Novi popisi stanovnistva 2011. godine (CG, HR, BiH, Kosovo) - vase procene?

Па ваљда још и физика? А и хемија се развила као егзактна наука. :confused:

Ne počinji ako ne misliš da završiš ispranog mozga čitajući dvometarske postove, a poslije na kontraargumentaciju vjerovatno nećeš dobiti odgovor kao što nijesam ni ja. Jak je on na polju istorije u koju se, istina, odlično razumije, al kad smo se malo dotakli moga polja bila je drukčija priča.
 
Ne počinji ako ne misliš da završiš ispranog mozga čitajući dvometarske postove, a poslije na kontraargumentaciju vjerovatno nećeš dobiti odgovor kao što nijesam ni ja. Jak je on na polju istorije u koju se, istina, odlično razumije, al kad smo se malo dotakli moga polja bila je drukčija priča.

Можда има другачију дефиницију егзактне науке. Егзактне науке су науке у којима се тврдње и теореме могу експериментално изазвати и доказати и где су резултати мерљиви. Геологија нпр. није екзактна јер се не могу изазвати и савршено измерити земљотреси или ерупције вулкана, али опет јесте наука јер мери и изводи закључке када се они десе. Или биологија са теоријом еволуције. Али ако се у хемији изнесе теза о обавезној реакцији неутрализације између киселине и базе у којој настаје со и вода, ако утврди правила која експериментално мери и доказује, то је довољно егзатно да се назове егзактном науком. Математика је са те стране савршена јер не барата стварима из природе, већ је заснована на потпуној апстракцији која може, али не мора, имати везе са стварима и појмовима који постоје у природи и можда би се могла назвати "савршено егзакзном науком", али то што егзактност физике или хемије није на толико савршеном нивоу не значи да нису егзактне.

Бар такав став важи у науци, колико ја знам. Мом професору физике је то била омиљена поштапалица..."Физика је егзактна наука", кад од неког тражи прецизан одговор, а овај није сигуран па покушава да се провуче кроз неодређености.

А историја је друштвена наука. Она нема теореме, неме законе, она стоји на потпуно другачијим темељима. Али опет садржи научни метод: истраживање, прикупљање података, потврду и оцену, закључивање.
 
Можда има другачију дефиницију егзактне науке. Егзактне науке су науке у којима се тврдње и теореме могу експериментално изазвати и доказати и где су резултати мерљиви. Геологија нпр. није екзактна јер се не могу изазвати и савршено измерити земљотреси или ерупције вулкана, али опет јесте наука јер мери и изводи закључке када се они десе. Или биологија са теоријом еволуције. Али ако се у хемији изнесе теза о обавезној реакцији неутрализације између киселине и базе у којој настаје со и вода, ако утврди правила која експериментално мери и доказује, то је довољно егзатно да се назове егзактном науком. Математика је са те стране савршена јер не барата стварима из природе, већ је заснована на потпуној апстракцији која може, али не мора, имати везе са стварима и појмовима који постоје у природи и можда би се могла назвати "савршено егзакзном науком", али то што егзактност физике или хемије није на толико савршеном нивоу не значи да нису егзактне.

Бар такав став важи у науци, колико ја знам. Мом професору физике је то била омиљена поштапалица..."Физика је егзактна наука", кад од неког тражи прецизан одговор, а овај није сигуран па покушава да се провуче кроз неодређености.

А историја је друштвена наука. Она нема теореме, неме законе, она стоји на потпуно другачијим темељима. Али опет садржи научни метод: истраживање, прикупљање података, потврду и оцену, закључивање.

Ma nema on nikakvu definiciju, nego pokušava da istoriju stavi u isti rang sa ovim naukama, što je prilično nezahvalno i budalasto. Upravo tako, sve ovo što si rekao, dijelimo potpuno isto mišljenje.
Što se tiče istorije, ona ima drugačije temelje. A koji je njen naučni metod? Opet se sve svodi na neka pogađanja, tumačenja istorijskih izvora, izvrtanja činjenica kako kome odgovara... jadna je to nauka
 
Историја је друштвена наука. Егзактност није потребан услов да би одређена наука имала статус науке. На пример, биологија је природна наука, а није егзактна.

Научна методологија историје је заснована на сакупљању података о догађајима из прошлости и критичком и логички правилном тумачењу истих, како би се дала права и објективна слика о прошлости. У питању је област која захтева јак интелект, широко образовање, јаку моћ расуђивања и високу посвећеност истини и никако није нешто са чим би се требала терати спрдња. Постојање лоших историчара и постојање злоупотребе и фалсификовања историје не бацају сенку на то. Добар историчар је познавалац неколико језика, често и мртвих и што је могуће бољи познавалац прилика из времена којим се бави. На пример, историчар са облашћу делокруга Аустријске царевине у 2. половини 18. века боље познаје оновремене политичке прилике у Европи него што многи данас познају данашње.

Проблем може настати једино код примитивних народа, као што смо ми, а који о себи мислимо високо. Много ствари из наше историје се не зна, већ су познати само фрагменти око којих је потребно исконструисати могуће целине. А око тих конструкција целина се воде спорови, и то не у науци, већ у злоупотреби науке у политичке сврхе. Конкретно, ми смо овде на један нездрав начин опседнути историјом, у том смислу да је не познајемо, а сви је узимамо за ауторитет и невероватно нам је битно да она буде на нашој страни. Србину је битно да историјски докаже Хрвату како је ту пре њега, а да је он из њега настао, и на основу тога темељи своје право на државност на заједничкој територији. Хрвату је битно, да би остварио своје право на државност на заједничкој територији, да историјски докаже своју одељеност од Срба, своје првенство и српско дошљаштво. Муслиману је, зарад националног опстанка и остварења државности БиХ, од есенцијалне важности да докаже и покаже како није пореклом од средњовековних Срба и Хрвата, већ да су становници Босне били засебан словенски народ. Националним Црногорцима је од есенцијалне важности да верују да њихови преци ни кроз историју нису били Срби као што они нису данас, јер им Срби негирају националност баш позивањем на историју. Ту се јавља злоупотреба историјске литературе и историјских извора, где се савремена политичка дела представљају као историјска. У те сврхе су често политички ангажовани и сами историчари и за стварање таквих псеудоисторија је често потребно велико историјско знање, како би и њихово оповргавање било што теже и што неразумљивије широким народним масама. На пример, шта зна просечан школовани Пера или Паја о анализи путописа Евлије Челебије и колики је напор био потребан да се установи шта се из тих путописа може узети за тачно, а шта као пука измишљотина или нетачност/грешка писца. За тако нешто је потребно знати ко је он био, који је био спектар његовог знања, какве су тада биле околности... читав низ ствари. На пример, Челебија је написао да се у Босни говори латински језик. Ми знамо да се он зајeбао и да је у свом делу направио још много грешака, али због тога не треба одбацити дело у целини, јер се његовом анализом дошло и до много података за које је закључено да су највероватније тачни.

А да се сплет околности одигравао другачије, да је Дубровник остао романски град и да је опстала Млетачка република и да данас Италијани држе нашу јадранску обалу и да се протежу ка унутрашњости, да сутра крену да освајају Босну, могли би да цитирају Челебију и тврде да је то њихово и да су они ту били пре Словена. Такве ствари не нарушавају углед историје, јер такве ствари нису историја.
 
Историја је друштвена наука. Егзактност није потребан услов да би одређена наука имала статус науке. На пример, биологија је природна наука, а није егзактна.
Ne samo egzaktnost, ali ja lično istoriju ne smatram naukom. Tako bi se svaka glupost mogla nazvati naukom. Mislim da si svjestan da se istorija i biologija ne mogu porediti u ovom smislu. Biologija je veoma jasno definisana i uglavnom ne dozvoljava neke sukobe unutar same nauke. Recimo, procesi u čovjekovom tijelu nam govore za šta služe bubrezi, za šta jetra, šta luči pankreas, za šta služe oči... Takođe, biologija se dosta prepliće sa fizikom i hemijom tako da je kroz njih dvije i ona egzaktna nas svoj način.
Научна методологија историје је заснована на сакупљању података о догађајима из прошлости и критичком и логички правилном тумачењу истих, како би се дала права и објективна слика о прошлости. У питању је област која захтева јак интелект, широко образовање, јаку моћ расуђивања и високу посвећеност истини и никако није нешто са чим би се требала терати спрдња. Постојање лоших историчара и постојање злоупотребе и фалсификовања историје не бацају сенку на то. Добар историчар је познавалац неколико језика, често и мртвих и што је могуће бољи познавалац прилика из времена којим се бави. На пример, историчар са облашћу делокруга Аустријске царевине у 2. половини 18. века боље познаје оновремене политичке прилике у Европи него што многи данас познају данашње.
"Kritičkom i logički pravilnom tumačenju istih". A sami smo svjedoci da mnogo toga što se dešava nije logično, da je možda logično tada sasvim nelogično danas. Sve to je izuzetno relativno, pa je s toga istorija izuzetno neprecizna.
Проблем може настати једино код примитивних народа, као што смо ми, а који о себи мислимо високо. Много ствари из наше историје се не зна, већ су познати само фрагменти око којих је потребно исконструисати могуће целине. А око тих конструкција целина се воде спорови, и то не у науци, већ у злоупотреби науке у политичке сврхе. Конкретно, ми смо овде на један нездрав начин опседнути историјом, у том смислу да је не познајемо, а сви је узимамо за ауторитет и невероватно нам је битно да она буде на нашој страни. Србину је битно да историјски докаже Хрвату како је ту пре њега, а да је он из њега настао, и на основу тога темељи своје право на државност на заједничкој територији. Хрвату је битно, да би остварио своје право на државност на заједничкој територији, да историјски докаже своју одељеност од Срба, своје првенство и српско дошљаштво. Муслиману је, зарад националног опстанка и остварења државности БиХ, од есенцијалне важности да докаже и покаже како није пореклом од средњовековних Срба и Хрвата, већ да су становници Босне били засебан словенски народ. Националним Црногорцима је од есенцијалне важности да верују да њихови преци ни кроз историју нису били Срби као што они нису данас, јер им Срби негирају националност баш позивањем на историју. Ту се јавља злоупотреба историјске литературе и историјских извора, где се савремена политичка дела представљају као историјска. У те сврхе су често политички ангажовани и сами историчари и за стварање таквих псеудоисторија је често потребно велико историјско знање, како би и њихово оповргавање било што теже и што неразумљивије широким народним масама. На пример, шта зна просечан школовани Пера или Паја о анализи путописа Евлије Челебије и колики је напор био потребан да се установи шта се из тих путописа може узети за тачно, а шта као пука измишљотина или нетачност/грешка писца. За тако нешто је потребно знати ко је он био, који је био спектар његовог знања, какве су тада биле околности... читав низ ствари. На пример, Челебија је написао да се у Босни говори латински језик. Ми знамо да се он зајeбао и да је у свом делу направио још много грешака, али због тога не треба одбацити дело у целини, јер се његовом анализом дошло и до много података за које је закључено да су највероватније тачни.
Ne bih rekao da je problem samo kod nas. Pa evo, ako smo mi primitivni, šta je onda sa Njemcima? Pa ni dan danas se ne zna šta se sa Hitlerom desilo, a sve manje ljudi vjeruje u to da je izvršio samoubistvo. A o našim istorijama da ne govorim, to je već katastrofa. Upravo tako, našoj istoriji se ne smije vjerovati, jer ona služi isključivo u političke svrhe, a to nije tek od skoro, nego odavno.
 
Vasojevići, Drobnjaci, Banjani, Pivljani, Bratonožići, Kuči, Piperi, Rovčani, Morače, Bjelopavlići... sve srpska plemena... pojavi se na plemenskoj skupštini i reci da oni nisu Srbi, ima živog da te sa'rane...

Rekoh li ti ja, sva ta plemena su u Crnu Goru, nema nijednog koje si nabroja iz Srbije - nijednog. U Evropu samo Crnogorci i Albanci imaju plemena.
 
Немају ни сви Албанци племена, већ само они који живе према Србима. А српских племена има и ван Срба у Црној Гори. Има их код Срба у Брдима и Србима у Херцеговини. Једино у тим подручјима су могла да се очувају.

Код Црногораца у Војводини их, са друге стране, уопште нема, што значи да нису својствена народној групи него географској локацији. А што се тиче помињања целе Европе, овај "Стари Арбанас" је од Европе видео само свог ћаће пркно, па зато лупета такве глупости.
 
CAR ! :hahaha:

( Zašto je sve ono što mrzi srpsko,što mrzi svoj rod ovako ograničeno ? )
Postoje, "care", dva bitna pojma vezana za ljudsku intelektualnu aktivnost: znanje i razumijevanje. Znanje je skup podataka (ne obavezno i činjenica). Zadatak nauke je da te podatke poveže i protumači (da ih razumije). Povijest (u smislu intelektualnoga rada) na ivici je nauke, jer razpolaže s premalo činjenica da bi se mogla stvorit pouzdana slika o bilo čemu. S toga razloga svakoji povijestničar (koji drži do sebe) ima svoju sliku povijesti i tvrdi da je jedina izpravna. Ako imaš koje zrno razuma, razumjećeš da mi ne znamo (ni ta čuvena nauka) što se sbivalo za ovoga potomnjega rata, te je zalaženje dublje u povijest uvijek velika nepoznanica.
 
Postoje, "care", dva bitna pojma vezana za ljudsku intelektualnu aktivnost: znanje i razumijevanje. Znanje je skup podataka (ne obavezno i činjenica). Zadatak nauke je da te podatke poveže i protumači (da ih razumije). Povijest (u smislu intelektualnoga rada) na ivici je nauke, jer razpolaže s premalo činjenica da bi se mogla stvorit pouzdana slika o bilo čemu. S toga razloga svakoji povijestničar (koji drži do sebe) ima svoju sliku povijesti i tvrdi da je jedina izpravna. Ako imaš koje zrno razuma, razumjećeš da mi ne znamo (ni ta čuvena nauka) što se sbivalo za ovoga potomnjega rata, te je zalaženje dublje u povijest uvijek velika nepoznanica.

Eee moj Peśo, kome ti pričaš...
 
SA POPISA IZ RUBRIKE OSTALO

U Crnoj Gori ima Templara i Avatara, a govori se moj, nemušti i tajni jezik

Popis je pokazao da među stanovnicima Crne Gore ima onih koji govore latinski i kineski.
U Crnoj Gori osim Crnogoraca, Srba, Hrvata i ostalih koji su rezultatima zaslužili da se o njima govori na zvaničnom predstaljanju podataka sa popisa, žive: Eskimi, Vile, Božja bića, Amebe, Čovjek-žene, Njemački ovčari, Kikirezi, Razočarani, RH pozitivnih, Polutani, Gorštaci, Komunisti, Templari, Avatari, Nindža-ratnici, Snorkijevci, Štrumfovi, Transformersi, Vini Pu, Aboridžin, Bušman, Čerkez, Crveni Kmer, Lakota Sijuks, Mohikanac, Navaho Indijanac, Posljednji Mohikanac, Samuraj, Sijuks, Šošon, Zulu, Vizigot, Poglavica izgubljenog plemena...
Svi oni spadaju u kategoriju "Ostalo" među podacima sa nedavno završenog popisa.
U kategoriji "Ostalo" nalaze se nacionalne pripadnosti koje čine broj stanovnika manji od 100 na nivou države.
Među njima su najbrojniji Rumuni (98), ima i Amerikanaca (55), Arapa (12), Džedaja (40)...
Popis je pokazao da među stanovnicima Crne Gore ima onih koji govore latinski i kineski. Ima i onih koji govore "naškim jezikom" ili jezikom za koji su rekli da je razumljiv samo njima.
Neki su na pitanje koji jezik koriste odgovorili: moj, seljački, zvanični, lokalni, domaći, dosadašnji, sopstveni, nemušti, vanzemaljski, po potrebi, dugačak, po Vuku, po Njegošu, Zulu, Navaho indijanski, šošonski, crmnički, pivski, tajni, jezik demokratije, ekonomski, likovni, sociološki, šućmurasti, majčin, čovječiji...
Stanovnicima Crne Gore bila je važna i regionalna pripadnost. Među njima su najbrojniji Bokelji (616), Hercegovci (144), Malisori (122), Zećani (28), Paštrovići (19), Bjelopavlići (12).

http://www.vijesti.me/vijesti/u-crnoj-gori-ima-templara-avatara-a-govori-se-moj-nemusti-tajni-jezik-clanak-29818
 
SA POPISA IZ RUBRIKE OSTALO

U Crnoj Gori ima Templara i Avatara, a govori se moj, nemušti i tajni jezik

Popis je pokazao da među stanovnicima Crne Gore ima onih koji govore latinski i kineski.
U Crnoj Gori osim Crnogoraca, Srba, Hrvata i ostalih koji su rezultatima zaslužili da se o njima govori na zvaničnom predstaljanju podataka sa popisa, žive: Eskimi, Vile, Božja bića, Amebe, Čovjek-žene, Njemački ovčari, Kikirezi, Razočarani, RH pozitivnih, Polutani, Gorštaci, Komunisti, Templari, Avatari, Nindža-ratnici, Snorkijevci, Štrumfovi, Transformersi, Vini Pu, Aboridžin, Bušman, Čerkez, Crveni Kmer, Lakota Sijuks, Mohikanac, Navaho Indijanac, Posljednji Mohikanac, Samuraj, Sijuks, Šošon, Zulu, Vizigot, Poglavica izgubljenog plemena...
Svi oni spadaju u kategoriju "Ostalo" među podacima sa nedavno završenog popisa.
U kategoriji "Ostalo" nalaze se nacionalne pripadnosti koje čine broj stanovnika manji od 100 na nivou države.
Među njima su najbrojniji Rumuni (98), ima i Amerikanaca (55), Arapa (12), Džedaja (40)...
Popis je pokazao da među stanovnicima Crne Gore ima onih koji govore latinski i kineski. Ima i onih koji govore "naškim jezikom" ili jezikom za koji su rekli da je razumljiv samo njima.
Neki su na pitanje koji jezik koriste odgovorili: moj, seljački, zvanični, lokalni, domaći, dosadašnji, sopstveni, nemušti, vanzemaljski, po potrebi, dugačak, po Vuku, po Njegošu, Zulu, Navaho indijanski, šošonski, crmnički, pivski, tajni, jezik demokratije, ekonomski, likovni, sociološki, šućmurasti, majčin, čovječiji...
Stanovnicima Crne Gore bila je važna i regionalna pripadnost. Među njima su najbrojniji Bokelji (616), Hercegovci (144), Malisori (122), Zećani (28), Paštrovići (19), Bjelopavlići (12).

http://www.vijesti.me/vijesti/u-crnoj-gori-ima-templara-avatara-a-govori-se-moj-nemusti-tajni-jezik-clanak-29818

:hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha:
Ovo je genijalno, valjam se od smijeha :hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha:
 
Postoje, "care", dva bitna pojma vezana za ljudsku intelektualnu aktivnost: znanje i razumijevanje. Znanje je skup podataka (ne obavezno i činjenica). Zadatak nauke je da te podatke poveže i protumači (da ih razumije). Povijest (u smislu intelektualnoga rada) na ivici je nauke, jer razpolaže s premalo činjenica da bi se mogla stvorit pouzdana slika o bilo čemu. S toga razloga svakoji povijestničar (koji drži do sebe) ima svoju sliku povijesti i tvrdi da je jedina izpravna. Ako imaš koje zrno razuma, razumjećeš da mi ne znamo (ni ta čuvena nauka) što se sbivalo za ovoga potomnjega rata, te je zalaženje dublje u povijest uvijek velika nepoznanica.

Већа гомила можданог измета на једном месту од ове се тешко може наћи. Као прво, постоји читава теорија око дефиниције знања и оно дефинитивно није "скуп података" и ниједна га не дефинише тако, а као друго, није историја "на ивици науке", већ је наука, а на ивици науке су ова твоја масакрирања историјских знања и чињеница којима ти и теби слични поткопавате историјску науку јер као "историју" представљате један систем који барата непотпуним подацима, селективно одабраним и за потребе погрешно протумаченим подацима (разликуј податак од информације!), уз коришћење софизама и логичких грешака као "научног" метода.

Дакле, ово што ти на форуму (тролујући и глумећи Црногорца што ниси) потураш као "историју", заиста јесте псеудонаука која барата с премало чињеница и која заиста јесте на ивици интелектуалног рада и питање је да ли се таквим уопште и сме назвати. То јеси у праву.
 

Back
Top