Nova domovina

moj drugar je u Berlinu, otisao kao azilant 1992g...sam kaze, da mu je to najbolji potez u zivotu..jedino zali, sto nije podigai kredit za stan ili kucu...brzo je izasao iz azila i poceo da radi, suoruga mu je nostrifikovala diplomu srednje medicinske skole i pocela da radi...Rom po nacionalnosti i na osnovu toga je dobio azil, inace nije imao nikakvih problema u Srbiji
Lepa priča. Volim da čujem takve pozitivne primere, jer svi smo čuli koliko užasno teško može da bude to izvlačenje iz prihvatnih centara za azilante.
 
jbg neke sitnice..
npr ja volim da igram fudbal
tamo u Čikago da bi igrao fudbal na nekoj rekreaciji moraš da ustaneš u 5 kad kreće prijava, prijaviš se.. već u 5 i 15 sve je popunjeno
dođeš uveče posle posla umoran da odigraš a tamo pola njih retardi netalentovani koji vole da igraju a ne znaju
ovde imam rekreaciju svaki pon i čet sa ljudima koji znaju da igraju fudbal plus posle toga odemo na pivo, družimo se.. idemo na rafting svakog avgusta itd

druga stvar..u USA bez auta te nema nigde.. živiš u apt, kući al nemaš ti neku prodavnicu blizu nego moraš u auto pa u kupovinu.. oduzima vreme plus parking itd..

ne druže se.. socijalni život loš.. e ajmo na piće! krac malo.. a ovde u 9, pola 10 uveče kad mi se hoće pošaljem 3 poruke i jedan će odgovoriti: ajmo

loša hrana.. ne kuvaju nego sve jedu brzu hranu i iz mikrotalasne, neka gvna podgrevaju



puno se radi... itd..

plus slušaš jezik koji nije tvoj i automatski se osećaš kao stranac a ne svoj na svome..
Ovaj moj drugar ima sličan utisak. Okej, njemu je konačno krenulo u smislu što je dobio kancelarijski posao, ali i dalje kad god može kuva kod kuće. I užasno mu nedostaje što nema gde (a ni sa kim) da prosto ode na kafu.
Morao je, naravno, da položi vozački i nabavi auto. 😑
 
Ovaj moj drugar ima sličan utisak. Okej, njemu je konačno krenulo u smislu što je dobio kancelarijski posao, ali i dalje kad god može kuva kod kuće. I užasno mu nedostaje što nema gde (a ni sa kim) da prosto ode na kafu.
Morao je, naravno, da položi vozački i nabavi auto. 😑
pa ok.. nema s kim..to je bitno.. jedino da nađe neku devojku, ženu al to baš treba da ga uk enja da u inostranstvu nađe srodnu dušu..drugačiji mentalitet itd.. ja sam pokušavao al nisam uspeo.. e da i to je jedan od razloga mog povratka..
 
Pitanje za sve, žene i muškarce, koji su se odselili u inostranstvo.
Koliko se osećate kao "svoj na svome" (Nemci kažu Zuhause, kotkuće) u toj novoj zemlji?
Puca li nostalgija za zavičajem?
Osećate li diskriminaciju jer ste stranci?
Odselio sam se u Nemacku, u Majnc, bio tamo 3 godine, u startu mi je bilo fenomenalno, posle mi je dosadilo, pa sam se vratio u Beograd....
 
Zavisi od ličnosti, neki se ni u svojoj zemlji ne uklapaju... Svaki put kad odem u Beč pomislim da bih bez problema mogla tamo da se uklopim, jer mi se sviđa organizovanost i efikasnost u toj zemlji. A i često imaš osećaj da si negde na Balkanu jer svuda se čuje "balkanski jezik"
Beč je katastrofa..tj Austrija
 
Čula sam od nekih naših da Austrijanci gledaju na Balkance kao na građane 2.reda.
Meni je to zvučalo preterano. Stranci nigde nisu isto tretirani kao domaće stanovništvo.
Nisam osjetila nikakav otpor niti podcjenjivanje. Jezik nisam bas dobro znala i svako se potrudi da ti objasni jer si zainteresovan.
Ljudi su ovde po 30 godina ne znaju sami doktoru da odu,naravno da ih gledaju kao na građane drugog reda
 
Poznajem dosta ljudi koji su se odselili u inostranstvo, uglavnom Svedska i Nemacka i manje-vise svi su nostalgicni mada niko od njih nece da se vrati zauvek, nego dodju na po mesec dana kuci tokom godisnjeg odmora.
Druga stvar, dosta tesko je steci neke nove prijatelje medju Svedima / Nemcima, uglavnom se druze sa svojima ako ih ima. Ali to je negde logicno.
Sta znam, treba probati i videti, ja jos nisam, mada sam cesto u inostranstvu nisam se preselio.
 
moj drugar je u Berlinu, otisao kao azilant 1992g...sam kaze, da mu je to najbolji potez u zivotu..jedino zali, sto nije podigai kredit za stan ili kucu...brzo je izasao iz azila i poceo da radi, suoruga mu je nostrifikovala diplomu srednje medicinske skole i pocela da radi...Rom po nacionalnosti i na osnovu toga je dobio azil, inace nije imao nikakvih problema u Srbiji
Kad bi mogli sve da ih ispratimo i njih i Šiptare
A kažeš ciganin i rad :hahaha: Te dve stvari ne idu u istu rečenicu
 
Moja rodbina živi tamo, svako ima svoj stan, primanja su im super, cene normalnije nego kod nas, ne znam šta ima loše u tome. Infrastruktura grada je po mom mišljenju idealna, svuda lako stigneš...
pa imam i ja rodbine u Beču.. dolazi mali iz škole drugi razred, 8 god i kaže tati: dala nam učiteljica br tel..ako me pipneš zovem policiju.. ne možeš mi ništa
 
Meni je samo glupo kod svih tih ljudi, odu preko i onda potrose citav godisnji na posetu Srbiji, umesto da odu lepo na neko more i uzivaju nakon cele teske godine… imam i ljude koji su sad milioneri u Kanadi i celo leto provedu na Romaniji.. mislim se, da li ste normalni? Ali dobro.

Sustinski, nostalgija zavisi od coveka do coveka, licno nisam imao problem nikad sa tim jer zaista bez svega i svakog se moze.
 
Pitanje za sve, žene i muškarce, koji su se odselili u inostranstvo.
Koliko se osećate kao "svoj na svome" (Nemci kažu Zuhause, kotkuće) u toj novoj zemlji?
Puca li nostalgija za zavičajem?
Osećate li diskriminaciju jer ste stranci?
Ja tačno sve i da hoću da iznosim lične podatke i da odgovorim na pitanje, trebalo bi mi 10 str.

Nije isto roditi se u jednom mestu, odrasti tu, završiti školu, steći prijatelje itd pa onda otići preko granice, šta sa ljudima koji su se selili kao ludi jer nisu imali rešeno stambeno pitanje, pa je to išlo toliko daleko da čak na pola godine živiš u selu kod majčine majke na primer, a znaš da smetaš tamo, prosto - ne pripadaš tu a moraš kao i ta rodbina koja mora da vas istrpi...

Posle takvog cimanja, ako uspeš da budeš stabilan bukvalno bilo gde, super.
Eto, to je moja priča, svedena na najmanju moguću meru odavanja ličnih podataka. Koja crna nostalgija...jesam sad trenutno u Srbiji, ali "svratio" samo :D
 
Nisam osjetila nikakav otpor niti podcjenjivanje. Jezik nisam bas dobro znala i svako se potrudi da ti objasni jer si zainteresovan.
Ljudi su ovde po 30 godina ne znaju sami doktoru da odu,naravno da ih gledaju kao na građane drugog reda
Naravno, jezik prosto mora da se nauči ali to ide prirodno. Koliko je teško iskomunicirati u Beču sa standardnim nemačkim? Tačnije, koliko je teško raditi neki posao koji podrazumeva povremenu komunikaciju sa ljudima ako ne znaš bečki dijalekat?
 

Back
Top