NOT FATE IT*S ALL PLANNED...
- Začetnik teme *BILJA*
- Datum pokretanja
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Sačuvaću, i zbog tebe, onih koji su zavredili da dodju, zbog sebe, naravno, ali..Zoki D.N.M.;bt269281:
Sreća je tamo gde ti mislis da je, ne neko drugi. Svako ima pravo na svoj izbor, problem nastaje kad ne postoji izbor. I ovakav kakav je u tekstu (poruci) jeste izbor..
Sve reči ponekad, koliko god se činilo suprotno, pate u nekim drugim oblicima, iz nekog drugog ugla, i samo u ćošku negde ostavili smo svecu za onda kad se vratimo, ako se vratimo, a uglavnom se uvek vraćamo.. :)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
BOJE PAKLA
Isklesasmo u sebi nove talente, ti Gordost kao pomamu, ja Cutanje kao odbranu.
U malim dozama, možda..Ali, mi postasmo slepi robovi, one svirepi gospodari
I tako nas vodaju,i mi njih vodamo. Lazljivo tasti i sujetni. I ne stavismo zabranu
na te naše vasare. Još da zaigrasmo kao mecke, da unovcimo.Vasari su vasari...
Vise ništa ne prastamo, jer ne nudimo poakajanje, a jedno bez drugog ne postoji
nismo se veselili bas svakom danu, sad se ne radujemo nijednom. Kad bi se videli
tudjim ocima, shvatili bi da nam je bespovratno unisteno sve. Samo nestvarno stoji.
Brige onog drugog merismo vrednoscu: Koliko sluzi našima? I nismo se postideli.
Sad je nas svet smesha slabosti, bez melema razumveanja. Za nas više ne postoji-
žrtvovano je dok smo tavorili svako u svom jadu. Ne pomaze ni ono sjajno zrno zlata
u kaljuzi beznadja. Ne ucestvujemo ni u sopstvenom bolu. Sve sto nam sad predstoji
- da i dalje teramo po svom. Iz besa, bola, tuge, ljubavi i mrznje. Ranjavanje iz inata.
Zaboravismo jednostavnost primanja i davanja, i da bas ništa u zivotu slučajno nije.
Ako su oci ogledalo duse, naše imaju boju Pakla.Dok hodamo a nigde ne stizemo
zarobljeni između juče, danas i sutra. Vrebasmo spasonosni tren - on promace,
uhvatismo vecni da zarobi dve samoce. Bezali ili se vracali, snage-ni jedra da dizemo.
(Biljana)
Isklesasmo u sebi nove talente, ti Gordost kao pomamu, ja Cutanje kao odbranu.
U malim dozama, možda..Ali, mi postasmo slepi robovi, one svirepi gospodari
I tako nas vodaju,i mi njih vodamo. Lazljivo tasti i sujetni. I ne stavismo zabranu
na te naše vasare. Još da zaigrasmo kao mecke, da unovcimo.Vasari su vasari...
Vise ništa ne prastamo, jer ne nudimo poakajanje, a jedno bez drugog ne postoji
nismo se veselili bas svakom danu, sad se ne radujemo nijednom. Kad bi se videli
tudjim ocima, shvatili bi da nam je bespovratno unisteno sve. Samo nestvarno stoji.
Brige onog drugog merismo vrednoscu: Koliko sluzi našima? I nismo se postideli.
Sad je nas svet smesha slabosti, bez melema razumveanja. Za nas više ne postoji-
žrtvovano je dok smo tavorili svako u svom jadu. Ne pomaze ni ono sjajno zrno zlata
u kaljuzi beznadja. Ne ucestvujemo ni u sopstvenom bolu. Sve sto nam sad predstoji
- da i dalje teramo po svom. Iz besa, bola, tuge, ljubavi i mrznje. Ranjavanje iz inata.
Zaboravismo jednostavnost primanja i davanja, i da bas ništa u zivotu slučajno nije.
Ako su oci ogledalo duse, naše imaju boju Pakla.Dok hodamo a nigde ne stizemo
zarobljeni između juče, danas i sutra. Vrebasmo spasonosni tren - on promace,
uhvatismo vecni da zarobi dve samoce. Bezali ili se vracali, snage-ni jedra da dizemo.
(Biljana)
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Još ovo, kažu da ako covek gleda u sebe, ne vidi ništa, a gledati oko sebe i upijati u sebe, znaci mnogo vise.
Retki imaju neobični dar da sve UBLAŽE, pa i tugu. I rane, i tragedije, jer, sve što se obavije nečijom neznoscu i razuemevanjem, ne nestaje, upravo obrnuto...
Teško je to objasniti to samo poneka srodna DUŠA ume...
.
Retki imaju neobični dar da sve UBLAŽE, pa i tugu. I rane, i tragedije, jer, sve što se obavije nečijom neznoscu i razuemevanjem, ne nestaje, upravo obrnuto...
Teško je to objasniti to samo poneka srodna DUŠA ume...
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
KAD ME JEDNOM ZA TE NE BUDE (Kemal Monteno)
Kad me jednom za te ne bude,
svi grjesi kad te probude
zagrlice tebe snazno
lice svjeta zlobno lazno
ref
Kad me jednom za te ne bude
zagrlice tebe snazno
lice svjeta zlobno lazno.
Ostace nam zauvjek
meni vino tebi grjeh
Ja da zorim svoje zore
ti da nosis svoje bore
ref
Tebi svjetlo meni tamna noc
ti ostani a ja moram poc
Idem tamo gdje me ceka
moja vjerna plava rjeka
Kad me jednom za te ne bude...
gost 261558
Elita
- Poruka
- 15.404
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Baš tako, Marija, bravo za izbor pesme, jer - ljudi jesu čudni kada si stranac, odnosno lica izgledaju ruzno kada si sam..itd.itd.
Za tebe:
Za tebe:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Medjutim, ljudi mogu postati stranci i onda kad se dugo znaju, ili su sve vreme to bili ali se pokaze tek onda kad je zapravo najmanje potreban stranac, ali kad...no evo pesme, iskopah je nekako...
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
U kuci nema nikoga..
U kakvoj smo to cudnoj igri protivnici, nas dvoje?
Ko zna koji put se pitam, a čak i ne marim vise...?!
Pa, opet, ne shvatam zašto sam iznova i iznova
shokirana kad okrutnoshcu zaokupis moje vidike
svaki put kad mi pripises najgore moguće motive
još manje: Zašto ti toliko znaci?
Nisi toliko siguran koliko mislis da jesi?
Nisi toliko izgubljen da ne shvatas tragiku gubitka?
Želiš da doprem do tebe na nekom podsvesnom
nivou, a zatvorio si sve svoje prolaze?
To sto mi dodje da zaurlam od ogorcenja: Cekaj,
nisam još gotova, još razgovaram s tobom, to je
prirodno.
Neprirodno je, čak bolesno tolerisati mlako i razvodjnjeno
tvoje prisustvo. Krsh si izbacen na obalu posle brodoloma
po kojem neću rovariti, jer ničeg vrednog neću naći.
Da si umeo samo, da si zeleo, da sve postavis
kao privremenu opsednutost nekom samo tebi
znanom razarajucom silom, mogla bih da ti oprostim.
Stanje privremenog trajanja pretocio si u vecno.
I ne mogu da nateram sebe da sacuvam bar malo ljubavi
makar bila jadna poput starih neravnih tapeta ispod nove boje
U ubijenim vezama ne želim da cuvam suvenire.
Zato tebi ostavljam... Tebe... Gasim za sobom svetla
znajuci da ćeš ih upaliti, i makar koliko sve bljestalo
znacu da u kuci nema nikoga...
(Biljana)
U kakvoj smo to cudnoj igri protivnici, nas dvoje?
Ko zna koji put se pitam, a čak i ne marim vise...?!
Pa, opet, ne shvatam zašto sam iznova i iznova
shokirana kad okrutnoshcu zaokupis moje vidike
svaki put kad mi pripises najgore moguće motive
još manje: Zašto ti toliko znaci?
Nisi toliko siguran koliko mislis da jesi?
Nisi toliko izgubljen da ne shvatas tragiku gubitka?
Želiš da doprem do tebe na nekom podsvesnom
nivou, a zatvorio si sve svoje prolaze?
To sto mi dodje da zaurlam od ogorcenja: Cekaj,
nisam još gotova, još razgovaram s tobom, to je
prirodno.
Neprirodno je, čak bolesno tolerisati mlako i razvodjnjeno
tvoje prisustvo. Krsh si izbacen na obalu posle brodoloma
po kojem neću rovariti, jer ničeg vrednog neću naći.
Da si umeo samo, da si zeleo, da sve postavis
kao privremenu opsednutost nekom samo tebi
znanom razarajucom silom, mogla bih da ti oprostim.
Stanje privremenog trajanja pretocio si u vecno.
I ne mogu da nateram sebe da sacuvam bar malo ljubavi
makar bila jadna poput starih neravnih tapeta ispod nove boje
U ubijenim vezama ne želim da cuvam suvenire.
Zato tebi ostavljam... Tebe... Gasim za sobom svetla
znajuci da ćeš ih upaliti, i makar koliko sve bljestalo
znacu da u kuci nema nikoga...
(Biljana)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Ne može dobar biti kriv zato što je neko drugi los”, ali teško da iko-najmanje ja sama, mogu da izbegnem tu autodestruktivnost, ona ostaje u meni, zatvorena...To je moj način da se odbranim od drugih ali i od sebe...Međutim, i to nosi opasnost da zaboravim(o) koliko ustvari vredimio, odnosno da potisnemo svoje vrednosti u povlacenju...
Pronadjoh ove stihove, ne znam ko je napisao - pronadjoh se u njima (ili oni u meni, svjedno):
P.S. Trebalo je dugo da je u potpunosti shvatim, možda kasno ali ne i prekasno...
„
Ne pitaj gde ćes da me nađeš
Zli su ljudi sakrili adresu.
Daj mi oprost i pošalji lađe
Nek me jedra ranjenu donesu.
Ne pitaj me gde sam dosad bila
Što se telo od tebe ne miče.
Uplela se u djavolja krila
To toliko što se njega tiče
Kišom jutro je počelo,
Kao da zna da je ostalo,
Sve što ne vredi spomena ni kamena.
Hladnim čajem
Vode je pucalo.
Još se držim,druhtim pomalo,
Još sam živa al' pola oštrog noža
U meni je ostalo...”
Pronadjoh ove stihove, ne znam ko je napisao - pronadjoh se u njima (ili oni u meni, svjedno):
P.S. Trebalo je dugo da je u potpunosti shvatim, možda kasno ali ne i prekasno...
„
Ne pitaj gde ćes da me nađeš
Zli su ljudi sakrili adresu.
Daj mi oprost i pošalji lađe
Nek me jedra ranjenu donesu.
Ne pitaj me gde sam dosad bila
Što se telo od tebe ne miče.
Uplela se u djavolja krila
To toliko što se njega tiče
Kišom jutro je počelo,
Kao da zna da je ostalo,
Sve što ne vredi spomena ni kamena.
Hladnim čajem
Vode je pucalo.
Još se držim,druhtim pomalo,
Još sam živa al' pola oštrog noža
U meni je ostalo...”
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
DODJE MI
Da bukvar ponovo u ruke uzmem, da pronadjemo slovo
kojim pocinje tvoje ime, i da ti kažem da si ti onaj
koji je zaboravio da sam ja bila u svim ostalim slovima
Za tebe uvek radjana u svim slovima i pesmama
od tebe nijedna procitana.
Skisla su polja, poleglo klasje, nemirno nebo nad njima
i sama sam nemirna. Svakog leta sve je rastrzano i teško
previse ucmalse sanjivosti, premalo topline sunca ima
previse malo i suzu iz oka da osusi...
Ne beše ovo ni prvo ni poslednje hladno i kišno leto
ali, duša je znala da s ovim odlaze sva takva leta i
slova u nepovrat. Molitve su mrtve odavno, izmolili ih
neki drugi, njima se odazivaj slovom svoga imena.
********
Opet je siroko nebo, iako su skisla polja, i sunca biće
samo je zauvek raskinut neraskidiv krug slova davnih...
Ostaje dovoljno dana da sunce razbije sve tmine
osusi polja i poleglo zlatno klasje-kad vreme dodje- digne
napuni moje ambare...Čudno je što moje srce ne brine...
A, trebalo bi....
(Biljana)
Da bukvar ponovo u ruke uzmem, da pronadjemo slovo
kojim pocinje tvoje ime, i da ti kažem da si ti onaj
koji je zaboravio da sam ja bila u svim ostalim slovima
Za tebe uvek radjana u svim slovima i pesmama
od tebe nijedna procitana.
Skisla su polja, poleglo klasje, nemirno nebo nad njima
i sama sam nemirna. Svakog leta sve je rastrzano i teško
previse ucmalse sanjivosti, premalo topline sunca ima
previse malo i suzu iz oka da osusi...
Ne beše ovo ni prvo ni poslednje hladno i kišno leto
ali, duša je znala da s ovim odlaze sva takva leta i
slova u nepovrat. Molitve su mrtve odavno, izmolili ih
neki drugi, njima se odazivaj slovom svoga imena.
********
Opet je siroko nebo, iako su skisla polja, i sunca biće
samo je zauvek raskinut neraskidiv krug slova davnih...
Ostaje dovoljno dana da sunce razbije sve tmine
osusi polja i poleglo zlatno klasje-kad vreme dodje- digne
napuni moje ambare...Čudno je što moje srce ne brine...
A, trebalo bi....
(Biljana)
Zakasneli
Aktivan član
- Poruka
- 1.356
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Zakasneli;bt269496:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Zakasneli
Aktivan član
- Poruka
- 1.356
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
SLIKAM ZA TE...
Veru kao najlepsi dar slikam za te s planine pune zelja,
kad se osetis nesrecno i jadno. Ispij i tugu i kap veselja
jednog bez drugog nema, bez jednog se ne bi cenilo drugo
ne postoje srece bez tuge,i nista ne traje dugo, zauvek dugo…
Slikam Mir za te, da prekrije predele kojima hodas i snujes
da ga sacuvas za vecnost, makar tren samo koji osetis i cujes
da zivotu ti lucha bude. Slikam mora za te, zajedno ne plovimo,
jedno kraj drugog, i kad valovi burni lome, i onda kad je tiho…
Ako u neku pustinju zalutas, ako te zivot u nju bez najave baci
bicu kap vode za nomada nevoljnog sto po njoj lutati mora:
Oaza, izvor bicu, i mrav, i zmija bicu sto samo na druge upozorava
da u vecnom krugu stradanja i straha, za tebe budem krug trajanja…
Ako zatreba bicu tvoj ptice let, na mojim krilima ces se izdici
iznad oblaka i pustinja, posrćuće i ranjive najlakše je stici
ti drzi se cvrsto i osluskuj, samo osluskuj, tisine se najvise cuju
i cuces samo ono sto tvoje srce zeli, i tvoji snovi snuju...
Veru kao najlepsi dar slikam za te s planine pune zelja,
kad se osetis nesrecno i jadno. Ispij i tugu i kap veselja
jednog bez drugog nema, bez jednog se ne bi cenilo drugo
ne postoje srece bez tuge,i nista ne traje dugo, zauvek dugo…
Slikam Mir za te, da prekrije predele kojima hodas i snujes
da ga sacuvas za vecnost, makar tren samo koji osetis i cujes
da zivotu ti lucha bude. Slikam mora za te, zajedno ne plovimo,
jedno kraj drugog, i kad valovi burni lome, i onda kad je tiho…
Ako u neku pustinju zalutas, ako te zivot u nju bez najave baci
bicu kap vode za nomada nevoljnog sto po njoj lutati mora:
Oaza, izvor bicu, i mrav, i zmija bicu sto samo na druge upozorava
da u vecnom krugu stradanja i straha, za tebe budem krug trajanja…
Ako zatreba bicu tvoj ptice let, na mojim krilima ces se izdici
iznad oblaka i pustinja, posrćuće i ranjive najlakše je stici
ti drzi se cvrsto i osluskuj, samo osluskuj, tisine se najvise cuju
i cuces samo ono sto tvoje srce zeli, i tvoji snovi snuju...
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Vera
Čak i kad počnu gromovi i oluje
ja ću stajati čvrsto kao drvo što se ne da vetru
Ništa neće pomeriti ovu planinu
niti promeniti moj pravac
Padam sa neba
i potpuno sam sam
Hrabrost u meni ublažiće pad
Ništa neće ugasnuti moj unutrašnji plam
Ali ako nastavim dalje
Nikad neće biti nemoguće
Ne danas
Vera
Jer imam nešto u šta verujem
Dok god dišem
Nema granice mojih snova
Jer imam nešto u šta verujem
Misiju da nastavim da napredujem
Ništa drugo ne može me zaustaviti ako samo verujem
i ja verujem u sebe
Čak i kad svet pokuša da me povuče nadole
Kažu mi da mogu, pokušaju da me preokrenu
Neću im dozvoliti da ugase moju vatru, bez ne
Ali ako nastavim dalje
Nikad neće biti nemoguće
Ne danas
Da, ja imam nešto u šta verujem
Dok god dišem
Nema granice mojih snova
Jer imam nešto u šta verujem
Misiju da nastavim da napredujem
Ništa drugo ne može me zaustaviti ako samo verujem
i ja verujem
Ja mogu sve
Otvoriti svaka vrata
pretvoriti nezamislivo u realnost
Možeš videti, ja mogu sve i više od toga
Vera, dok god dišem
Nema granice mojim snovima
Vera, da nastavim da napredujem
Ništa me ne može zaustaviti ako samo verujem
A ja verujem u sebe...
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Zavejani smo:)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Kažu da je velik onaj koji prašta,ja ne praštam,niti je moje srce dovoljno jako da dva puta podnese isti bol i ne daje dvije šanse. Ono ne želi da ga dva puta lome isti ljudi. Ne prašta greške i ne prihvata nikakve izgovore. Kad pukne - pukne. I nazovite me sebičnom, ali ja učim na životnim lekcijama i štitim sebe napokon. Davno sam naučila da su ljudi zli, da će te oni u koje najviše vjeruješ prvi povrijediti.Zato sad nosim ovaj oklop i dobro mi je. Ne žalim se ja, ali žale se ljudi oko mene..."
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Vecernji sutoni govorice ti o Smrti, a tisine o Zaboravu.
-A ti ces odgovoriti sutonima i tisinama:
"Ima nesto sto ne umire za ljudsko srce, a to je nerasudna
ali nenadmasna vera u nerealno i nemogucno.
I ima nesto sto stoji iznad sudbine coveka,
a to je Ljubav koja je, kao i Smrt, uvek slepa moc prirode,
a ne cilj covecje srece ili nesrece."
Jovan Ducic- Stari zapis
-A ti ces odgovoriti sutonima i tisinama:
"Ima nesto sto ne umire za ljudsko srce, a to je nerasudna
ali nenadmasna vera u nerealno i nemogucno.
I ima nesto sto stoji iznad sudbine coveka,
a to je Ljubav koja je, kao i Smrt, uvek slepa moc prirode,
a ne cilj covecje srece ili nesrece."
Jovan Ducic- Stari zapis
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
KO SI TI?
Iza neprobojnog zida kao uklet osluskujes šta moja dusa sanja,
ti bi da pohvatas sve reci koje naglas ne usudjujem se reci..
Znam, tu si, i kad se kao senka prikrades,k'o mesec iznad granja,
i kad se nevoljno odvuces a ne znaš gde ćeš sesti, ni gde leci...
Ko si ti?
Šta si, kletva ili blagoslov, ljubav ili pusta mrznja pritajena,
stranac kome sam izazov, neko koga znam, radost ili tuga?
Možda se znamo iz bivših ratova nekih i izgubljenih bitaka...
Izgubismo li ih krivicom onog drugog, pa nam se ova skrivalica ruga...
Ko si ti?
Iluzija si il' ziv covek? Jesu li ti ruke ledene il' tople, istina ili laz?
Koje te surove istine bole? Trazis li od mene lek ili casu otrova?
Otkuda ti ovde, , rupa u secanju, cemera kap il' saca meda draž -
ne znaš ili nećeš da kažeš: Belina svadbene kosulje ili pokrova?
Ko si ti?
Na kraju, otkud znaš da iza ovih zidova ne pociva pepeo nečega
a ti bi da raspalis vatru, bar jednu varnicu, pa da pozar bukne
I, koga bi unistio, tebe ili mene? Oboje? U redu, ali,zbog čega
i odakle se znamo.Da cekam umilni poj slavuja ili sova da hukne?
Ko si ti?
Ne znam, al' slutim da neki rat u tebi traje i nemas mira ni spokoja,
ni da li u rukama držiš mac ili cvet, umorna od silnih straza!
Hoću da oslusnem boju glasa tvoga, umem da čitam spektre boja
Progovori, jer onda bih znala da li te znam i s kojih staza i bogaza...
Volela bih da si to Ti ...
(Biljana)
Iza neprobojnog zida kao uklet osluskujes šta moja dusa sanja,
ti bi da pohvatas sve reci koje naglas ne usudjujem se reci..
Znam, tu si, i kad se kao senka prikrades,k'o mesec iznad granja,
i kad se nevoljno odvuces a ne znaš gde ćeš sesti, ni gde leci...
Ko si ti?
Šta si, kletva ili blagoslov, ljubav ili pusta mrznja pritajena,
stranac kome sam izazov, neko koga znam, radost ili tuga?
Možda se znamo iz bivših ratova nekih i izgubljenih bitaka...
Izgubismo li ih krivicom onog drugog, pa nam se ova skrivalica ruga...
Ko si ti?
Iluzija si il' ziv covek? Jesu li ti ruke ledene il' tople, istina ili laz?
Koje te surove istine bole? Trazis li od mene lek ili casu otrova?
Otkuda ti ovde, , rupa u secanju, cemera kap il' saca meda draž -
ne znaš ili nećeš da kažeš: Belina svadbene kosulje ili pokrova?
Ko si ti?
Na kraju, otkud znaš da iza ovih zidova ne pociva pepeo nečega
a ti bi da raspalis vatru, bar jednu varnicu, pa da pozar bukne
I, koga bi unistio, tebe ili mene? Oboje? U redu, ali,zbog čega
i odakle se znamo.Da cekam umilni poj slavuja ili sova da hukne?
Ko si ti?
Ne znam, al' slutim da neki rat u tebi traje i nemas mira ni spokoja,
ni da li u rukama držiš mac ili cvet, umorna od silnih straza!
Hoću da oslusnem boju glasa tvoga, umem da čitam spektre boja
Progovori, jer onda bih znala da li te znam i s kojih staza i bogaza...
Volela bih da si to Ti ...
(Biljana)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Lutanje
Samotan lutam večernjim ulicama,
Na svakom uglu, visoko, svjetiljka sja:
Stotinu uglova, stotinu svjetiljaka,
Al nigdje nema tebe…Tebe nema.
Dragutin Tadijanović
Samotan lutam večernjim ulicama,
Na svakom uglu, visoko, svjetiljka sja:
Stotinu uglova, stotinu svjetiljaka,
Al nigdje nema tebe…Tebe nema.
Dragutin Tadijanović
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažiti neće gorki san.
Podaj se pjanom vetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvet što nema korena....
Tin Ujević
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažiti neće gorki san.
Podaj se pjanom vetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvet što nema korena....
Tin Ujević
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189