NOT FATE IT*S ALL PLANNED...
- Začetnik teme *BILJA*
- Datum pokretanja
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Sutra na Trgu pevaju (i) oni, teško da bih propustila 2 sata uzivanja
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Mene nikad toliko ne može da pogodi gluvoća reči, ona gluvoća koja potiče „od usiju”, koliko gluvoca duše.
Ljubav (kažu) poznaje mnogo razlicitih oblika, i umetnost je prepoznati je. Nekima od nas (možda) taj dar nije dat?!
Jer, mi vidimo samo ono za šta smo sami sposobni u dobru i u zlu. Možda vidimo stvari onako kako odgovara nasoj predstavi, i želimo biti voljeni onako kako mi volimo. Možda iz tog razloga nam svaki drugi način (p)ostaje nerazumljiv, još gore- nevidljiv.
Zato i posmatramo sa sumnjom i nevericom, jer ne prepoznajemo znake zato što ne razumemo njihov jezik, a slusanje dusom može biti ubitačnije od slusanja reči, i ko bi se sad tu snasao?
Kao kad upadnes u gustu maglu, niti znaš da li je gore sto ništa ne vidis, ili se bojis onoga sto ćeš videti kad sa magle povuku...
U svakom slučaju:
Ljubav (kažu) poznaje mnogo razlicitih oblika, i umetnost je prepoznati je. Nekima od nas (možda) taj dar nije dat?!
Jer, mi vidimo samo ono za šta smo sami sposobni u dobru i u zlu. Možda vidimo stvari onako kako odgovara nasoj predstavi, i želimo biti voljeni onako kako mi volimo. Možda iz tog razloga nam svaki drugi način (p)ostaje nerazumljiv, još gore- nevidljiv.
Zato i posmatramo sa sumnjom i nevericom, jer ne prepoznajemo znake zato što ne razumemo njihov jezik, a slusanje dusom može biti ubitačnije od slusanja reči, i ko bi se sad tu snasao?
Kao kad upadnes u gustu maglu, niti znaš da li je gore sto ništa ne vidis, ili se bojis onoga sto ćeš videti kad sa magle povuku...
U svakom slučaju:
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Mom prijatelju, kao podrška, kao uteha:
НА ОДРУ
Није сан а не желим ни да је јава:
Она на одру лежи, као да мирно спава.
Лице јој је од пламена свећа бело
лепо, ни у судњем часу није свело.
Обучена је, као да на далеки пут иде,
свечано, да је достојанствену виде.
Али са тог пута повратка нема,
гледам: мајка као да спокојно дрема.
Срце би хтело да Она са одра устане,
ум ми говори да то не може бити...
суза је застала, душа јој не да да ка’не.
Сутра ће се у вечну кућу преселити:
ја ћу први бацити грумен на сандук
- проломиће се јаук а полећи ће мук.
Дуле Р. Пауновић
НА ОДРУ
Није сан а не желим ни да је јава:
Она на одру лежи, као да мирно спава.
Лице јој је од пламена свећа бело
лепо, ни у судњем часу није свело.
Обучена је, као да на далеки пут иде,
свечано, да је достојанствену виде.
Али са тог пута повратка нема,
гледам: мајка као да спокојно дрема.
Срце би хтело да Она са одра устане,
ум ми говори да то не може бити...
суза је застала, душа јој не да да ка’не.
Сутра ће се у вечну кућу преселити:
ја ћу први бацити грумен на сандук
- проломиће се јаук а полећи ће мук.
Дуле Р. Пауновић
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Možda nije sad u redu, ali ipak ću napisati (jednom smo o tome raspravljali...) . o nepravdi.
Kad god, gde god, ona je to što jeste, ali..
Rekoše neki da je ona kratkotrajna, ali bas zato je opasna, ona zuri, jer zna da nema mnogo vremena, pa onda u svojoj zurbi gleda da sto vise satre... Pravda je mukotrpna, zato je spora. Ona se probija kroz trnje i siblje, oblake, i nepogdode i munje, kroz bujice i čega sve ne...
I, ako predje sav taj put a pred njom planina, ona može postati ptica koja kljunom odvaja deo po deo, ali ako je planina pregoelema, nestace i nje, a planina će ostati netaknuta osim sto će je razoriti njeni sopstveni vulkani.
Je li to pravda, onda, ako je ona nije takvu tražila!
Nije,svakako da nije, ali nije ni imala izbora...
Kad god, gde god, ona je to što jeste, ali..
Rekoše neki da je ona kratkotrajna, ali bas zato je opasna, ona zuri, jer zna da nema mnogo vremena, pa onda u svojoj zurbi gleda da sto vise satre... Pravda je mukotrpna, zato je spora. Ona se probija kroz trnje i siblje, oblake, i nepogdode i munje, kroz bujice i čega sve ne...
I, ako predje sav taj put a pred njom planina, ona može postati ptica koja kljunom odvaja deo po deo, ali ako je planina pregoelema, nestace i nje, a planina će ostati netaknuta osim sto će je razoriti njeni sopstveni vulkani.
Je li to pravda, onda, ako je ona nije takvu tražila!
Nije,svakako da nije, ali nije ni imala izbora...
Zakasneli
Aktivan član
- Poruka
- 1.356
Nekima je bio dat na jedan dan...............
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Zakasneli;bt269042:
Nisam baš sigurna da sam u potpunosti shvatila ali, svaki dan ima 1440. minuta, zašto ne bi za bilo šta bio dovoljan jedan dan, minut -čak?
Za mnogo šta na žalost sasvim dovoljan, ali da preskočim kako moze biti poguban, idemo na vedrije stvari...
Relativan je i dan i minut ili minuta (ova imenica ima dva roda, eto) kad se propusti, ali i kad se prepozna...
Kako se kome zalomi, koliko ko prepozna i koliko ko može više (da ih ima više) i koliko dovoljno ako ima malo...
Premalo informacija, nemoj škrtariti na rečima, bar njih ima dovoljno, mada ponekad više kažu kad se oćute (šta ti rekoh
)
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Da dodam, kako onda upravljati vremenom, evo setih se jedne poučne priče:
"Dva čoveka seku drveće ceo dan. Jedan je radio sve vreme, bez odmora. Na kraju dana napravio je veliku gomilu drveta. Drugi je sekao po 50 minuta i onda išao na desetominutne pauze. Na kraju dana je imao mnogo veću gomilu. „Kako si nasekao više?“ pitao je čovek koji je radio neprestano. Njegov prijatelj je odgovorio, „Pa, stao sam da se odmorim i takođe sam oštrio sekiru.“
Znam da se tvoje pitanje nije odnosilno na košenje trave, ali...
"Dva čoveka seku drveće ceo dan. Jedan je radio sve vreme, bez odmora. Na kraju dana napravio je veliku gomilu drveta. Drugi je sekao po 50 minuta i onda išao na desetominutne pauze. Na kraju dana je imao mnogo veću gomilu. „Kako si nasekao više?“ pitao je čovek koji je radio neprestano. Njegov prijatelj je odgovorio, „Pa, stao sam da se odmorim i takođe sam oštrio sekiru.“
Znam da se tvoje pitanje nije odnosilno na košenje trave, ali...
Zakasneli
Aktivan član
- Poruka
- 1.356
.............Ima i onaj kad mujo pita kanadskog drvoseču kako naseče više
ovaj mu odgovori
popijem kafu doručkujem.......upalim motorku.......
A TI UPALIŠ?!
ovaj mu odgovori
popijem kafu doručkujem.......upalim motorku.......
A TI UPALIŠ?!
Zakasneli
Aktivan član
- Poruka
- 1.356
................
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
UPALIĆU lampicu,skloniću svoju Ahilovu peticu u slamicu
osećam i predosećam,Rumpelstilskin će preći granicu,
kad budem plaćala za svaku ispletenu zlatnu karikicu -
unatraške se povlačim i svoju malu sigurnu vodenicu
osećam i predosećam,Rumpelstilskin će preći granicu,
kad budem plaćala za svaku ispletenu zlatnu karikicu -
unatraške se povlačim i svoju malu sigurnu vodenicu
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Za mene su suze oduvek bile kao neki ventil, prosto naidju, i nekako se osecam prociscenom. Ima i suza radosnica, olksanja sto je nešto bolno i stresno prošlo, one nahrupe odjednom, nezadrzive su i dobrodosle su
Suza je izliv emocija, i zašto bi se talozile negde na dnu kad mogu mirno da teku, s tim sto je bolje u samoci. Suze izbegavati pred publikom, osim ako nije skupljena od najblizih, ili recimo pred detetom, to nikako. Meni je smesno kad neko kaže da su suze odraz slabosti, naročito za muskarce.
Lekari tvrde da jesu iz mnogo razloga. Stavise, kažu da je to najbolja fizioloska detoksizacija ako su izazvane nekim neprimerenim uslovima (npr.sedeti u sobi punoj dima i sl) ali mi ovde govorimo o emocionalnim suzama. I one su zdrave.
Čak i kad je problem još uvek tu, suze nekako imaju dejstvo da smo bar nešto učinili, i nikome ne savetujem da ih zadržava, što ne znaci cmizdriti bez prestanka, onako, ponekad, a to što muskarci (oni su zenske suze proglasili patetikom, ko ih ne zna skupo bi ih platio)smatraju da ne treba ponekad zaplakati,lažu. I laz je da je to odraz njihove slabosti. Mocnije (bar za mene) deluje muskarac koji ima snage SVESNO zaplakati, bukvalno ima neku autencisnot, a ne da se skriva iza „jake” spoljasnosti.
Ja to tako
Suza je izliv emocija, i zašto bi se talozile negde na dnu kad mogu mirno da teku, s tim sto je bolje u samoci. Suze izbegavati pred publikom, osim ako nije skupljena od najblizih, ili recimo pred detetom, to nikako. Meni je smesno kad neko kaže da su suze odraz slabosti, naročito za muskarce.
Lekari tvrde da jesu iz mnogo razloga. Stavise, kažu da je to najbolja fizioloska detoksizacija ako su izazvane nekim neprimerenim uslovima (npr.sedeti u sobi punoj dima i sl) ali mi ovde govorimo o emocionalnim suzama. I one su zdrave.
Čak i kad je problem još uvek tu, suze nekako imaju dejstvo da smo bar nešto učinili, i nikome ne savetujem da ih zadržava, što ne znaci cmizdriti bez prestanka, onako, ponekad, a to što muskarci (oni su zenske suze proglasili patetikom, ko ih ne zna skupo bi ih platio)smatraju da ne treba ponekad zaplakati,lažu. I laz je da je to odraz njihove slabosti. Mocnije (bar za mene) deluje muskarac koji ima snage SVESNO zaplakati, bukvalno ima neku autencisnot, a ne da se skriva iza „jake” spoljasnosti.
Ja to tako
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Kao što reče poznati pisac (parafraziraću) hromom ne možeš pomoći ako ideš pored njega i hramlješ, nego ideš normalnim korakom samo usporenim da te može pratiti bez dodatnog napora...
Paziti na samoću drugih, nikad je ne ispunjavati, štaviše, praviti se da je ne prepoznaješ?!!
U redu je ako neko ne želi da njegova tišina bude ispunjena, neka ne bude.
Neka se onda ne trudi da bude preglasna, neće je imati ko slušati...
Paziti na samoću drugih, nikad je ne ispunjavati, štaviše, praviti se da je ne prepoznaješ?!!
U redu je ako neko ne želi da njegova tišina bude ispunjena, neka ne bude.
Neka se onda ne trudi da bude preglasna, neće je imati ko slušati...
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Bitke voditi a mir dobiti, najteža je stvar", tačno, osim što neretko ispada da je mir naš najveći neprijatelj jer opet će posle nekog mira doći nova bitka, pa sabiramo na čemu smo, ko smo šta smo...Kao igra mačem, nikad se ne zna kad će van korica, koliko dugo, ima li kraja, ko odlučuje o tome? Niko sam? NEKO sam i to onda kad nadje nekog dostojnog sebe!
Da i otuda znam otkud asocijacija na Koeljovog Ratnika svetlosti!
Ratnik zna da postoji takozvani „efekat slapova”. Vrlo često je bio u prilici da gleda kako izvesna osoba nepravedno postupa prema nekome ko nema hrabrosti da se suprotstavi. To znači da je dotična osoba, iz kukavičluka i želje za osvetom, istresla svoj bes na nekom drugom, slabijem, koji ga, sa svoje strane, istresa dalje, na nekom trećem, stvarajući tako čitav lanac nesreće. Niko ne zna unapred posledice svojih svireposti.
Zato je Ratnik svetlosti vrlo oprezan u rukovanju mačem, i prihvata jedino onog suparnika koga smatra dostojnim sebe. U trenucima besa, udara o stenu i ugane ruku. Ruka se posle izvesnog vremena oporavi; ali dete koje je dobilo batine samo zato što je njegov otac izgubio jednu bitku, ostaje obeleženo za čitav život...
Da i otuda znam otkud asocijacija na Koeljovog Ratnika svetlosti!
Ratnik zna da postoji takozvani „efekat slapova”. Vrlo često je bio u prilici da gleda kako izvesna osoba nepravedno postupa prema nekome ko nema hrabrosti da se suprotstavi. To znači da je dotična osoba, iz kukavičluka i želje za osvetom, istresla svoj bes na nekom drugom, slabijem, koji ga, sa svoje strane, istresa dalje, na nekom trećem, stvarajući tako čitav lanac nesreće. Niko ne zna unapred posledice svojih svireposti.
Zato je Ratnik svetlosti vrlo oprezan u rukovanju mačem, i prihvata jedino onog suparnika koga smatra dostojnim sebe. U trenucima besa, udara o stenu i ugane ruku. Ruka se posle izvesnog vremena oporavi; ali dete koje je dobilo batine samo zato što je njegov otac izgubio jednu bitku, ostaje obeleženo za čitav život...
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
NEKA SAMO MISLE
Neka samo misle da mi mogu oteti
sve što se otima silom
ali mi plava svitanja ne mogu uzeti
ni snove obvijene svilom,
ni neba horizone siroke, beksrajne
sire od ruskih stepa...
Ni oci sto su dragoscu sjajne
i k'o biseri lepa. l
Dusa mi tajnu krala od mesecevih mena
i može da upije -
sve suze i radosti, rane leci od melema
glasa sto samo ona cuje:
Da prastanja blagost nije slabost
i da je uniziti neće
sto onima koji silom ubijaju radost
pozeli delic sreće -
za satove sto umesto srca kucaju
u pustim im grudima
i sto im, ma koliko ga navijali, pucaju -
sto zveri su blizi, no ljudima...
(Biljana)
Neka samo misle da mi mogu oteti
sve što se otima silom
ali mi plava svitanja ne mogu uzeti
ni snove obvijene svilom,
ni neba horizone siroke, beksrajne
sire od ruskih stepa...
Ni oci sto su dragoscu sjajne
i k'o biseri lepa. l
Dusa mi tajnu krala od mesecevih mena
i može da upije -
sve suze i radosti, rane leci od melema
glasa sto samo ona cuje:
Da prastanja blagost nije slabost
i da je uniziti neće
sto onima koji silom ubijaju radost
pozeli delic sreće -
za satove sto umesto srca kucaju
u pustim im grudima
i sto im, ma koliko ga navijali, pucaju -
sto zveri su blizi, no ljudima...
(Biljana)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
........
Koliko je samo lepote u praznini prostora između sadasnjeg
i buduceg trenutka...
Kad oboje igramo svoju ulogu posmatraca, koji procenjuje pre svega sebe
a onda onog drugog: Vredimo li trenutaka koje dobijamo, sekunde koja
traje minut, minuta koji traje cas, dana koji traje godinu? A opet tako kratko
do neizbeznosti podizanja brana od visokih zidova drugacijih reka i planina
u nama, zidova posutih staklom i brava zabravljenih katancima!
Ko ima kontrolu? Ljudskost u nama i neki drugi i drugaciji trenuci i ljudi
ostavljeni na cas na obalama s kojih smo pobegli samo da bi se vratili?
Kad naše racionalno Ja, pobedi naše osecajno Ja. Poraz ili pobeda?
Ako pamtimo da je u jednom trenu duzem od vecnosti, postojala
radost toliko slična zaslepljujucoj svetlosti da smo morali skrenuti
pogled, poraz je pobeda.
------
(Biljana)
Koliko je samo lepote u praznini prostora između sadasnjeg
i buduceg trenutka...
Kad oboje igramo svoju ulogu posmatraca, koji procenjuje pre svega sebe
a onda onog drugog: Vredimo li trenutaka koje dobijamo, sekunde koja
traje minut, minuta koji traje cas, dana koji traje godinu? A opet tako kratko
do neizbeznosti podizanja brana od visokih zidova drugacijih reka i planina
u nama, zidova posutih staklom i brava zabravljenih katancima!
Ko ima kontrolu? Ljudskost u nama i neki drugi i drugaciji trenuci i ljudi
ostavljeni na cas na obalama s kojih smo pobegli samo da bi se vratili?
Kad naše racionalno Ja, pobedi naše osecajno Ja. Poraz ili pobeda?
Ako pamtimo da je u jednom trenu duzem od vecnosti, postojala
radost toliko slična zaslepljujucoj svetlosti da smo morali skrenuti
pogled, poraz je pobeda.
------
(Biljana)
Zoki D.N.M.
Domaćin
- Poruka
- 4.989
Pričuvaj mi ovo,
zbog svih koji zavređuju
i koji će doći
da vide.
( 5. ) ... Učiniće nam se ovo mesto poznatim.Tu smo često dolazili,kada god smo istinski tražili neke odgovore,samo smo zaboravili jer nismo imali ... AH,DA,PRAVI - KLJUČ !
...tako je ... jer, evo,umesto vrata pojavljuju se sopstveni likovi,kao u ogledalu.Sa svakim tim sopstvenim likom možemo da komuniciramo ...čak,i pre nego postavimo pitanja stižu nam odgovori.Sve čemu zakoračimo - u susret nam SAMO stiže.
...KLJUČ,KLJUČ,KLJUČ ...
...Kod nas je,ali,gde ?
Nije u rukama,...nije u srcu,nije u duši - jer to je krv,...šta još imamo,gde bi mogao da bude ? Ahaaa -DUH ! Naš duh,koji je klica Duha Životnoga.Sada tek primećujemo i jednu tanku,svetlu nit koja nas i spaja sa njim.Primećujemo da ta svetlost,tamo u daljini,raste ... ma neee ...ne raste,to se mi približavamo njoj,i to kakvom samo brzinom,ne stižemo ni da primetimo šta sve to proleće mimo nas,nije ni bitno jer celo biće nam zaokuplja samo ta svetlost.Kako se približavamo tako i mi postajemo svetliji,ali,nekako iznutra.Ne plašimo se,uopšte,jer ne želi da nas oprži,osećamo mi to dobro,niti bilo kako da nas povredi.
Lagano nas obuzima osećaj neopisive radosti,topline i ljubavi o čijoj snazi i dubini nikada nismo mogli ni pomišljati niti sanjati.Ako i možemo nagađati kolika je večnost onda je to ovaj trenutak kada je želimo,
želimo i za sebe a takođe i ukazati na nju svima.To je taj trenutak kada počinjemo shvatati gde smo sada, gde smo išli
i gde ćemo se vraćati.Počinju osećanja da nam se mešaju,neopisiva radost i lagana seta,shvatamo da ćemo se vratiti,
vratiti tamo gde se o ovome svemu malo zna.
Ali ne želimo da se vratimo tek - tako,u ruci nam je odnekuda sveća,
sveća koju prinosimo tom žišku ...
...
zbog svih koji zavređuju
i koji će doći
da vide.
( 5. ) ... Učiniće nam se ovo mesto poznatim.Tu smo često dolazili,kada god smo istinski tražili neke odgovore,samo smo zaboravili jer nismo imali ... AH,DA,PRAVI - KLJUČ !
...tako je ... jer, evo,umesto vrata pojavljuju se sopstveni likovi,kao u ogledalu.Sa svakim tim sopstvenim likom možemo da komuniciramo ...čak,i pre nego postavimo pitanja stižu nam odgovori.Sve čemu zakoračimo - u susret nam SAMO stiže.
...KLJUČ,KLJUČ,KLJUČ ...
...Kod nas je,ali,gde ?
Nije u rukama,...nije u srcu,nije u duši - jer to je krv,...šta još imamo,gde bi mogao da bude ? Ahaaa -DUH ! Naš duh,koji je klica Duha Životnoga.Sada tek primećujemo i jednu tanku,svetlu nit koja nas i spaja sa njim.Primećujemo da ta svetlost,tamo u daljini,raste ... ma neee ...ne raste,to se mi približavamo njoj,i to kakvom samo brzinom,ne stižemo ni da primetimo šta sve to proleće mimo nas,nije ni bitno jer celo biće nam zaokuplja samo ta svetlost.Kako se približavamo tako i mi postajemo svetliji,ali,nekako iznutra.Ne plašimo se,uopšte,jer ne želi da nas oprži,osećamo mi to dobro,niti bilo kako da nas povredi.
Lagano nas obuzima osećaj neopisive radosti,topline i ljubavi o čijoj snazi i dubini nikada nismo mogli ni pomišljati niti sanjati.Ako i možemo nagađati kolika je večnost onda je to ovaj trenutak kada je želimo,
želimo i za sebe a takođe i ukazati na nju svima.To je taj trenutak kada počinjemo shvatati gde smo sada, gde smo išli
i gde ćemo se vraćati.Počinju osećanja da nam se mešaju,neopisiva radost i lagana seta,shvatamo da ćemo se vratiti,
vratiti tamo gde se o ovome svemu malo zna.
Ali ne želimo da se vratimo tek - tako,u ruci nam je odnekuda sveća,
sveća koju prinosimo tom žišku ...
...
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
----------------------------------------
A bojim se da me sve zavarava, da pokislom dusom
milujem iluziju, da varam i povredjujem sebe,
da ti nisi lovac koji kruzi oko mene pokisle i pale.
Ako već moras, ciljaj u srce da se sve sto pre svrsi.
Sopstvenog olova puna su mi krila
i strahova pune su mi misli, dok zamisljam
da iznad mene stojis, a opet zahvalna sam
sto nisam sama, iako glasa nemam i ne cujem se.
Ako me ne zelis na svom dalnu vecno, odletecu.
Razvicu krila graciozno i meko da ponesem vecnost
u njima. I kratkotrajnu toplinu tvog dlana.
Dodir tople ruke da prigrlim i u sebe uvucem
za vremena sva, pa nek padaju vecne kise
ja note ne zaboravljam. Kad jednom kise iz tvog oka
linu, sletecu iznad tvog krov i pevacu ti.
Da ti utehu pruzim notama nezaboravnim,
a onda zamah krila u noć..
Neka sevaju munje i padaju kise, ja biću
s one strane straha
u mojoj bajci. Ako u njih verujemo nisu se zalud
ispredale.
Duge su svačije nebeske pruge.
(Biljana)
A bojim se da me sve zavarava, da pokislom dusom
milujem iluziju, da varam i povredjujem sebe,
da ti nisi lovac koji kruzi oko mene pokisle i pale.
Ako već moras, ciljaj u srce da se sve sto pre svrsi.
Sopstvenog olova puna su mi krila
i strahova pune su mi misli, dok zamisljam
da iznad mene stojis, a opet zahvalna sam
sto nisam sama, iako glasa nemam i ne cujem se.
Ako me ne zelis na svom dalnu vecno, odletecu.
Razvicu krila graciozno i meko da ponesem vecnost
u njima. I kratkotrajnu toplinu tvog dlana.
Dodir tople ruke da prigrlim i u sebe uvucem
za vremena sva, pa nek padaju vecne kise
ja note ne zaboravljam. Kad jednom kise iz tvog oka
linu, sletecu iznad tvog krov i pevacu ti.
Da ti utehu pruzim notama nezaboravnim,
a onda zamah krila u noć..
Neka sevaju munje i padaju kise, ja biću
s one strane straha
u mojoj bajci. Ako u njih verujemo nisu se zalud
ispredale.
Duge su svačije nebeske pruge.
(Biljana)
Zoki D.N.M.
Domaćin
- Poruka
- 4.989
Svojih srahova
se možemo osloboditi
jedini mi -
-sami.
Plaši nas sve
što nije naše.
A ova reka životna
nas uči
da hteli - ne hteli
učestvujemo u njemu-
- životu.
I da pravi delić
stavimo na pravo mesto
u pravom trenutku.
Da li osećaš ...
pravi momenat je upravo
SADA.
Nikako da se "uklopimo" ali, potrudiću se da baš na ovu pesmu adekvatno odgovorim, i hvala ti puno, sutra imam dosta obaveza, večeras cu ostaviti jednu nešto drugačiju, ili ne?
Uveri se sam...
Ili da dodam i sad, zašto da ne....
Sad tek (možda) razumem poneke stvari koje sam ranije previdjala ili ih loše iskustvo potiskivalo: Kako je lepo biti Covek, kako je dobro imati tu divnu nit dobrote i saosecajnosti u sebi i nesebično ih darovati nekome koga ne znate, niste ga nikad videli samo ste ponekad i ponesto procitali od onoga sto je napisao. I volela bih da znaš da mi mnogo, mnogo znaci...
se možemo osloboditi
jedini mi -
-sami.
Plaši nas sve
što nije naše.
A ova reka životna
nas uči
da hteli - ne hteli
učestvujemo u njemu-
- životu.
I da pravi delić
stavimo na pravo mesto
u pravom trenutku.
Da li osećaš ...
pravi momenat je upravo
SADA.
Nikako da se "uklopimo" ali, potrudiću se da baš na ovu pesmu adekvatno odgovorim, i hvala ti puno, sutra imam dosta obaveza, večeras cu ostaviti jednu nešto drugačiju, ili ne?
Uveri se sam...
Ili da dodam i sad, zašto da ne....
Sad tek (možda) razumem poneke stvari koje sam ranije previdjala ili ih loše iskustvo potiskivalo: Kako je lepo biti Covek, kako je dobro imati tu divnu nit dobrote i saosecajnosti u sebi i nesebično ih darovati nekome koga ne znate, niste ga nikad videli samo ste ponekad i ponesto procitali od onoga sto je napisao. I volela bih da znaš da mi mnogo, mnogo znaci...
Poslednja izmena od moderatora: