесе главу његову. Стражар посече Јована у тамници
28 и донесе главу његову на једном тањиру и даде је девојци, а девојка је даде матери својој.
29 Чувши за то ученици његови, дођоше да узму тело његово и метнуше га у гроб.
30 Скупивши се апостоли код Исуса, јавише му све што учинише и шта учише.
31 Исус им рече: Дођите ви насамо и почините мало. Јер их бејаше много који су долазили и одлазили, да нису имали кад ни јести.
32 И они отпловише лађом да би се склонили у какво осамљено место.
33 Кад пођоше, видеше их многи људи и познаше их, и пешице из свију градова стицаху се онамо, те их престигоше на месту куд се бејаху упутили.
34 Изишавши из лађе виде Исус велико мноштво људи и сажали му се, јер бејаху као овце без пастира, те их он поче учити о многим стварима.
35 Кад би већ пред ноћ, приђоше к њему ученици његови говорећи: Пусто је ово место, а већ је и доцкан;
36 отпусти их, нека иду у околна села и засеоке да купе себи јело.
37 Исус им одговори: Подајте им ви да једу. Рекоше му: Хоћемо ли да идемо да купимо за двеста динара хлеба, па да им дамо да једу?
38 А он им рече: Колико хлебова имате?, идите, видите. И они видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
39 Тад им он нареди да седну сви у редове на зелену траву.
40 И седоше у редове по сто и по педесет.
41 А он узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, па преломи хлебове и даде ученицима својим да метну пред њих, а и оне две рибе раздели свима.
42 И једоше сви и наситише се.
43 И накупише дванаест котарица пуних комада хлеба и оног што претече од риба.
44 А бејаше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
45 Исус натера затим ученике своје да одмах уђу у лађу и да пређу на другу обалу, у Витсаиду, док он отпусти народ.
46 И пошто га отпусти, отиде на гору да се моли.
47 Кад дође вече, лађа бејаше насред мора, а Исус, сам, на земљи.
48 Он виде како с муком веслају, јер им ветар беше противан. Око четврте страже ноћне пође он к њима идући по мору, и хтеде да их мимоиђе.
49 А они, видевши га где иде по мору, мишљаху да је то утвара, и повикаше;
50 јер га сви виђаху и беху збуњени. Одмах проговори њима Исус и рече им: Разаберите се, ја сам, не плашите се!
51 И уђе к њима у лађу, и утоли ветар. Сви бејаху збуњени и зачуђени.
52 Јер не разумеше чудо од хлебова, јер им бејаше срце отврднуло.
53 Прешавши на другу обалу, стигоше у Генисарет, и пристадоше у крај.
54 Чим изиђоше из лађе, свет, препознавши одмах Исуса,
55 поче оптрчавати сав онај крај, и почеше се на одрима доносити болесници где год се чујаше да је он.
56 И куд год иђаше, у села, или у градове, или у поље, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да допусти да се бар скута од хаљине његове дотакну, и оздрављаху сви који га се дотицаху.

Посланица Римљанима

Глава 15.

1 Дужни смо дакле ми који смо јачи да поднесемо слабости оних који су слаби, а не да себи угађамо.
2 И сваки од вас да угађа ближњему на добро, за уздизање.
3 Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: "Ружења оних који те руже падоше на мене."
4 Јер што се унапред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом Писма наду имамо.
5 Бог устрајности и утехе да вам дâ да сложно мислите међу собом по Исусу Христу,
6 да сви заједно на једна уста славите Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа.
7 Зато примајте један другога као и Христос што прими вас, на славу Божју.
8 Јер ја кажем да је Исус Христос био слуга обрезаних, да покаже истину Божју потврђујући обећања која су оцевима учињена,
9 а паганци славе Бога ради милосрђа његовог, као што стоји написано: "Зато ћу те хвалити, Господе, међу народима и певаћу слави твог имена."
10 И опет говори: "Веселите се народи с народом његовим".
11 И још: "Хвалите Господа сви народи, славите га сви народи!"
12 И опет Исаија говори: "Изићи ће шибљика од Јесеја, и устаће да народима влада. Народи ће у њега се уздати."
13 Бог надања да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље надања по сили Духа Светога.
14 Ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви пуни добрих наклоности и свакога разума, и да можете једни друге поучити.
15 Ипак вам, браћо, у погледу неких ствари некако смело писах, да бих пробудио ваше сећање ради милости која ми је дана од Бога,
16 да будем служитељ Исуса Христа у паганцима, да служим јеванђељу Божјему, да паганци постану принос угодан, посвећен Духом Светим.
17 Имам дакле хвалу у Исусу Христу за оно што Богу припада.
18 Јер се ја не бих усудио споменути оно што Христос није учинио кроза ме да доведе паганце на послушање речима и делима,
19 силом знака и чудеса, силом Духа Божјега, тако да од Јерусалима и околних места па све до Илирика обилно ширих Христово јеванђеље.
20 И тако се старах да проповедам јеванђеље, не где се Христос већ спомињаше, да на туђем темељу не зидам,
21 него, као што је написано: "Којима се не јави за њега видеће, и који не чуше за њега разумеће."
22 То ме и задржа много пута да не дођем к вама.
23 Али сад, не имајући више ништа што би ме у овим земљама задржало, а имајући жељу од много година да дођем к вама,
24 надам се да ћу вас видети на проласку, кад пођем у Шпанију, и да ћете ме отпратити онамо, пошто будем удовољио мало жељи својој да се међу вама нађем.
25 Сад идем у Јерусалим на службу светима.
26 Јер Маћедонија и Ахаја скупише неке прилоге за свете сиромахе који живе у Јерусалиму.
27 Оне то учинише драговољно, а и дужне су им биле, јер кад паганци добише део у њиховим духовним имањима, дужне су и оне њима у телесним помагати.
28 Кад то свршим и те прилоге њима предам, поћи ћу у Шпанију и свратићу код вас.
29 А знам да кад пођем к вама, поћи ћу с обилним благословом Христовим.
30 Кумим вас, браћо, Господом нашим Исусом Христом, и љубављу Духа, борите се заједно са мном, молећи се Богу за мене,
31 да се избавим од неверних из Јудеје, и да прилози које носим у Јерусалим буду по вољи светима,
32 тако да с радошћу дођем к вама, ако Бог да, и да се код вас науживам мало мира.
33 А Бог мира нека је са свима вама. Амин!

Глава 16.

1 Препоручујем вам Фиву, сестру нашу, која је ђаконица у цркви у Кенхреји,
2 да је примите у Господу као што приликује светима, и да јој будите у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је она многима помогла а и самоме мени.
3 Поздравите Прискилу и Аквилу, другове моје на делу у Исусу Христу,
4 који главе своје изложише да ми живот очувају, којима не само ја захваљујем, него и све цркве у земљама паганским; поздравите и домаћу цркву њихову.
5 Поздравите Епенета мога љубљенога, који је за Христа био првина из Азије.
6 Поздравите Марију, која се много трудила за вас.
7 Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју и другаре моје у сужањству, који уживају велико поштовање међу апостолима, и који и пре мене вероваше у Христа.
8 Поздравите Амплија, мени љубазнога у Господу.
9 Поздравите Урбана, друга нашега на делу у Христу, и Стахија мени љубазнога.
10 Поздравите Апелија, окушанога у Христу. Поздравите домаће Аристовулове.
11 Поздравите Иродијона, рођака мога. Поздравите домаће Наркисове који су у Господу.
12 Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубљену, која се много трудила у Господу.
13 Поздравите Руфа изабранога у Господу и матер његову и моју.
14 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија и браћу која су с њима.
15 Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпана и све свете који су с њима.
16 Поздравите један другога целивом светим. Поздрављају вас све Цркве Христове.
17 Молим вас браћо, чувајте се оних који изазивају распре и раздоре на штету науке коју научисте. Уклоните се од њих.
18 Јер такови не служе Господу нашему Исусу Христу, него своме трбуху, и слатким речима и улагивањима прелашћују срца безазлених.
19 Ваша послушност разгласи се свуда. И радујем се за вас; али желим да сте ви мудри у ономе што се односи на добро, и чисти у ономе што се односи на зло.
20 А Бог мира сатрће сотону ускоро под ноге ваше. Милост Господа нашега Исуса Христа с вама!
21 Поздравља вас Тимотеј, помоћник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, рођаци моји.
22 Поздрављам вас у Господу и ја, Тертије, који написах ову посланицу.
23 Поздравља вас Гај, угоститељ мој и целе цркве. Поздрављају вас Ераст, градски ризничар и брат Кварт.
24 Милост Господа нашега Исуса Христа са свима вама! Амин!
25 А ономе који вас може утврдити по јеванђељу мојему и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне сакривеног кроз целе векове,
26 а откривене сад кроз писма пророчка, по заповести вечнога Бога, и обзнањене свим народима за послушање вере, -
27 Богу, јединому мудрому, по Исусу Христу, слава на векове векова. Амин!

 

[Gedeon]

35. дан: Марко 7 + 1. Коринћанима 1-2

Јеванђеље по Марку

Глава 7.

1 Фарисеји и неки књижници, који бејаху дошли из Јерусалима, скупише се око Исуса,
2 и видевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним рукама једу, укорише их.
3 Јер фарисеји и сви Јудеји не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања која су примили од старих;
4 и кад дођу с трга, не једу док се не умију; и још много има што су примили, те држе: као прање чаша и крчага и судова бакрених.
5 Упиташе га фарисеји и књижници: Зашто се ученици твоји не држе старих предања, него једу неумивеним рукама?
6 Исус им одговори: Добро је пророковао Исаија за вас, лицемери, као што је писано: "Народ овај устима ме својим поштује, али срце његово далеко је од мене.
7 Узалуд ме они поштују учећи прописе људских заповести."
8 Ви напуштате заповести Божије а држите предања људска.
9 И рече им још: Како добро знате укидати Божју заповест, да своја предања очувате!
10 Јер Мојсије рече: Поштуј оца свога и матер своју, и ко опсује оца свога и матер своју, смрћу да се казни.
11 Али ви кажете: Ако рече човек оцу своме или матери својој: Оно чим бих ти ја могао помоћи корван је, то јест прилог Богу,
12 ви му не дате ништа више учинити за оца свога или за матер своју,
13 укидајући тако реч Божју предањима својим, која сте сами поставили; и овако многе друге такве ствари чините.
14 Дозвавши затим опет народ, рече: Послушајте ме сви и разумите.
15 Ништа нема што би човека могло опоганити да дође споља у њега, него што излази из њега оно погани човека.
16 Ако ко има уши да чује, нека чује!
17 Кад дође од народа кући, питаше га ученици његови за то поређење.
18 Он им рече: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да што год у човека споља улази не може га опоганити?
19 Јер му не улази у срце, него у трбух, и иде у скривена места која чисте сва јела.
20 Рече још: Што излази из човека, то погани човека.
21 Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле мисли,
22 прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, преваре, срамоте, зло око, хуле, охолост, безумље.
23 Сва ова зла изнутра излазе и погане човека.
24 Отишавши оданде пође Исус у крајеве тирске и сидонске. Уђе у једну кућу, желећи да нико за то не зна, али се није могао сакрити,
25 јер чувши за њ једна жена, чију кћер беше обузео дух нечисти, дође и паде к ногама његовим.
26 Та жене бејаше Гркиња, пореклом Сирофеничанка, и мољаше га да истера злог духа из кћери њезине.
27 Рече јој Исус: Пусти да се најпре деца нахране, јер није право узети хлеб од деце и бацити га кучићима.
28 Да, Господе, - одговори му она -, али и кучићи под трпезом једу од мрва детињих.
29 Тад јој он рече: За ту реч иди, изиђе зли дух из кћери твоје!
30 И жена дошавши кући нађе дете на одру, јер је зли дух био изишао.
31 Исус отиде из крајева тирских, и преко Сидона опет дође на море Галилејско, у крајеве Декапољске.
32 Доведоше к њему глуха који муцаше, и молише га да положи руке на њ.
33 Он га узе на страну, далеко од народа, метну прсте своје у уши његове, додирну језик његов пљувачком својом,
34 и погледавши на небо уздахну, и рече: Ефата, то јест: отвори се!
35 И одмах му се отворише уши и раздреши се свеза језика његова, и он проговори сасвим лепо.
36 Исус им озбиљно препоручи да никоме то не казују, али што им он више препоручиваше, они још већма разглашаваху.
37 И врло се чуђаху и говораху: Све добро чини -, и глухе чини да чују и неме да говоре.

Прва посланица Коринћанима

Глава 1.

1 Павле, вољом Божјом позвани апостол Исуса Христа и брат Состен,
2 Цркви Божјој која је у Коринту и освећенима у Исусу Христу, позваним да постану свети, са свима који призивљу име Господа нашега Исуса Христа, на свакоме месту и њиховоме и нашему:
3 Милост вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
4 Захваљујем свагда Богу својему за вас, за милост Божју која вам је удељена у Исусу Христу.
5 Јер вам по њему обилова свако богатство речи и познања,
6 пошто се Христово сведочанство темељито утврди међу вама,
7 тако да вам не фали ни један дар милости у очекивању вашему откривења Господа нашега Исуса Христа.
8 Он ће вас и до самога краја утврдити, да будете савршени у дан Господа нашега Исуса Христа.
9 Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина свога, Исуса Христа, Господа нашега.
10 Молим вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви ви једно говорите и да не буду међу вама распре, него да будете потпуно сложни у једном духу и у једном осећању.
11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних људи, да су настале распре међу вама.
12 Хоћу да кажем да се код вас говори: "Ја сам Павлов", "ја сам Аполов", "ја сам Кифин", "ја сам Христов".
13 Је ли Христос раздељен? Је ли Павле био за вас разапет, или сте ви у име Павлово крштени?
14 Хвала Богу што ја ни једнога од вас не крстих осим Криспа и Гаја,
15 да не рече ко да сте ви у моје име крштени.
16 Крстио сам и Стефанинов дом; даље не знам јесам ли кога другога крстио.
17 Христос не посла мене да крстим, него да проповедам јеванђеље, и то не премудрим речима, да се не би крст Христов упразнио.
18 Јер је реч крстова лудост онима који пропадају, али је она нама, који се спасавамо, сила Божја.
19 Јер је писано: "Уништићу мудрост мудрих, и разумних разум укинућу."
20 Где је мудри? Где је књижник? Где је препирач овога века? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост?
21 Јер пошто мудрошћу својом свет не позна Бога у Божјој мудрости, била је Божја воља да лудошћу проповедања спаси оне који верују.
22 Јудеји знаке ишту а Грци траже мудрост;
23 а ми проповедамо Христа разапета, Јудејима дакле саблазан а паганцима лудост,
24 али онима који су позвани, и Јудејима и Грцима, Божју силу и Божју мудрост.
25 Јер је лудост Божја мудрија од људи, и слабост је Божја јача од људи.
26 Посматрајте, браћо, да међу вама који сте позвани нема ни много мудрих по пути, ни много моћних, ни много именитих.
27 Али је Бог изабрао оно што је лудо пред светом да тиме збуни мудре, а оно што је слабо пред светом изабрао је Бог да тиме збуни оно што је јако;
28 и незнатне и презрене ствари пред светом изабрао је Бог, па и оно што није ништа, да тиме упразни оно што јесте нешто,
29 да се ни јадна пут пред Богом не хвали.
30 Али сте ви по њему у Исусу Христу, који нам од Бога поста и мудрост и правда и освећење и избављење,
31 да, као што је написано, "Ко се хвали, нека се Господом хвали".

Глава 2.

1 И ја, дошавши к вама, браћо, не дођох с великим речима или премудрошћу да вам јављам сведочанство Божје.
2 Јер нисам мислио да знам што међу вама, осим Исуса Христа, и то Исуса Христа распетога.
3 И ја сам бејах међу вама у слабости и у страху и великом дрхтању;
4 и реч моја и проповедање моје не темељаху се на убедљивим говорима мудрости, него на доказивању Духа и силе,
5 да се вера ваша не темељи на мудрости људи, него на сили Бога.
6 Али оно што ми проповедамо то је ипак мудрост за савршене, мада то није мудрост овога века, ни кнезова овога века који пропадају.
7 Ми проповедамо мудрост Божју тајну и сакривену, коју Бог одреди пре векова за славу нашу,
8 коју ни један од кнезова овога века не позна; јер да су је познали не би Господа славе разапели.
9 Али, - као што је писано -, "то су ствари које око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дођоше, а које спреми Бог за оне који га љубе."
10 А нама их је Бог Духом својим открио. Јер Дух све испитује, па и дубине Божје.
11 Јер ко од људи зна ствари човечје, осим духа човечјега који је у њему? Тако и ствари Божје нико не зна осим Духа Божјега.
12 Али ми не примисмо духа овога света, него Духа који је од Бога, да познамо што нам је Бог милошћу својом даровао.
13 И ми о томе говоримо не речима људске мудрости, него науком Духа Светога, и о духовним стварима духовним језиком говоримо.
14 Али телесни човек не прима ствари које су од Духа Божјега, јер је њему то лудост, и он их не може познати, јер оне треба духовно да се разгледају.
15 Духовни пак човек све разгледа, а њега сама нико не разгледа.
16 Јер "Ко познаје мисао Господњу, да га поучи?" Али ми мисао Христову имамо.

 

[Gedeon]

36. дан: Марко 8 + 1. Коринћанима 3-4

Јеванђеље по Марку

Глава 8.

1 Тих дана кад се је опет било скупило много народа, који немаше шта јести, дозва Исус ученике своје, и рече им:
2 Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести.
3 Ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу, јер су многи од њих дошли из далека.
4 Одговорише му ученици његови: Откуда овде, у пустињи, да их хлебом нахранимо?
5 И он их запита: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
6 Тада он рече народу да седне на земљу, и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи их и даде ученицима својим да их раздаду, и они раздадоше народу.
7 Они имаху још неколико ситних рибица, и Исус, давши благослов, рече да и њих раздаду.
8 И једоше и наситише се, и покупише комада што претече седам пуних котарица.
9 А оних што су јели бејаше око четири хиљаде. После их Исус отпусти.
10 И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у крајину Далманутску.
11 Надођоше фарисеји и почеше се препирати с њим, и, искушавши га, искаху од њега знак с неба.
12 Али Исус, уздахнувши духом својим, рече: Зашто овај нараштај тражи знак? У истину вам кажем: неће се дати нараштају овоме знак!
13 И остави их и уђе у лађу, да пређе на другу обалу.
14 Ученици његови беху заборавили понети хлеба, и немаху са собом у лађи него само један хлеб.
15 Исус им учини ову препоруку: Пазите, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова!
16 Ученици размишљаху у себи и међу собом говораху: То је што хлеба немамо.
17 Разумевши то Исус, рече им: Што размишљате што хлеба немате? Зар још не осећате нити разумете? Зар је још тврдо срце ваше?
18 Очи имате и не видите, уши имате и не чујете! Зар немате памћења?
19 Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше му: Дванаест.
20 А кад седам на четири хиљаде, колико котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
21 И рече им: И још не разумете?
22 Пођоше у Витсаиду, и доведоше к Исусу једног слепца и молише га да га се дотакне.
23 Он узе слепца за руку, изведе га напоље из села и оквасивши очи његове пљувачком својом, положи руке на њега, и запита га види ли што?
24 Он погледа и рече: Видим људе како иду, али их видим као дрвета.
25 Тада му Исус опет метну руке на очи, и кад слепи добро управи поглед, исцели се, и виде све лепо.
26 Затим га Исус посла кући његовој, говорећи: Не улази у село.
27 Исус отиде с ученицима својим у села Ћесарије Филипове, и путем упита ученике своје: Ко говоре људи, да сам ја?
28 Одговорише: Јован Крститељ, а други: Илија, а други: Који од пророка.
29 А ви, - упита их он -, шта велите, ко сам ја? - Петар му одговори: Ти си Христос.
30 Исус им строго препоручи да никоме то не казују за њега.
31 Тад им поче казивати да Син човечји треба много да претрпи, и да га одбаце старешине, првосвештеници и књижници, и да буде убијен, а трећег дана да ће ускрснути.
32 Он им то отворено говораше. Петар га узе на страну и поче му протусловити.
33 Али Исус, обрнувши се, и погледавши на ученике своје, укори Петра, и рече: Иди од мене сотоно!, јер ти не разумеш што је Божје, већ имаш само људске мисли.
34 И дозвавши народ с ученицима својим, рече: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном нек иде.
35 Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља, тај ће га сачувати.
36 Јер каква је корист човеку ако задобије цео свет, а души својој науди?
37 Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у нараштају овоме прељуботворноме и грешноме, и Син ће се човечји постидети њега кад буде дошао у слави Оца свога с анђелима светим.

Прва посланица Коринћанима

Глава 3.

1 И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима, него као с путенима, као с малом децом у Христу.
2 Млеком вас нахраних а не јачим јелом, јер га још не могасте, и ни сад још не можете поднети,
3 јер сте још путени. Јер кад су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли путени, и не поступате ли по човеку?
4 Јер кад говори ко: "ја сам Павлов", а други "ја сам Аполов", - нисте ли путени?
5 Ко је дакле Павле, и ко ли Аполо, до саме слуге које сте веровали, како коме Господ даде?
6 Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
7 Тако нити је онај што који сади, ни онај који залива, него Бог који даје да расте.
8 Онај који сади и онај који залива једнаки су, и сваки ће примити своју награду по своме труду.
9 Јер смо ми Божји посленици, а ви сте Божја њива, Божја грађевина.
10 По милости Божјој која ми је дана, ја као добар неимар поставих темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида.
11 Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос.
12 Ако ли ко зида на том темељу златом, сребром, драгим камењем, дрвом, сеном, сламом,
13 свачије ће дело изићи на видело, јер ће га дан показати, јер ће се оно огњем окушати, и огањ ће показати какво је чије дело.
14 А ако дело које је неко на том темељу подигао остане, тај ће примити награду,
15 а онај коме дело изгори имаће штету: он ће се сам спасти, али као кроз огањ.
16 Не знате ли да сте ви храм Божји, и да Дух Божји пребива у вама?
17 Ако руши ко храм Божји, срушиће њега Бог, јер је храм Божји свет, а то сте ви.
18 Нико да се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар по овоме свету, нека буде луд, да би постао мудар.
19 Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. јер је писано: "Хвата мудре у лукавству њихову."
20 и још: "Зна Господ помисли мудрих, зна да су ништаве."
21 Зато да нико не заснује славе своје на људима: јер је све ваше,
22 био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње или будуће ствари. Све је ваше,
23 и ви сте Христови, а Христос Божји.

Глава 4.

1 Тако нека нас држе људи као слуге Христове и настојнике тајна Божјих,
2 а од настојника се тражи да је веран.
3 Ја мало марим да ми судите ви или да ми суди који људски суд, а ни сам себи не судим,
4 јер се не осећам у ничему крив; али зато нисам још оправдан, а онај који мени суди Господ је.
5 Зато не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће изнети на светлост што је сакривено у тами, и објавиће намисли срца. Тада ће сваки примити од Бога хвалу која га иде.
6 А ово, браћо, приметих за себе и за Апола вас ради, да се од нас научите да не идете даље од онога што је написано, и да се не надимате због једнога а против другога.
7 Јер ко тебе одликује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш, као да ниси примио?
8 Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас почесте да краљујете! О да бисте у истини краљевали, да бисмо и ми с вама краљевали!
9 Јер је Бог, чини ми се, од нас апостола направио последње међу људима, као оне који су смрти предани, јер постадосмо чудо и свету и анђелима и људима.
10 Ми смо луди Христа ради, а ви сте мудри у Христу. Ми слаби, а ви јаки; ви чашћени а ми презрени!
11 До овога часа трпимо и глад и жеђ и голотињу, и мучимо се, и потуцамо се,
12 и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо;
13 кад хуле на нас, смерно говоримо. Постасмо као сметлиште света, измет свију до сад.
14 Не пишем ја ово да вас изгрдим, него вас опомињем као своју љубљену децу.
15 Јер и кад бисте имали и десет хиљада учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Исусу Христу јеванђељем родих.
16 Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
17 Зато послах к вама Тимотеја, који ми је син љубљени и веран у Господу. Он ће вам казати који су путеви моји у Христу, и како ја свуда у свакој Цркви учим.
18 Неки се надуше, као да ја нећу доћи к вама.
19 Али ћу вам доћи ускоро, ако Бог да, па ћу да испитујем не речи него моћ оних који су се надули.
20 Јер краљевство Божје није у речи него у моћи.
21 Шта ви хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубављу и духом благости?

 

[Gedeon]

37. дан: Марко 9 + 1. Коринћанима 5-6

Јеванђеље по Марку

Глава 9.

1 Рече им још: У истину вам кажем: има неких међу овима што стоје овде, који неће умрети док не виде краљевство Божје да дође у сили.
2 После шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, и изведе их на гору високу, саме, и преобрази се пред њима.
3 Хаљине његове постадоше сјајне и тако беле, као што не може белилац убелити на земљи.
4 И указа им се Илија с Мојсијем који разговараху с Исусом.
5 Петар проговори, и рече Исусу: Рави! добро је што смо овде; да начинимо три сенице, једну за тебе, једну за Мојсија и једну за Илију.
6 Јер он није знао шта говори, јер их беше обузео страх.
7 И дође облак те их заклони, и изиђе глас из облака: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте!
8 Ученици погледаше одмах унаоколо, али не видеше никога осим Исуса сама.
9 Кад силажаху с горе, препоручи им он да никоме не казују што су видели, док Син човечји не ускрсне из мртвих.
10 Они задржаше ту реч, питајући један другога: Шта то значи ускрснути из мртвих?
11 Питаше га ученици: Како говоре књижници да најпре треба да дође Илија?
12 Он им одговори: Илија ће и доћи најпре и уредиће све. А зашто је за Сина човечјега писано да он треба много да претрпи и да буде унижен?
13 Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, и учинише са њим шта хтедоше, као што је писано за њега.
14 Кад се вратише к ученицима, видеше много народа око њих и књижника који се препираху с њима.
15 Како народ угледа Исуса, збуни се и сви похиташе да га поздраве.
16 Он их тада упита: О чему се препирете с њима?
17 Одговори му један из народа: Учитељу, доведох теби сина свога кога је дух нем обузео.
18 Где год га ухвати ломи га, и дете баца пене и шкргуће зубима, и укрути се. Молио сам ученике твоје да га истерају, и не могоше.
19 Роде неверни, - рече њима Исус, - докле ли ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20 И доведоше га. И чим дете угледа Исуса, одмах га дух стаде ломити, и оно паде на земљу и ваљаше се бацајући пене.
21 Исус упита оца његова: Колико има времена да му се то дешава? А он рече: Још од детињства његова.
22 И много га пута дух баца у ватру и у воду да га погуби. Ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас!
23 Рече му Исус: Ако можеш!... Све је могуће ономе који верује!
24 Одмах отац детињи повика: Верујем! Помози ми ти у мојему неверју!
25 А Исус, видећи да се стиче народ, запрети духу нечистоме и рече: Душе неми и глуви, ја ти заповедам, изиђи из овога детета и више не улази у њега!
26 И дух изиђе повикавши и јако га изломивши, и дете дође као мртво, тако да многи рекоше: Умре!
27 Али Исус, узевши га за руку, подиже га, и оно уста.
28 Кад Исус уђе у кућу, питаше га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
29 И он им рече: Овај се род ничим не може истерати него молитвом и постом.
30 Изишавши оданде, иђаху кроз Галилеју. Исус није хтио да то ко дозна.
31 Јер он учаше ученике своје, и говораше им: Син човечји предаће се у руке људима, и они ће га убити, а трећи дан пошто буде убијен ускрснуће.
32 Али ученици не разумеваху те речи, а нису смели да га питају.
33 Дођоше у Капернаум. Кад беху у кући, запита их Исус: О чему се препирасте путем међу собом?
34 Али они ћутаху, - јер се путем препираху о томе ко је највећи.
35 Тад он седе, дозва дванаесторицу и рече им: Ко хоће да буде први, нека буде од свију напоследњи, и свима слуга.
36 И узевши једно мало дете, метну га међу њих, и узевши га на крило рече им:
37 Ко год једно овакво мало дете прими у име моје, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који је мене послао.
38 Рече му Јован: Учитељу, видесмо једнога који именом твојим изгони зле духове, и забранисмо му, јер он не иде за нама.
39 Не браните му, - одговори Исус, - јер нема никога који би именом мојим чудо чинио, а да затим зло говори о мени.
40 Ко није против вас, с вама је.
41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, у истину вам кажем, неће му пропасти награда.
42 Али који саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да си обеси камен воденички о врат његов и да се баци у море.
43 Ако ти је рука твоја узрок спотицања, одсеци је: Боље ти је без руке у живот ући, него ли с обе руке ући у гејену, у огањ вечни,
44 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
45 Ако ти је нога твоја узрок спотицања, одсеци је: Боље ти је ући у живот хрому, него с две ноге да те баце у гејену, у огањ вечни,
46 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
47 И ако ти је око твоје узрок спотицања, ископај га: Боље ти је с једним оком ући у краљевство Божје, него ли с два ока да те баце у гејену,
48 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
49 Јер ће се сваки човек огњем посолити.
50 Добра је сô; али ако сô обљутави, чиме ћете је поправити?
51 Имајте сô у себи и мир имајте међу собом!

Прва посланица Коринћанима

Глава 5.

1 Много се говори да је међу вама настао блуд како се ни међу паганцима не чује. Наиме да један од вас има жену оца свога.
2 И ви се још надимате уместо да сте жалосни, па да се уклони од вас онај који је учинио то дело.
3 Ја пак, који и ако нисам код вас телом, али сам духом с вама, већ осудих, као да сам тамо, онога који је такво дело учинио.
4 У име Господа нашега Исуса Христа, кад се саберете ви и мој дух са силом Господа нашега Исуса Христа,
5 да се тај човек преда сотони на уништење пути, да би се дух спасао у дан Господа Исуса.
6 Немате права да се хвалите. Не знате ли да мало квасца цело тесто укисели?
7 Скините стари квасац, да будете ново тесто, јер сте ви бесквасни, јер је Пасха наша, Христос, жртвован за нас.
8 Зато да празнујемо не у староме квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства, него у бесквасном хлебу чистоте и истине.
9 Писах вам у посланици да се не мешате с блудницима.
10 Ја то не рекох у опште за блуднике овога света, или похлепне или грабљивце, или идолопоклонике, јер бисте иначе морали изићи из света.
11 А сад, оно што вам писах то је да се не мешате с оним који се назива брат, па постане блудник, или похлепан, или идолопоклоник, или језичав, или пијаница, или грабљивац. С таквим да и не једете.
12 Јер шта ја имам да судим онима који су напољу? Немате ли ви да судите онима који су унутра?
13 А онима који су напољу судиће Бог. Избаците злога из своје средине.

Глава 6.

1 Сме ли који од вас, кад има тужбу на другога, ићи на суд неправеднима, а не светима?
2 Не знате да ће свеци судити свету? Кад ћете дакле ви свету судити, јесте ли недостојни да судите и о мањим стварима?
3 Не знате ли да ћемо и анђелима судити? И нећемо ли тим пре судити о стварима овога света?
4 И ви кад имате тужбе за ствари овога света, узимате ли за судије оне које у цркви не броји нико у што?
5 На срамоту вашу говорим. Зар нема међу вама ни једнога мудра, који може расудити међу браћом својом?
6 Него се брат с братом суди, и то пред невернима!
7 И то је већ срамота за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неку неправду? Зашто радије не прегорите штету?
8 Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи!
9 Или не знате да неправедници неће наследити краљевства Божјега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни мекушни, ни погрдни,
10 ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни грабљивци, неће наследити краљевства Божјега.
11 И такви бејасте неки; али се опрасте и посветисте, и оправдасте именом Господа нашега Исуса Христа и Духом Бога нашега.
12 Све ми је слободно, али није све за корист, све ми је слободно, али нећу да било што облада мноме.
13 Јела су за трбух и трбух за јела, и Бог ће и једно и друго уништити. Али тело није за блуд. Оно је за Господа и Господ за тело.
14 И Бог који Господа ускрсе, ускрснуће и нас силом својом.
15 Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? - Хоћу ли дакле узети уде Христове, и од њих начинити уде блудничке? Нипошто!
16 Или не знате да ко се с блудницом свеже, једно тело с њом постане? Јер је речено: "Биће њих двоје једна пут."
17 Али ко се Господа држи, један је дух с Господом.
18 Бежите од блуда! Сваки други грех који човек чини изван тела је, али који блуд чини, своме телу греши.
19 Или не знате да су телеса ваша храм Духа Светога који пребива у вама, кога имате од Бога, и да не припадате себи самима?
20 Јер сте ви скупо откупљени. Прославите дакле Бога у телесима својим и у душама својим, јер је то све Божје.

 

[Gedeon]

38. дан: Марко 10 + 1. Коринћанима 7-8

Јеванђеље по Марку

Глава 10.

1 Отишавши оданде, дође Исус у околину јудејску, преко Јордана, и стече се опет народ к њему, и, као што имаше обичај, опет га стаде учити.
2 Дођоше фарисеји и упиташе га, искушавајући га: Може ли човек жену своју отпустити?
3 Он им одговори: Шта вам заповеди Мојсије?
4 Мојсије -, рекоше они -, допусти да јој се да распусна књига и да се отпусти.
5 Рече им Исус: Због вашег тврдог срца даде вам Мојсије ту одредбу;
6 али у почетку створења учини их Бог као мужа и жену,
7 "и зато ће оставити човек оца свога и матер своју и прионуће уз жену своју,
8 и постаће њих двоје једна пут." Тако нису више двоје него су једна пут.
9 А шта је Бог саставио, човек да не раставља.
10 Кад беху у кући запиташе га опет за то ученици његови.
11 И он им рече: Ко отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој;
12 и ако жена остави мужа свога и пође за другога, чини она прељубу.
13 Приведоше к њему децу, да их се дотакне, а ученици укораваху оне који их довођаху.
14 Видевши то Исус, би му криво и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им, јер је такових краљевство Божје.
15 У истину вам кажем: Ко не прими краљевства Божјега, као мало дете, неће ући у њега.
16 И узе их на крило, и благослови их, полажући руке своје на њих.
17 Кад се Исус крену на пут, притрча неко, и клекнувши пред њим пита га: Учитељу добри, шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18 Рече њему Исус: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим јединога Бога.
19 Заповести знаш: "Не чини прељубе, не уби, не кради, не сведочи лажно, не чини никоме неправде, поштуј оца свога и матер своју."
20 А он му одговори: Учитељу, све сам ово држао од младости своје.
21 А Исус, погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: Иди, продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу. Дођи онда и хајде за мном!
22 Али се он растужи на ове речи, и отиде жалостан, јер је имао врло велика добра.
23 Погледавши Исус около себе, рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у краљевство Божје!
24 Ученици се зачудише тим речима његовим. А Исус, настављајући, рече им: Децо, тешко ли је онима који се уздају у своје богатство ући у краљевство Божје!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у краљевство Божје!
26 Ученици се још више чуђаху, говорећи у себи: Ко се дакле може спасити?
27 Исус их погледа и рече: Код људи је немогуће, али није код Бога, јер је код Бога све могуће.
28 Петар му поче говорити: Ето ми смо све оставили и за тобом идемо.
29 Исус одговори: У истину вам кажем: Нема никога који је ради мене и ради јеванђеља оставио кућу своју, или браћу своју, или сестре своје, или оца свога, или матер своју, или децу своју, или њиве своје,
30 који неће примити сад, у ово време, сто пута онолико кућа и браће и сестара и отаца и матера и деце и земље, у прогоњењу, а на ономе свету живот вечни.
31 Али ће многи први бити последњи и последњи први.
32 На путу у Јерусалим иђаше Исус пред њима. Ученици беху збуњени и у страху ходаху за њим. Исус узе опет дванаесторицу поред себе, и поче им казивати шта ће бити од њега.
33 Ево се пењемо у Јерусалим, и Син човечји, предаће се првосвештеницима и књижницима, и они ће га осудити на смрт, и предаће га паганцима,
34 који ће му се наругати, попљуваће га, биће га бичевима и убиће га, и после три дана ће он ускрснути.
35 Јаков и Јован, синови Зеведејеви, приближише се Исусу и рекоше: Учитељу, хтели бисмо да нам учиниш што ћемо те молити.
36 Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37 Дај нам, - рекоше му они, - да седнемо један с десне стране теби а други с леве, у слави твојој.
38 Исус им одговори: Не знате шта иштете. Можете ли испити чашу коју ја морам да пијем, и крстити се крштењем којим ја морам да се крстим?
39 Можемо -, рекоше му они -. А Исус им рече: Истина је, чашу коју морам ја да пијем испићете, и крштењем којим се ја морам крстити крстићете се;
40 али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него ће се дати онима којима је спремљено.
41 Чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.
42 Исус их дозва, и рече им: Ви знате да поглавари народни господаре над народима и да великаши њихови владају њима.
43 Међу вама неће бити тако, него ко хоће да буде велик међу вама, тај да вам служи,
44 и ко хоће да буде први међу вама, да буде свима слуга.
45 Јер Син човечји није дошао да му служе, него да служи, и да дâ живот свој у откуп за многе.
46 Дођоше у Јерихон, и кад Исус излажаше из Јерихона с ученицима својим и са великим мноштвом народа, син Тимејев, Вартимеј, слепи просјак, који сеђаше крај пута,
47 чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на ме!
48 Многи га укораваху, да ућути, али он још јаче викаше: Сине Давидов, смилуј се на ме!
49 Исус застаде и рече: Зовните га. И зовнуше слепца, говорећи му: Разабери се, устани, зове те.
50 Слепац збаци са себе огртач, устаде и дође к Исусу.
51 Исус проговори и рече му: Шта хоћеш да ти учиним? Равуни, - рече му слепи, - да прогледам!
52 А Исус му рече: Иди, вера те твоја спасла!
53 И одмах он прогледа и пође за Исусом.

Прва посланица Коринћанима

Глава 7.

1 У погледу онога што ми писасте, мислим да је добро човеку да се не додирне жене.
2 Али ради избегавања блуда сваки да има своју жену, и свака жена да има свога мужа.
3 Муж нека даје жени оно што је дужан да јој да, а тако исто и жена мужу.
4 Жена нема власти над својим телом, него муж, а тако исто ни муж нема власти над својим телом, него жена.
5 Не забрањујте се једно од другога, ако то није по договору и за неко време, кад постите и кад се молите; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша преко ваше неуздржљивости.
6 Ово говорим у име попустљивости, а не у име заповести.
7 Ја бих хтео да сви људи буду као ја; али сваки има свој дар милости од Бога: један на један, а други на други начин.
8 Неожењенима и удовицама велим: Добро им је ако остану као ја што сам.
9 Али ако нису уздржљиви, нека се жене и удају, јер је боље женити се него упаљивати се.
10 Ожењенима заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја,
11 (ако ли је пак раздвојена, да се више не удаје или нека се помири са својим мужем). И муж да не отпушта жене.
12 Осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13 И жена ако има мужа који није верник, и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14 Јер се посвети муж који није верник женом која је верница, и посвети се жена која није верница мужем који је верник; јер би иначе деца ваша била нечиста, а сад су света.
15 Ако ли се онај који није верник раздваја, нека се раздвоји, јер брат или сестра у том случају нису везани. Бог нас позва да у миру живимо.
16 Јер шта знаш, жено, да ли ћеш ти мужа спасити? - или шта знаш, мужу, да ли ћеш ти жену спасити?
17 Само како је коме Господ уделио онако нека живи, по позиву што је од Бога примио. Тако ја по свим црквама учим.
18 Је ли ко позван као обрезан, нека остане обрезан; ако ли је ко позван као необрезан, нека се не обрезује.
19 Обрезање је ништа и необрезање је ништа, - него је све у држању заповести Божјих.
20 Сваки нека остане у оном стању у којем је био кад је позван.
21 Јеси ли био позван као роб, не узнемируј се за то, али ако можеш постати слободан, користи се тиме;
22 јер ко је позван у Господу као роб, слободњак је Господњи, а тако и ко је позван као слободан, роб је Христов.
23 Скупо сте откупљени; не постаните робови људима.
24 Сваки, браћо, у стању у коме се налазио кад је позван, у ономе нека остане пред Богом.
25 За девице немам заповести Господње, него дајем савет, као онај који сам добио милост од Господа да будем веран.
26 Ево дакле што ја мислим да је добро због тешких времена која се приближују: добро је човеку тако бити.
27 Јеси ли се привезао за жену, не тражи да разрешиш ту везу; ниси ли се привезао за жену, не тражи жене.
28 Ако си се оженио, ниси сагрешио: и девојка ако се удала, није сагрешила; - али ће имати такови невоље телесне, и ја бих хтео да вас избавим од њих.
29 Ево, што ја говорим, браћо, то је да је време кратко; и сад који имају жену нек буду као да је немају,
30 који плачу као да не плачу, који се радују као да се не радују, који купују као да немају,
31 и који овај свет уживају као да га не уживају - јер пролази обличје овога света.
32 Ја бих хтео да сте без бриге. Ко је неожењен, брине се за Господње, како ће угодити Господу,
33 а ко је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. И опет има и разлике између жене и девице.
34 Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом, а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35 Ово говорим на корист вама самима, не да вам подметнем замку, него да вас водим ономе што је пристојно и способно да вас привеже да служите Господу без сметње.
36 Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову кћер да остане неудата и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, неће грешити, нека се уда.
37 Али који је тврдо решио, не силом, већ од своје воље, и у срцу своме одлучио да му кћер остане девица, добро чини.
38 Тако и онај који удаје своју кћер добро чини, а који не удаје боље чини.
39 Жена је привезана законом док јој живи муж, а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40 Али је блаженија ако остане као што јест, по мом савету. А мислим да и ја имам Духа Божјега.

Глава 8.

1 Што се тиче јела које се жртвује идолима, знамо да сви о томе имамо познање. Познање надима, а љубав уздиже.
2 Ако ли ко мисли да што зна, тај није још познао као што треба познати.
3 Али ако ко љуби Бога, Бог њега познаје.
4 А за јела која се жртвују идолима знамо да идоли нису ништа на свету, и да нема него само један Бог.
5 Јер ако и има створења која се зову богови, било на небу или на земљи, ако и има више богова и више господа,
6 ипак је нама само један Бог, Отац, од кога је све и чији смо ми, и један Господ, Исус Христос, крог кога је све и кроз кога смо и ми.
7 Али нема сваки то познање; јер неки по начину како још посматрају идоле, једу жртве као да су идолима посвећене, и савест њихова, слаба будући, погани се.
8 Али није то јело које нас приближује Богу; - ако га једемо не добијамо ништа више, а ако га не једемо немамо ништа мање.
9 Свакако пазите да ваша слобода не би како постала повреда за слабе.
10 Јер ако тебе који имаш познање, види ко у идолском храму где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, навести га да једе јела жртвована идолима?
11 И тако ће с твог познања пропасти слаби брат твој, за кога Христос умре!
12 Грешећи тако према браћи, и вређајући њихову слабу савест, Христу грешите.
13 Зато ако неко јело саблажњава брата мога, нећу никад јести меса да не саблазним брата свога.

 

[Gedeon]

39. дан: Марко 11 + 1. Коринћанима 9-10

Јеванђеље по Марку

Глава 11.

1 Кад се приближише Јерусалиму и стигоше близу Витфаге и Витаније, према гори Маслинској, Исус посла двојицу од ученика својих,
2 велећи им: Идите у село које је према вама, и чим уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на коме никакав човек није још седео. Одрешите га и доведите га амо.
3 Ако вам ко рече: Шта то чините? -, реците: Треба Господу, и одмах ће га пустити.
4 Ученици отидоше, и нађоше магаре привезано за врата на једном раскршћу, и одрешише га.
5 Неки од оних који стојаху онде рекоше им: Што дрешите магаре?
6 Одговорише им као што им рече Исус, и они их пустише да иду.
7 Они доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје, и он уседе на њ.
8 Многи простреше хаљине своје по путу, а једни резаху гране од дрвета и стераху по путу.
9 А који иђаху пред Исусом и за њим викаху: Осана! Благословен који долази у име Господње!
10 Благословено краљевство које долази, краљевство Давида, оца нашега! Осана на висини!
11 Исус уђе у Јерусалим, у храм. Али промотривши све, и како је већ било касно, пође у Витанију с дванаесторицом.
12 Сутрадан, пошто изиђоше из Витаније, осети Исус глад.
13 Видевши из далека улисталу смокву, погледа не би ли што нашао на њој, и дошавши к њој не нађе ништа осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14 Проговарајући тад Исус рече смокви: Никад нико од тебе рода не јео! И чуше га ученици његови.
15 Дођоше у Јерусалим, и Исус уђе у храм и ту стаде изгонити оне које продаваху и куповаху у храму; и изврну столове оних што мењаху новце и клупе оних који што продаваху голубове.
16 И не даде да ко пронесе било што кроз храм.
17 И учаше и говораше: Није ли писано: Дом мој, дом молитве зваће се за све народе? А ви начинисте од њега пећину разбојничку!
18 Чувши то првосвештеници и књижници тражаху како би учинили да се он погуби; јер га се бојаху, јер се сав народ дивљаше науци његовој.
19 Кад паде вече, Исус изиђе из града.
20 У јутро, пролазећи, видеше ученици смокву како се из корена осушила,
21 и опоменувши се Петар онога што је било, рече Исусу: Рави, гле, смоква што си је проклео осушила се.
22 Проговори Исус, и рече им: Имајте веру у Бога.
23 У истину вам кажем: Ако ко рече овој гори: Дигни се одавде и баци се у море, и не посумња у срцу своме, него верује да ће бити као што говори, биће му.
24 Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити, и биће вам.
25 И кад сте на молитви, праштајте ако што имате на кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама грехе ваше.
26 Али ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама грехе ваше.
27 Опет се вратише у Јерусалим, и док Исус ходаше по храму дођоше к њему првосвештеници и књижници и старешине,
28 и рекоше му: Каквом влашћу ти то чиниш, и ко ти даде власт да то радиш?
29 Исус им одговори: И ја ћу вама ставити једно питање, - одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу ово чиним.
30 Крштење Јованово или би с неба, или од људи? Одговорите ми.
31 Али они овако мишљаху у себи: "Ако речемо с неба, рећиће нам: Зашто му дакле не веровасте?
32 Ако ли речемо од људи... Они се бојаху народа, јер сви држаху Јована заиста за пророка.
33 Одговорише Исусу: Не знамо. И Исус рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.

Прва посланица Коринћанима

Глава 9.

1 Нисам ли ја слободан? Нисам ли ја апостол? Не видех ли ја Исуса, Господа нашега? Нисте ли ви моје дело у Господу?
2 Ако и другима нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мога апостолства у Господу.
3 То је обрана моја од оних који ме туже. 4 Да ли немамо власти јести и пити?
5 Да ли немамо власти да водимо са собом сестру која би нам била жена, као што то чине и остали апостоли и браћа Господња и Кифа?
6 Или зар само ја и Варнава да немамо права да не радимо?
7 Ко служи кад у војсци о свом трошку? Или ко сади виноград, а од плода његова да не једе? Или ко пасе стадо, а млека од стада да не пије?
8 Ово што говорим је ли само у обичајима људи? Не говори ли то и закон?
9 Јер је у Мојсијеву закону написано: "Не мећи нањушнице волу који врше". Брине ли се Бог за волове,
10 или не говори ли он само ради нас? - Јест, ради нас се написа да који оре, треба у надању да оре, и који врше, у надању да ће добити свој део.
11 Кад ми вама духовна добра сејасмо, је ли то што велико ако вам световна добра пожњемо?
12 Ако други уживају то право над вама, а како ли не бисмо ми? Али ми то право не употребисмо, него напротив све трпимо да не бисмо никакве сметње учинили јеванђељу Христову.
13 Не знате ли да се они који служе у храму, од храма се хране? и који олтару служе, с олтаром деле?
14 Тако и Господ заповеди онима који јеванђеље проповедају, да од јеванђеља живе.
15 Али ја не употребих ни једно од тих права. И не пишем то да бих се на њих у своју корист позвао, јер бих волео умрети него ли пустити да ми се та слава узме.
16 Ако проповедам јеванђеље, није то за мене разлог хвале, јер ми је то дужност, и тешко мени ако не јеванђеља не проповедам!
17 Ако дакле ово добре воље чиним, награду имам, а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата.
18 Каква је дакле награда моја? Да дам без плате јеванђеље Христово које проповедам, и без употребљавања свог права проповедника јеванђеља.
19 Јер и ако сам слободан према свакоме, свима себе учиних робом, да их више придобијем.
20 С Јудејима био сам као Јудејин, да Јудеје придобијем; с онима који су под законом био сам као под законом (и ако нисам под законом), да придобијем оне који су под законом;
21 с онима који су без закона био сам као без закона (и ако нисам Богу без закона, кад сам под законом Христовим), да придобијем оне који су без закона.
22 Са слабима био сам слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год кога спасем.
23 А ово све чиним за јеванђеље, да бих имао део у њему.
24 Не знате ли да они што трче на тркалишту, сви трче, а један награду добије? Тако трчите да је добијете.
25 Сви који се на утакмицама боре, уздржавају се од многих ствари, и они то чине да добију распадљив венац; а ми да чинимо то за венац нераспадљив.
26 Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано, и тако се борим, а не као онај који ветар бије,
27 него морим тело своје и уздржавам га, да не будем ја сам избачен пошто сам другима проповедао.

Глава 10.

1 Нећу, браћо, да не знате да оцеви наши сви под облаком беху и сви кроз море прођоше;
2 и сви се у Мојсију крстише у облаку и мору,
3 сви једно јело духовно јеђоше,
4 и сви једно пиће духовно пише, јер пијаху из духовне стене која их пратијаше, а та стена беше Христос.
5 Али многи од њих не бејаху по Божјој вољи, јер пропадоше у пустињи.
6 То су примери нама, да немамо злих жеља, као они што их имаше.
7 Не постаните идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: "Седоше људи да једу и да пију, па усташе да играју."
8 Не предајмо се блуду, као неки од њих што се предаше и паде у један дан двадесет и три хиљаде.
9 Не искушавајмо Господа, као што га неки од њих искушаше, и од змија изгибоше.
10 Не мрмљајте као неки од њих што мрмљаше, и изгибоше од пустошника.
11 То се њима све догађаше, да би служило за пример, а написа се за науку нама, на које су последња времена дошла.
12 Тако дакле ко мисли да стоји, нека пази да не падне!
13 Друго искушење не дође на вас осим човечјега, а Бог који је веран неће допустити да се преко снаге ваше искушате, него ће с искушењем спремити и средства да бисте му могли одолети, да изиђете из њега.
14 Зато љубљена браћо моја, бегајте од идолопоклонства.
15 Као паметним људима вам говорим; судите ви сами о ономе што говорим.
16 Чаша благослова, коју благослиљамо, није ли заједница у крви Христовој? Хлеб који ломимо није ли заједница у телу Христову?
17 И како има само један хлеб, то смо ми који смо многи, само једно тело, јер сви у једноме хлебу имамо заједницу.
18 Гледајте Израиљце по пути: који једу жртве нису ли заједничари с олтаром?
19 Шта дакле говорим? Да је месо жртвовано идолима нешто или да је идол нешто?
20 Није: него ја кажем да што се жртвује, злим духовима се жртвује, а не Богу, а ја нећу да сте ви заједничари са злим духовима.
21 Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске, не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22 Или хоћемо да изазивамо гнев Господњи? Јесмо ли ми јачи од њега?
23 Све је слободно, али није све на корист; све је слободно, али све не иде на добро.
24 Нико да не гледа на своју корист, него сваки корист другога нека тражи.
25 Све што се продаје на тргу једите, и ништа не испитујте ради савести;
26 јер је Господња и земља и што она садржи.
27 Ако вас ко од неверника позове, и хоћете му ићи, једите све што се пред вас донесе, и не испитујте ништа ради савести.
28 Али ако вам ко рече: Ово је на жртву принесено! -, не једите и ради онога који вас на то опомиње и ради савести.
29 Не говорим за вашу савест, него за савест другога, јер зашто да мојој слободи суди туђа савест?
30 Ако ја једем, хвалу дајући, зашто да ме коре за оно ради чега ја хвалу дајем?
31 Ако дакле једете, ако пијете, или ако што друго чините, све на славу Божју чините.
32 Пазите да не будете на саблазан ни Јудејима, ни Грцима, ни цркви Божјој,
33 као што и ја у свачему настојим да угађам свима, не тражећи своје користи, него корист многих, да се спасу.

 

[Gedeon]

40. дан: Марко 12 + 1. Коринћанима 11-12

Јеванђеље по Марку

Глава 12.

1 Затим им Исус поче говорити у поређењима: Један човек посади виноград, огради га плотом, ископа муљаоницу и сазида кулу, па га предаде виноградарима и отпутова.
2 Кад дође време бербе посла к виноградарима свог слугу да прими од виноградара део од плода виноградскога.
3 А они, ухвативши слугу, избише га и послаше празна.
4 Опет посла к њима другог слугу, и они и ономе разбише главу и изгрдише га.
5 Посла опет другога, и они га убише -, и многе друге, једне избише а друге побише.
6 Он имаше још једног свог милог сина, па посла најпосле њега к њима, говорећи: Поштоваће сина мога.
7 Али виноградари рекоше: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати баштина.
8 И ухватише га, убише га, и избацише га из винограда.
9 Шта ће сад учинити господар од винограда? Доћи ће, погубиће виноградаре и даће виноград другима.
10 Зар нисте читали у Писму ове речи: "Камен који зидари одбацише постаде глава од угла;
11 то би од Господа и чудо је у очима нашим."?
12 Они гледаху да га ухвате, али се бојаху народа. Разумеше да је за њих казао то поређење. И оставише га, и отидоше.
13 Они послаше к Исусу неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у речи.
14 И они, дошавши, рекоше му: Учитељу! знамо да си ти истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш шта је ко, него заиста путу Божјему учиш: Треба ли Цару давати порезу или не? Имамо ли да платимо, или да не платимо?
15 А он, знајући њихово лицемерје, одговори им: Шта ме искушавате? - Донесите ми динар, да га видим.
16 И они донесоше. И он им рече: Чији су овај лик и овај натпис? Одговорише му: Цареви.
17 Тад им он рече: Подајте дакле Цару царево и божје Богу. И они осташе изненађени.
18 Садукеји, који кажу да нема ускрсења, дођоше к Исусу и ставише му ово питање:
19 Учитељу, ево што нам је Мојсије прописао: Ако некоме умре брат и остави жену, а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне потомство брату своме.
20 Било је седам браће: први узе жену и умре без порода.
21 И други узе је и умре, и ни он не остави порода; тако исто и трећи, и свих седам,
22 и нико од њих не остави порода; а после свију умре и жена.
23 О ускрсењу, дакле, кад ускрсну, коме ли ће од њих она бити жена? Јер је за седморицом била.
24 Исус им одговори: Нисте ли ви у заблуди, зато што не разумете писма ни силе Божје?
25 Јер о ускрсењу мртвих нити ће се људи женити, ни жене удавати, него ће бити као анђели на небесима.
26 А да мртви ускрсавају, нисте ли читали у Мојсијевим књигама што му рече Бог код купине: "Ја сам Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев?
27 Није Бог, Бог мртвих, него живих". Ви сте дакле у великој заблуди.
28 Један књижник, који их беше чуо кад разговараху, видећи да је Исус добро одговорио садукејима, приближи му се, и запита га: Која је прва од свих заповести?
29 Исус му одговори: Прва је од свију заповести: "Чуј Израиљу, Господ је, Бог наш, Господ једин",
30 и "љуби Господа, Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом". Ово је прва заповест.
31 А ево друге: "Љуби ближњега свога као самога себе." Друге заповести веће од ових нема.
32 Рече му књижник: Добро, Учитељу!, истину си казао да је Бог један, и да нема другога осим њега,
33 и љубити га свим срцем и свим разумом, и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, више је од свију жртава и приноса.
34 Видећи како паметно говори, рече му Исус: Ниси далеко од краљевства Божјега. И нико више не смеде да га запита.
35 Настављајући Исус да учи у храму, рече: Како говоре књижници да је Христос син Давидов?
36 Јер сам Давид, Духом Светим надахнут, каза: Рече Господ Господу моме: "Седи мени с десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим!".
37 Сам Давид назва га Господом; - како дакле да му је син? И много народа га радо слушаше.
38 Он им говораше у науци својој: Чувајте се књижника, који воле да иду у дугачким хаљинама, и да им се клањају људи по улицама,
39 и траже прва места по синагогама и прва места по гозбама;
40 који једу куће удовичке, а претварају се дугим молитвама. Они ће бити још теже осуђени.
41 Седећи према сандуку за прилоге, гледаше Исус како народ меће новац у сандук храмски. Многи богати метаху много.
42 Ту дође и једна сиромашна удовица, и она метну две лепте, што чини један квадрант.
43 Дозвавши тад ученике своје, рече њима Исус: У истину вам кажем, ова сиромашна удовица метну више од свију који метнуше у сандук;
44 јер они метнуше од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну све што је имала, сву храну своју.

Прва посланица Коринћанима

Глава 11.

1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2 Хвалим вас пак, браћо, што се у свачему мене сећате, и што држите напутке моје као што сам вам их предао.
3 Али хоћу да знате да је сваком човеку поглавар Христос; а човек је поглавар жени, а Бог је поглавар Христу.
4 Сваки човек који се с покривеном главом моли или пророкује, срамоти поглавара свога;
5 и свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти поглавара свога, као да је обријана.
6 Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је срамотно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7 Али човек да не покрива главе, јер је обличје и слава Божја, а жена је слава мужевљева.
8 Јер није човек од жене, него је жена од човека;
9 јер човек није створен ради жене, него жена ради човека.
10 Зато жена, ради анђела, треба да има на својој глави знак власти од које она зависи.
11 Али нити је човек без жене, нити жена без човека у Господу.
12 Јер како је жена створена од човека, тако је човек извађен из жене, а све је од Бога.
13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу.
14 Не учи ли вас и сама природа да је човеку срамота ако гаји дугачку косу,
15 а жени да је дика ако гаји дугачку косу, јер јој је коса дана уместо копрене?
16 Ако ли ко хоће да се препире, ми таквога обичаја немамо, нити га имају цркве Божје.
17 Али док ово напомињем, не могу хвалити што се сабирате не да постанете бољи, него да постанете гори.
18 Прво дакле кад се сабирате, чујем да постоје распре међу вама, и нешто од тога верујем,
19 јер треба да међу вама има и разномишљености, да се они који су признати познају међу вама као такви.
20 Али кад се скупите, није то за то да се једе вечера Господња,
21 јер кад се седне за трпезу сваки узима своје јело, и један гладује а други је пијан.
22 Зар немате кућа да у њима једете и пијете? Или не марите за Цркву Божју, те вређате оне који оскудевају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? У томе вас ја не хвалим.
23 Јер ја примих од Господа што вам и предадох; а то је да Господ Исус оне ноћи кад би предан узе хлеб,
24 и давши хвалу, преломи и рече: "Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас предаје; ово чините мени за спомен."
25 Тако узе и чашу, по вечери, говорећи: "Ова је чаша нови савез у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен."
26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле он не дође.
27 Зато који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28 Сваки дакле да испитује себе па онда од хлеба да једе и од чаше да пије.
29 Јер ко не прозрећи тела Господњега, једе и пије, осуду себи једе и пије.
30 Зато су међу вама многи слаби и болесни и многи су већ мртви.
31 Кад бисмо сами себи судили, не би се нама судило.
32 Али кад се нама суди, кажњава нас Господ да не бисмо заједно са светом осуђени били.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
34 Ако ли је ко гладан, нека једе код своје куће, да се не састајете тако да осуду против себе изазовете. Остало уредићу кад дођем.

Глава 12.

1 Што се пак духовних дарова тиче нећу, браћо, да останете неупућени.
2 Ви знате да кад сте били паганци прилазили сте к идолима безгласним, како вас други вођају.
3 Зато вам дајем на знање да нико ко Духом Божјим говори неће рећи: Анатема на Исуса!; и нико не може рећи: Исус је Господ!, ако то није по Духу Светоме.
4 Дарови су различити, али је Дух један.
5 И различита су звања, али је један Господ.
6 И различна су дела, али је један Бог који чини све у свему.
7 А у свакоме се појављује Дух на корист свију,
8 јер једноме се даје духом реч мудрости, другоме реч разумна по истоме Духу,
9 другоме вера, тим истим Духом, другоме дар исцељивања, по том истом Духу,
10 другоме да чини чудеса, другоме пророштво, другоме да разликује духове, другоме различни језици, другоме да тумачи језике.
11 А све то чини један и исти Дух, раздељујући по својој вољи свакоме како хоће.
12 Јер као што је тело једно, а има многе уде, и сви уди једнога тела, и ако су многи, једно су тело, - тако је и са Христом.
13 Јер једним Духом се ми сви крстисмо у једно тело, били Јудеји или Грци, робови или слободни, и сви се једним Духом напојисмо.
14 Тело није један уд, него многи.
15 Ако рече нога: "Ја нисам рука и нисам од тела", - да ли зато није од тела?
16 И ако рече ухо: "Ја нисам око и нисам од тела", - да ли зато није од тела? Кад би све тело било око, где би био слух?
17 Кад би све било слух, где би био мирис?
18 Али Бог распореди све уде у телу како је он хтео.
19 Кад би сви уди били један уд, где би било тело?
20 Сад су дакле многи уди а једно тело.
21 Али око не може рећи руци: "Не требаш ми", или опет глава ногама: "Не требате ми".
22 Него још који се уди тела чине да су најслабији, најпотребнији су.
23 И који нам се чине да су најмање часни на телу, на оне ударамо највећу част. Тако наши мање часни уди највећу част имају,
24 а часни уди то не требају. Бог сложи тело тако да даде највећу част чему недостајаше части,
25 да не буде распре у телу, него да се уди једнако брину један за другога;
26 и ако трпи један уд, с њим трпе сви удови, а ако ли је један уд чашћен, с њим се радују сви уди.
27 А ви сте тело Христово, и сваки је од вас уд целине.
28 И Бог постави у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим оне који имају дар да чине чудеса, па онда оне који имају дар исцељивања, помагања, управљања, говорења разних језика.
29 Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Имају ли сви дар да чине чудеса?
30 Имају ли сви дар исцељивања? Говоре ли сви разне језике? Тумаче ли их сви?
31 Старајте се, дакле, за веће дарове! А показаћу вам и још бољи пут.

 

[Gedeon]

41. дан: Марко 13 + 1. Коринћанима 13-14

Јеванђеље по Марку

Глава 13.

1 Кад Исус излажаше из храма, рече му један од ученика његових: Учитељу, гле, какво је камење и каква грађевина!
2 Исус му одговори: Видиш ли ове велике грађевине! Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути!
3 А кад сеђаше на гори Маслинској према храму, упиташе га насамо Петар, Јаков, Јован и Андрија:
4 Кажи нам кад ће то бити и по ком ће се знаку познати да ће се све то испунити?
5 Исус им поче тад говорити: Чувајте се да вас ко не заведе.
6 Јер ће многи доћи на моје име говорећи: Ја сам, и многе ће завести.
7 Кад чујете гласове о ратовима и буку ратова не плашите се, јер то треба да буде, али то још неће бити крај.
8 Устаће народ на народ, и краљевство на краљевство, и биће земљотреса на више места, и биће глади. То ће бити само почетак болова.
9 Али се ви чувајте; јер ће вас предавати у судове, и по синагогама биће вас, и изводиће вас због мене пред намеснике и пред краљеве, за сведочанство њима.
10 Свим народима треба да се најпре проповеда јеванђеље.
11 А кад вас поведу да вас предају, не узнемиравајте се унапред због онога шта ћете говорити, него што вам се да у онај час, оно говорите, јер ви нећете говорити, него Дух Свети.
12 Предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и учиниће да умру.
13 И сви ће омрзнути на вас, због имена мога. Али који издржи до краја, тај ће бити спасен.
14 Кад видите страхоту пустошења настањену где не треба (који чита нека пази), тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и
15 који буде на крову да не силази и не улази да узме што из куће своје,
16 и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
17 Тешко труднима и дојилицама у те дане!
18 Него се молите да то не буде у зиму.
19 Јер ће у те дане бити невоља каква није била од почетка света који је Бог створио, и неће ни бити.
20 И да Господ не скрати те дане, нико се не би спасио, али је избраних ради, које он избра, скратио он те дане.
21 Ако вам ко тада рече: Ево овде је Христос, - или: Ено га онде, не верујте.
22 Јер ће изићи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса, да би завели, ако је могуће, и изабране.
23 Али ви се чувајте. Ето вам све казах унапред.
24 Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати и месец неће светлост своју пуштати,
25 и звезде ће попадати с неба, и силе небеске уздрмаће се.
26 Тада ће се видети Син човечји долазити на облацима са силом и славом великом.
27 Тада ће он послати анђеле своје и сабраће избране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.
28 Поређење са смоквом нек вас поучи: кад се већ њезине гране помладе и стану листати, знате да је близу лето.
29 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је он пред вратима.
30 У истину вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
31 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
32 А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, него Отац сам.
33 Пазите, бдите и молите се, јер не знате кад ће то време настати.
34 Биће као са човеком који одлазећи остави кућу своју, и да слугама својима власт, и свакоме свој посао, и вратару заповеди да бди.
35 Бдите дакле, јер не знате кад ће доћи господар од куће: или у вече, или у поноћи, или у петле, или у јутру;
36 да не дође изненада и да вас не нађе да спавате.
37 А што вама кажем, свима кажем: Бдите!

Прва посланица Коринћанима

Глава 13.

1 Када бих језицима људи и анђела говорио, а љубави не би имао, био бих као меденица која звечи или цимбал који јечи.
2 Кад бих имао и дар прорицања, и знање свих тајни, и цело познање, и кад бих имао и сву веру, да бих и горе могао да премештам, а љубави не имао, био бих ништа.
3 И кад бих раздао све имање своје да сиромахе нахраним, и предао тело своје да се сажеже, а љубави не имао, ништа ми све то не би помогло.
4 Љубав је стрпљива, пуна доброте; љубав није завидљива, љубав се не узноси, не надима се;
5 не чини што не ваља, није користољубива, не раздражује се, није злослутна;
6 не радује се беспућу, а радује се истини;
7 све извињује, увек верује, сваку наду чува, све сноси.
8 Љубав никада не гине, а пророштва ће свршити, и језици ће престати; и познање ће се исцрпсти.
9 Јер је наше познање само делимично и наше је пророковање само делимично,
10 али кад дође оно што је савршено, нестаће оно што је непотпуно.
11 Кад бејах дете, као дете говорах, као дете мишљах, као дете просуђивах, а кад постадох човек нестаде оно што је било детиње.
12 Ми сад гледамо као помоћу огледала у загонетку, а онда ћемо лицем у лице. Сад познајем само нешто, а онда ћу познати као и сâм што сам био познат.
13 Сад дакле остаје ово троје: вера, нада, љубав, али је љубав највећа међу њима.

Глава 14.

1 Тражите љубав. Тежите и за духовним даровима, а особито за прорицањем.
2 Јер који (страним) језиком говори, не говори људима него Богу; јер га нико не разуме, и то он духом тајне говори;
3 а који пророкује говори људима, утврђује их, бодри их и теши.
4 Јер који говори (страним) језиком себе уздиже, а који пророкује Цркву уздиже.
5 Ја бих хтео да ви сви говорите језике, али још више да пророкујете, јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, осим ако овај не тумачи, тако да се Црква уздигне.
6 А сад, браћо, кад бих ја дошао к вама језике говорећи, какву бих корист учинио ако вам не говорим по откривењу или по познању, или по пророштву, или по науци?
7 Ако ствари бездушне, које дају неки глас као фрула или харфа, не дају различне гласове, како ће се разумети шта се свира на фрули, или шта на харфи?
8 А ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити на бој?
9 Тако и ви ако језиком не изречете реч разумљиву, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.
10 Колико год на свету има различних језика, ни један није без гласова.
11 Ако дакле не знам вредност гласа, бићу туђ ономе коме говорим, и онај који ми говори биће мени туђ.
12 Тако и ви, који за духовним даровима тежите, настојте да се њима обогатите на уздизање Цркве.
13 Зато који (страним) језиком говори, нека се моли Богу да добије дар тумачења.
14 Јер ако се (страним) језиком молим Богу, мој се дух моли, али ум мој остаје бесплодан.
15 Што дакле да се ради? - Молићу се духом али молићу се и умом: певаћу духом али певаћу и умом.
16 Иначе ако хвалу дајеш духом, како ће прост слушалац рећи "амин", по твом давању хвале, кад не зна шта говориш?
17 Ти вршиш, истина, добру службу хвале, али се други са њом не користи.
18 Хвала Богу моме што говорим језике већма од свију вас;
19 али у Цркви волим пет разумљивих речи умом својим рећи, да се и други науче, него десет хиљада речи језиком.
20 Браћо! не будите деца у просуђивању него у лукавству будите деца, а у просуђивању будите зрели људи.
21 У закону пише: "Преко људи другог језика, преко туђинских усана говорићу овоме народу, и ни тако неће ме слушати, говори Господ".
22 Зато су језици знак не за оне који верују, него за оне који не верују, а пророштво је знак не за оне који не верују, него за оне који верују.
23 Ако дакле на једном сабору целе Цркве сви говоре језицима, и дођу прости људи или неверници, неће ли они рећи да сте луди?
24 Али ако сви пророкују и дође какав неверник или какав прост човек, биће уверен од свију и оцењен од свију,
25 и тајне ће се срца његова открити, и он, паднувши на лице своје, поклониће се Богу и прогласиће да је у истини Бог с вама.
26 Шта ће се дакле чинити, браћо? - Кад се сабирате, и сваки од вас има или песму или науку, или језик, или откривење, или тумачење, нека све то буде на уздизање.
27 Ако има ко који говори (страним) језиком, нек то чине двојица или највише тројица, и то по реду, а један да тумачи.
28 Ако ли не буде никога да тумачи, нека ћуте у Цркви, и себи нека говоре и Богу.
29 А пророци два или три нека говоре, а други нек расуђују.
30 Ако ли се открива што некоме који седи, први нека ућути.
31 Јер можете сви један по један пророковати, - да се сви науче, и сви да се теше.
32 Духови пророчки покоравају се пророцима;
33 јер Бог није Бог забуне, него мира.
34 Жене ваше, - као и у свим Црквама светих, - да ћуте у збору, јер се њима не допушта да ту говоре, него треба да су покорне, као што то и закон каже.
35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају, јер се жени не пристоји да говори у Цркви.
36 Да ли од вас реч Божја изиђе? -, или самим вама дође?
37 Ако неко мисли да је пророк, или да је надахнут, нека разуме да оно што вам пишем, то су Господње заповести.
38 Ако ли ко то не зна, нека не зна.
39 Тако, браћо моја, старајте се за прорицање и не забрањујте говорити језицима.
40 Али све нека се уради пристојно и уредно.

 

[Gedeon]

42. дан: Марко 14 + 1. Коринћанима 15-16

Јеванђеље по Марку

Глава 14.

1 Фалило је још два дана до празника Пасхе и до дана бесквасних хлебова. Првосвештеници и књижници тражаху начин како би из преваре ухватили Исуса и учинили да буде убијен.
2 Али говораху: Да не буде то о празнику, да се не би народ побунио.
3 Кад Исус беше у Витанији, у кући Симона Губавога, и сеђаше за трпезом, дође једна жена са скленицом од алабастера пуном скупоценога чистога нардова мира, и, разбивши скленицу, изли му миро на главу.
4 Некима би то криво, и они говораху: Зашто да се то миро просипа тако,
5 јер се могаше за њ узети више од триста динара и дати сиромасима. И они беху љути на њу.
6 Али Исус рече: Оставите је, што је цвелите? Она учини добро дело на мени.
7 Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити, али мене немате свагда.
8 Она што може учини; она помаза унапред тело моје за укоп.
9 У истину вам кажем: где се год проповеда ово јеванђеље по свету, казаће се, за спомен њезин, и ово што она учини.
10 Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отиде првосвештеницима да им изда Исуса.
11 А они, чувши га, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И Јуда тражаше згоду да га изда.
12 У први дан бесквасних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Исусу ученици његови: Где хоћеш да идемо да ти зготовимо пасху?
13 Он посла двојицу од ученика својих, и рече им: Идите у град; - срешћете човека који носи воду у крчагу. Идите за њим,
14 и где он уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је место где ћу јести пасху с ученицима својим?
15 Он ће вам показати једну велику намештену собу. Онде нам зготовите.
16 И ученици његови пођоше и дођоше у град, нађоше као што им он каза, и уготовише пасху.
17 Кад би вече, дође он с дванаесторицом.
18 Док сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: У истину вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19 Они се растужише, и стадоше говорити један за другим: "Зар ја?"
20 Он им одговори: Један од дванаесторице, који умочи са мном у тањир.
21 Син човечји дакле иде као што је писано за њега, али тешко оном човеку који изда Сина човечјега; - боље би том човеку било да се није родио.
22 Кад јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, преломи га и даде им, и рече: Узмите, једите, ово је тело моје.
23 И узе чашу, и пошто даде хвалу, предаде је њима, и сви пише из ње.
24 И рече им: Ово је крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе.
25 У истину вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу пити новога у краљевству Божјему.
26 Отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
27 Исус им рече: Сви ћете се ви саблазнити, јер је писано: Ударићу пастира, и овце ће се разбећи.
28 Али по ускрсењу своме претећи ћу ја вас у Галилеји.
29 Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја се нећу саблазнити.
30 Рече му Исус: У истину ти кажем, ноћас пре но што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи.
31 А Петар још јаче рече: Да бих знао с тобом и умрети, нећу те се одрећи. И сви тако рекоше.
32 Затим пођоше у село названо Гетсиманија, и Исус рече ученицима: Седите овде док се ја молим.
33 Узе са собом Петра, Јакова и Јована, и поче осетити страх и муку,
34 и рече њима: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде и бдите!
35 И отишавши мало даље, паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао тај час, ако би било могуће.
36 И говораше: Ава, Оче! Све је могуће теби: уклони ову чашу од мене! Али опет не како ја хоћу, него како ти хоћеш.
37 И приђе ученицима, и нађе их да спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Не може један сат побдити?
38 Бдите и молите се да не паднете у искушење, јер је дух срчан, али је пут слаба.
39 Опет отишавши, помоли се, говорећи оне исте речи.
40 И вративши се, нађе их опет да спавају, јер им бејаху очи отежале, и не знадијаху шта би му одговорили.
41 И дође и трећи пут, и рече им: Спавате сад и почивате! Доста је! Дође час! Ево се предаје Син човечји у руке грешника.
42 Устаните, идимо! Ево издајник се мој приближује.
43 И тад, док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и са њим многи људи с мачевима и са штаповима, послани од првосвештеника и од књижника и од старешина.
44 Издајник његов беше им дао знак: "Кога ја пољубим, он је", држите га и водите га опрезно.
45 И чим дође, одмах приђе Исусу и рече: Рави! и пољуби га.
46 И они метнуше руке на њ, и ухватише га.
47 Један од оних што стајаху онде извади мач и удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.
48 Проговарајући рече им тада Исус: Као на разбојника изишли сте с мачевима и са штаповима, да ме ухватите,
49 а сваки дан био сам код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али нека се испуни Писмо.
50 Тад га сви напустише и побегоше.
51 За њим иђаше неки младић огрнут платном по голом телу. Ухватише оног младића,
52 али он пусти платно, и гô побеже од њих.
53 Они изведоше Исуса к првосвештенику, куд се стекоше сви првосвештеници, старешине и књижници.
54 Петар пође за њим издалека до дворишта првосвештеникова. Он седе са слугама, и грејаше се код ватре.
55 Првосвештеници и цео синедрион тражили су сведочанства на Исуса, да буде убијен, и не нађоше.
56 Јер многи сведочаху лажно на њега, али се сведочанства не подудараху.
57 Једни усташе и сведочише на њега, лажно говорећи:
58 Ми смо га чули да говори: Ја ћу развалити овај храм који је рукама начињен, и за три дана начинићу други, који неће бити рукама начињен.
59 И ни у томе сведочанство њихово не бејаше једнако.
60 Тада уста првосвештеник усред скупштине и запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш? Шта је ово што ови на тебе сведоче?
61 Исус ћуташе и ништа не одговараше. Опет га запита првосвештеник и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62 Исус му одговори: Јесам, и видећете ви Сина човечјега где седећи с десне стране силе Божје долази на облацима небеским.
63 Првосвештеник раздра тад хаљине своје, и рече: Шта нам требају више сведоци?
64 Чусте хулу. Шта мислите? И они пресудише да је заслужио смрт.
65 И стадоше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ударати га песницама, и говорити му: Прореци! И слуге га пљеснуше по образима.
66 Док Петар бејаше доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,
67 и спазивши Петра где се греје, погледа на њ, и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
68 Он се одрече, говорећи: Не знам, нити разумем шта говориш. И изиђе напоље пред двор, и петао запева.
69 И кад га слушкиња опет угледа, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њихових.
70 Али се он опет одрече. Мало затим и они што стајаху онде рекоше Петру: Заиста си од њихових, јер си Галилејац.
71 Он се тада поче клети и преклињати се: Не знам тог човека за кога ви говорите!
72 И по други пут запева петао. И Петар се опомену што му рече Исус: "Пре но што петао двапут запева, одрећи ћеш ме се трипут." И сетивши се тога расплака се.

 

[Gedeon]

42. дан: Марко 14 + 1. Коринћанима 15-16
(наставак)

Прва посланица Коринћанима

Глава 15.

1 Напомињем вам, браћо, јеванђеље које вам објавих, које и примисте, у коме стојите,
2 којим се и спасавате, ако га држите како вам га објавих, јер бисте иначе узалуд веровали.
3 Предадох вам најпре како и сам примих, да Христос умре за грехе наше, по Писму,
4 и да би укопан и да ускрсну трећи дан, по Писму,
5 и да се појави Кифи, а затим дванаесторици.
6 После се појави једанпут пред више од пет стотина браће, од којих су многи још и сад живи, а неки помреше.
7 Затим се појави Јакову, па онда свима апостолима.
8 А после свију њих појави се и мени, као каквом недоношчету,
9 јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних Цркву Божју.
10 Али по милости Божјој јесам што јесам, и милост његова што је у мени не би узалудна, него се потрудих више од свију њих, али не баш ја, него милост Божја која је са мном.
11 Био дакле ја или они, то ми проповедамо и то ви веровасте.
12 А ако се проповеда да Христос ускрсну из мртвих, како говоре неки међу вама да нема ускрсења мртвих?
13 Ако нема ускрсења мртвих, то ни Христос не ускрсну;
14 и ако Христос не ускрсну, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15 И налазимо се пред Богом и као лажни сведоци, што против Бога сведочимо да ускрсну Христа, кога не ускрсну, кад мртви не ускрсавају.
16 Јер ако мртви не ускрсавају, то ни Христос не ускрсну.
17 Ако Христос не ускрсну, узалуд вера ваша и ви сте још у гресима својим.
18 И зато и они који помреше у Христу, пропадоше.
19 А ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.
20 Али Христос већ ускрсну из мртвих, и би првенац од оних који умреше.
21 Јер као што по човеку дође смрт, по човеку дође и ускрсење мртвих.
22 И како по Адаму сви умиру, тако ће по Христу сви оживети,
23 али сваки у своме реду: првенац Христос, а затим они који припадају Христу, о његову доласку.
24 Онда ће доћи крај, кад преда краљевство ономе који је Бог и отац, пошто укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25 Јер он треба да краљује докле не положи све непријатеље под ноге његове.
26 А последњи непријатељ који ће се уништити то ће бити смрт.
27 Јер је све покорио под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је то осим онога који му покори све.
28 А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити ономе који му све покори, да Бог буде све у свима.
29 Шта би иначе чинили они који се крсте ради мртвих? Ако мртви никако не ускрсавају, што се крштавају ради њих?
30 И ми зашто смо сваки час у опасности?
31 Сваки сам дан смрти изложен, тако ми, браћо, ваше славе, којом се дичим у Исусу Христу, Господу нашему.
32 Јер ако сам се за људске ствари борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист од тога? Ако мртви не ускрсавају, "једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети!"
33 Не варајте се! Зла друштва кваре добре обичаје.
34 Отрезните се као што треба, и не грешите, јер неки не знају за Бога. На срамоту вашу вам то кажем!
35 Али ће рећи ко: Како ће ускрснути мртви? и у каквом ће телу доћи?
36 Безумниче! оно што сејеш не оживљује ако не умре.
37 И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго какво,
38 а Бог му даје тело како је одредио, и сваком семену тело које му приличи.
39 Није свака пут једнака пут, него је друга пут човечја а друга четвороножних животиња, и друга птичја, и друга рибља.
40 И има телеса небеских и телеса земаљских, али је други сјај небеских, а други земаљских.
41 Други је сјај сунца, а други је сјај месеца, и други је сјај звезда; а и звезда се од звезде у сјају своме разликује.
42 Тако и ускрсење мртвих: Сеје се тело распадљиво и оно ускрсава нераспадљиво.
43 Сеје се просто и ускрсава славно; сеје се нејако и ускрсава силно;
44 сеје се тело путено, и ускрсава тело духовно. Ако има тело путено има и тело духовно.
45 Зато је писано: "Први човек, Адам, постаде душа жива". Последњи Адам постаје дух који оживљује.
46 Али оно што је духовно није право, него је прво путено, а духовно после долази.
47 Први је човек од земље, земаљски; други је човек небески.
48 Какав је земаљски такви су и земаљски, и какав је небески такви су и небески.
49 И како носимо обличје земаљскога тако ћемо носити и обличје небескога.
50 А ово што говорим, браћо, то је да пут и крв не могу наследити краљевства Божјега, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51 Ево вам казујем тајну: Нећемо цели умрети, али ћемо се цели претворити,
52 у једанпут, у тренућу ока, на последњи знак трубе. Затрубиће труба и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити.
53 Јер ово тело распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово тело смртно да се обуче у бесмртност.
54 И кад се ово тело распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово тело смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: "Победа је смрт прогутала.
55 Где је, смрти победа твоја, где је, смрти, жалац твој?"
56 А жалац је смрти грех. И сила је греха закон.
57 Али Богу хвала, који нам даде победу по Господу нашему Исусу Христу.
58 Зато, браћо моја љубљена, будите чврсти и непоколебљиви, напредујући једнако у делу Господњему, знајући да труд ваш неће бити узалудан у Господу.

Глава 16.

1 Што се тиче прилога који се купе за свете, као што наредих Црквама Галатијским, онако и ви чините.
2 Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да се не чека на мој долазак за збирање поклона.
3 А кад дођем, које ви потврдите, оне ћу с писмима послати у Јерусалим, нека однесу вашу помоћ.
4 А ако буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном.
5 К вама ћу доћи кад прођем Маћедонију, јер ћу проћи кроз Маћедонију.
6 А код вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, па да ме ви пратите куд пођем.
7 Сад вас у проласку нећу видети, а надам се неко време остати код вас, ако Господ допусти.
8 А у Ефесу ћу остати до Педесетнице.
9 Јер ми се отворише велика и за успех приступачна врата, а противника има много.
10 Ако дође Тимотеј, гледајте да буде обезбеђен код вас, јер он ради дело Господње као и ја.
11 Да га нико, дакле, не презре, него га испратите с миром, да дође к мени, јер га чекам с браћом.
12 Што се тиче брата Аполона, ја га много молих да пође к вама с браћом, али њему не беше воља да сад дође; - доћи ће кад му се укаже прилика.
13 Бдите, будите чврсти у вери, мушки се држите, утврђујте се!
14 Све што радите, да вам буде у љубави!
15 Молим вас пак, браћо, ви знате да је дом Стефанинов првина од Ахаје, и да се одреди на служење светима.
16 Будите дакле сусретљиви према таквима, и према свакоме који помаже и труди се на овом делу.
17 Обрадовах се доласку Стефанину и Фортунатову и Ахајикову; они ми накнадише вашу отсутност,
18 јер умирише дух мој и ваш. Научите се дакле да цените такве људе.
19 Поздрављају вас Цркве Азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила, с домаћом својом Црквом.
20 Поздрављају вас сва браћа. Поздравите један другога целивом светим.
21 Поздрављам вас ја Павле својом руком.
22 Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет! Маран ата.
23 Милост Господа нашега Исуса Христа с вама!
24 Љубав је моја са свима вама у Исусу Христу.

 

[Gedeon]

43. дан: Марко 15 + 2. Коринћанима 1-2

Јеванђеље по Марку

Глава 15.

1 Чим свану, првосвештеници држаше веће са старешинама и књижницима, и са целим синедрионом, и свезавши Исуса, одведоше га и предаше га Пилату.
2 Пилат га упита: Јеси ли ти краљ Јудеја? Исус му одговори: Ти кажеш.
3 Првосвештеници изношаху многе тужбе на њега.
4 Пилат га опет упита: Зар ништа не одговараш? Чујеш ли за колике те ствари туже?
5 Али Исус не даде никаквог одговора, тако да се Пилат зачуди.
6 О сваком празнику пушташе им он по једног сужња кога народ тражаше.
7 А беше у тамници неки названи Варава, са сукривцима који су у буни били починили убиство;
8 и народ навали и стаде искати оно што му (Пилат) свагда чињаше.
9 Пилат им одговори: Хоћете ли краља јудејског да вам пустим?
10 Јер је знао да су га првосвештеници из зависти предали.
11 Али првосвештеници подговорише народ да иште да им пусти Вараву.
12 Пилат, узевши опет реч, рече им: А шта хоћете да учиним са овим што га зовете краљем Јудеја?
13 Они опет повикаше: Распни га!
14 Пилат им рече: А које је зло учинио? Али они још јаче повикаше: Распни га!
15 И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, пошто би ишибан, преда да се разапне.
16 Војници одведоше Исуса у двориште преторија и поређаше целу кохорту.
17 Огрнуше га скерлетним плаштом, метнуше му на главу венац од трња, који беху оплели,
18 и стадоше га поздрављати говорећи: Здраво, краљу Јудеја!
19 И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њ, и сагибајући колена клањаху му се.
20 Кад му се наругаше, скидоше с њега скерлетни плашт, обукоше га у његове хаљине, и изведоше га да га разапну.
21 Они натераше некога Симона из Кирене, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст Исусов.
22 И доведоше га на место звано Голгота, што значи лубања.
23 Дадоше му да пије вино помешано са смирном, али он не узе.
24 Кад га разапеше, разделише хаљине његове, бацајући коцке за њих, ко ће шта узети.
25 Бејаше трећи сат кад га разапеше.
26 Натпис осуде његове беше овако написан: Краљ Јудеја.
27 С њим разапеше и два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране његове.
28 И изврши се писмо које говори: "И метнуше га међу злочинце".
29 Пролазници хуљаху на њ, машући главом и говорећи: Аха!, ти што храм разваљујеш и за три дана опет саграђујеш,
30 помози сам себи и сиђи с крста!
31 Тако и првосвештеници с књижницима ругаху се говорећи један другоме: Другима поможе, а себи не може помоћи!
32 Христос, краљ Израиљев, нека сиђе сад с крста; да видимо, па да му верујемо! И они што бејаху с њим разапети ругаху му се.
33 У шести сат би тама по целој земљи до сата деветога.
34 А у девети сат завапи Исус јаким гласом, говорећи: Елои, Елои! Лама савахтани! што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио!
35 Неки од оних што стајаху онде, чувши то, говораху: Ено зове Илију!
36 А један отрча те напуни сунђер оцта и натакнувши га на трску даде му да пије, говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37 Али Исус завапи јаким гласом и издахну.
38 Завеса на храму раздре се на двоје с врха на дно.
39 Кад центурион који стајаше према њему виде како издахну, рече: Овај је човек заиста био Син Божји!
40 Ту бејаху и жене које гледаху из далека. Међу њима бејаху и Марија Магдалина и Марија мати Јакова малога и Јосије, и Саломија,
41 које иђаху за њим кад беше у Галилеји и служаху му, и друге многе које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
42 Кад би вече (јер беше дан припремања, то јест дан у очи суботе),
43 дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник, који и сам краљевства Божјега чекаше, усуди се да изиђе пред Пилата, и заиска тело Исусово.
44 Пилат се зачуди да је он већ умро, и дозвавши центуриона, запита га има ли доста времена да је умро.
45 И пошто га центурион увери, даде тело Јосифу.
46 А он купи платно, скину Исуса с крста, обави платном и положи га у гроб исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
47 Марија Магдалина и Марија, мати Јосијина, гледаху где га сахранише.

Друга посланица Коринћанима

Глава 1.

1 Павле, по вољи Божјој апостол Исуса Христа, и брат Тимотеј Цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
2 Милост вама и мир од Бога, Оца нашега и Господа нашега Исуса Христа.
3 Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утехе,
4 који нас теши у свакој невољи нашој, да бисмо утехом којом нас саме Бог теши могли утешити оне који су у каквој невољи.
5 Јер како муке Христове изобилују у нама, тако и утеха наша изобилује по Христу.
6 Ако смо ожалошћени, за вашу је утеху и спасење, а ако се утешимо и то је за вашу утеху, која се испуњава у трпљењу оних истих мука које и ми подносимо.
7 А надање наше тврдо је за вас, знајући да као што сте заједничари у трпљењу бићете то и у утеси.

8 И нећемо, браћо, да не знате за невољу која нам се догоди у Азији, кад нам је и преко снаге наше тешко било, тако да се нисмо надали ни да ћемо живот свој сачувати.
9 И ми сматрасмо као сигурно да ћемо бити смрти предани, да не бисмо поуздање своје у себе ставили, него у Бога који ускрсава мртве.
10 Он нас је избавио и избавиће од такве смрти, он, у кога се уздамо да ће нас и опет избавити,
11 с помоћу и ваше молитве за нас, да милост коју примамо помоћу многих, буде многима повод да дају хвалу за нас.
12 Јер је наша слава у овоме: у сведочанству савести наше да је наше владање у свету, а особито према вама, било у светости и у чистоти пред Богом, а не у путеној мудрости, него по милости Божјој.
13 Не пишемо вам друго него оно што читате и што и сами признајете. А надам се да ћете и до краја признати,
14 као што сте делимично и признали, да смо ми ваша слава, као што ћете и ви бити наша слава у дан Господа нашега Исуса Христа.
15 У том уверењу хтедох најпре да дођем до вас, да бисте ви двоструку милост имали.
16 Хтео сам од вас да пођем у Маћедонију, и опет из Маћедоније да дођем к вама, а ви да ме пратите у Јудеју.
17 Али кад сам ово хтео, јесам ли зато што лакомислено чинио? Или су одлуке моје, одлуке по пути, да буде у мене и "да" и "не"?
18 Али како је веран Бог, реч наша к вама не би "да и не",
19 Јер син Божји, Исус Христос, кога проповедасмо вама ја, Силван и Тимотеј, не би "да и не", него у њему би "да".
20 Јер колико је до свих обећања Божјих, у њему стоји "да"; и зато се наш "амин" преко њега изговара на славу Бога.
21 А који нас утврди с вама у Христу и помаза нас, то је Бог,
22 који нас и забележи печатом, и метну залогу Духа у срца наша.
23 И ја за сведока Бога призивам на своју душу, да што нисам више дошао у Коринт, то је било да вас штедим;
24 не да ми владамо над вером вашом, него ми доприносимо вашој радости, јер сте ви чврсти у вери.

Глава 2.

1 Ја дакле реших у себи да се не вратим вама у жалости.
2 Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене веселити, осим онога који прима жалост од мене?
3 И писах вам то да кад дођем, не примим жалост од оних од којих би ваљало да примим радост, имајући према свима вама поуздање да је моја радост радост свију вас.
4 У великој жалости и тужног срца и с многим сузама писах вама, не да бисте се ожалостили, него да бисте познали велику љубав коју имам к вама.
5 Ако ли је ко био узрок жалости, не ражали он мене, него све вас, бар у неколико, да се у ничему не претерује.
6 И довољна је таквоме казна коју му је већина одредила,
7 тако да ви имате пре да му опростите и да га тешите, да не би превелика жалост на њега пала.
8 Зато вас молим да имате љубав према њему,
9 јер вам писах и намером да познам, кушајући вас, јесте ли у свему послушни.
10 А коме ви опростите, томе опраштам и ја; јер ја, ако што коме опростих, опростих ради вас, а пред Исусом Христом,
11 да не дамо да нас превари сотона, јер нам намере његове нису непознате.
12 Иначе кад дођох у Троаду, да проповедам јеванђеље Христово, - и ако ми Господ ту остави отворена врата -,
13 не имадох мира у духу своме, не нашавши Тита брата свога; и зато, опростивши се с њима, кренух у Маћедонију.
14 Хвала Богу, који нам свагда даје победу у Христу, и преко нас шири мирис познања свога на сваком месту!
15 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају.
16 Једнима дакле мирис смртни на смрт, а другима мирис животни на живот. И за ово ко је довољно вредан?
17 Јер ми не искривљујемо реч Божју, као што многи то чине, него искрено и с Божје стране пред Богом у Христу говоримо.

 

[Gedeon]

44. дан: Марко 16 + 2. Коринћанима 3-4

Јеванђеље по Марку

Глава 16.

1 Пошто прође субота, Марија Магдалина, Марија Јаковљева и Саломија купише мириса да помажу Исуса,
2 и у први дан недеље дођоше на гроб око сунчанога рођаја.
3 Оне говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од гробнице?
4 И погледавши, видеше да камен беше одваљен, а беше врло велик.
5 Ушавши у гроб видеше младића обучена у белу хаљину који је седео с десне стране, и страх их обузе.
6 Он им рече: Не плашите се! Ви тражите Исуса Назарећанина, који је разапет. Он ускрсну, није овде. Ево место где га метнуше.
7 Него идите, кажите ученицима његовим и Петру да он пред вама иде у Галилеју. Тамо ћете га видети, као што вам рече.
8 И оне, изишавши из гроба, побегоше, јер их обузе дрхат и страх и ником ништа не казаше, јер беху уплашене.
9 Ускрснувши рано у први дан недеље, јави се Исус најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам ђавола.
10 Она отиде да јави онима који су били с њим и који плакаху и туговаху.
11 Кад чуше да је жив и да га је она видела, не вероваше.
12 После тога јави се он, у другом обличју, двојици од њих кад су ишли у поље.
13 И они отишавши, јавише осталима који такође не вероваше.
14 Најпосле јави се кад њих једанаесторица бејаху за трпезом, и прекори их за њихово неверовање и тврдо срца, што не вероваше онима који су га видели да је ускрснуо.
15 И рече им: Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље свакому створењу.
16 Ко верује и крсти се, биће спасен, а ко не верује биће осуђен.
17 А знаци који ће пратити оне који верују биће ови: Именом мојим изгониће зле духове, говориће новим језицима,
18 узимаће змије у руке, ако и смртно што попију неће им наудити, на болеснике ће руке полагати, и оздравиће болесни.
19 Пошто им то изговори, узе се Господ на небо, и седе Богу с десне стране.
20 А они изиђоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива чудесима која су се после показивала.

Друга посланица Коринћанима

Глава 3.

1 Почињемо ли опет да се сами вама препоручујемо? Или требамо ли, као неки, препоручних посланица на вас или од вас?
2 Та ви сте наша посланица, написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;
3 који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на месаним таблицама, на срцима.
4 То уверење ми по Христу код Бога имамо.
5 То не значи да смо ми вредни замислити нешто, као да то од нас самих долази. Напротив: наша је вредност од Бога,
6 и он и учини нас вредне да будемо слуге новог савеза, не слова, него духа; јер слово убија, а дух оживљава.
7 И заиста, ако је служба која смрт даје, а која је, словима у камену урезана, била тако славна да синови Израиљеви не могаху погледати у лице Мојсијево од славе лица његова, која је била пролазна,
8 како ли неће још славнија бити служба Духа!
9 Ако је славна била служба која изрече осуђење, то је служба која изриче оправдање много изобилнија у слави.
10 И зато и оно што је било славно, није, по том поређењу, ни било славно поред славе која је узвишенија;
11 јер ако је славно било оно што је било пролазно, много је славније оно што је трајно.
12 Имајући, дакле, такву наду с великим поуздањем радимо,
13 и не радимо као Мојсије, који меташе копрену на лице своје, да синови Израиљеви не би могли угледати крај ономе што је било пролазно.
14 Али њихов разум отупи. Јер им до самог овог дана стоји она копрена неоткривена кад читају Стари Завет; и она се не диже, јер ње тек у Христу нестаје.
15 И до данас кад се чита Мојсије, стоји копрена на срцу њиховом.
16 Али кад се срца обраћају ка Господу, диже се копрена.
17 Господ је Дух, а где је Дух Господњи онде је слобода.
18 Ми пак сви, који откривена лица као у неком огледалу гледамо славу Господњу, преображавамо се у том истом лику из славе у славу, као од Духа Господњега.

Глава 4.

1 Зато имајући ову службу по милосрђу које нам се учини, не клонемо духом.
2 Ми одбацујемо стидне ствари које се чине у тајности, не понашамо се лукаво, нити реч Божју изврћемо, него се објављивањем истине отворено показујемо свачијој људској савести пред Богом.
3 Ако ли је пак још покривено и наше јеванђеље, покривено је за оне који пропадају;
4 за невернике којима је бог овога света ослепио разум, да не виде сјај светлости јеванђеља славе Христа, који је лик Бога невидљивога.
5 Јер ми не проповедамо себе, него проповедамо Исуса Христа, Господа нашега, и кажемо да смо ваше слуге, Исуса ради.
6 Јер Бог, који рече да из таме засветли светлост, засветли у срцима нашима, да би познање славе Божје заблистало у лицу Исуса Христа.
7 То благо ми носимо у земљаним судовима, да се зна да је та моћна сила од Бога а не од нас.
8 Нас свакојако гоне, али не малаксавамо;
9 у невољи смо, али не очајавамо; терају нас, али нисмо напуштени; обаљују нас, али не пропадамо,
10 и једнако носимо на телу умирање Исусово, да се и живот Исусов на пути нашој покаже.
11 Јер ми који смо живи, једнако се предајемо смрти за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртној пути нашој.
12 Зато дакле смрт делује у нама, а живот у вама.
13 Имајући пак онај исти дух вере о коме је писано: "Верујем, и зато говорим" и ми верујемо, и зато говоримо,
14 знајући да ће онај који ускрсну Исуса, ускрснути и нас с Исусом, и поставити с вама заједно пред њега.
15 Јер се све то ради вас дешава, да милост, умножавајући се, чини да изобилују, на славу Божју, давања хвале што већег броја људи.
16 Зато не малаксавамо, па и ако се наш спољашњи човек и распада, унутрашњи се из дана у дан обнавља.
17 Јер наше кратке и лаке садашње бриге доносе нам, преко сваке мере, вечни део славе,
18 јер ми гледамо не на ствари које се виде, него на оне које се не виде, јер су ствари видљиве пролазне а невидљиве су вечне.

 

[Gedeon]

45. дан: Лука 1 + 2. Коринћанима 5-6

Јеванђеље по Луки

Глава 1.

1 Како су многи почели да описују догађаје који се међу нама испунише,
2 као што су нам их предали они који им од почетка беху сведоци, и који постадоше служитељи речи,
3 то се и мени учини добро, - испитавши пажљиво све од почетка -, да ти их по реду, честити Теофиле, написмено изложим,
4 да би познао истинитост речи којима си научен.
5 У време Ирода, краља јудејскога, био је један свештеник из реда Авијина, који се зваше Захарија. Жена његова беше од кћери Аронових и зваше се Јелисавета.
6 Обоје бејаху праведни пред Богом, вршећи без мане све заповести и све наредбе Господње.
7 Не имађаху деце, јер Јелисавета беше нероткиња, и обоје бејаху већ стари.
8 И док је он, по распореду свога реда, вршио службу своју пред Богом, деси се,
9 по свештеничким обичајима, да на њега дође да уђе у храм Господњи да кади.
10 Цео народ мољаше се напољу за време кађења.
11 Тад се Захарији појави анђео Господњи, који стаде с десне стране олтара кадионога.
12 Кад га Захарија угледа, збуни се, и страх га обузе.
13 Али му анђео рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја. Жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и ти ћеш му наденути име Јован.
14 Он ће ти бити на радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу;
15 јер ће он бити велик пред Богом. Он неће пити вина ни опојнога пића, и напуниће се Духа Светога још у утроби матере своје.
16 Многе ће он синове Израиљеве обратити ка Господу, Богу њиховоме,
17 и ићи ће пред Богом у духу и сили Илијиној, да окрене срце отаца к деци, и непокорне к разумности праведника, и да приправи Господу народ спреман.
18 Захарија рече анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар, а и жена је моја зашла у године.
19 Анђео му одговори: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом и послан сам да ти говорим, и да ти јавим ову радосну вест.
20 И гле, онемићеш и нећеш моћи говорити до дана кад ће то да се збуде, јер ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје време.
21 Међутим народ чекаше Захарију, чудећи се што се забави у храму.
22 Кад изиђе, он не могаше да им говори, и они разумеше да му се нешто појавило у храму. Он им чињаше знакове и оста нем.
23 Кад се навршише дани службе његове, отиде кући својој.
24 Неколико дана после затрудне Јелисавета, жена његова. Она се кријаше пет месеци, говорећи:
25 То је милост коју ми учини Господ кад погледа на ме, да ми дигне срамоту моју пред људима.
26 У шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски, по имену Назарет,
27 к девици испрошеној за човека из дома Давидова, Јосифа по имену. Девици беше име Марија.
28 Анђео уђе к њој, и рече јој: Здраво, милости пуна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!
29 Збуњена од те речи, питаше се Марија шта може да значи тај поздрав.
30 Анђео јој рече: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост пред Богом.
31 И ево затруднећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.
32 Он ће бити велик и назваће се Син Највишњега, и даће му Господ, Бог, престо Давида, оца његова.
33 Он ће у дому Јаковљеву вечито краљевати, и краљевство његово неће краја имати.
34 Рече Марија анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35 Анђео јој одговори: Дух Свети доћи ће на те, и сила Највишега осениће те. Зато и свето дете које ће се од тебе родити назваће се син Божји.
36 Ето и Јелисавета, рођака твоја, заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37 Јер код Бога није ништа немогуће.
38 Рече Марија: Ја сам слушкиња Господња, нека ми буде по речи твојој! - И анђео отиде од ње.
39 У то време Марија уста и похита у планину, у град Јудин.
40 Она уђе у кућу Захаријину и поздрави Јелисавету.
41 Чим Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њеној, и она се напуни Духа Светога.
42 Она ускликну јаким гласом: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!
43 И откуд мени ово да дође мати Господа мога к мени?
44 Јер гле, чим дође глас поздрава твога у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
45 Блажена она која верова, јер ће се испунити оно што јој је од Господа казано!
46 И Марија рече: "Душа моја Господа велича
47 и дух мој се радује у Богу, Спаситељу моме,
48 што на нискост своје слушкиње погледа. Јер ће ме сви нараштаји блаженом одсад звати;
49 јер велико дело Свемоћни ми учини. Свето је његово име,
50 и милосрђе његово од колена на колено на онима који га се боје.
51 Он показа силу руке своје, и разасу оне што су у свом срцу мисли охоле имали.
52 Збаци силнике с престола, и подиже смерне.
53 Гладне блага напуни, а богате празне отпусти.
54 Помаже Израиљу, слузи своме, и опомену се милосрђа свога
55 - кô што рече оцима нашим -, према Аврааму и потомству његову до века.“
56 Марија оста с Јелисаветом око три месеца, па се врати кући својој.
57 Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58 Суседи и родбина њезина чуше да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваше се с њом.
59 У осми дан дођоше да обрежу дете, и хтедоше да му надену име његова оца, Захарија.
60 Али мати његова проговори и рече: Не, него ће се звати Јован.
61 Рекоше јој: Никог нема у родбини твојој да му је тако име,
62 и чињаху знакове оцу његову да сазнају како би он хтео да му надену име.
63 Захарија заиска таблице и написа: Јован је име његово. И сви се зачудише.
64 У тај исти час отворише се уста његова и раздреши се језик његов, и он проговори хвалећи Бога.
65 Страх уђе у све становнике околине њихове, и по свој горњој Јудеји говораше се о овом догађају.
66 Сви који за то чуше размишљаху у срцу своме, говорећи: Шта ће бити из овога детета? И рука Господња бејаше с њим.
67 Захарија, отац његов, би испуњен Духом Светим, и пророкова говорећи:
68 "Благословен Господ, Бог Израиљев, што свој народ походи и избави,
69 и подиже нама силног Спаситеља у дому Давида слуге свога,
70 као што објави устима светих својих пророка из давних времена.
71 Спаситеља који нас избавља од наших непријатеља, и из руку свију који нас мрзе!
72 Тако он милост своју показује према оцима нашим, и опомиње се светог свог савеза,
73 по заклетви којом се заклео Аврааму, оцу нашему,
74 да ће дати нама, кад се избавимо из руку својих непријатеља, да му служимо без страха,
75 ходећи пред њиме у светости и у правди кроз све дане свог живота.
76 А ти, дете, назваћеш се пророк Свевишњега, јер ћеш ићи пред лицем Господњим, да му пут његов приправиш,
77 да даш народу његовом разум спасења, опроштењем греха његових,
78 по великом милосрђу Бога нашега, по коме нас источно сунце походи с висине,
79 да обасја оне који су у тами и у сенци смрти, и упути ноге наше на пут мира.“
80 И дете растијаше и јачаше духом, и оста у пустињи до дана излажења свога пред Израиља.

Друга посланица Коринћанима

Глава 5.

1 Знамо заиста да ако се овај шатор, у коме ми на земљи пребивамо, уништи, имамо на небу зграду која је Божје дело, дом вечни, који није људска рука градила.
2 Зато и уздишемо у овом шатору, желећи се склонити у свој небески стан,
3 и да се обучени, а не голи нађемо.
4 Јер док смо у овоме шатору, тешко уздишемо, јер ми хоћемо не да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прогута оно што је смртно.
5 А онај који нас за то створи, то је Бог који нам даде залогу Духа.
6 Пуни смо, дакле, поуздања једнако, а знамо да док смо у овоме телу, далеко смо од Господа,
7 јер ми по вери ходимо, а не по ономе што гледамо;
8 пуни смо поуздања, и више волимо оставити ово тело и код Господа пребивати.
9 Зато се и старамо да њему угодимо, било да смо у овоме телу или да га оставимо.
10 Јер сви треба да се јавимо на суду Христову, да примимо сваки по ономе што је ко у своме телу добро или зло учинио.
11 Познајући, дакле, страх од Господа, настојмо да уверавамо људе, а Богу смо познати, и надамо се да смо и вашим савестима познати.
12 Не препоручујемо се опет вама, него вам дајемо повод да се и ви с нама хвалите, да имате што одговорити онима који се хвале оним што је споља али није у срцу.
13 А ако се ја заносим, Богу се заносим; ако ли сам разабран, вама сам разабран.
14 Јер нас љубав Христова покреће, јер ми мислимо да ако један сам за све умре, то дакле сви умреше;
15 и да он за све умре зато да они који живе, не живе више ради себе, него ради онога који за њих умре и ускрсну.
16 Зато и ми од сада никога не познајемо по пути, – и ако Христа и познасмо по пути, сад га више не познајемо тако.
17 Ако је ко у Христу, он је ново створење; – старо прође, гле, све ново постаде.
18 Али је све то од Бога, који помири нас са собом по Христу, и даде нам службу помирења.
19 Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом, не урачунајући му греха његових, и метнувши у нас реч помирења.
20 Ми дакле вршимо службу посланика у име Христа, као да Бог кроз нас говори. Молимо вас у име Христово, помирите се с Богом!
21 Јер онога који не знадијаше греха, нас ради учини грехом, да ми постанемо у њему правда која пред Богом вреди.

Глава 6.

1 И како ми с Богом радимо, молимо вас да не примите узалуд милост Божју,
2 јер он говори: "У право те време ја услиших и у дан спасења ти помогох". Ево га сад право време, ево га сад дан спасења!
3 Никакве ни у чему не дајемо саблазни, да се служби нашој не приговори,
4 него се у свему показујемо као слуге Божје: у великом трпљењу, у невољама, у бедама, у тешкоћама,
5 под ударцима, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,
6 у чистоти, у познању, у подношењу, у доброти, у духу светом, у љубави истинској,
7 у речи истине, у сили Божјој, с оружјем којим правда и напада и брани се,
8 усред славе и усред срамоте, усред доброг и усред рђавога гласа, – сматрани као обманиоци, али увек истинити,
9 као незнани, али ипак познати, као они који умиру, а ево смо живи, као кажњавани, али не убијени,
10 као уцвељени, а који се ипак веселе, као сиромашни, а који многе обогаћују, као они који ништа немају а све имају.
11 Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше рашири се.
12 Вама није тесно у нама, али вам је тесно у срцима вашим.
13 Вратите нам то једнаком мером, (као деци својој говорим) – ширите се и ви!
14 Не вуците туђег јарма с неверницима. Јер шта има правда заједничког с безакоњем? или какву заједницу има светлост с тамом?
15 Како да се слаже Христос с Велијаром?, или какав удео има верник с неверником?,
16 или како се слаже храм Божји с идолима? Јер смо ми храм Бога живога, као што рече Бог: "Уселићу се у њих, и живећу међу њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ."
17 Зато, "изиђите од њих, одвојите се од њих, говори Господ; не дирајте што је нечисто, и ја ћу вас примити,
18 и бићу вам отац, и ви ћете мени синови и кћери бити, говори Господ свемоћни."

 

[Gedeon]

46. дан: Лука 2 + 2. Коринћанима 7-8

Јеванђеља по Луки

Глава 2.

1 У те дане изиђе заповест цара Августа да се попише сав народ.
2 То је био први попис за намесништва Киринова у Сирији.
3 И пођоше сви да се запишу, сваки у свој град.
4 Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов који се зваше Витлејем, - јер он беше из дома племена Давидова -,
5 да се запише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
6 Кад они бејаху онамо, дође време да она роди.
7 И роди сина свога првенца, и пови га и метну у јасле, јер није било места за њих у гостионици.
8 У оном крају било је пастира који чуваху ноћну стражу код стада својих.
9 И гле, анђео Господњи појави се њима, и слава их Господња обасја. Њих обузе велик страх.
10 Али им анђео рече: Не бојте се. Јер вам јављам добру вест, која ће бити велика радост целоме народу;
11 јер вам се данас у граду Давидову роди Спаситељ, који је Христос, Господ.
12 И ево вам знака по коме ћете га познати: Наћи ћете дете повито које лежи у јаслима.
13 И у једанпут приђе анђелу мноштво војске небеске хвалећи Бога и говорећи:
14 "Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима!"
15 Кад их анђели оставише да се врате на небо, пастири рекоше једни другима: Хајдемо до Витлејема да видимо шта је то било, што нам Господ даде да знамо.
16 Похиташе, и нађоше Марију и Јосифа, и дете које је лежало у јаслима.
17 Пошто га видеше, казаше све што им је речено за то дете.
18 И сви који их чуше дивише се ономе што им казаше пастири.
19 Марија чуваше све те речи и слагаше их у срцу својему.
20 Пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, и што беше као што им је казано.
21 Кад дође осми дан, у који је требало да обрежу дете, наденуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није било ни заметнуло у утроби матере своје.
22 А кад се навршише дани њиховог очишћења по Закону Мојсијеву, донеше га Јосип и Марија у Јерусалим да га представе Господу,
23 извршујући оно што је написано у Закону Господњему, да се свако прворођено мушко дете посвети Господу,
24 и да се принесу на жртву две грлице или два голубића, као што је прописано у Закону Господњему.
25 И гле, у Јерусалиму беше један човек који се зваше Симеон. Тај човек беше праведан и побожан; он чекаше утеху Израиљеву, и Дух Свети бејаше над њим.
26 Њему беше по Светоме Духу јављено да неће умрети док не види Христа Господњега,
27 и по надахнућу Духа дође у храм. И кад родитељи донесоше дете Исуса, да сврше за њега што закон прописује,
28 он га узе на руке своје, хвали Бога, и рече:
29 "Сад отпушташ слугу свога, Господе, по речи својој, с миром;
30 јер очи моје видеше спасење твоје;
31 спасење које си пред свим народима спремио,
32 светлост да народе обасјава, и славу народа твога Израиља."
33 Отац и мати његови дивљаху се ономе што се говораше за њега.
34 Симеон их благослови, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај је постављен да многима у Израиљу донесе пад и ускрсење, и да постане знак који ће препирања изазвати,
35 а и теби самој пробошће мач душу, да се открију мисли многих срца.
36 Ту беше и Ана, пророчица, кћи Фануилова, од колена Асирова. Она је била много стара, и она беше живела седам година с мужем својим од девичанства свога.
37 Оставши удова, ни у својој осамдесет и четвртој години она не напушташе храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.
38 Дошавши у тај исти час, она хваљаше Бога, и говораше о Исусу свима који чекаху избављење Јерусалима.
39 Кад свршише све по закону Господњему, вратише се Јосиф и Марија у Галилеју, у град свој Назарет.
40 И дете растијаше и јачаше пуно мудрости, и милост Божја беше на њему.
41 Родитељи Исусови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.
42 Кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника,
43 а кад прођоше дани, и они се враћаху, оста дете Исус у Јерусалиму. Отац и мати његова не приметише то.
44 Мислећи да је с друштвом, превалише цео дан хода, па га стадоше тражити међу сродницима и знанцима.
45 Али не нашавши га, вратише се опет у Јерусалиму да га траже.
46 После три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, и слуша их и пита их.
47 Сви који га слушаху, дивљаху се његовом разуму и одговорима.
48 Кад га родитељи видеше, зачудише се, и мати његова рече му: Сине, шта учини нама тако? Ево отац твој и ја забринути те тражимо.
49 Он им рече: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем на делу Оца свога?
50 Али они не разумеше то што им рече.
51 Он сиђе затим с њима у Назарет, и бејаше им послушан. Мати његова чуваше све то у срцу своме.
52 И Исус напредоваше у мудрости и у расту и у милости пред Богом и пред људима.

Друга посланица Коринћанима

Глава 7.

1 Имајући, дакле, таква обећања, о љубљени, да очистимо себе од сваке нечистоте пути и духа, настављајући своје посвећење у страху пред Богом!
2 Дајте нам место у срцима својим! Никоме ми нисмо на жао учинили, никога нисмо завели, никога нисмо обманули.
3 Не говорим то да бих вас осудио, јер пре рекох да сте у срцима нашим на живот и на смрт.
4 Много се уздам у вас, много имам да се хвалим с вама, пун сам утехе и изобилан радошћу поред свију брига наших.
5 Јер од кад дођосмо у Макећонију, никаква мира немаше пут наша, него у свему имасмо невоље: напољу борбе, унутра страх.
6 Али Бог који теши понижене, утеши нас доласком Титовим,
7 и не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши код вас, казујући он нама ваше вруће жеље, ваше плакање, ваше старање за мене, тако да је моја радост још већа била.
8 И ако сам вас и ражалио посланицом својом, не кајем се. А и кад бих се и покајао, знајући да вас је она посланица, ако и за мало, ражалила,
9 сад се радујем, не зато што сте били жалосни, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.
10 Јер жалост која је по Богу доноси покајање на оздрављење, за које се никад нико не покаје, а жалост овога света доноси смрт.
11 Јер гле, ово само што се по Богу ожалостисте колико не побуди старања међу вама? Какво оправдавање, какву ревност, какав страх, какве вруће жеље, какво такмичење, какву осуду! У свему показасте да сте били чисти у том делу.
12 Ако вам, дакле, писах, не учиних то ради онога који је починио неправду, нити ради онога коме је она учињена, него да се покаже међу вама старање ваше за нас пред Богом.
13 Зато се и утешисмо. Али осим своје утехе обрадова нас још више радост Титова, чији дух ви сви умиристе.
14 А ако сам се пред њим похвалио за вас, не збуних се за то, него како свима вама увек истину говорисмо, тако се истина нађе и у похвали нашој пред Титом.
15 Он осећа сад двоструку љубав према вама, кад се опомиње послушања свију вас, и како сте га са страхом и дрхтањем примили.
16 Радујем се дакле што се у свему смем ослонити на вас.

Глава 8.

1 Саопћујемо вам пак, браћо, милост Божју, која се указа у Црквама Маћедонским.
2 Усред многих невоља, којима су окушане, њихова одушевљена радост и њихово велико сиромаштво изобиловаше у богатству дарежљивости њихове.
3 Јер по могућству свому (ја сам томе сведок) и преко могућства дарежљиви бејаху,
4 и многим нас молитвама молише да им чинимо милост да узмемо удела у помоћи намењеној светима.
5 И не само што су доприносили, као што се и надасмо, него се они сами најпре предаше Господу, а после нама по вољи Божјој.
6 Ми смо дакле умолили Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама то добротворно дело.
7 А ви како се у свему истичете у вери, у речи, у познању, у сваком старању и у љубави својој према нама, истичете се и у том добротворном делу.
8 Не говорим то у име заповести, него да бих, предочујући вам туђе старање, окушао искреност ваше љубави.
9 Јер знате милост Господа нашега Исуса Христа, да, богат, ради вас осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите,
10 То је савет који вам дајем, јер се то и приличи вама, који не само почесте радити, него сте још од лањске године то хтели да учините.
11 А сад довршујте то дело, да, као што би добра воља у одлуци, тако будете и у извођењу према снагама вашим.
12 Добра је воља, кад постоји, угодна према ономе чиме може да се располаже, а не према ономе што нема,
13 Јер се не ради о томе да се ви изложите немаштини да се другима помогне, него да буде свима једнако;
14 да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде тако исто за ваш недостатак: да буде једнакост,
15 као што је написано: "ко је много скупио није му претекло, а ко је мало скупио није му недостало".
16 Хвала нек је Богу што је у срце Титово метнуо једнако старање за вас;
17 јер он прими молбу нашу, и свежом ревношћу и својевољно полази да к вама дође.
18 Посласмо пак с њим и брата кога све Цркве хвале због јеванђеља,
19 и који је изабран од Цркава да путује с нама за ово дело добротворности, у коме ми служимо на славу самога Господа и за сведочанство наше добре воље.
20 Ми тако радимо, да нас ко не покуди за обиље ових прилога којима се бавимо,
21 јер се ми старамо за оно што је добро не само пред Богом него и пред људима.
22 А посласмо с њима и брата кога у многим приликама познасмо да је усталац, а сад је и још више с великог поуздања у вас.
23 Што се тиче Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а што се тиче браће наше, они су посланици црквени, слава Христова.
24 Дајте им дакле пред Црквама доказ своје љубави и показујте им да имамо зашто да се хвалимо.

 

[Gedeon]

47. дан: Лука 3 + 2. Коринћанима 9-10

Јеванђеља по Луки

Глава 3.

1 У петнаестој години владања цара Тиверија, кад Понтије Пилат бејаше намесник у Јудеји, Ирод тетрарх у Галилеји, Филип, брат његов, тетрарх у Итуреји и у Трахонитској, а Лисанија тетрарх у Авилини,
2 а за првосвештенства Ане и Кајафе, реч Божја проговори Јовану, сину Захаријину, у пустињи.
3 И он прође сву околину Јорданску, проповедајући крштење покајања за опроштење греха,
4 као што је написано у књизи говора пророка Исаије, који говори: "Ено гласа вапијућег у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове.
5 Долине ће све се испунити, слегнуће се горе и брегови, што је криво то ће се исправити, уравниће се стазе храпаве,
6 и свако ће тело Божје спасење видети."
7 Говораше дакле Јован људима који излажаху да их крсти: Породи гујини, ко вас научи да бежите од гнева који ће да дође?
8 Дајте дакле достојне плодове покајања, и не говорите у себи: Ми имамо оца Авраама! Јер вам ја кажем да Бог може и од овога камења подигнути децу Авраамову.
9 Већ је и секира код корена дрвета положена, и свако дрво које не рађа добра плода исећи ће се и у огањ ће се бацити.
10 Питаше га људи: Шта ћемо дакле чинити?
11 Он им одговори: Ко има две хаљине нек да једну ономе који нема, и ко има хране нека исто тако чини.
12 Дођоше и неки цариници, да их крсти, и рекоше му: Учитељу, шта имамо ми да чинимо?
13 А он им рече: Не иштите ништа преко онога што вам је наређено.
14 Питаше га и неки војници: А ми што имамо да чинимо? И он им рече: Никоме не чините силе ни преваре, и будите задовољни својом платом.
15 А како народ беше у ишчекивању, и питаху се сви у себи није ли Јован Христос,
16 рече он свима: Ја вас крштавам водом, али иде за мном силнији од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
17 Он има вејалицу своју у руци, и он ће очистити гумно своје, и скупиће пшеницу у житницу своју, али ће плеву сажећи огњем који се не гаси.
18 Тако Јован јављаше добру вест народу, и чињаше још многе друге напомене.
19 Али Ирод, тетрарх, кога Јован укори за Иродијаду, жену брата његова, и за сва зла што учини,
20 учини још и то да затвори Јована у тамницу.
21 Како се цео народ крштаваше, и Исус се крсти, и док се он мољаше отвори се небо
22 и сиђе на њ Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба који проговори: Ти си Син мој љубљени, у теби је моје благовољење!
23 Исус имаше око тридесет година кад поче службу своју, и он беше, као што се држаше, син Јосифа, сина Илијина,
24 сина Мататова, сина Левијева, сина Мелхијина, сина Јанејева, сина Јосифова,
25 сина Мататијина, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслијина, сина Нангејева,
26 сина Матова, сина Мататијина, сина Семејина, сина Јосифова, сина Јудина,
27 сина Јоанина, сина Ресина, сина Зоровавељова, сина Салатилова, сина Ниријина,
28 сина Малхијина, сина Адијина, сина Косамова, сина Елмадамова, сина Ирова,
29 сина Јосијина, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијева,
30 сина Симеонова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонамова, сина Елиакимова,
31 сина Мелејина, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова,
32 сина Јесејева, сина Овидова, сина Возова, сина Салмонова, сина Насонова,
33 сина Аминадавова, сина Админова, сина Арнијева, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина,
34 сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова,
35 сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина,
36 сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова,
37 сина Матусалина, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова,
38 сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божјега.

Друга посланица Коринћанима

Глава 9.

1 За помоћ која је одређена светима не треба да вам пишем.
2 Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Маћедонцима, говорећи им да се Ахаја спреми још и од лањске године, и ваша равност одушеви многе.
3 Шаљем браћу да се хвала наша не испразни вама у овој ствари, него да будете спремни, као што сам говорио,
4 да се, ако дођу са мном Маћедонци и нађу вас неспремне, не осрамотимо ми (да не речем ви) с те хвале.
5 Зато нађох за потребно позвати браћу да најпре иду к вама, и да се баве тим већ обећаним вашим прилозима, те да буде све готово, тако да испадне то као дело дарежљивости а не као дело тврдичења.
6 Знате да који мало сеје, мало ће и пожети, а који обилно сеје, обилно ће пожети.
7 Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље, јер Бог љуби онога који радо даје.
8 И Бог може учинити да је међу вама изобилна свака милост, да имајући у свему свагда све што је потребно, изобилујете у сваком добром делу,
9 као што је писано: "Просу, даде сиромасима, правда његова за навек остаје:"
10 Онај који "Даје семе сејачу и хлеб за храну његову," даће и вама и умножиће вам семе ваше, и уможиће плодове правде ваше.
11 Ви ћете тако у свему бити обогаћени за свако доброчинство које ће преко нас чинити да се даје хвала Богу.
12 Јер давање ове помоћи не само што испуњује потребе светих, него постаје још и богатим извором давања хвале Богу.
13 С обзиром на ту помоћ, хвале они Бога за ваше ревно признање јеванђеља Христова и за великодушност ваших дарова према њима и према свима,
14 и моле се Богу за вас, јер вас они воле за велику милост коју вам је Бог дао.
15 Хвала нек је Богу на његовом неисказивом дару!

Глава 10.

1 А ја Павле молим вас, благости ради и доброте Христове, ја који кад сам пред вама изгледам скроман према вама, а кад нисам код вас смео сам према вама;
2 молим вас да ме не натерате, кад будем код вас, да употребим ту смелост, коју намеравам употребити против неких који нас сматрају као да по пути живимо.
3 Ако и живимо у пути, не боримо се по пути.
4 Јер оружје нашег војевања није путено, него је оно силно од Бога, на раскопавање градова, да рушимо и помисли
5 и сваку висину која се подиже против познања Божјег, и заробимо сваку мисао на послушност Христу,
6 и готови смо да казнимо сваку непокорност, кад се испуни ваша покорност.
7 Ви гледате на спољашњост! Ако се ко узда да је Христов, нека призна у срцу своме да како је он Христов, тако смо и ми Христови.
8 А ако бих се ја и нешто више похвалио влашћу коју нам даде Господ на уздизање а не на уништавање ваше, не бих се постидео,
9 да се не бих показао као да хоћу да вас својим посланицима плашим.
10 "Јер су му посланице" - каже се -, "тешке и јаке, а кад је он телом пред нама неугледан је, и реч је његова неспретна."
11 Ко тако каже нека помисли ово: Да какви смо у речи у посланицама, кад нисмо код вас, такви смо и на делу кад смо ту.
12 Јер се ми не смемо мешати или поредити с онима који се сами хвале, који, кад се сами по себи мере и упореде сами са собом, нису разумни.
13 А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери дела које нам Бог раздели, па да допремо и до вас.
14 Не прелазимо ми преко својих граница, као да не доспесмо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим.
15 Не хвалимо се ми преко мере, нити се туђим радом хвалимо, него се хвалимо зато што имамо наду, ако порасте вера ваша, да ћемо се у вама изобилно величати у границама које су нама одређене,
16 па да и даље од вас проповедамо јеванђеље, а да се не похвалимо оним што је постигнуто у границама које су другима одређене.
17 А ко се хвали, нека се у Господу хвали!
18 Јер није признат онај који се сам хвали, него кога Господ хвали.

 

[Gedeon]

48. дан: Лука 4 + 2. Коринћанима 11-12

Јеванђеља по Луки

Глава 4.

1 Исус, пун Духа Светога, врати се с Јордана, и би одведен од Духа у пустињу,
2 где га четрдесет дана искуша ђаво. Он не једе ништа за тих дана, и кад се они навршише осети глад.
3 Рече му ђаво: Ако си Син Божји, заповедај овоме камену да постане хлеб.
4 Исус му одговори: Написано је: "Неће човек само од хлеба живети."
5 Подигнувши га, показа му ђаво у тренућу ока сва краљевства овога света,
6 и рече му: Теби ћу дати сву ову силу и славу ових краљевстви, јер је она мени предана, и ја је дајем коме ја хоћу.
7 Ти дакле ако ми се поклониш, биће она сва твоја.
8 Исус му одговори: Написано је: "Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи."
9 Ђаво га одведе још у Јерусалим, постави га на врх храма, и рече му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле,
10 јер је написано: "Анђелима својим заповедиће за те да те чувају,
11 и они ће тебе на руке узети, да где ногом својом за камен не запнеш."
12 Исус му одговори: Казано је: "Не искушавај Господа, Бога свога."
13 Кад сврши да га тако искушава, отиде ђаво од њега за неко време.
14 Обучен у силу Духа, врати се Исус у Галилеју, и глас о њему рашири се по целом околном крају.
15 Он учаше у синагогама и сви га хваљаху.
16 И дође у Назарет, где беше одгојен, и по обичају своме уђе у дан суботни у синагогу. Он устаде да чита,
17 те му дадоше књигу пророка Исаије. Отворивши је, нађе место где беше написано:
18 "Дух Господњи је на мени, јер ме помаза да јавим добру вест сиромасима: посла ме да срца рањена исцелим, да заробљенима јавим избављење и слепима повратак очију, измучене слободне да пустим,
19 да објавим годину милости Господње."
20 Затвори затим књигу, предаде је слузи, и седе. Сви у синагоги држаху очи упрте у њега.
21 Тад им поче говорити: Данас се испунише ове речи из Писма које сад чусте.
22 И сви му сведочаху: дивљаху се речима милости које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23 Исус им рече: Ви ћете ми без сумње споменути пословицу: Лекару, излечи се сам; као што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде у својој постојбини.
24 Али, - дода -: У истину вам кажем: никакав пророк није добро примљен у својој отаџбини.
25 У истину вам кажем: многе удовице бејаху у Израиљу у време Илијино, кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи,
26 и ни к једној од њих не би послан Илија осим к жени удовици у Сарепту Сидонску.
27 Многи бејаху губави у Израиљу у време Јелисеја пророка, и ни један се од њих не очисти осим Немана Сиријанина.
28 Сви се у синагоги напунише гнева кад то чуше.
29 И, уставши, истераше га из града и одведоше га на врх горе, на којој је њихов град сазидан, да га баце одозго.
30 Али се Исус измаче из њихове средине и отиде.
31 И дође у Капернаум, град Галилејски, и учаше у суботе.
32 Сви се дивљаху науци његовој, јер његова беседа беше силна.
33 У синагоги се нађе један човек у коме беше нечист зли дух, који повика јаким гласом:
34 Шта има између нас и тебе, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: Светац Божји!
35 Исус му запрети, говорећи: Ућути и изиђи из тог човека! И зли дух обори човека насред синагоге, и изиђе из њега, и ни мало му не науди.
36 Сви се зачудише, и говораху један другоме: Каква је то реч? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и они излазе!
37 И глас о њему отиде по свим околним местима.
38 Изишавши из синагоге, пође у кућу Симонову. Ташту Симонову беше ухватила јака грозница -, и молише га за њу.
39 Наткућивши се над њом, запрети он грозници, и попусти је грозница. И она одмах уста, и послужи их.
40 По заласку сунца сви који имаху код себе болеснике од разних болести доведоше их к њему, и он на свакога од њих положи руке, и исцели их.
41 Из многих изиђоше и зли духови вичући и говорећи: Ти си Син Божји! Али им он запрећиваше, и не даваше им да говоре, јер они знадијаху да је он Христос.
42 Чим свану, изиђе и отиде на једно осамљено место. Народ га тражаше -, и дође к њему -, и задржаваше га да не иде од њих.
43 Али им он рече: И другим градовима треба да проповедам јеванђеље о краљевству Божјему, јер сам на то послан.
44 И проповедаше по синагогама галилејским.

Друга посланица Коринћанима

Глава 11.

1 Ах кад бисте могли да потрпите мало безумља од моје стране! Али ме ви и трпите!
2 Јер ја ревнујем за вас, Божјом љубомором, јер сам вас обећао само једном младожењи, да вас као чисту девицу пред Христа изведем.
3 Али као што змија заведе Еву лукавством својим, тако се плашим да се и мисли ваше не искваре и не одврате од чистоте која је у Христу.
4 Јер ако неко дође да вам проповеда другог Исуса, кога ми не проповедасмо, или да другог духа примите, кога не примисте, или друго јеванђеље, које не примисте, ви бисте то ипак трпели.
5 А ја мислим да ни у чему нисам мањи од тих великих апостола!
6 Јер ако сам и неспретан у речи, али у познању нисам; и то смо ми вама у сваком погледу и у свакој ствари показали.
7 Јесам ли ја грех починио понижавајући се да бисте се ви уздигли, кад вам без награде јеванђеље Божје проповедах?
8 Од других Цркава отех, узевши од њих плату, да вама служим. И кад сам код вас био, и био у сиротињи, никоме на терет не падох,
9 јер за моје потребе дадоше браћа која дођоше из Маћедоније. У свему сам пазио да вам не будем на терет и пазићу.
10 По истини Христовој, која је у мени, кажем да ми се хвала ова неће одузети у Ахајским крајевима.
11 Зашто?... Зар зато што вас не љубим? То Бог зна!
12 Али што чиним то ћу и даље чинити, да уклоним сваки изговор онима који траже изговоре, да би се познали као и ми у ономе чиме се хвалимо.
13 Такви људи, то су лажни апостоли, преварни посланици, који се претварају у апостоле Христове.
14 И није ни чудо, јер се и сам сотона претвори у анђела светлости.
15 Није дакле ништа чудновато ако се и слуге његове претварају у слуге правде. Али ће њихов крај бити по делима њиховим.
16 Опет велим: да ме нико не посматра као да сам безуман; а иначе ме бар као безумна примите, да се и ја мало похвалим.
17 А што говорим кад се тако отворено хвалим, не говорим по Господу, него као у безумљу.
18 И кад се већ многи хвале по пути, и ја ћу да се хвалим,
19 јер ви радо трпите безумнике, ви који сте мудри.
20 Ако вас ко подјарми, ако вас ко једе, ако вас ко савлада, ако је ко дрзак, ако вас ко по образу бије, ви то трпите.
21 Стидим се да то кажем, али смо се ми слаби показали. Али у чему је неко смео (по безумљу говорим) и ја сам смео.
22 Јесу ли то Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Је ли потомство Авраамово? И ја сам.
23 Јесу ли слуге Христове? (настрано говорим). Ја сам још више. Више сам се трудио, више сам удараца поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртнога.
24 Од Јудеја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац.
25 Трипут сам би шибан, једном су камење бацали на ме, три пута сам у бродолому страдао, ноћ и дан провео сам усред валова.
26 У честим својим путовањима био сам у опасности на водама, у опасности од разбојника, у опасности од људи мог рођеног народа, у опасности од паганаца, у опасности у градовима, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом.
27 Био сам у труду и на муци, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом посту, у зими и голотињи.
28 А да о другоме и не говорим, сваки сам дан опкољен бригама које ми све Цркве задају.
29 Ко ослаби, - а ја да не ослабим? - Ко се спотиче, - а ја да не горим?
30 Ако треба хвалити се, својом ћу се слабошћу хвалити!
31 Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен на све векове, зна да не лажем!...
32 У Дамску пагански намесник краља Арете чуваше град Дамаск да ме ухвати,
33 и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.

Глава 12.

1 Треба хвалити се... али то не користи. Али ћу ипак доћи до виђења и откривења Господњих.
2 Знам човека у Христу који је пре четрнаест година (да ли у свом телу, не знам, или осим тела не знам -, Бог то зна) узнесен до трећега неба.
3 И знам за тог човека (да ли у свом телу, или ван тела, не знам -, Бог то зна)
4 да би узнесен у рај, и да је чуо неисказиве речи, којих човеку није допуштено говорити.
5 Њиме ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, осим са слабостима својим.
6 А кад бих и хтео да се хвалим, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се ја од тога уздржавам, да не би ко више помислио за мене, него што види на мени или чује од мене.
7 И да се не бих понео с величине тих откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша, да се не поносим.
8 Три пута сам Господа молио да га уклони од мене,
9 и он ми рече: Доста ти је моја милост, јер се моја сила у слабости испољава. Радо ћу се дакле хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.
10 Зато се добро сналазим у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогонствима, у тескобама за Христа, - јер кад сам слаб, онда сам силан.
11 Био сам безуман; ви ме на то натерасте. Требало је да ме ви хвалите, јер ни у чему нисам мањи од тих великих апостола, ако и нисам ништа.
12 Знаци мог апостолства појавише се међу вама у сваком трпљењу, у знамењима, у крепостима и чудесима.
13 У чему добисте мање од осталих Цркава, осим само што вам ја не бејах на терет? - Опростите ми ту кривицу.
14 Ево сам готов и по трећи пут да вам дођем, и нећу вам бити на терет, јер не тражим оно што је ваше, него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања стећи, него родитељи деци.
15 И ја ћу радо трошити и истрошћу и себе за душе ваше, па и десило се да љубећи ја вас одвише ви мене мање љубите.
16 Али нека буде и тако. Ја вам не бејах на терет, али као лукав човек добих вас преваром!
17 Јесам ли вас у чему оштетио преко кога од оних које слах к вама?
18 Умолих Тита да дође до вас, и с њим послах и другог брата. Је ли Тит што од вас тражио? Не ходисмо ли једним духом, не једним ли стопама?
19 Ви одавна мислите да се ми оправдавамо пред вама. Пред Богом и у Христу говоримо, и све то, љубљени, ми за ваше уздизање говоримо.
20 Јер се бојим да кад дођем, нећу вас наћи какве хоћу, и да ћу се и ја наћи пред вама каква ме нећете. Плашим се да не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, подметања, надимања, буне.
21 Да, плашим се да ме опет кад дођем не понизи Бог мој код вас, и не заплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и блуд и срамоту што починише.

 

[Gedeon]

49. дан: Лука 5 + 2. Коринћанима 13

Јеванђеље по Луки

Глава 5.

1 Једанпут, кад је Исус био код језера Генисаретскога и народ належе к њему да слуша реч Божју,
2 спази код обале две лађе из којих рибари бејаху изишли да исперу мреже,
3 и уђе у једну од тих лађа, која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја. Па седе и стаде учити народ с лађе.
4 Кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците своје мреже и ловите.
5 Симон му одговори: Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не уловисмо, али на твоју реч бацићу мрежу.
6 И бацивши је ухватише велико мноштво риба, и мрежа им се продераше.
7 Дадоше знак другарима који бејаху на другој лађи да дођу да им помогну, и они дођоше и напунише обе лађе тако да су тонуле.
8 Кад то виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим, говорећи: Одступи од мене, Господе, јер сам ја грешан човек.
9 Јер је запрепашћење било обузело њега и све који бејаху са њим, због лова који беху уловили,
10 а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бејаху другови Симонови. Тада Исус рече Симону: Не бој се, од сада ћеш људе ловити.
11 Пошто извукоше обе лађе на крај, оставише све и пођоше за њим.
12 Кад Исус бејаше у једном граду, гле, један човек сав у губи, видевши Исуса, паде на лице, и молећи му се, рече: Господе, ако хоћеш можеш учинити да будем чист.
13 И он, пруживши руку, дохвати га се, и рече: Хоћу, буди чист! И одмах губа спаде с њега.
14 Он му заповеди да то никоме не казује, него иди, - рече му -, и покажи се свештенику, и принеси прилог за очишћење своје како је одредио Мојсије, за сведочанство њима.
15 Глас о њему се све више ширише, и мноштво народа стицаше се да га слуша, и да их исцели од њихових болести.
16 А он одлажаше у пустиње и мољаше се.
17 Једног дана Исус учаше. Неки фарисеји и људи од закона, који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима, сеђаху онде, и сила Господња показиваше се у исцељивањима.
18 И гле, неки људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ.
19 И не знајући, од народа, куда би га унели, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром пред Исуса.
20 Видевши веру њихову, рече Исус: Човече, опроштени су ти греси твоји!
21 Књижници и фарисеји стадоше расправљати и говорити: Ко је овај који хуле говори? Ко може опраштати грехе осим јединога Бога?
22 Познајући мисли њихове, проговори Исус, и рече им: Какве то мисли имате у срцима својим?
23 Што је лакше: рећи: Опроштени су ти греси твоји, или рећи: Устани и ходи?
24 Него да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, - "теби говорим" -, рече узетоме -, "устани, узми одар свој и иди кући својој!"
25 И он одмах устаде пред њима, узе одар на коме лежаше, и отиде кући својој, хвалећи Бога.
26 Сви се зачудише и хваљаху Бога, и пуни страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
27 Затим Исус изиђе и виде цариника по имену Левија који је седео на месту где се наплаћује друмарина, и рече му: Хајде за мном!
28 Оставивши све, он устаде и пође за њим.
29 Левије му код куће своје спреми велику гозбу, и беше много цариника и других који сеђаху с њима за трпезом.
30 Књижници и фарисеји мрмљаху и говораху ученицима његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
31 Исус проговори, и рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
32 Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике.
33 Они му рекоше: Ученици Јованови често посте и моле се, а тако исто и фарисејски, а твоји једу и пију.
34 Он им одговори: Можете ли сватове натерати да посте док је младожења с њима?
35 Доћи ће дани кад ће се отети од њих младожења, и онда ће постити у оне дане.
36 Каза им још и једно поређење: Нико не кида комад од нове хаљине да закрпи стару хаљину; иначе ће и нову хаљину раздрети, и старој не личи што је ново.
37 И нико не лива новога вина у старе мехове; иначе продере ново вино мехове и оно се пролије и мехови пропадну.
38 Него ново вино треба у нове мехове ливати, и обоје ће се сачувати.
39 И нико пошто пије старо вино неће новога, јер вели: Старо је боље.

Друга посланица Коринћанима

Глава 13.

1 Ово је трећи пут што идем к вама. По исказу два или три сведока уредиће се све ствари.
2 Казао сам, кад сам други пут био с вама, а сад, кад сам далеко од вас, кажем још унапред онима који су пре сагрешили, и свима осталима, да ако опет дођем нећу никога штедети;
3 јер ви тражите да искушате да ли Христос у мени говори, он који према вама није слаб него је силан у вама.
4 Јер је он распет био по слабости, али он живи по сили Божјој, а и ми смо слаби у њему, али ћемо живети с њим силом Божјом, да делујемо према вама.
5 Сами себе испитујте јесте ли у вери, сами себе окушајте. Или не познајете да је Исус Христос у вама?, - осим ако у чему нисте прекорни,
6 а надам се да ћете познати да ми нисмо прекорни.
7 Али се ми Богу молимо да не чините никаква зла, не да се ми ваљани показујемо, него да ви добро чините, а ми као прекорни да будемо.
8 Јер ништа не можемо против истине, него за истину.
9 Ми се радујемо кад смо ми слаби а ви јаки, и што се Богу молимо, то је за ваше усавршавање.
10 Зато, не будући код вас, пишем ово, да кад дођем не морам поступати без штедења власти коју ми је Господ дао на зидање а не на рушење.
11 У осталом, браћо, будите радосни, усавршујте се, утешавајте се, сложни будите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама.
12 Поздравите један другога целивом светим. Поздрављају вас сви свети.
13 Милост Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и заједница Светога Духа нека су са свима вама!

 

[Gedeon]

50. дан: Лука 6 + Галатима 1-2

Јеванђеље по Луки

Глава 6.

1 У прву суботу по другоме дану пасхе догоди му се да иђаше кроз усеве, и ученици његови тргаху класје и сатираху рукама и јеђаху.
2 Неки фарисеји рекоше им: Зашто чините оно што није допуштено чинити у суботу?
3 Исус им одговори: Зар нисте читали шта учини Давид кад огладне, он и они који бејаху с њим?,
4 како уђе у дом Божји и узе хлебове за представљање и изеде, и даде онима који бејаху, с њим, ма да их нико не смедијаше јести осим самих свештеника?
5 И рече им: Син је човечји господар и од суботе.
6 У другу суботу догоди се да он уђе у синагогу и ту учаше. И онде беше један човек коме беше усахнула десна рука.
7 Књижници и фарисеји гледаху за Исусом, неће ли у суботу исцелити, да би имали чиме да га окриве.
8 Али он знадијаше мисли њихове, и рече човеку који имаше руку усахнулу: Устани и стани на среду! И он уста и стаде.
9 И Исус им рече: да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло?, спасити човека или погубити?
10 И, погледавши унаоколо на све њих, рече човеку: Опружи руку своју! И он учини тако, и рука поста здрава.
11 Они се сви напунише гнева, и договараху се о томе шта би учинили Исусу.
12 Тих дана изиђе Исус на гору на молитву, и проведе сву ноћ Бога молећи.
13 Кад би дан, дозва ученике своје и изабра из њих дванаесторицу, које назва апостолима:
14 Симона, кога назва Петром, Андрију, брата његова, Јакова, Јована, Филипа, Вартоломеја,
15 Матеја, Тому, Јакова Алфејева, Симона прозваног Зилота,
16 Јуду Јаковљева и Јуду Искариотскога, који га издаде.
17 Изишавши с њима стаде на месту равноме на коме беше мноштво ученика његових и много народа из све Јудеје и из Јерусалима и из приморја тирскога и сидонскога, који беху дошли да га слушају и да се исцељују од својих болести.
18 И они које мучаху нечисти духови исцељиваху су.
19 Цео народ настојаваше да га се дотакне, јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20 Тада Исус, подигнувши очи на ученике своје, рече: Блажени ви који сте сиромашни, јер је ваше краљевство Божје!
21 Блажени ви који сте гладни сад, јер ћете се наситити! Блажени ви који плачете сад, јер ћете се обрадовати!
22 Блажени ви кад на вас омрзну људи, и кад вас буду гонили и изгрдили и разгласили име ваше као зло, због Сина човечјега!
23 Радујте се у онај дан и заиграјте од весеља, јер, гле, велика ће награда ваша бити на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови!
24 Али тешко вама, богати, јер већ имате утеху своју!
25 Тешко вама који сте сити, јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сада, јер ћете заплакати и закукати!
26 Тешко вама кад стану сви добро говорити о вама, јер су тако чинили и лажним пророцима оцеви њихови!
27 Али вама кажем који ме слушате: Љубите непријатеље своје, добро чините онима који вас мрзе;
28 благослиљајте оне који вас куну, и молите за оне који вас вређају.
29 Ако те ко удари по образу, окрени му и други; ако ти ко узме огртач, не брани му да ти и хаљину узме.
30 Свакоме који иште у тебе подај, и не тражи своје од онога који ти га узме.
31 Како хоћете да чине вама људи, чините и ви њима тако.
32 Ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала за то? И грешници љубе оне који њих љубе.
33 Ако чините добро онима који вама добро чине каква вам је хвала за то? И грешници чине тако.
34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете примити, каква вам је хвала за то? И грешници грешницима дају у зајам, да опет од њих приме.
35 Али љубите непријатеље своје и чините добро и дајте у зајам не надајући се ничему, и ваша ће награда велика бити, и бићете синови Највишега, јер је он добар и неблагодарнима и злима.
36 Будите дакле милосрдни као и Отац ваш што је милосрдан.
37 Не судите и неће вам се судити, и не осуђујте и нећете бити осуђени. Опраштајте и опростиће вам се.
38 Дајте и даће вам се. Меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете, онаквом ће вам се вратити.
39 И каза им и ово поређење: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба у јаму пасти?
40 Није ученик већи од учитеља свога, него ће сваки савршени ученик бити као и учитељ његов.
41 Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не примећујеш?
42 Или: Како можеш рећи брату своме: Брате, стани да ти извадим трун који је у оку твоме, а сâм не видиш брвна у оку своме? Лицемере!, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети како ћеш да извадиш трун из ока брата свога!
43 Добро дрво не даје зао плод, нити зло дрво носи добар плод.
44 Јер се свако дрво по плоду своме познаје. Не беру се смокве с трња, нити се грожђе бере с купине.
45 Добар човек из добре ризнице срца свога износи добро, а зао човек из зле ризнице срца свога износи зло, јер уста говоре оно што у срцу изобилује.
46 Зашто ме зовете: Господе, Господе!, а не извршујете што вам говорим?
47 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је.
48 Он је као човек који градећи кућу, ископа дубок и удари темељ на камену. Дођоше воде, навали река на ту кућу и не може је покренути, јер беше утемељена на камену.
49 А који слуша и не извршује, он је као човек који сазида кућу на земљи без темеља. Навали река на њу, и одмах је обори, и та се кућа страшно распаде.

Посланица Галатима

Глава 1.

1 Павле, апостол, не од људи, ни по једном човеку, него по Исусу Христу и по Богу Оцу, који га ускрсну из мртвих,
2 и сва браћа која су са мном, Црквама Галатским:
3 Милост вама и мир од Бога Оца и од Господа нашега Исуса Христа,
4 који даде себе за грехе наше, да нас избави од садашњега света злога, по вољи Бога и Оца нашега,
5 коме слава на векове векова! Амин!
6 Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао по милости Христовој, и прилазите другом јеванђељу.
7 Не да има и друго јеванђеље, него има људи који уносе забуну код вас и хоће да изврћу јеванђеље Христово.
8 Али и кад бисмо и ми сами, кад би и анђео с неба јавио вама јеванђеље друкчије него што вам га ми јависмо, проклет да је!
9 Као што рекох, то и сад опет кажем: Ако вам ко јави јеванђеље друкчије него што га ви примисте, проклет да је!
10 Желим ли ја сад људску или Божју наклоност? Или зар тражим људима да угађам? - Та кад бих ја још људима угађао, тад не бих био слуга Христов.
11 Изјављујем вам, браћо, да јеванђеље које сам ја јавио није од људи,
12 јер га ја не примих нити научих од људи, него га примих објављењем Исуса Христа.
13 Ви сте заиста чули какво је моје живљење некад било у Јудејству, и како сам жестоко гонио Цркву Божју и раскопавао је,
14 и како сам у Јудејству истакнутији био до многих врсника својих у народу своме, надахнут превеликом ревношћу за предања отаца својих.
15 Али кад би угодно ономе који ме изабра из утробе матере моје и призва ме милошћу својом,
16 да јави Сина свога у мени, да га ја објавим паганцима, ја тад не питах ни пути ни крви,
17 и не изиђох у Јерусалим к онима који су пре мене апостоли били, него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.
18 Три године после тога изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.
19 Али другога од апостола не видех, осим Јакова, брата Господњега.
20 А што вам пишем, ево пред Богом кажем да не лажем.
21 Затим дођох у земље Сирске и Киликијске,
22 а бејах лицем непознат Христовим Црквама у Јудеји,
23 које беху само чуле да се говори: "Онај који нас је некад гонио, сад проповеда веру коју некад раскопаваше."
24 И оне слављаху Бога с мене.

Глава 2.

1 Четрнаест година после тога, опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита,
2 и то изиђох по откривењу. И ја казах њима јеванђеље које проповедам паганцима, и нарочито то казах онима који су били највиђенији, да не трчим, или да не бих трчао узалуд.
3 Али Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би присиљен да се обрезује.
4 И то ради лажне браће, која се крадом привукоше и ушуљаше међу нас, да уходе слободу коју имамо у Исусу Христу, с намером да нас заробе.
5 Ми њима ни за час не попустисмо, и противисмо се њиховим захтевима, да би истина јеванђеља остала међу вама.
6 А они који су били највиђенији-, какви били да били раније, ја ништа не марим (јер Бог нема личних обзира) -, они који су били највиђенији ништа ми не наметоше,
7 него насупрот, увиђајући да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима,
8 (јер онај који је учинио Петра апостолом међу обрезанима, онај учини и мене апостолом међу паганцима),
9 и познавши милост која је мени дана, Јаков, Кифа и Јован, који се сматрају као стубови, дадоше мени и Варнави ортачку руку, да бисмо пошли ми к паганцима, а они к обрезанима.
10 Само нам препоручише да се споменемо сиромаха, за које сам и пазио да се старам.
11 Али кад Кифа дође у Антиохију, у очи му противстадох, јер беше зазоран.
12 Јер пре, док не дођоше неки Јаковљеви одасланици, јеђаше с паганцима, а кад они дођоше, устручаваше се и одвајаше се од страха од обрезаних.
13 И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да и Варнава би заведен од њиховог дволичења.
14 Кад ја видех да не иду право по истини јеванђеља, рекох Кифи пред свима: Кад ти, који си Јудејин, пагански а не јудејски живиш, зашто нагониш паганце да живе јудејски?
15 Ми смо по рођењу Јудеји а не грешници пагански,
16 али знајући да човека не оправдају дела закона, него само вера у Исуса Христа, то и веровасмо у Исуса Христа, да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона, јер се делима закона никаква пут неће оправдати.
17 Али ако се ми, који тражимо да се оправдамо Христом, нађемо и сами грешници, је ли зато Христос службеник греха? Нипошто!
18 Јер ако ја президам оно што развалих, показујем да сам преступник,
19 јер сам ја по закону закону умро да Богу живим. С Христом се разапех.
20 А ако живим, не живим ја, него живи у мени Христос. Ако ја сада живим у пути, то живим у вери Сина Божјега, који ме је љубио и који је себе за мене предао.
21 Не одбацујем ја милост Божју, јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

 

[Gedeon]

51. дан: Лука 7 + Галатима 3-4

Јеванђеље по Луки

Глава 7.

1 Кад изрече све те речи своје пред народом који га слушаше, уђе Исус у Капернаум.
2 Код неког центуриона бејаше болестан на умору слуга који му беше мио.
3 Чувши за Исуса, посла он к њему старешине јудејске да га моле да би дошао да му исцели слугу.
4 И они, дошавши к Исусу, молише га лепо, говорећи: Достојан је да му то учиниш;
5 јер воли наш народ и сазида нам синагогу.
6 Упутивши се Исус с њима, већ дође близу куће његове, кад центурион посла к њему пријатеље, и поручи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.
7 Зато и не држах себе достојна ни да ти сам приђем; него само реци реч и оздравиће слуга мој.
8 Јер и ја, који сам човек под влашћу и имам под собом војнике, речем једноме: Иди, и он иде, и другоме: Дођи, и он долази, и слузи своме: Учини то, и он чини.
9 Кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим, рече: Кажем вам, ни у Израиљу толике вере не нађох!
10 И кад се вратише кући они који беху послани од центуриона, нађоше болесног слугу здрава.
11 Сутрадан отиде Исус у град који се зове Наин, и с њим иђаху ученици његови и мноштво народа.
12 Кад беху близу градских врата, гле, изношаху мртваца, јединога сина матере његове, која беше удовица. С њом иђаше много света из града.
13 Видевши је Господ, сажали му се за њом, и рече јој: Не плачи!
14 И приђе и дохвати се сандука, - а носиоци стадоше -, и рече: Момче, теби говорим, устани!
15 И мртвац седе и стаде говорити. Исус га врати матери његовој.
16 Страх их обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој!
17 Глас овај о Исусу отиде по свој Јудеји и по свој околини.
18 Јавише Јовану ученици његови за све то, и он дозва два од ученика својих,
19 и посла их к Исусу да га питају: "Јеси ли ти онај који има да дође или другога да чекамо?"
20 Дошавши пред Исуса, рекоше му: Јован Крститељ посла нас к теби да те питамо: "Јеси ли ти онај који има да дође, или другога да чекамо?"
21 У тај исти час исцели Исус многе од болести и од рана и од злих духова, и многим слепима врати вид.
22 И одговори им: Идите и кажите Јовану што видесте и чусте: Слепи прогледају, хроми ходе, губавци чисте се, глуви чују, мртви ускрсавају, сиромасима јавља се добра вест.
23 Блажен онај коме ја не будем повод спотицања!
24 Кад Јованови ученици отидоше, поче Исус говорити народу за Јована: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју ветар љуља? Шта сте дакле изишли да видите?
25 Човека у меке хаљине обучена? Ено, који господске хаљине носе и у сластима живе, по краљевским су дворовима.
26 Шта сте дакле изишли да видите? - Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка!
27 Јер је ово онај за кога је писано: "Гле, гласника свога шаљем ја пред лицем твојим, који ће пред тобом пут твој поравнати."
28 И ја вама кажем: Ни један између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; али и најмањи у Краљевству Божјему већи је од њега.
29 И сви људи који га слушаху, - и цариници -, дадоше славу Богу крстећи се крштењем Јовановим.
30 Али фарисеји и људи од закона презреше савет Божји, не дајући да их он крсти.
31 Са чим бих ја дакле упоредио људе овога нараштаја, и на кога ли они личе?
32 Они личе на децу која седе на тргу, и која, говорећи једни другима, кажу: Свирасмо вам у фрулу и ви не играсте, певасмо вам тугованке и ви не плакасте.
33 Јер дође Јован Крститељ, који нити једе хлеба нити пије вина, и ви кажете: Ђаво је у њему.
34 Дође син човечји, који једе и пије, и ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.
35 Али оправдаше мудрост сва деца њезина.
36 Један фарисеј моли Исуса да обедује код њега. Исус уђе у кућу Фарисејеву и седе за трпезу.
37 И гле, једна жена грешница, која се нађе у граду, дознавши да је он за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу од алабастера пуну мира,
38 стаде позади Исуса, и спусти се код ногу његових. Плакала је, и сузе њезине облише ноге његове. И она их је отирала косом својом, целивала и мазала миром.
39 Видевши то фарисеј који га беше позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би која и каква га се жена дотиче: познао би да је грешница.
40 Исус проговори и рече му: Симоне, имам нешто да ти кажем. А он рече: Учитељу, кажи.
41 Исус рече: Два су човека дуговала једном каматнику; један му беше дужан пет стотина динара, а други педесет;
42 али како они не имаху чим да му плате, то он поклони дуг обојици. Кажи ми, који ће га од те двојице више љубити?
43 Симон одговори: Мислим онај коме највише поклони. - Рече Исус: Право си судио.
44 И окренувши се према жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, и ниси ми дао воде да оперем ноге своје, а она ми сузама својим ноге обли и косом их својом отра.
45 Пољубац ми ниси дао, а она од како уђох не преста целивати ноге моје.
46 Уљем ниси помазао главу моју, а она миром помаза ми ноге моје.
47 Зато ти кажем: Опроштени су јој многи греси њезини, јер је она много љубила, а онај коме се мало опрашта, мало љуби.
48 И рече жени: Опроштени су ти греси твоји!
49 Они који сеђаху с њим за трпезом стадоше у себи говорити: Ко је овај који и грехе опрашта?
50 Али Исус рече жени: Вера те је твоја спасла; иди с миром!

Посланица Галатима

Глава 3.

1 О неразумни Галати! Ко вас је опчинио, вас, пред чијим је очима Христос као разапет насликан?
2 Ово једно хоћу од вас да знам: Јесте ли ви Духа примили по делима закона, или по проповедању вере?
3 Тако ли сте без разума? Зачети у Духу, хоћете ли сад у пути да свршавате?
4 Тако ли узалуд претрписте? И кад би било само узалуд!
5 Онај који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли то делима закона, или проповедањем вере?
6 Као што Авраам верова Богу, и то му се прими у правду,
7 признајте тако и ви да су синови Авраамови они који веру имају.
8 А Писмо -, предвиђајући да ће Бог вером паганце оправдати -, унапред објави Аврааму: "У теби ће се благословити сви народи!",
9 тако да се они који верују благосиљају с верним Авраамом.
10 Јер који се држе дела закона, под клетвом су, јер је писано: "Проклет сваки који не држи све што је написано у књизи закона, и то не извршује."
11 И да се законом нико не оправдава пред Богом, јасно је, јер је речено: "Праведник ће од вере живети."
12 А закон не долази од вере, него он каже: "Човек који изврши те ствари, живеће по њима."
13 Христос нас је откупио од клетве законске, поставши за нас клетва (јер је писано: "Проклет сваки који виси на дрвету"),
14 да се благослов Авраамов испуни међу паганцима у Исусу Христу, и да по вери примимо обећање Духа.
15 Браћо! (као човек говорим): Завет који је човек потврдио нико не одбацује, нити му што додаје.
16 Обећања беху учињена Аврааму и потомству његову. И не каже: "И потомствима", као за многа, него само за једно: "И потомству твоме", а то је Христос.
17 Ово пак хоћу да кажем: Закон који је настао четири стотине и тридесет година доцније, не може укинути завет који је Бог потврдио, па да се тако испразни обећање.
18 Јер кад би наслеђе долазило од закона, оно не би долазило од обећања, а Аврааму обећањем даде Бог тај дар милости.
19 Чему дакле закон? Он је донет ради преступа, докле не дође потомство за које беше учињено обећање, а проглашен је преко анђела на руке једног посредника.
20 А посредник није посредник једног самог, али је Бог само један.
21 Је ли закон, дакле, противан обећањима Божјим? То никако! Јер да је донет закон који може живот дати, заиста би од закона дошла правда.
22 Али Писмо затвори све под грех, да се оно што је обећано даде по вери у Исуса Христа онима који верују.
23 Пре но што вера дође бејасмо затворени под стражом закона за веру која је требала да се објави.
24 Тако нам закон би као неки васпитач да нас води Христу, да бисмо се вером оправдали.
25 Али чим дође вера, нисмо више под тим васпитачем,
26 јер сте ви сви синови Божји вером у Исуса Христа;
27 јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28 Нема ту више ни Јудејина ни Грка, нема ни роба ни господара, нема ни човека ни жене, јер сте ви сви једно у Исусу Христу.
29 А кад сте Христови, онда сте ви потомство Авраамово, наследници по обећању.

Глава 4.

1 Док је наследник дете, ја велим да се он ни у чему не разликује од роба, ако и јесте господар од свега;
2 него је он под штитницима и старатељима до рока који је отац одредио.
3 Тако и ми док бејасмо нејаки, бејасмо у ропству основа света;
4 а кад се навршише времена, посла Бог Сина свога, који је рођен од жене, и рођен под законом,
5 да откупи оне који су били под законом, да бисмо ми примили посињење.
6 И како сте ви синови, посла Бог Духа Сина свога у срца наша, који кличе: Ава! Оче!
7 Тако већ ниси више роб него син, а ако си син и наследник си по милости Божјој.
8 Али ви раније, не познајући Бога, служисте боговима који то нису по природи својој;
9 али сад, познавши Бога, или боље: познати будући од Бога, како да се опет враћате на слабе и јадне основе, којима опет хоћете да робујете?
10 Ви пазите на дане и месеце, на времена и на године!
11 Бојим се да сам се узалуд трудио око вас!
12 Будите као ја што сам, јер сам ја као и ви што сте. Браћо, молим вас!
13 Ништа ми ви не учинисте на жао. А знате да вам у слабости тела први пут проповедах јеванђеље.
14 И не презресте ме, нити омрзосте због невоља пути моје, него ме примисте као анђела Божјега, као Исуса Христа.
15 Где је сад оно ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, да је то било могуће, извадили били и очи своје да их мени дате.
16 Зато ли вам постадох непријатељ, што вам истину говорим?
17 Ревност коју они имају према вама није чиста, него они хоће да вас одвоје од нас, да ви њима ревнујете.
18 А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
19 Децо моја, од које опет осећам муке порођаја докле се Христос не образује у вама,
20 хтео бих да сам сад код вас, па да изменим говор свој, јер се бринем за вас.
21 Кажите ми ви који хоћете да будете под законом, разумете ли ви закона?
22 Јер је писано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње, а другога од жене слободне.
23 Али који беше од робиње, по пути се роди, а који од слободне, по обећању.
24 То је у преносном смислу речено; јер су те две жене, два савеза. Једна је из горе Синајске која рађа за робовање, и то је Агара,
25 јер Агара то је гора Синај у Арапској, и она одговара садашњем Јерусалиму, који је у ропству са децом својом.
26 Али је горњи Јерусалим слободан; то је матер наша.
27 Јер је писано: "Радуј се нероткињо, ти која не рађаш! Запевај и покликни ти што ниси имала муке порођаја! Јер ће деца напуштене многобројнија бити него деца оне која има мужа".
28 А ви, браћо, ви сте као Исак, деца обећања,
29 и како онда онај што се роди по пути гоњаше онога који се роди по духу, тако је то и сад.
30 Али шта говори Писмо? "Отерај робињу и сина њезина, јер син робиње неће наследити са сином слободне."
31 Тако браћо, нисмо деца робиње, него слободне.

 

[Gedeon]

52. дан: Лука 8 + Галатима 5-6

Јеванђеље по Луки

Глава 8.

1 После тога иђаше Исус по градовима и по селима проповедајући и јављајући добру вест о краљевству Божјему. Са њим бејаху дванаесторица
2 и неке жене које беху исцељене од злих духова и од болести: Марија која се зваше Магдалина, из које изиђе седам злих духова,
3 и Јована, жена Хузе, настојника Иродова, Сусана, и многе друге, које му помагаху добрима својим.
4 Кад се сабра много народа, дошавши к њему многи из разних градова, каза ово поређење:
5 Изиђе сејач да сеје семе своје, и како он сејаше један део семења паде покрај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.
6 Други део паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
7 Други паде у трње, и трње узрасте и загуши га.
8 Други део паде на добру земљу, и, изникавши, донесе плод сто пута онолико. Говоривши ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!
9 Ученици његови упиташе га шта ово поређење значи:
10 Он им одговори: Вама је дано да познате тајне краљевства Божјега, а осталима се у поређењима казује, да гледају и не виде, да чују и не разумеју.
11 А ево шта значи ово поређење: Семе је реч Божја.
12 Који су покрај пута, то су они који слушају, али затим долази ђаво и отима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасу.
13 Који су на камену, то су они који кад чују, радосно примају реч, али немају корена, и за неко време верују, а кад дође време искушења отпадну.
14 Које паде у трње, то су они који слушају и, отишавши, од брига, од богатства и од сласти овога живота загуше се, и род не сазри.
15 А које је на добру земљу пало, то су они који саслушавши реч чистим и добрим срцем, држе је и доносе плод постојаношћу својом.
16 Нико свеће не поклапа шиником кад је запали, нити је меће под одар, него је меће на свећњак, да виде светлост који улазе.
17 Јер нема ништа сакривено што неће бити откривено, ни тајно што се неће дознати и на светлост изићи.
18 Пазите дакле како слушате, јер ко има даће му се, а ко нема узеће се од њега и оно што мисли да има.
19 К Исусу дођоше мати и браћа његова, али не могаху од народа да допру до њега.
20 Јавише му: Мати твоја и браћа твоја су напољу и желе да те виде.
21 Али он одговори: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божју и извршују је.
22 Једног дана уђе Исус с ученицима својим у једну лађу, и рече им: Да пређемо на другу страну језера. И кренуше.
23 Док су пловили Исус заспа. На језеру се подиже олуја, лађа се пуњаше водом, и они бејаху у великој опасности.
24 Приближивши му се, пробудише га ученици његови, говорећи: Учитељу, Учитељу, изгибосмо! А он пробудивши се, запрети ветру и валовима, и они утолише, и поврати се тишина.
25 Он им тад рече: Где је вера ваша? А они, уплашени и сметени, говораху један другоме: Ко је овај који и ветру и води заповеда, и слушају га?
26 Пристадоше у околини гадаринској, која је према Галилеји.
27 Кад Исус изиђе на крај, срете га један човек из града у коме беху зли духови. Одавна се он ни у хаљине не облачаше, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28 Видевши Исуса, повика и припада к њему, и рече јаким гласом: Шта има између тебе и мене, Исусе, Сине Бога Највишега? Молим те, не мучи ме.
29 Јер Исус заповеди духу нечистоме да изиђе из човека, јер га одавна мучаше. А метаху га у вериге и у окове, али он искидаше свезе, и зли дух га тераше у пустињу.
30 Исус га запита: Како ти је име? А он рече: Легија, јер многи зли духови бејаху ушли у њега.
31 Они мољаху Исуса да им не заповеди да иду у бездан.
32 Онде пасијаше по гори велики крд свиња, и зли духови га мољаху да им допусти да у њих уђу. И он им допусти.
33 Зли духови изиђоше из човека и уђоше у свиње, и крд навали с брега у језеро, и утопи се.
34 Кад свињари видеше шта би, побегоше и јавише то у граду и по селима.
35 И изиђоше људи да виде шта је било, те дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога зли духови бејаху изишли, који је седео обучен и при свести код ногу Исусових, - и страх их обузе.
36 Они који беху видели што се догодило, казаше како се бесни исцели.
37 И сав народ из околине гадаринске моли Исуса, да оде од њих, јер се бејаху много уплашили. Исус уђе у лађу и врати се натраг.
38 Човек пак из кога беху изишли зли духови мољаше га да му допусти да остане с њим. Али га Исус одби, говорећи:
39 Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И он отиде приповедајући по свему граду што му Исус учини.
40 Кад се Исус врати, приђе му народ, јер га сви очекиваху.
41 И гле, дође један човек, по имену Јаир, који беше старешина синагоге, и паде пред ноге Исусове, и замоли га да уђе у кућу његову.
42 Јер он имаше јединицу кћер од дванаест година, и она умираше. Док Исус иђаше путем, народ га гуркаше.
43 Беше једна жена која је већ дванаест година боловала од течења крви, и која је све имање потрошила била на лекаре, и ни један је није могао излечити.
44 Приближивши му се с леђа, дотаче се она скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.
45 Рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А како се сви одговараху, рекоше Петар и који бејаху с њим: Учитељу, народ те притискује, а ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?
46 А Исус рече: Неко се дотаче мене, јер ја осетих силу која изиђе из мене.
47 Кад жена виде да се није сакрила, приступи дрхћући, паде пред ноге његове, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче, и како одмах оздрави.
48 А он јој рече: Кћери! Вера те твоја спасла. Иди с миром!
49 Док он још говораше, дође неко од куће старешине синагоге и рече му: Кћи је твоја умрла, не труди учитеља.
50 Кад то чу Исус, рече старешини синагоге: Не бој се, само веруј, и биће спасена.
51 А кад дође до куће, не даде ни једноме ући осим Петра, Јована и Јакова и девојчина оца и матере.
52 Сви плакаху и јаукаху за њом. Тада Исус рече: Не плачите, није она умрла, него спава.
53 Они му се подсмеваху, знајући да је умрла.
54 Али је он узе за руку, и рече јаким гласом: Девојко, устани!
55 И њезин се дух поврати, и она одмах уста, и Исус нареди да јој даду да једе.
56 Удивише се родитељи њезини, и он им препоручи да никоме не казују шта је било.

Посланица Галатима

Глава 5.

1 За слободу је нас Христос откупио. Будите дакле чврсти, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.
2 Ево ја Павле кажем вам да ако се обрезујете, Христос вам ништа неће помоћи.
3 А опет сведочим сваком човеку који се обрезује, да је дужан сав закон испунити.
4 Одвојени сте од Христа ви, који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од милости.
5 Али ми од вере, а по Духу, наду правде очекујемо.
6 Јер у Исусу Христу нити има вредност обрезање ни необрезање, него вера која кроз љубав делује.
7 Добро трчасте. Ко вас заустави да вам смета да се истини покоравате?
8 То одвраћање није од онога који вас позва.
9 Мало квасца укисели цело тесто.
10 Ја се за вас уздам у Господа да нећете друкчије мислити. А који вас омета понеће казну за то, макар ко био.
11 А ја, браћо, ако још обрезање проповедам, зашто ме још гоне? Укиде се дакле саблазан крста!
12 Ох да би уклоњени били они који вас буне!
13 Ви сте, браћо, на слободу позвани. Само пазите да од те слободе не начините изговор за живљење по пути, него постаните из љубави слуге један другоме.
14 Јер се сав закон испуњује у једној речи, у овој: "Љубите ближњега свога као самога себе."
15 Али ако се међу собом гризете и уједате, пазите да једни друге не истребите.
16 Велим вам дакле: По духу да ходите и жудњи путених да не испуните;
17 јер су путене жудње против духа, а духовне против пути; - оне се противе једне другима, да не чините све оно што хоћете.
18 Ако вас Дух води, нисте под законом.
19 А позната су дела путена, која су блуд, нечистота, бестидност,
20 идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, подвојености, секте,
21 зависти, убиства, пијанства, прекомерно једење и остала таква. Унапред вам кажем, као што казах унапред, да они који то чине, неће наследити краљевства Божјега.
22 Али је плод Духа љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милосрђе, верност, кротост, уздржање.
23 А закон није против тих ствари.
24 Они који су Христови распеше пут са страстима и жудњама њезиним.
25 Ако по Духу живимо, по Духу и да ходимо.
26 Не тражимо лажне славе раздражујући један другога и завидећи један другоме.

Глава 6.

1 Браћо! ако и упадне човек у какав грех, ви који сте духовни, исправљајте га духом благости. Али чувај себе, да и ти не будеш искушан!
2 Носите бремена један другога, и испунићете тиме закон Христов.
3 Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, тај себе обмањује.
4 Сваки нека испита своја дела и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога.
5 Јер ће сваки своје бреме носити.
6 Који се учи речи, нека даје део од свакога свога ономе који га учи.
7 Не варајте се. Нема с Богом шале. Шта човек посеје оно ће и пожети.
8 Јер ко сеје у своју пут, од пути ће трулење пожети, а ко сеје у дух, од духа ће живот вечни пожети.
9 А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожети ако не сустанемо.
10 Зато дакле док прилику имамо, да чинимо добро свакоме а особито браћи по вери.
11 Видите како крупним словима вам написах руком својом.
12 Сви они који хоће да постану по пути угодни, нагоне вас да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.
13 Јер ни сами обрезани се не држе закона, него они хоће да се ви обрезујете, да се вашом пути хвале.
14 А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим, осим крстом Господа нашега Исуса Христа, кога ради разапе се мени свет, и ја свету.
15 Јер није то ништа бити обрезан или необрезан. Оно што јест нешто то је бити ново створење.
16 И колико их год по овоме правилу живе, на њима нек је мир и милосрђе и на Израиљу Божјему!
17 Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу своме носим.
18 Милост Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо! Амин!

 

[Gedeon]

53. дан: Лука 9 + Ефесцима 1-2

Јеванђеље по Луки

Глава 9.

1 Сазвавши Исус дванаесторицу, даде им силу и власт над свим злим духовима и моћ да исцељује од болести.
2 И посла их да проповедају краљевство Божје и да исцељују болеснике.
3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новаца, нити по две хаљине да имате.
4 У коју кућу уђете онде останите и оданде даље полазите;
5 а где вас не приме, идите из онога града и отресите и прашину с ногу својих, за сведочанство на њих.
6 И они пођоше, и иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
7 Кад Ирод, тетрах, чу што се збива, није знао шта да мисли, јер неки говораху да је Јован ускрснуо из мртвих,
8 једни да се појавио Илија, а једни да је ускрснуо који од старих пророка.
9 Али Ирод говораше: Јована ја дадох да се посече, али ко је то о коме ја таква чудеса чујем? И жељаше га видети.
10 Вративши се, казаше апостоли Исусу шта су урадили. Он их узе са собом и отиде насамо у пустињу код града званог Витсаида.
11 Народ, дознавши за то, пође за њим. Исус га прими и говори му о краљевству Божјему, и исцели оне који требаху да се исцеле.
12 Како нагињаше дан, приступише к њему дванаесторица, и рекоше му: Отпусти народ, нек иду на конак у села и у околна поља и нађу себи јела, јер смо овде у пустињи.
13 Рече њима Исус: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; осим да идемо ми да купимо јела за све ове људе.
14 Јер беше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Поређајте их да седну у редове по педесет.
15 Они учинише тако, и седоше сви.
16 Исус узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их, па их преломи и даде ученицима да раздаду народу.
17 И једоше и наситише се сви, и накупише дванаест пуних котарица комада што претече.
18 Једанпут, кад се Исус мољаше насамо, с њим бејаху ученици, и он их запита: Ко говоре људи да сам ја?
19 Одговорише му: Једни веле да си Јован Крститељ, други да си Илија, а други да је ускрснуо неки од старих пророка.
20 А ви -, упита их он -, шта мислите, ко сам ја? - Петар одговори: Ти си Христос Божји.
21 Исус им строго препоручи да никоме то не казују.
22 Он им још рече да Син човечји треба много да претрпи, да га старешине и првосвештеници и књижници одбаце, да буде убијен, и трећи дан да ускрсне.
23 Свима пак рече: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и сваки дан узме крст свој, и нек иде за мном.
24 Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој, мене ради, сачуваће га.
25 Јер какву корист има човек ако сав свет придобије, а себе изгуби, или себи науди?
26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечји постидети кад дође у слави својој и Очиној и светих анђела.
27 У истину вам кажем: има неких међу овима што овде стоје, који неће умрети док не виде краљевство Божје.
28 Осам дана од прилике пошто им рече ове речи, узе Исус Петра, Јована и Јакова и изиђе на гору на молитву.
29 Док се он мољаше промени се изглед лица његова, и хаљине његове постадоше сјајно беле.
30 И гле, два човека говораху с њим, и то бејаху Мојсије и Илија,
31 који се показаше у слави, и говораху о изласку његову, који је он имао да сврши у Јерусалиму.
32 Петра и његове другове беше обузео тежак дрем, али држећи се будни видеше они славу Исусову и два човека који су с њим били.
33 Кад се ови одвојише од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро је што смо овде; да начинимо три сенице, једну за тебе, једну за Мојсија и једну за Илију. Он није знао шта је говорио.
34 Док он то говораше дође облак и заклони их, и кад ученици видеше да су зашли у облак, обузе их страх.
35 И из облака дође глас који рече: Ово је Син мој изабрани; њега послушајте!
36 Кад се чу глас, нађе се Исус сам. Ученици ућуташе, и никоме ништа не казаше, у оне дане, од онога што видеше.
37 Сутрадан, кад сиђоше с горе, мноштво народа дође на сусрет Исусу.
38 И гле, један човек повика исред народа: Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац,
39 и гле, напада га дух, и он одмах виче, и силно га дух ломи и натера му пене на уста, и тешко се од њега раставља пошто га свега изломи.
40 Молио сам ученике твоје да га истерају, па не могоше.
41 Роде неверни и покварени, рече Исус, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свога овамо.
42 Док он прилажаше, обори га зли дух и стаде га јако ломити. Али Исус запрети духу нечистоме, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
43 Сви се дивише величини Божјој. И док се сви дивљаху свему што чињаше, рече Исус ученицима својим:
44 Добро слушајте што ћу вам сада рећи: Син човечји треба да буде предан у руке човечје.
45 Али ученици не разумеше ту реч, јер им она беше скривена, да је не би могли разумети, а бојаху се да га о томе питају.
46 Али у њих уђе мисао о томе ко би био највећи међу њима.
47 И Исус, прозревши помисли срца њихових, узе једно дете, метну га поред себе,
48 и рече им: Који год прими ово мало дете у име моје, мене прима, а који мене прима, прима онога који ме је послао. Јер онај који је најмањи међу вама, тај је велики.
49 Јован проговори, и рече: Учитељу, видесмо једнога који именом твојим изгони зле духове и забранисмо му, јер он не иде с нама за тобом.
50 Не браните, - одговори Исус -, јер ко није против вас, с вама је.
51 Кад се приближи време кад требаше да буде узет на небо, реши се Исус да иде право у Јерусалим.
52 И посла гласнике пред собом, и они отидоше и дођоше у једно село самарјанско да му уготове конак.
53 Али га не примише зато што он иђаше у Јерусалим.
54 Кад то видеше његови ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба на њих и да их спали?
55 Исус, - окренувши се к њима -, прекори их, и рече: Не знате каква сте ви духа;
56 јер син човечји није дошао да погуби душе човечје, него да их спасе. Они тад одоше у друго село.
57 Кад иђаху путем, рече му један човек: Господе, ја ћу да идем за тобом куд год ти идеш.
58 Исус му одговори: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а син човечји нема где главу наслонити.
59 А другоме рече: Хајде за мном. - А он одговори: Господе, допусти ми да идем најпре да укопам оца свога.
60 Али му Исус рече: Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти хајде и јављај краљевство Божје.
61 Рече други: Господе, ја идем за тобом, али допусти ми најпре да се опростим с укућанима својим.
62 Исус му одговори: Који год метне руку своју на плуг па се обазре натраг, није подесан за краљевство Божје.

Посланица Ефесцима

Глава 1.

1 Павле, по вољи Божјој апостол Исуса Христа светима који су у Ефесу и вернима у Исусу Христу:
2 Милост вама и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
3 Благословен Бог, Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио сваким благословом духовним на небесима у Христу!
4 У њему избра нас Бог пре оснивања света, да будемо свети и исправни пред њим,
5 одредивши нас у љубави својој, по Исусу Христу, себи на посињење, по угодности воље своје,
6 на похвалу славе милости своје, којом нас помилова у љубљеноме своме.
7 У њему ми имамо избављење крвљу његовом и опроштење греха по богатству милости његове,
8 коју нам је преобилно поделио у свакој мудрости и разуму,
9 упознајући нас с тајном воље своје, по милостивој намери, коју је у себи имао,
10 да је изврши кад се испуне времена, па да се све испуни у Христу, и оно што је на небесима и оно што је на земљи.
11 У њему постадосмо и наследници унапред одређени по наредби онога који све чини по савету воље своје,
12 да бисмо били на хвалу славе његове, ми који смо се унапред уздали у Христа.
13 У њему сте се и ви, слушавши реч истине, јеванђеље спасења свога, у њему сте се и ви, примивши веру, запечатили се Светим Духом обећања,
14 који је залога наслеђа нашега за избављење оних које је Бог себи стекао на хвалу славе своје.
15 Зато и ја, чувши за вашу веру у Исуса Христа, и за вашу љубав к свима светима,
16 не престајем захваљивати за вас у својим молитвама,
17 да Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде вама духа мудрости и откривења у познању његовом,
18 и да разбистри очи срца вашега, да бисте познали које је надење од позива његова, и које је богатство славе његове наследства његова, и које он светима спрема,
19 и каква је изобилна величина силе његове према нама који верујемо, која се моћно показује снагом крепости његове,
20 коју он разви у Христу, ускрснувши га из мртвих, и поставивши га себи с десне стране на небесима,
21 над свим поглаварствима и властима и силама и господствима, и над сваким именом које се спомиње не само на овоме свету, него и на ономе који има да дође.
22 Он све покори под ноге његове, и њега даде за врховног поглавара Цркве,
23 која је тело његово, пунина онога који све у свему испуњава.

Глава 2.

1 Ви бејасте мртви по преступима и по гресима својим,
2 у којима некад ходисте по обичајима овога света, по кнезу силе ваздуха, по духу који сад делује у синовима противљења.
3 Ми сви бејасмо такође у том броју, и живесмо негда по жељама пути, чинећи вољу пути и мисли наших, и бејасмо по природи деца гнева, као и остала.
4 Али Бог, који је богат у милосрђу, за превелику љубав своју коју има к нама,
5 и нас, који бејасмо мртви од грехова, оживе с Христом (милошћу сте ви спасени),
6 и с њим ускрсну и нас, и постави на небеса у Исусу Христу,
7 да покаже у вековима који иду неизмерно богатство милости своје, добротом својом према нама у Исусу Христу.
8 Јер сте ви милошћу спасени, по вери. И то не долази од вас; дар је то Божји,
9 и не по делима, да се нико не би похвалио.
10 Јер смо ми његово дело, саздани у Исусу Христу за добра дела која Бог унапред приправи, да живимо у њима.
11 Зато се опомињите ви који сте негда по пути били паганци и називани необрезани од оних који су се звали обрезани, - и који то јесу по пути, по људском делу, -
12 да сте у оно време били без Христа, искључени из права Израиљевих грађана, страни савезима обећања, без наде и без Бога у свету.
13 Али сад у Исусу Христу, ви који сте негда били далеко, постављени сте близу крвљу Христовом.
14 Јер је он мир наш који обоје састави уједно, и развали зид растављања, непријатељство,
15 уништивши телом својим закон заповести са прописима његовим, да преко себе од двога начини једног јединственог новог човека, утврђујући мир,
16 и помирећи обоје у једном телу с Богом, преко крста, убивши њиме непријатељство.
17 Он дође да проповеда мир вама, који сте били далеко, и мир онима који су били близу.
18 Јер по њему обоје добисмо приступ к Оцу у једном истом Духу.
19 Тако, дакле, нисте више туђи ни страни, него сте суграђани светаца, људи од дома Божјега.
20 Назидани сте на темељу апостола и пророка, гдје је камен од угла сам Исус Христос,
21 на коме сва сазидана грађевина расте у свети храм у Господу.
22 У њему сте и ви назидани да постанете стан Божји у Духу.

 

[Gedeon]

54. дан: Лука 10 + Ефесцима 3-4

Јеванђеље по Луки

Глава 10.

1 После тога изабра Господ још седамдесеторицу и посла их по два и два пред собом у сваки град и место куд је сам имао да пође.
2 И рече им: Жетва је велика, али је посленика мало. Молите се дакле господару од жетве да пошље посленика на жетву своју.
3 Идите. Ево вас ја шаљем као јагањце међу вукове.
4 Не носите ни кесе, ни торбе, ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5 У коју год кућу уђете, најпре реците: Мир кући овој!
6 И ако буде онде син мира, остаће на њему мир ваш, ако ли не буде вратиће се к вама.
7 У тој кући будите и једите и пијте што вам се даје, јер радник заслужује надницу своју. Не прелазите из куће у кућу.
8 У који год град уђете и приме вас, једите што се донесе пред вас,
9 и исцељујте болеснике који су у њему, и реците им: Приближи се к вама краљевство Божје!
10 А у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11 И прашину од града вашега, која је прионула за ноге наше, отресамо вам, али знајте да се приближи краљевство Божје!
12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан него ли томе граду.
13 Тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса као што су била у вама, давно би се у кострети и у пепелу покајали.
14 Али ће Тиру и Сидону лакше бити у дан суђења него вама.
15 И ти Капернауме, који си се до небеса подигао, до Ада ћеш пропасти!
16 Ко вас слуша, мене слуша, а ко вас одбацује, мене одбацује, а ко мене одбацује, одбацује онога који ме је послао.
17 Седамдесеторица се вратише радосни, говорећи: Господе, и зли духови нам се покоравају у име твоје.
18 Рече њима Исус: Ја видех сотону где паде с неба као муња.
19 Ево вам дадох власт да газите на змије и на скорпије, и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20 Али се не радујте томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21 У тај час обрадова се Исус по Духу Светоме, и рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних а објавио си деци. Да, оче, хвалим те што је тако била воља твоја.
22 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако хоће Син коме објавити.
23 И окренувши се к ученицима насамо, рече: Благо очима које виде што ви видите!
24 Јер вам кажем да су многи пророци и краљеви желели видети што ви видите и не видеше, и чути што ви чујете, па не чуше.
25 Устаде тад један човек од закона и, искушавајући га, рече: Учитељу, шта ћу учинити да добијем живот вечни?
26 Рече му Исус: Шта је написано у закону?, како ти читаш?
27 А он одговори: Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.
28 Рече му Исус: Право си одговорио, то чини и живећеш.
29 А он -, хотећи да се оправда -, рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30 Исус одговори: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон. Ухватише га разбојници, који га опљачкаше и испребише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31 Оним истим путем силажаше случајно један свештеник који видевши тога човека прође даље.
32 Један левит који такође стиже на оно место, видевши га, проследи даље пут.
33 Али један Самарјанин, који путујући дође и он на то место, смилова се на њ чим га спази.
34 Он приђе к њему, зави му ране, пошто их зали уљем и вином, напрти га на своје живинче, пренесе га у једну гостионицу и побрину се за њега.
35 Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару, и рече му: Гледај га, а што више потрошиш платићу ти кад се вратим.
36 Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе који беше упао у руке разбојника?
37 Онај који се смиловао на њега -, рече човек од закона. - А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.
38 Идући путем с ученицима својим уђе Исус у једно село, и једна жена, по имену Марта, прими га у своју кућу.
39 Она је имала сестру по имену Марију, која седећи код ногу Господњих слушаше реч његову.
40 Марта, која беше много заузета послом, да га послужи, приђе њима и рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој дакле да ми помогне.
41 Господ јој одговори: Марта, Марта, ти се бринеш и узнемирујеш за многе ствари.
42 Само је једно потребно. Марија је добри део изабрала, који јој се неће одузети.

Посланица Ефесцима

Глава 3.

1 Зато сам ја Павле, сужањ Исуса Христа за вас паганце...
2 само ако сте чули за милост Божју која је мени према вама удељена.
3 По откривењу познах ја тајну о којој вам у мало речи пишем.
4 Читајући их можете разумети моје познање тајне Христове.
5 Она се у другим нараштајима не каза синовима човечјим, како се сад откри светим апостолима и пророцима Христа Духом Светим.
6 Та је тајна да су паганци постали сунаследници и сутелесници и заједничари у истом обећању у Исусу Христу, по јеванђељу
7 коме ја постадох служитељ по дару милости Божје, која ми је дана по крепости силе његове.
8 Мени, најмањему од свих светих, даде се ова милост да објавим паганцима неисказиво богатство Христово,
9 и да откријем свима шта је удељивање тајне од увек сакривене у Богу, који је све створио,
10 да поглаварства и власти на небеским местима познају сад преко Цркве бескрајно свестрану мудрост Божју,
11 по вечној намисли коју испуни у Исусу Христу, Господу нашему,
12 у коме имамо слободу да се, вером у њега, с поуздањем Богу приближујемо.
13 Зато вас молим да не малакшрте због невоља мојих за вас. Оне су ваша слава!
14 Тога ради преклањам колена пред Оцем,
15 по коме се сав род и на небесима и на земљи зове,
16 да вам да онсилу по богатству славе своје, да се утврдите у крепости по Духу његовом у унутрашњем човеку,
17 тако да се Христос усели вером у срца ваша, да будете у љубави укорењени и утемељени,
18 да бисте могли разумети са свима светима која је ширина и дужина, дубина и висина,
19 и познати љубав Христову, која иде преко сваког познања, тако да се до пунине Богом испуните.
20 А ономе који, по сили која делује у нама, може чинити далеко више од онога што иштемо или мислимо,
21 њему слава у Цркви и у Исусу Христу, у свим нараштајима у векове векова! Амин.

Глава 4.

1 Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује знању у које сте позвани,
2 са сваком понизношћу и благошћу, с трпљењем сносећи један другога у љубави,
3 старајући се да одржите јединство духа свезом мира.
4 Једно је тело и један дух, као што сте и позвани к једној самој нади знања свога.
5 Један је Господ, једна вера, једно крштење.
6 Један је Бог и Отац свију, који је над свима и код свих и у свима.
7 Али свакоме се од нас даде милост по мери дара Христова.
8 Зато је речено: "Изишавши на висину одведе сужње и људима даре даде".
9 А што изиђе значи осим да и дође у најдоње крајеве земље?
10 Који сиђе, то је онај исти који и изиђе изнад свију небеса да све испуни.
11 И он је дао једне као апостоле, а једне као пророке, једне као јеванђелисте, а једне као пастире и учитеље,
12 на усавршавање светих за дело службе и за уздизање тела Христова,
13 докле достижемо сви у јединство вере и познање Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста висине Христове,
14 да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи људској, путем преваре:
15 Него владајући се по истини у љубави, да у свему израстемо у ономе чији је главар Христос.
16 По њему, и благодарећи везама његове помоћи, цело тело, добро састављено и сложено, расте по снази потребној сваком уду његовом, и уздиже се у љубави.
17 Ово је дакле оно што говорим и изјављујем у Господу: Да више не ходите као паганци, који ходе таштини мисли својих.
18 Они имају памет тамом покривену, туђи су животу Божјему, с незнања које је у њима, с окамењења срца њихова.
19 Изгубивши сваки осећај, предадоше се беспућу, да почине сваке нечистоте и лакомства.
20 Али ви тако не познасте Христа,
21 ако разумете и ако се по истини која је у Христу, научисте
22 да одбаците, - што се тиче вашег ранијег живота, - старога човека, који се у варљивим жељама распада,
23 и да се обновите духом ума свога,
24 и обучете у новог човека, који је створен по Богу, у правди и у светости истине.
25 Одбацујте зато лаж и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо ми уди једни према другима.
26 Ако се и гневите, немојте грешити, а сунце да не зађе у гневу вашему.
27 И не дајте приступа ђаволу.
28 Који је крао више да не краде, него да ради, да би, чинећи добро рукама својим, имао шта давати ономе који је у оскудици.
29 Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра реч, која служи уздизању, и саопћује милост онима који је слушају.
30 Не ожалошћавајте Светога Духа Божјега, којим сте запечаћени за дан избављења.
31 Свака горичина и гнев, љутина, вика и хула, и свака пакост да одлази од вас.
32 Будите један другоме добри, милостиви, праштајући један другоме, као што је Бог у Христу вама опростио.

 

[Gedeon]

55. дан: Лука 11 + Ефесцима 5-6

Јеванђеље по Луки

Глава 11.

1 Исус се једног дана мољаше на једном месту. Кад сврши молитву, рече му један од ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи своје ученике.
2 Он им рече: Кад се молите говорите: Оче наш који си на небесима, нек се свети име твоје, нека дође краљевство твоје, нека буде воља твоја и на земљи као и на небу.
3 Хлеб наш насушни дај нам сваки дан,
4 и опрости нам грехе наше, као и ми што опраштамо сваком дужнику својему, и не дај да паднемо у искушење, него нас избави од зла.
5 Рече им још: Ако неко од вас има пријатеља, па отиде њему ноћу, и рече му: Пријатељу, дај ми три хлеба у зајам,
6 јер ми дође пријатељ с пута, и немам га чиме понудити,
7 а он изнутра одговори: Не узнемируј ме, већ су врата затворена, и деца моја и ја већ смо легли у постељу, не могу да устанем да ти дам хлеба, -
8 кажем вам: ако и не устане да му да што му је пријатељ, али ће због његове наметљивости устати, и даће му све што му треба.
9 И ја вама кажем: Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се.
10 Јер сваки који иште прима, и који тражи налази, и који куца отвара му се.
11 Који је међу вама отац који ће сину своме камен дати ако му хлеба заиште? Или ако заиште рибе, хоће ли му дати место рибе змију?
12 Или ако заиште јаје, хоће ли му дати скорпију?
13 Кад дакле ви, који сте зли, умете добре дарове дати деци својој, колико ли неће више Отац небески дати Духа Светога онима који ишту у њега?
14 Исус истера злог духа који беше нем. И кад зли дух изиђе, проговори неми, и удивише се људи.
15 Али неки од њих рекоше: Силом Велзевула, кнеза ђаволскога, изгони он зле духове.
16 Други, искушавајући га, искаху од њега знак с неба.
17 Али Исус, знајући мисли њихове, рече им: Свако краљевство које је против себе раздељено пропада, и руши се кућа на кућу.
18 Тако и сотона, ако је против себе раздељен, како ће се одржати краљевство његово?, као што кажете да силом Велзевула изгоним зле духове.
19 Ако ја силом Велзевула изгоним зле духове, чијом ли их силом синови ваши изгоне? За то ће вам они сами бити судије.
20 Али ако ја прстом Божјим изгоним зле духове, значи да је дошло к вама краљевство Божје.
21 Кад се јаки човек наоружа и чува кућу своју, имање је његово на миру.
22 Али ако дође јачи од њега и надвлада га, он му узме све оружје његово, у које се уздао, и разноси што отме од њега.
23 Који није са мном, против мене је, а који са мном не сабире, просипа.
24 Кад нечисти дух изиђе из неког човека, он иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши, вели: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25 и дошавши, нађе га да је пометен и украшен.
26 Тад иде и узима са собом седам других духова горих од себе, и ушавши населе се онде, и буде крај ономе човеку гори од почетка.
27 Док он то говораше, подиже глас једна жена из народа, и рече му: Благо утроби која те је носила и сисама које су те дојиле!
28 А он одговори: Благо онима који слушају реч Божју и држе је.
29 И како се народ скупљаше у великом броју, стаде говорити: Нараштај је овај зао род. Иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30 јер како је Јона био знак Ниневљанима, тако ће Син човечји бити знак нараштају овоме.
31 Краљица јужна устаће у дан суђења с људима нараштаја овога, и осудиће их, јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овде је виши од Соломона.
32 Ниневљани устаће у дан суђења с нараштајем овим, и осудиће га, јер се они покајаше на Јонино проповедање, а гле, овде је виши од Јоне.
33 Нико не меће запаљене свеће на сакривено место, ни под шиник, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
34 Светиљка је телу твоме око твоје. Ако је око твоје ведро, цело је тело твоје осветљено; али ако је око твоје мутно, тело је твоје у тами.
35 Гледај дакле да светлост твоја, која је у теби, не буде тама.
36 Јер ако је све тело твоје осветљено и нема никаквога уда у тами, биће оно цело светло, као кад те свећа обасјава светлошћу својом.
37 Док Исус говораше, моли га један фарисеј да обедује код њега. Он уђе и седе за трпезу.
38 Фарисеј се зачуди кад виде да се не уми пре обеда.
39 Али му Господ рече: Ви фарисеји споља чистите чашу и тањир, а унутра сте пуни грабежа и злобе.
40 Безумни! Није ли онај који је начинио оно што је унутра, начинио и оно што је споља?
41 Него дајте милостињу од онога што је унутра, и гле, све ће бити чисто.
42 Али тешко вама фарисејима, што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божју. Ово је требало чинити, и оно не остављати.
43 Тешко вама фарисејима, што тражите зачеља по синагогама, и да вам се клањају људи по улицама.
44 Тешко вама! Јер сте ви као скривени гробови по којима људи не знајући иду.
45 Један човјек од закона проговори, и рече му: Учитељу, говорећи то и нас вређаш.
46 А Исус одговори: Тешко и вама, људима од закона, што пртите на људе бремена тешка за ношење, а ни једним прстом својим нећете да их дирнете.
47 Тешко вама!, што зидате гробове пророцима које су ваши оцеви побили.
48 Ви дакле сведочите за дела отаца својих, и одобравате их, јер их они побише, а ви им гробове зидате.
49 Зато и мудрост Божја рече: Послаћу им пророке и апостоле, и они ће једне од њих побити а друге протерати,
50 да се од овог нараштаја иште рачун крви свију пророка која је проливена од постања света,
51 од крви Авељеве па до крви Захарије, који погибе између олтара и храма. Да, кажем вам, искаће се рачун од нараштаја овога.
52 Тешко вама људима од закона! Јер ви узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтедоше да уђу, не дадосте им.
53 Кад он изиђе оданде, књижници и фарисеји стадоше наваљивати к њему, натерајући га да говори о многим стварима,
54 и изазивајући га, не би ли уловили какву реч из уста његових.

Посланица Ефесцима

Глава 5.

1 Угледајте се, дакле, у Бога, као љубљена деца,
2 и живите у љубави, по примеру Христа, који нас је љубио и предао себе за нас у принос и жртву Богу на угодан мирис.
3 И као што се и пристоји светима, да се блуд и свака друга нечистота и лакомство и не спомињу међу вама,
4 а тако исто ни срамотне и луде речи, или непристојне шале, већ нека се спомињу дела милости.
5 Јер знајте да ни један блудник, или нечист, или нахалан, то јест идолопоклоник, нема удела у краљевству Христа и Бога.
6 Нико да вас празним речима не заведе, јер због тога иде гнев Божји на синове противљења.
7 Не бивајте дакле заједничари њихови.
8 Јер ви бејасте негда тама, а сад сте светлост у Господу. Као деца светлости живите!
9 Јер је плод духовни у свакој доброти и правди и истини.
10 Истражујте што је Богу угодно,
11 и не суделујте у бесплодним делима таме, него их осуђујте.
12 Јер је срамота и говорити шта они потајно чине.
13 Али све што је за осуду светлост објављује, јер све што се објављује светлост је.
14 Зато је речено: "Прени се, ти који спаваш, устани из мртвих, и обасјаће те Христос."
15 Гледајте, дакле, да уредно живите, не као немудри, него као мудри.
16 Пазите на време, јер су ови дани зли.
17 Не будите дакле неразумни, него познајте шта је воља Божја.
18 И не опијајте се вином, у којем је разузданост, него се испуните Духом Светим.
19 Забављајте се међу собом псалмима, појањем и песмама духовним, певајући и славећи у срцима својим Господа,
20 захваљујући за све, у име Господа нашега Исуса Христа, Богу и Оцу,
21 пазећи се међу собом у страху од Бога.
22 Жене, будите покорне својим мужевима као Господу,
23 јер је муж поглавар жени, као што је Христос поглавар Цркви, која је тело његово, а чији је он спаситељ.
24 И као што је Црква покорна Христу, тако и жене својим мужевима да буду у свему покорне.
25 Мужеви, љубите своје жене, као што је Христос Цркву љубио, и себе предао за њу,
26 да је посвети путем речи, пошто је очисти крштењем воде,
27 да би се пред њим та Црква појавила славна и без мане и боре, или тако чега, света и чиста.
28 Тако треба мужеви да љубе своје жене као своја телеса. Који љуби жену своју себе самога љуби.
29 Јер нико не омрзну кад на своју пут, него је храни и греје као и Господ Цркву;
30 јер смо ми уди тела његова, од пути његове и од костију његових.
31 "Зато ће оставити човек оца свога и матер своју и прионуће за жену своју и биће њих двоје једна пут."
32 Тајна је ова велика, а ја говорим ово за Христа и за Цркву.
33 Али и ви и сваки од вас нека љуби онако своју жену као и самога себе, а жена нека поштује свог мужа.

Глава 6.

1 Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је то право.
2 Поштуј оца свога и матер своју (то је прва заповест с обећањем),
3 да будеш срећан и да живиш дуго на земљи.
4 И ви оцеви, не раздражујте деце своје, него их одгајите у науци и у страху од Господа.
5 Слуге, слушајте господаре своје по пути, са страхом и дрхтањем, у безазлености срца свога, као према Христу,
6 не само пред очима радећи као да угађате људима, него као слуге Христове које од срца врше Божју вољу.
7 Драговољно служите, као Господу, а не као људима,
8 знајући да ће сваки, био он роб или слободан, примити од Господа по добру што је учинио.
9 И ви, господари, тако исто чините њима, канећи се претња и знајући да је и вама самима и њима Господар на небесима и да он нема личних обзира.
10 У осталом јачајте се у Господу и у сили моћи његове.
11 Обуците се у оружје Божје, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога.
12 Јер ми немамо да се боримо с крвљу и с пути, него с поглаварима, с властима, и управитељима овог света таме, с духовима пакости испод неба.
13 Узмите зато оружје Божје, да бисте се могли бранити у зли дан и одржати се.
14 Држите се, дакле, опасавши бедра своја истином, и обукавши се у оклоп правде,
15 а за обућу узмите ревност коју даје јеванђеље мира.
16 А сврх свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све пламене стреле пакоснога,
17 и кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божја.
18 Управите у свако доба духом молитве и молбе, и уз то бдите непрестано и молите се за све свете.
19 Молите се и за мене, да ми се да, кад отворим уста, да објавим смело и слободно тајну јеванђеља,
20 за које сам посланик у оковима, да о њему говорим поуздано, као што сам и дужан да говорим.
21 А да и ви знате како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и верни служитељ у Господу.
22 Шаљем га к вама нарочито зато, да знате како смо ми, и да утеши срца ваша.
23 Мир браћи и љубав с вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа.
24 Милост свима који непоколебљивом љубављу љубе Господа нашега Исуса Христа!