NOT FATE IT*S ALL PLANNED...
- Začetnik teme *BILJA*
- Datum pokretanja
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
- Poruka
- 2.885
Jako lepo i plemenito Biljka, ali čemu izvinjenje 
?
?
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Hvala sto si se usudio da se javis na Blolg, sad ces ti morati da se svima izvinjavasbracaco;bt260885:Jako lepo i plemenito Biljka, ali čemu izvinjenje
- Poruka
- 2.885
*BILJA*;bt260901:Hvala sto si se usudio da se javis na Blolg, sad ces ti morati da se svima izvinjavas
Ljudski je izvinuti se, ne treba od toga bežati svi mi grešimo
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Kome se ti izvinjavas i zasto, da li znas?!
Boze, Boze........................
Boze, Boze........................
- Poruka
- 2.885
*BILJA*;bt260904:
Jel ja
gde se izvinih, samo konstatovah da od izvinjenja ne treba bežati nije to ništa strašno ako postoji valjan razlog ?
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
**********************************************************************
--------------------
"Laku noc dame i gospodo.
Eto i ova predstava je zavrsena.
Nadam se da ste uzivali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se
za vas sve ove godine.
Nadam se da cemo se jos videti
u nekom gradu
na nekoj drugoj predstavi
u nekom drugom cirkusu.
Odlazi cirkus iz naseg malog grada,
sirokim drumom sto izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada
ko je domacin, ako je bio gost.
Odlazi cirkus za sve je bolje tako
mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naci lako,
jer drugi cirkus ce doci u nas grad.
Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol.
Il' neki sasvim drugi lik."
--------------------
"Laku noc dame i gospodo.
Eto i ova predstava je zavrsena.
Nadam se da ste uzivali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se
za vas sve ove godine.
Nadam se da cemo se jos videti
u nekom gradu
na nekoj drugoj predstavi
u nekom drugom cirkusu.
Odlazi cirkus iz naseg malog grada,
sirokim drumom sto izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada
ko je domacin, ako je bio gost.
Odlazi cirkus za sve je bolje tako
mnogi su predstavu shvatili do sad.
Nove pajace ce masa naci lako,
jer drugi cirkus ce doci u nas grad.
Ma sve je bilo samo fol.
Sve je to samo jeftin trik.
I sve te maske kriju bol.
Il' neki sasvim drugi lik."
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Još uvek si tu? Pogledom plavim docekuješ me iz daleka
zališ se nemo, i ne prilaziš! Šta to čitavo tvoje biće čeka?
Da kazem ono sto već i sam znaš, bez reči, bez glasa?
Zrelo klasje zeteoca čeka u čekanju nemirom polje talasa?
Dobro, pročitaj onda kad kao slučajno ispustim ove stihove
u prolazu, čitaj i prosudi, odobri ili osudi, moj nemirni vihore.
Brzopleti koraci stranputicama vode, u pogresno ili lazno
al nasi dugo hode.Znaj, nista osim Tebe meni nije vazno!
Sreća sam i tuga, suze i smeh.Pamet teško utiče na taj tok
sve se ponekad pomeša i traje, al srce zna kad istice rok
i sve vraća na svoje mesto.Svaki novi krug ima početak i kraj
bez bar trunke pakla, smoran bi bio i mlak svaki dosegnutii raj.
Kad te nema u mom vidokrugu, ima te u meni, to ti i sam znaš -
i obrnutim sledom...Bojim se, da uzmem i dam, da uzmeš i daš!
Čutanjem se borimo ali ne odustajemo, niti svoje korake brojimo,
ima nas svuda oko nas, u sebi ono drugo duginim bojama bojimo
Tvoj lik je moj dan, i noć kad mi u budnim snovima oči zatvaraš,
moj je tvoje jutro, kad snena, od sna topla, svoja neba otvaraš.
Sklopi konacno svoje ruke oko mene, umorna sam jako, bez reči
svom snagom koju imaš, sto slatkih seciva ce mi kozu i dušu seći!
Iznad moje šćućurene glave, neka se krili osmeh i vedrina neba
u toplim ti očima.To je tako malo, ali sve što mi za početak treba..
Kad se odmorim kad snagu sakupim, prosuću je na svaki deo tebe
sto se vidi i ne vidi, ne zna i zna, zapretani zar duše koja dugo zebe..
I, neću reći nijednu neznu reč.Čemu bi sluzile tada bilo kakve reči?
Osećaja izatkani ćilim, plesom šarenih boja, sve će Ti reći.
(Biljana)
zališ se nemo, i ne prilaziš! Šta to čitavo tvoje biće čeka?
Da kazem ono sto već i sam znaš, bez reči, bez glasa?
Zrelo klasje zeteoca čeka u čekanju nemirom polje talasa?
Dobro, pročitaj onda kad kao slučajno ispustim ove stihove
u prolazu, čitaj i prosudi, odobri ili osudi, moj nemirni vihore.
Brzopleti koraci stranputicama vode, u pogresno ili lazno
al nasi dugo hode.Znaj, nista osim Tebe meni nije vazno!
Sreća sam i tuga, suze i smeh.Pamet teško utiče na taj tok
sve se ponekad pomeša i traje, al srce zna kad istice rok
i sve vraća na svoje mesto.Svaki novi krug ima početak i kraj
bez bar trunke pakla, smoran bi bio i mlak svaki dosegnutii raj.
Kad te nema u mom vidokrugu, ima te u meni, to ti i sam znaš -
i obrnutim sledom...Bojim se, da uzmem i dam, da uzmeš i daš!
Čutanjem se borimo ali ne odustajemo, niti svoje korake brojimo,
ima nas svuda oko nas, u sebi ono drugo duginim bojama bojimo
Tvoj lik je moj dan, i noć kad mi u budnim snovima oči zatvaraš,
moj je tvoje jutro, kad snena, od sna topla, svoja neba otvaraš.
Sklopi konacno svoje ruke oko mene, umorna sam jako, bez reči
svom snagom koju imaš, sto slatkih seciva ce mi kozu i dušu seći!
Iznad moje šćućurene glave, neka se krili osmeh i vedrina neba
u toplim ti očima.To je tako malo, ali sve što mi za početak treba..
Kad se odmorim kad snagu sakupim, prosuću je na svaki deo tebe
sto se vidi i ne vidi, ne zna i zna, zapretani zar duše koja dugo zebe..
I, neću reći nijednu neznu reč.Čemu bi sluzile tada bilo kakve reči?
Osećaja izatkani ćilim, plesom šarenih boja, sve će Ti reći.
(Biljana)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
.........................
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
22.06.2014., 00:27h
OTKUCAJ KOJI SRCE NIJE UMELO DA PRESKOČI
Sedi, a rado bi pobegla. Nedovoljno hrabra ni kukavica da bude.
Rekoše da je pitao za nju. O njoj je njemu zabranjeno pričati... Sad na dva metra od nje, sedi s prijateljem...
Svi oblici i odjeci života behu sada van prostorije u kojoj je sedela.
Konobar donosi naručeno. Koristi priliku da pogleda naokolo, onda i njega. I dalje zadubljen u razgovor.
Kao po komandi podiže pogled. Sretoše se. Spušta svoj. Uznemirenost je sputava da bude prirodna. Govori
sebi: Nema šanse da te prepozna. U glavi misli međusobno huškaju jedna drugu, prepliću se, bore. Bože
pomozi! Neka sve ostane tako mirno, bez reči. Dovoljna je slika.
Neočekivane stvari na neočkivanim mestima?
Laž, ona zna.
Nesvesno, pogled upravlja ponovo ka njemu. Čini se da ne primećuje ništa oko sebe, sluša pomno sagovornika.
Oko četrdesete, možda koja više, snažnih lepih crta lica, sa blagim sedinama u inače bujnoj kosi. Posmatra
promene na tom licu, boje... Arhivira njegov lik, potpuno isključivši signal za uzbunu.
Kasno. Njegov pogled ulovi njeno lutanje. Oseti se kao ptica koju je vetar odneo u neko tuđe podneblje.
Maska se skida kad druga strana skine svoju, ali masku ima samo ona.
Je li spala? Šta je video? Gazi strah svim sumnjama kojih se dočepa.
Neće pobeći, ne sada. Bilo bi providno. Nema odustajanja.
Od sebe je davno odustala, I od njega još kad je i poželela. Ali, sad želi da je tu...
Bila je blistava ta njena Tajna. Duboko skrivena, da se skoro graničila sa praznoverjem.
Sve vreme je osećala i znala da on nju sada posmatra.
Želja da je tu, postala je potreba. Gleda u časopis pred sobom. Slova su tu kao kamuflaža, nemaju značenja..
Glas!!! Blag, uljudan, poznat iako malo izmenjen. Pretrnu, ali se sabra. Mirno diže glavu i susrete sa sa plavetnilom
neba. I... tako li miriše mokra cvetna livada?
Izvinite, nemojte pogrešno shvatiti, otići ću odmah, samo me zanima da li se nas dvoje odnekud poznajemo?
Prizivati Boga u pomoć kad je đavo došao po svoje, kasno.
Može li uošte progovoriti? Autosugestijom, čarolijom, čime li već - glas ptice koja se budi iznenađena zorom: Pa,
mali je ovo grad...
Ne toliko mali, ne odustaje. Zavisi kako ko gleda na veliko ili malo, ne odustaje ni ona. Sve vreme gleda ga pravo u
oči, svesna da je taj kratki razgovor, iz nje izvlači sve rezerve snage. Zabarikadiranog stida i još nečega mnogo više
nego što je i znala da postoji. Gušenog ali neugušenog.
Okleva...
Oprostite, onda, kaže i odlazi. Prati ga pogledom dok seda. Vidi da napreže sećanje na prijateljev upitan pogled.
Peče je savest! Odavno je ona u sumraku odakle nema izlaza. Nit noć pada nit zora sviće. Zašto njega uvlačiti u svoje
sumrake?
Nije fer. Nije izgovor što ni zivot nije fer. Neka ostane tako kako je, To malo svetlosti samo njoj znane sad i vidljive,
dovoljno je. Vreme je da pobegne....
Skupi poslednji atom hrabrosti: Doviđenja, obrati se obojici ne zastajkujući, ili ipak malo? Pa, razgovarali su, ako se to
tako može nazvati. Doviđenja i prijatno, reče njegov sagovornik. On ustade pruža ruku, kao da je zaustavlja.
Na to nije računala. Snažan stisak. Snaga je zračila iz cele njegove pojave, toga se sećala još od onda. Do viđenja,
namerno naglasava drugu od dve rastavljene reči. Mislim da smo se ipak negde sreli... Setiću se već...
Odjek poslednjih reči kao eho zatvara za njom vrata kroz koja samo što nije istrčala.
Sudbina, kažu, nikad ne privodi kraju račune koje ima s nama, neće ni ovoga puta!
Naleti sreće i tuge. I svaki drugačije upija svim svojim bićem. Kroz svaki, kao kroz maglu pokušava da se probije od
sebe do njega od njega! Ne vidi ih, ne zajedno. Da preskoči sve prepreke, sebe kao najveću, puta nema. Nije ga ni bilo.
Ali, pamti pogled i reči kojima je ispratio, Neće se završiti.
Složiće on kocke razbacanih sećanja, a onda?
Bežanjem se ništa ne završava. Tek počinje. Potcenila je njegovu inteligenciju, precenila svoje mogućnosti. Iskustva
nikakvog, previše svega ostalog. I treći faktor na koji ni računala: Baciće on kocku. Ima pravo na jedno bacanje. Na
njenoj nije bilo brojeva...
Ranjivost nije unikatna! On je sada veća nepoznanica nego što je ikad bio u njenim mislima, sećanju... U polutami u
kojoj ga je jednom zapamtila. U sunčanom danu tu u kafiću, sena je dobila jasne konture... Spasla se, bar danas. Sutra,
prekosutra? Ne zna, ali, sva njena čula bila su probuđena. Vaskrsla iz mrtvih, zarobljena u obruču: Koliko god želela
van, toliko i da ostane...
Pogledom prati žute šare sunca na asfaltu, začuđena što ih je uopšte primećuje.
Sad one nju prate niz ulicu, utrkujući se kad će je sustići, prestići, zaostati, pa novi krug... Dok ulica ima.
(*BILJA*
(B
OTKUCAJ KOJI SRCE NIJE UMELO DA PRESKOČI
Sedi, a rado bi pobegla. Nedovoljno hrabra ni kukavica da bude.
Rekoše da je pitao za nju. O njoj je njemu zabranjeno pričati... Sad na dva metra od nje, sedi s prijateljem...
Svi oblici i odjeci života behu sada van prostorije u kojoj je sedela.
Konobar donosi naručeno. Koristi priliku da pogleda naokolo, onda i njega. I dalje zadubljen u razgovor.
Kao po komandi podiže pogled. Sretoše se. Spušta svoj. Uznemirenost je sputava da bude prirodna. Govori
sebi: Nema šanse da te prepozna. U glavi misli međusobno huškaju jedna drugu, prepliću se, bore. Bože
pomozi! Neka sve ostane tako mirno, bez reči. Dovoljna je slika.
Neočekivane stvari na neočkivanim mestima?
Laž, ona zna.
Nesvesno, pogled upravlja ponovo ka njemu. Čini se da ne primećuje ništa oko sebe, sluša pomno sagovornika.
Oko četrdesete, možda koja više, snažnih lepih crta lica, sa blagim sedinama u inače bujnoj kosi. Posmatra
promene na tom licu, boje... Arhivira njegov lik, potpuno isključivši signal za uzbunu.
Kasno. Njegov pogled ulovi njeno lutanje. Oseti se kao ptica koju je vetar odneo u neko tuđe podneblje.
Maska se skida kad druga strana skine svoju, ali masku ima samo ona.
Je li spala? Šta je video? Gazi strah svim sumnjama kojih se dočepa.
Neće pobeći, ne sada. Bilo bi providno. Nema odustajanja.
Od sebe je davno odustala, I od njega još kad je i poželela. Ali, sad želi da je tu...
Bila je blistava ta njena Tajna. Duboko skrivena, da se skoro graničila sa praznoverjem.
Sve vreme je osećala i znala da on nju sada posmatra.
Želja da je tu, postala je potreba. Gleda u časopis pred sobom. Slova su tu kao kamuflaža, nemaju značenja..
Glas!!! Blag, uljudan, poznat iako malo izmenjen. Pretrnu, ali se sabra. Mirno diže glavu i susrete sa sa plavetnilom
neba. I... tako li miriše mokra cvetna livada?
Izvinite, nemojte pogrešno shvatiti, otići ću odmah, samo me zanima da li se nas dvoje odnekud poznajemo?
Prizivati Boga u pomoć kad je đavo došao po svoje, kasno.
Može li uošte progovoriti? Autosugestijom, čarolijom, čime li već - glas ptice koja se budi iznenađena zorom: Pa,
mali je ovo grad...
Ne toliko mali, ne odustaje. Zavisi kako ko gleda na veliko ili malo, ne odustaje ni ona. Sve vreme gleda ga pravo u
oči, svesna da je taj kratki razgovor, iz nje izvlači sve rezerve snage. Zabarikadiranog stida i još nečega mnogo više
nego što je i znala da postoji. Gušenog ali neugušenog.
Okleva...
Oprostite, onda, kaže i odlazi. Prati ga pogledom dok seda. Vidi da napreže sećanje na prijateljev upitan pogled.
Peče je savest! Odavno je ona u sumraku odakle nema izlaza. Nit noć pada nit zora sviće. Zašto njega uvlačiti u svoje
sumrake?
Nije fer. Nije izgovor što ni zivot nije fer. Neka ostane tako kako je, To malo svetlosti samo njoj znane sad i vidljive,
dovoljno je. Vreme je da pobegne....
Skupi poslednji atom hrabrosti: Doviđenja, obrati se obojici ne zastajkujući, ili ipak malo? Pa, razgovarali su, ako se to
tako može nazvati. Doviđenja i prijatno, reče njegov sagovornik. On ustade pruža ruku, kao da je zaustavlja.
Na to nije računala. Snažan stisak. Snaga je zračila iz cele njegove pojave, toga se sećala još od onda. Do viđenja,
namerno naglasava drugu od dve rastavljene reči. Mislim da smo se ipak negde sreli... Setiću se već...
Odjek poslednjih reči kao eho zatvara za njom vrata kroz koja samo što nije istrčala.
Sudbina, kažu, nikad ne privodi kraju račune koje ima s nama, neće ni ovoga puta!
Naleti sreće i tuge. I svaki drugačije upija svim svojim bićem. Kroz svaki, kao kroz maglu pokušava da se probije od
sebe do njega od njega! Ne vidi ih, ne zajedno. Da preskoči sve prepreke, sebe kao najveću, puta nema. Nije ga ni bilo.
Ali, pamti pogled i reči kojima je ispratio, Neće se završiti.
Složiće on kocke razbacanih sećanja, a onda?
Bežanjem se ništa ne završava. Tek počinje. Potcenila je njegovu inteligenciju, precenila svoje mogućnosti. Iskustva
nikakvog, previše svega ostalog. I treći faktor na koji ni računala: Baciće on kocku. Ima pravo na jedno bacanje. Na
njenoj nije bilo brojeva...
Ranjivost nije unikatna! On je sada veća nepoznanica nego što je ikad bio u njenim mislima, sećanju... U polutami u
kojoj ga je jednom zapamtila. U sunčanom danu tu u kafiću, sena je dobila jasne konture... Spasla se, bar danas. Sutra,
prekosutra? Ne zna, ali, sva njena čula bila su probuđena. Vaskrsla iz mrtvih, zarobljena u obruču: Koliko god želela
van, toliko i da ostane...
Pogledom prati žute šare sunca na asfaltu, začuđena što ih je uopšte primećuje.
Sad one nju prate niz ulicu, utrkujući se kad će je sustići, prestići, zaostati, pa novi krug... Dok ulica ima.
(*BILJA*
(B
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
DOSTA!
"Ne trabunjajte mi o nepravdi,
vi koji svoj glas nikada niste digli.
Ne pričajte mi o ljudskoj zlobi,
vi koji pred njom ćutite.
Neću da slušam o ljudskoj podlosti,
od vas koji nož u leđima ne nosite.
Neću da mi brblljate o istini,
vi koji joj u oči ne smete pogledati,,,."
DOSTA!
"Tebi se,dakle,cini da mozes razlikovati pakao od nebesa,
plavetno nebo od bola ili besa?
Mozes li razlikovati zelene doline i ledene celicne sine?
Osmeh i veo crnine?
Ti, je li,znas sta ih deli?
A jesu li te naterali da menjas svoje heroje za aveti?
Pepeo za drvece? Fraze za saku plaveti?
Topao komfor za lahor?
I jesi li menjao svoju ulogu obicnog pesadinca medju neznancima
za glavnu rolu u lancima?"
-----------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------
Ali, zaboraviste misao da mi uzmete -
"Ko svoju Tamu spoznao nije, tesko da ce put do Svetlosti naci"
Za "one" koji JESU:
"Ne trabunjajte mi o nepravdi,
vi koji svoj glas nikada niste digli.
Ne pričajte mi o ljudskoj zlobi,
vi koji pred njom ćutite.
Neću da slušam o ljudskoj podlosti,
od vas koji nož u leđima ne nosite.
Neću da mi brblljate o istini,
vi koji joj u oči ne smete pogledati,,,."
DOSTA!
"Tebi se,dakle,cini da mozes razlikovati pakao od nebesa,
plavetno nebo od bola ili besa?
Mozes li razlikovati zelene doline i ledene celicne sine?
Osmeh i veo crnine?
Ti, je li,znas sta ih deli?
A jesu li te naterali da menjas svoje heroje za aveti?
Pepeo za drvece? Fraze za saku plaveti?
Topao komfor za lahor?
I jesi li menjao svoju ulogu obicnog pesadinca medju neznancima
za glavnu rolu u lancima?"
-----------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------
Ali, zaboraviste misao da mi uzmete -
"Ko svoju Tamu spoznao nije, tesko da ce put do Svetlosti naci"
Za "one" koji JESU:
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Ako nekad mozda cujes, gdje sonatu kisa svira,
i gdje neki oluk place, kroz tisinu nocnog mira.
Gdje dolazih, tebe cekah, i gdje korak moj odzvanja,
u mirisu ispod granja, pod prozorom tvoga svijeta,
Znaj, to sam ja...
I kad ponoc grad poljubi kad umukne zvon'
sa sata kao andjel' neki vihor kad odskrine tvoja vrata
takne li te kakva ruka drhtec' da te ne probudi
i daleko od svih ljudi ako mine kakva sjena znaj,
to sam ja... znaj, to sam ja...
To sam ja To sam ja...
Ako polja stanu sjetna ako nebo umre s tugom
kroz noc tamnu voz zapisti dok u maglu tone prugom
a kroz puste staze parka miris tuzan ako zaluta
i prije nego svane sjutra ako tebi zora bane znaj,
to sam ja...
Dusa tvoja ako jednom mimo volje sama krene trazit spokoj,
mir i ruke dusu moju,
trazit mene a ne znade kud da krene kad je ovi puti lazu
tad stihovi nek joj kazu
sto ih svira struna moja, da zna
to sam ja.. "
i gdje neki oluk place, kroz tisinu nocnog mira.
Gdje dolazih, tebe cekah, i gdje korak moj odzvanja,
u mirisu ispod granja, pod prozorom tvoga svijeta,
Znaj, to sam ja...
I kad ponoc grad poljubi kad umukne zvon'
sa sata kao andjel' neki vihor kad odskrine tvoja vrata
takne li te kakva ruka drhtec' da te ne probudi
i daleko od svih ljudi ako mine kakva sjena znaj,
to sam ja... znaj, to sam ja...
To sam ja To sam ja...
Ako polja stanu sjetna ako nebo umre s tugom
kroz noc tamnu voz zapisti dok u maglu tone prugom
a kroz puste staze parka miris tuzan ako zaluta
i prije nego svane sjutra ako tebi zora bane znaj,
to sam ja...
Dusa tvoja ako jednom mimo volje sama krene trazit spokoj,
mir i ruke dusu moju,
trazit mene a ne znade kud da krene kad je ovi puti lazu
tad stihovi nek joj kazu
sto ih svira struna moja, da zna
to sam ja.. "
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
KAD PTICA POKISNE
Ja ne znam da sviram, ali,moj glas poznaje sve simfonije
mozda se u jednoj prepoznas, pa me na dlan spustis
da osusim svoja krila. Da mi ne nestanu snovi
da ne ostanem deo mokrog besmisla i mraka
dok po meni kisa pljusti a ja zaklona nemam.
Uhvatila me nespremnu dok sam poletala iz tame
ka nekom svetlu da l' stvarnom il' zamisljenom.
Zar je vazno?!
Utihnucu od straha ako mi vapaj ne prepoznas
ako ga sakrije dobovanje kise od tebe,
a nisam ni nepoznata ni potpuni stranac
neko sam koga znas!
A bojim se da me sve zavarava, da pokislom dusom
milujem iluziju, da varam i povredjujem sebe,
da ti nisi lovac koji kruzi oko mene pokisle i pale.
Ako već moras, ciljaj u srce da se sve sto pre svrsi.
Sopstvenog olova puna su mi krila
i strahova pune su mi misli, dok zamisljam
da iznad mene stojis, a opet zahvalna sam
sto nisam sama, iako glasa nemam i ne cujem se.
Ako me ne zelis na svom dalnu vecno, odletecu.
Razvicu krila graciozno i meko da ponesem vecnost
u njima. I kratkotrajnu toplinu tvog dlana.
Dodir tople ruke da prigrlim i u sebe uvucem
za vremena sva, pa nek padaju vecne kise
ja note ne zaboravljam. Kad jednom kise iz tvog oka
linu, sletecu iznad tvog krov i pevacu ti.
Da ti utehu pruzim notama nezaboravnim,
a onda zamah krila u noć..
Neka sevaju munje i padaju kise, ja bic
u s one strane straha
u mojoj bajci. Ako u njih verujemo nisu se zalud
ispredale.
Duge su svacije nebeske pruge.
(Biljana)
Ja ne znam da sviram, ali,moj glas poznaje sve simfonije
mozda se u jednoj prepoznas, pa me na dlan spustis
da osusim svoja krila. Da mi ne nestanu snovi
da ne ostanem deo mokrog besmisla i mraka
dok po meni kisa pljusti a ja zaklona nemam.
Uhvatila me nespremnu dok sam poletala iz tame
ka nekom svetlu da l' stvarnom il' zamisljenom.
Zar je vazno?!
Utihnucu od straha ako mi vapaj ne prepoznas
ako ga sakrije dobovanje kise od tebe,
a nisam ni nepoznata ni potpuni stranac
neko sam koga znas!
A bojim se da me sve zavarava, da pokislom dusom
milujem iluziju, da varam i povredjujem sebe,
da ti nisi lovac koji kruzi oko mene pokisle i pale.
Ako već moras, ciljaj u srce da se sve sto pre svrsi.
Sopstvenog olova puna su mi krila
i strahova pune su mi misli, dok zamisljam
da iznad mene stojis, a opet zahvalna sam
sto nisam sama, iako glasa nemam i ne cujem se.
Ako me ne zelis na svom dalnu vecno, odletecu.
Razvicu krila graciozno i meko da ponesem vecnost
u njima. I kratkotrajnu toplinu tvog dlana.
Dodir tople ruke da prigrlim i u sebe uvucem
za vremena sva, pa nek padaju vecne kise
ja note ne zaboravljam. Kad jednom kise iz tvog oka
linu, sletecu iznad tvog krov i pevacu ti.
Da ti utehu pruzim notama nezaboravnim,
a onda zamah krila u noć..
Neka sevaju munje i padaju kise, ja bic
u s one strane straha
u mojoj bajci. Ako u njih verujemo nisu se zalud
ispredale.
Duge su svacije nebeske pruge.
(Biljana)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
