Hrvatska i Crna Gora uskoro rešavaju međusobne probleme. CG uskoro ulazi u EU

[MOST6]

nema

Ima.

 

[MOST6]

Plenković i Spajić u Bledu / -MREžA X/ANDREJ PLENOVIć

Zbog osmijeha iz Zagreba, Spajić ćuti i o partnerima i o "Lori" 05/09/2025 Портал Дан

Tokom susreta u okviru Bledskog strateškog foruma, premijeri Milojko Spaić i Andrej Plenković ocijenili su da su odnosi Crne Gore i Hrvatske izvanredni i od strateškog značaja za cijeli region, što zvuči kao savršena diplomatska formula, ali stvarnost pokazuje nešto sasvim suprotno.

Upravo je Hrvatska u decembru prošle godine blokirala zatvaranje poglavlja 31 – spoljna, bezbjednosna i odbrambena politika – i time direktno usporila evropski put Crne Gore. Razlog je bila rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu koju je usvojio crnogorski parlament, zbog koje su predsjednik Skupštine Andrija Mandić, potpredsjednik Vlade i lider Demokrata Aleksa Bečić i poslanik i lider DNP-a Milan Knežević proglašeni za persone non grata u Hrvatskoj.

Kako onda govoriti o "izvanrednim odnosima"? Kako ubjeđivati javnost da je riječ o strateškom partnerstvu kada najviši predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti Crne Gore ne mogu ni da uđu u susjednu državu? Ovo nije politika snage, već politika paradoksa. Iza svečanih izjava o dobrosusjedstvu krije se surova istina: Spajićeva diplomatija u odnosima sa Hrvatskom funkcioniše isključivo tako što ispunjava zahtjeve Zagreba, dok ono što je od vitalnog interesa za Crnu Goru ostaje u drugom planu, na čekanju, ili se uopšte ne pominje.

Da li je politički normalno, moralno i ispravno da premijer Spajić ističe dobre odnose, pa čak i izvanredne, sa susjednom državom, ako je njegovom zamjeniku u Vladi Aleksi Bečiću i koalicionim partnerima Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću upravo Plenkovićeva vlada zabranila ulazak u Hrvatsku?

Prema nezvaničnim informacijama koje su objavile "Vijesti", Podgorica je spremna da isplati odštetu hrvatskim državljanima koji su bili zatočeni u logoru u Morinju. Pominje se iznos između 14 i 17 miliona eura. Taj dogovor trebalo bi uskoro da se formalizuje. Kako je Spajić obećao Plenkoviću, spomen-ploča u Morinju ostaje, ime bazena u Kotoru biće promijenjeno, a o brodu "Jadran" zasad se neće ni govoriti. Vjerovatno zato što je teško dokazati da ne pripada Crnoj Gori. Ono što je možda i najvažnije pitanje – granica na Prevlaci i sama Prevlaka, sva je prilika, biće rješavano politički, takozvanim džentlmenskim dogovorom.

No, ono što je najproblematičnije – a za mnoge i najbolnije – u ovim pregovorima nije ono što se rješava, već ono što se prećutkuje. U logoru u Morinju bili su zatočeni civili sa dubrovačkog ratišta. Sigurno su bili izloženi patnji, ali su svi preživjeli, i svakako je dobro što je Crna Gora spremna da im isplati milionske odštete. Ali, šta je sa "Lorom"? U tom logoru u Splitu 1992. godine mučeno je i svirepo ubijeno i 14 crnogorskih rezervista iz Nikšića, Šavnika i Bara. Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su tek godinama kasnije. Za njih nema odštete. Za njih nema diplomatskog pritiska. Štaviše, njih niko nije ni pomenuo u ovim pregovorima.

Da li je ovo evropski put? Ako je mjerilo evropejstva samo ispunjavanje tuđih zahtjeva, bez snage i hrabrosti da se otvori tema koja je bolna za našu zemlju, onda je to put bez dostojanstva. Jer izvanredni odnosi ne grade se praznim riječima, niti plaćanjem odštete samo jednoj strani. Izvanredni odnosi grade se na uzajamnom poštovanju i istini. Nažalost, istina je da crnogorska diplomatija u svim ključnim pitanjima sluša druge, a da sopstvene žrtve, ali i sopstvene interese, gura pod tepih.

Plenković što je stariji, sve više baca na Tuđmana. Em oštar pogled kojim strelja sve okolo, em nakrivljeni smješak, frizura, cvike... Kao zlosutna reinkarnacija Velikog i Obožavanog Vođe.

 

[MOST6]

са странцима можда, ја причам о хрватима.
балкан се сели , једино ми тврдоглави Срби ћемо остати да нервирамо светску политику

Sele se i Srbi, možda nešto manje nego ostali, jer imaju otežane uvjete za odlazak u EU, ali kada se zbroji dugoročno loš natalitet i viši mortalitet te prosječnu starost nacije, dođe to na isti K.

 

[MOST6]

"Ostaje za vidjeti" јер Хрватска условљава Црну Гору да уђе у ЕУ и тражи јој брод на који не полаже никакво право. Брод никада није био хрватски, већ се само понавља нека измишљотина, коју треба сви да прихвате.

Matična luka jedrenjaka Jadran je upisana u Hrvatskoj.

 

[MOST6]

Има ли спомен - плоча на улазу у ратну луку "Лора"?

Na to ti odgovor može dati sljedeće pitanje. Tko postavlja kome uvjete za ulazak u EU, Crna Gora Hrvatskoj ili Hrvatska Crnoj Gori?

 

[MOST6]

Velika sreca u PM, za drzavu koja se do juce borila da budi etnicki cista, danas gradi dzamije po Istri i Zagorju.

Ajde, ako ništa, barem pada broj pravoslavaca.

 

[Роле]

Penzionisani pukovnik / DAN

Goranović za "Dan": Gopčeviću podići spomenik, ploča u Morinju sraman čin 12/09/2025 Портал Дан

Penzionisani pukovnik nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), Nikšićanin Radomir Goranović, kome su se zatvorenici iz Morinja pismom zahvaljivali zbog ljudskog odnosa, kaže za "Dan" da se zgrozio kada je čuo da se planira mijenjanje imena bazena "Zoran Džimi Gopčević" u Škaljarima, zbog navodnog mučenja pritvorenika u Morinju od strane čuvenog vaterpoliste po kojem je taj objekat nazvan.

Kako tvrdi Goranović, ako je iko ljudski postupao prema pritvorenim Hrvatima i Srbima, to je bio upravo Zoran Gopčević.

– Njemu treba podići spomenik u znak zahvalnosti za njegovo ponašanje u Morinju, a ne da mu se briše ime sa bazena – izričit je Goranović.

Kako je istakao, ime bazenu u Škaljarima ne smije se mijenjati zbog nekih političkih poena.

– Svi Hrvati koji su bili pritvoreni u Morinju dobili su odštetu, za razliku od pritvorenih Srba koji su živjeli u Župi dubrovačkuoj, a sve ih je vojska zajedno pokupila i zajedno sprovela u vojne magacine u Morinju. Moj pomoćnik u bezbjednosti, zastavnik Adem Reković iz Bijelog Polja, takođe je uhapšen u u svom stanu Kuparima i doveden u Morinj. Pitao sam ga "šta je ovo, brate mili", a on mi je odgovorio "šefe, rat je, čuvaj se, ako možeš izvedi mi sina i ženu". Sjutradan sam odmah uzeo automobil, otišao u Kupare i izveo Ademovog sina i ženu, a potom ih bezbjedno smjestio u bungalove na Ostrvu cvijeća. Potom je na Adema Rekovića vršen pritisak kako bi me optužio da sam hrvatski agent. On je tada rekao: Možete da me ubijete, ali ja ne mogu reći da je jedan častan čovjek hrvatski agent – ispričao nam je Goranović...

Spojler: Goranović za "Dan": Gopčeviću podići spomenik, ploča u Morinju sraman čin

On je bio oficir Kontraobavještajne službe (KOS) JNA, a danas je penzionisani pukovnik JNA. Tokom rata devedesetih, Goranović je bio istražitelj u sabirnom logoru Morinj kod Kotora, gde je saslušao 49 zarobljenika, a od tog broja, kako ističe, 40 su bili hrvatske, a devet srpske nacionalnosti.

– Kada sam čuo da se postavlja spomen-ploča u Morinju, odmah sam tamo otišao i bio jedni oficir iz bivše JNA koji je sa narodom protestovao protiv postavljanja obilježja, kojeg su tada postavili Ranko Krivokapić i Raško Konjević. Postavljanje spomen-obilježja ili ploče u Morinju je sraman čin, jer onaj ko je to uradio nema veze sa Crnom Gorom. Svi robijaši iz Morinja, a bilo ih je preko 200, među kojima je bilo tredesetak Srba, pokupljeni su po selima Župe dubrovačke i niko od njih nije bio pripadnik neke hrvatske vojne ili paravojne formacije. Kasnije su pušteni i nikom od njih nije falila ni dlaka sa glave, a kamoli da je neko bio mučen. Zatvor u Morinju bio je sušta suprotnost od onoga što je rađeno pripadnicima JNA iz Crne Gore i drugim zarobljenicima koji su završili u hrvatskim logorima, gdje su ljudi mučeni i ubijani na najsvirepiji način. Niko više i ne pominje logor u Dretelju kod Čapljine i kakva se zvjerstva tamo činili pripadnici hrvatskih paravojnih jedinica na čelu sa Blažom Kraljevićem – ukazuje Goranović.

Pita se kako se ne podiže spomen-ploča za dešavanja u logorima Lora i Dretelj, gdje su zarobljenici zvjerski mučeni i ubijani.

– U logoru u Morinju, koji je radio ukupno osam mjeseci, niko nije stradao, osim što je jedan stariji čovjek umro od bolesti. Ja sam lično njegovo tijelo iz risanske bolnice sproveo i predao porodici da ga sahrane. Kada sam otišao iz Morinja, jedan se čovjek, iz meni nepoznatih razloga, objesio. Ja sam u Morinju bio od izbijanja rata, odnosno od formiranja logora, do sredine januara 1992. godine. Za vrijeme tog perioda većina pritvorenika bili su razmijenjeni i pušteni kućama – kaže Goranović.

Šef mu je bio kapetan Musliman, a njegov zamjenik Hrvat, rezervni kapetan, a glavni pretpostavljeni bio je potpukovnik iz Kumbora, po nacionalnosti Musliman.

Spasilo ga pismo zahvalnosti

Goranović kaže da postoji pismo od Antuna Kralja, tadašnjeg šefa kriznog štaba Cavtata, kojeg je on saslušao u Morinju.

– On je po policajcu iz Nikšića poslao pismo – cjedulju, gdje mi lično zahvaljuje na mom ljudskom odnosu prilikom saslušanja njega i ostalih pritvorenih u Morinju i poručuje da sam im ostao u lijepom sjećanju. To kratko pismo zahvalnosti nepobitno je dokazalo kako sam se ja odnosio prema pritvorenicima, a po svemu sudeći, spasilo me je i od podizanja optužnice prema meni – ističe Goranović.+++

– Ja sam kao islednik u Morinju, između ostalih, saslušao i člana Ustavnog suda Jugoslavije i devet Srba, od kojih dvojica danas žive u Baošićima. I na kraju, šta je uradila Crna Gora? Osudila svoje ljude, među kojima je Mladen Govedarica odležao dvije i po godine istražnog zatvora, kao i kuvar Ivo Menzalin, koji nema veze sa nekim mučenjem zatvorenika u Morinju. Govedarica nije fiziči bio prisutan u Morinju, osim što je jednom ili dvaput nakratko posjetio ovaj sabirni centar. Ja se zaista pitam šta je to bilo neljudski u Morinju? Zamislite, 200 ljudi je zatvoreno u vojnim magacinima u kojima nije bilo mokrog čvora, ni vode. Stražari su morali nositi hranu i vodu, a zatvorenike izvoditi u šumu da vrše fiziološke potrebe, jer drugog načina nije bilo. Niko se ne pita kako je bilo tim stražarima. Mnogima sam tada smetao jer sam se ljudski ponašao prema svim pritvorenicima u ovom sabirnom centru – ističe Goranović.

Zorana Gopčevića je poznavao i prije izbijanja rata devedesetih, kada je dolazio na pripreme vaterpolo reprezentacije Jugoslavije u olimpijskom bazenu u vojnom odmaralištu u Kuparima, gdje ja Goranović bio jedan od rukovodilaca.

– Kasnije sam ga još bolje upoznao kada je početkom rata došao u sabirni logor u Morinju, gdje je bio samo običan stražar. Nas dvojica smo makar desetak puta nasamo razgovarali i zgražavali se zbog onog što se tih dana dešavalo oko Dubrovnika. Gopčević nikoga nije poprijeko pogledao, a kamoli da je nekog pritvorenika mučio ili tukao – tvrdi Goranović.

 

[крсташ]

Na to ti odgovor može dati sljedeće pitanje. Tko postavlja kome uvjete za ulazak u EU, Crna Gora Hrvatskoj ili Hrvatska Crnoj Gori?

Ма знам ја врло добро за те уцене. Само ме занима како неко ко је водио логор од 1992. до 1997. године у ком су мучени и убијани ратни заробљеници и цивили, може да поставља услове о неким спомен плочама?

 

[крсташ]

Matična luka jedrenjaka Jadran je upisana u Hrvatskoj.

Не, сине.

Брод је власништво савезне државе и нема шта даље да се прича. То је један лош правни конструкт који се користи да би Хрватска дошла до нечега што није законски њено.

 

[крсташ]

Школски брод "Јадран" је саграђен у Немачкој за потребе Краљевине Југославије. Плаћен је парама из свих крајева земље, а највише из крајева где су живели Срби и приморских области. Прва матична лука му је био Тиват. 1991. године брод одлази на ремонт у МТРЗ Сава Ковачевић у Тивту где га затиче рат. То што је брод имао вез, односно што је био базиран у луци Лора, не мења чињеницу да је брод био део савезне имовине, јер је ЈНА била савезни, а не републички орган.

Према Споразуму о сукцесији, војна имовина није предмет сукцесије, што значи да државе настале сецесијом од СФРЈ не могу да потражују брод по том основу. Приликом повлачења ЈНА из Хрватске, склопљен је споразум између Савезне државе и Хрватске да сва непокретна имовина ЈНА припада Хрватској (касарне, луке, складишта итд.), а да сва покретна имовина припада ЈНА, која је кренула да се повлачи.

Дакле, не само да Хрватска није имала никакво право на брод пре рата, неког ни после, јер је потписала додатан споразум где пише да ЈНА може да се повуче, само да остави касарне и др. непокретности. Овакав споразум је морао да се склопи, јер су касарне и др. војни објекти били укњижени на ЈНА, односно на ССНО, па самим тим Хрватска не би могла да располаже тим објектима, јер није њихов власник.

Школски брод Јадран је био уписан у флотну листу ЈРМ, а не Хрватске ратне морнарице. Касније је прешао у руке ВЈ, ВСЦГ и на крају у руке Војске Црне Горе.

Црна Гора може само да га поклони или да га прода Хрватској, као што је то урадила са бродом "Галеб". Хрватска нема основ да тражи брод назад, већ може само да уцењује уласком у ЕУ, што ја мислим да није довољно јак разлог, пошто се за улазак питају велике државе, а не мале.

 

[крсташ]

Penzionisani pukovnik / DAN

Goranović za "Dan": Gopčeviću podići spomenik, ploča u Morinju sraman čin 12/09/2025 Портал Дан

Penzionisani pukovnik nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), Nikšićanin Radomir Goranović, kome su se zatvorenici iz Morinja pismom zahvaljivali zbog ljudskog odnosa, kaže za "Dan" da se zgrozio kada je čuo da se planira mijenjanje imena bazena "Zoran Džimi Gopčević" u Škaljarima, zbog navodnog mučenja pritvorenika u Morinju od strane čuvenog vaterpoliste po kojem je taj objekat nazvan.

Kako tvrdi Goranović, ako je iko ljudski postupao prema pritvorenim Hrvatima i Srbima, to je bio upravo Zoran Gopčević.

– Njemu treba podići spomenik u znak zahvalnosti za njegovo ponašanje u Morinju, a ne da mu se briše ime sa bazena – izričit je Goranović.

Kako je istakao, ime bazenu u Škaljarima ne smije se mijenjati zbog nekih političkih poena.

– Svi Hrvati koji su bili pritvoreni u Morinju dobili su odštetu, za razliku od pritvorenih Srba koji su živjeli u Župi dubrovačkuoj, a sve ih je vojska zajedno pokupila i zajedno sprovela u vojne magacine u Morinju. Moj pomoćnik u bezbjednosti, zastavnik Adem Reković iz Bijelog Polja, takođe je uhapšen u u svom stanu Kuparima i doveden u Morinj. Pitao sam ga "šta je ovo, brate mili", a on mi je odgovorio "šefe, rat je, čuvaj se, ako možeš izvedi mi sina i ženu". Sjutradan sam odmah uzeo automobil, otišao u Kupare i izveo Ademovog sina i ženu, a potom ih bezbjedno smjestio u bungalove na Ostrvu cvijeća. Potom je na Adema Rekovića vršen pritisak kako bi me optužio da sam hrvatski agent. On je tada rekao: Možete da me ubijete, ali ja ne mogu reći da je jedan častan čovjek hrvatski agent – ispričao nam je Goranović...

Spojler: Goranović za "Dan": Gopčeviću podići spomenik, ploča u Morinju sraman čin

Spasilo ga pismo zahvalnosti

Goranović kaže da postoji pismo od Antuna Kralja, tadašnjeg šefa kriznog štaba Cavtata, kojeg je on saslušao u Morinju.

– On je po policajcu iz Nikšića poslao pismo – cjedulju, gdje mi lično zahvaljuje na mom ljudskom odnosu prilikom saslušanja njega i ostalih pritvorenih u Morinju i poručuje da sam im ostao u lijepom sjećanju. To kratko pismo zahvalnosti nepobitno je dokazalo kako sam se ja odnosio prema pritvorenicima, a po svemu sudeći, spasilo me je i od podizanja optužnice prema meni – ističe Goranović.+++

– Ja sam kao islednik u Morinju, između ostalih, saslušao i člana Ustavnog suda Jugoslavije i devet Srba, od kojih dvojica danas žive u Baošićima. I na kraju, šta je uradila Crna Gora? Osudila svoje ljude, među kojima je Mladen Govedarica odležao dvije i po godine istražnog zatvora, kao i kuvar Ivo Menzalin, koji nema veze sa nekim mučenjem zatvorenika u Morinju. Govedarica nije fiziči bio prisutan u Morinju, osim što je jednom ili dvaput nakratko posjetio ovaj sabirni centar. Ja se zaista pitam šta je to bilo neljudski u Morinju? Zamislite, 200 ljudi je zatvoreno u vojnim magacinima u kojima nije bilo mokrog čvora, ni vode. Stražari su morali nositi hranu i vodu, a zatvorenike izvoditi u šumu da vrše fiziološke potrebe, jer drugog načina nije bilo. Niko se ne pita kako je bilo tim stražarima. Mnogima sam tada smetao jer sam se ljudski ponašao prema svim pritvorenicima u ovom sabirnom centru – ističe Goranović.

Zorana Gopčevića je poznavao i prije izbijanja rata devedesetih, kada je dolazio na pripreme vaterpolo reprezentacije Jugoslavije u olimpijskom bazenu u vojnom odmaralištu u Kuparima, gdje ja Goranović bio jedan od rukovodilaca.

– Kasnije sam ga još bolje upoznao kada je početkom rata došao u sabirni logor u Morinju, gdje je bio samo običan stražar. Nas dvojica smo makar desetak puta nasamo razgovarali i zgražavali se zbog onog što se tih dana dešavalo oko Dubrovnika. Gopčević nikoga nije poprijeko pogledao, a kamoli da je nekog pritvorenika mučio ili tukao – tvrdi Goranović.

Лажна историја се намеће као једина истина.

То ће у неким наредним временима поново да изазове велике проблеме.

 

[C0NSIGLIERI]

Ajde, ako ništa, barem pada broj pravoslavaca.

“Blaženi ste prognani pravde radi, jer je vaše Carstvo nebesko” … mi se uzdamo samo u Božiju pravdu
Sve najbolje brate naš kršćanski.

 

[luda nasta]

Ima.

Dali ti je zima