po tome ova država je propala od 2010 godine!
На нашу велику жалост, ми смо пропали много пре тога, а током целог тог периода пропадања имали смо разне грбове, са бакљама, са оцилима, без крста, са крстом, са југословенским (српско-црногорским) двоглавим орлом, са српским двоглавим орлом, са круном, без круне, итд.
Нема то везе који ћемо имати грб, него какав ћемо имати политички и економски систем. Тежили смо демократији, а добили смо неку врсту клептократске олигархије, са значајним елементима унутрашњег колонијализма. То се мора исправити, јер ако овако буде остало, неће остати ништа од државе, а онда ће бити потпуно свеједно који грб имамо.
Ни "позитивне мисли" ту не помажу. Људи су били пуни аутентичног оптимизма после 5. октобра 2000., па сви данас видимо како је то испало.
До пре кратког времена смо имали причу о "Европи и само Европи", као да је улазак у чланство Уније неки Други долазак Христа, док се данас та прича све мање форсира.
Можемо ми имати какав год хоћемо грб, и то нам неће суштински помоћи, јер прво морамо да имамо државу. Имати државни грб без државе и нема неког смисла.
Није за овакво стање криво Грујићево решење. Били смо беде пре тога, беде смо и данас, бићемо беде и сутра.
Наша судбина зависи од наше воље да променимо ствари у овој земљи, и да узмемо нашу државу назад од оних који су нам је отели (од ове зле, отуђене, наказне и бизарно корумиране власти, од "тајкуна", итд.), а не од тога какав ћемо грб имати (мада лично сматрам да то није баш небитно питање, и да грађани сваке земље имају право да учествују у одлучивању о томе какав ће их грб представљати).
У сваком случају, не слажемо се по питању изгледа грба. Мислим да је Грујићево решење више него добро, а свакако је боље него решење из 2004., које, само да знаш, постоји још од 1994., ако не и раније, па је само на брзину "рециклирано" 2004. (и Ацовић га уопште није ни цртао). То "старо" решење има баш пуно грешака, и то се морало исправити, па смо тако добили Грујићево решење.
Грујићево решење је оригинално, а не "рециклирано", као оно претходно из 2004., односно из 1994., а нема ни техничких, односно хералдичких, грешака. Многима се не допада оваква стилизација грба, а посебно двоглавог орла, и због тога имамо јавну расправу данас.
Али, та Грујићева стилизација је само природни наставак стилизације која се користила уочи Другог светског рата. Грујић је само наставио тамо где су други пре њега стали.