NOT FATE IT*S ALL PLANNED...
- Začetnik teme *BILJA*
- Datum pokretanja
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
KAO POKRETNA VRATA....
Svako stanje ima svoje ime. Za tvoje postoji jedno: Bes proistekao iz bola, iz nemoci da išta promeniš. Najtezi deo te čeka, i to znaš..
Spremi se da progutaš ono sto neminovno stize. Ako te obori, ustaćeš. Kad taj neko shvati kako su plemenite bile tvoje pobude, oprostiće...
Ime ne čini čoveka, sto istih imena, sto različitih ljudi. Mi smo vazni, ne naša imena. Bes ne traje večno ako mu ti ne dozvoliš Onda više nije ni bes već dijagnoza.Tebi je jasno, ostalim nije? Ko su ostali?!
Oni što misle da sve znaju, da su samo oni mudri, pametni, nezamenljivi? Uvek u pravu, u svakoj čorbi mirodjija, što po svaku cenu zele ono sto im ne pripada: Poštovanje zbog vrednosti koju ne poseduju, samilost od koje su operisani.? Nameću svoja merila i aršine, takvih se čuvaj, Njihovi pelceri primaju se samo na plodnom tlu..Ne daj da cvetaju dok ti veneš!
O cemu pričam?
Pogledaj me i znaćeš. Mislili su da znaju mene neki slični koji ni sebe ne poznaju! Snagom volje sam se otrgla. Ne slušam vise njihov falš radio. Besni su,jer sam izvan dometa njihovih frekvencija Zalutala medju njih.. Stotinu puta navučena na tanak led. Reze od besa, što sam im izmakla. Ogromnom kubikazom se sami zaleću, puca pod njima, jednom je moralo.
Zamenili smo uloge.
Ne znaju, ja koja znam, ćutim. Bes me je prvo mlavio, onda je je postao moja pokretačka snaga.
Bezi od sopstvenog besa (od bola jos dugo nećes moći) kao djavola.Ako je oko tebe, ne mora biti u tebi. Ako ti kazem da je ponekad i samo na kratko, zdrav, jos vise ću te zbuniti? Zapamti, to je tren, deo, ne celina. Nije nam amputiran prilikom rodjenja. U tim i takvim trenucima, sacuvaj ono svoje, dragoceno, skriveno, koliko god mozda malo bilo. Kad dodje vreme daćes taj deo. To će biti lek. Uzeće ga veruj, znaće da u tvom slucaju to malo je sve sto imas, i da je zbog toga nemerljivo veliko!!!
Imaš pravo na skepsu i da ne mislimo isto. Neretko smo sami krivi, ali i zrtve neprevividvog, onog sto se "desava samo drugima"...
Vedi li cilj ako zaboraviš muke putovanja? Na tebi je da odlučiš
U poredjenju sa zaboravom mrtvi nemaju nikakve šanse, ali ni zivi.
Pamti lekoviti ukua saosećanja i velikodušnosti u mračnim danima tudjih divljastava. U onima što su tu kad se desi što se" dešava samo drugima"! Ti retki, svetlo su koje vodi kroz mračne tunele mučnog putovanja i povratka sebi. Za njih nikad ne menjaj lozinku. Za ostale-blokada. Ne daj im šansu, neka ostanu u svojoj Zoni sumraka, tamo im je mesto. Samo tamo su svoji na svome i nigde više.
(Najboljoj i najdrazoj, kao snaga, kao podrska...)
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
I sad aktuelno
JA:
Da ima volje (sredstva bi se već pronasla) moglo bi se mnogo toga učiniti, jer Sabac je grad na tromedji Macve, Pocerine i Posavine...
Znaci, mogućnosti su velike, a zašto se ne iskoriste, ne znam.
Koliko znam, srednjovekovna tvrdjava na savskoj obali, potice iz XV veka (čini mi se da je iz 14OO i neke godine)! Ovaj podatak sam po sebi može biti vrlo atraktivan. Sabac ima takvu dragocenost, a kao da nema. To je vise nego sramota.
Zatim, u Sapcu postoj „Vladicin konak” sa bibliotekom, i to je velika dragocenost...Ni on nije iskoriscen kako treba.
Cer bi takođe mogao mnogo atraktivnije izletiste, jer osim prirodnih lepota, ima i veliku istorijsku vrednost: vise spomenika iz Prvog svetskog rata...
Manastir Kaona je jedno predivno mesto, Petkovica, Cokesina...
Ne smemo zaboraviti ni Misar, slavno Misar, gde se 1806. odigrala cuvena misarska bitka, gde postoji spomenik Karadjordju i misarskim junacima, sa muzejom.
Dakle, ima puno toga ( i nabrojanog i nenabrojanog) sto Sabac čini zanimljivim, a samo malo vise truda i ulaganja i neke stvari novije civilizacije (i najnovije)Sabac bi mogao postati turisticka destinacija. Pod uslovom da se akcenat stavi na slavnu proslost sabackog kraja.
Cicvarici su nekada proneli slavu Sapca do evropskih prestonica, a ja ne znam šta je po tom pitanju učinjeno, da nekadasnji „Mali Pariz” ne bude samo - nekadasnji. Da li bi bilo moguće da Sabac ima neki deo koji bi na „Mali Pariz” podsecao, nešto slično kao sto Beograd ima „Skadarliju”, samo u malom!
-----------------
A onda...
Alrasandar2
Ми код нас у Вршцу имамо лудницу.
JA:
Da ima volje (sredstva bi se već pronasla) moglo bi se mnogo toga učiniti, jer Sabac je grad na tromedji Macve, Pocerine i Posavine...
Znaci, mogućnosti su velike, a zašto se ne iskoriste, ne znam.
Koliko znam, srednjovekovna tvrdjava na savskoj obali, potice iz XV veka (čini mi se da je iz 14OO i neke godine)! Ovaj podatak sam po sebi može biti vrlo atraktivan. Sabac ima takvu dragocenost, a kao da nema. To je vise nego sramota.
Zatim, u Sapcu postoj „Vladicin konak” sa bibliotekom, i to je velika dragocenost...Ni on nije iskoriscen kako treba.
Cer bi takođe mogao mnogo atraktivnije izletiste, jer osim prirodnih lepota, ima i veliku istorijsku vrednost: vise spomenika iz Prvog svetskog rata...
Manastir Kaona je jedno predivno mesto, Petkovica, Cokesina...
Ne smemo zaboraviti ni Misar, slavno Misar, gde se 1806. odigrala cuvena misarska bitka, gde postoji spomenik Karadjordju i misarskim junacima, sa muzejom.
Dakle, ima puno toga ( i nabrojanog i nenabrojanog) sto Sabac čini zanimljivim, a samo malo vise truda i ulaganja i neke stvari novije civilizacije (i najnovije)Sabac bi mogao postati turisticka destinacija. Pod uslovom da se akcenat stavi na slavnu proslost sabackog kraja.
Cicvarici su nekada proneli slavu Sapca do evropskih prestonica, a ja ne znam šta je po tom pitanju učinjeno, da nekadasnji „Mali Pariz” ne bude samo - nekadasnji. Da li bi bilo moguće da Sabac ima neki deo koji bi na „Mali Pariz” podsecao, nešto slično kao sto Beograd ima „Skadarliju”, samo u malom!
-----------------
A onda...
Alrasandar2
Ми код нас у Вршцу имамо лудницу.
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
I danas aktuelmo - kao da se povampirilo
Mene danas ko nije video - taj me nije ni napao, a onda se kod mene pojavio sindrom prenesene agresije, pa koga ja nisam videla- tog nisam ni napala
Idemo redom....
Prvi napad je usledio od rodjene majke (dupla Devica u horoskopu) pa kaze: "Da se "saberes" ubuduce, ako je moguce (nisam znala da sam nesabrana)...i kad saljes paket nekome (S***, gdeJ si)salji kako treba ili ne salji nikako. A ne da se vrati, pa ja (ona) moram da ga vrcem nazad, jer, kaze, "moze covek da promasi ulicu i broj" ali, ti (ja) si promasila ceo jedan grad ":shock:
Diple sam dobila dok sam objasnila da nisam ja, nego ona pacenica u poshti permutovala ulicu sa gradom, pa je mama prepakivala i slala ponovo.
Tati je pukao chir na zelucu za koji uopste nije znao da ima (ne cudi me, s obzirom na mamu-DUPLU Devicu) i tu se bash nasekiram Ali, sad je dobro, hvala Bogu.
Onaj tj.taj, ukljucio moju kosilicu i zaboravio da je iskljuci, sve dok se sama nije iskljucila pusheci uokolo vise nego 2O pushaca zajedno u maloj sobi tri sa tri....Vinklovanje motora u toku
Onda se telefonom javila baba-tetka sva ustreptala, kaze okozila kozica dvoje jarica, jedno poklanja mojoj ceri :shock:
Dobro da nije okozila 9. jarica, ovako cu s jednim nekao na kraj, sta cu. Uzecu neku uzicu pa pored Save , sve dok se neki jarac ne zaleti u obe
Jaoj, ima toga, ali, kad sam videla da je krenulo po zlu, nisam trebala da zovem telefonom ujake i ujne i ostalu svojtu, ali, deda je deda...
Javio se ujko, kaze- ne pominji mi njih cetvoricu :shock:
Kojih cetvoricu, pobogu, mekecem (jare mi ne silazi s pameti)?
"Pa tri kera i njega (jadni ujko, uopste se ne kontrolise od jada)! "Ti znas da je uskoro sezona lova,moram da provodam kerove, zbog kondicije i da malo smrasaju..ali, nece sa mnom pa nece. Hoce s tatom (dedom)."
A, kaze ujko, mamio sam ih i mamio, pa uzeo sam odrezak sa svog i ujninog tanjira (ujna je mesozder, klece ga dok je ziv) ali, nece pa nece..
"Ubacim ih u auto,uzmem onu stolicicu (to su vam one "lovacke" pobodene na tri kocica pa onda preko njih zategnuta koza od neke zivotinje, sklapaju se i rasklapaju. Bili dali i meni jednu, i mogu vam reci da je funkcionalna sve dok jednom nisam brebila o zemlju, otad vise ne isprobavam funkcionalnost)....pa u sumu,oko sume i tu uokolo..
I tako, namesti ujko dedu na stolicu, kerovi trce i po sumi i oko nje ali, malo-malo, pa kod dede. Onda je ujko premeshtao dedu po livadama i poljanama, sumama(bez gora pukla to ravnica u bozju mater) i samo malo zamako (imao svoje prirodne potrebe) kad se vratio, stolica oborena, dedi sve "cetiri" u visu, onih trojica ga lizu, ujko zanemogao od brige.
Mozda su zaista bili MNOGO gladni :shock: Oni od silne miloshte, dedu oborili sa stolice. Ujko ih vrati nazad i ne govori vise ni s jednim, ni dedom ni kerovima :|
Pravo da kazem, jos nije ni zanocilo, ko zna sta me jos ceka, ali, uglavnom se pokazala dobra ideja da negujem zube i pushtam nokte.
Pa, mogu li ja da negde mrdnem, da se sve ne raspadne, popucaju cirevi za koje se nije ni znalo da postoje....itd..itd?!
Pa, meni se obradovale samo sestra (sto je normalno) i svekrva sto nije normalno na ovim nasim balkanskim prostorima pa ni u svetskim razmerama :wink:
Sad, trenutno ne prilazim telefonu, zvono na vratima ignorisem sve dok je u mojoj mogucnosti i zauzimam odbrambeni stav, za svaki slucaj ;-)
Mene danas ko nije video - taj me nije ni napao, a onda se kod mene pojavio sindrom prenesene agresije, pa koga ja nisam videla- tog nisam ni napala
Idemo redom....
Prvi napad je usledio od rodjene majke (dupla Devica u horoskopu) pa kaze: "Da se "saberes" ubuduce, ako je moguce (nisam znala da sam nesabrana)...i kad saljes paket nekome (S***, gdeJ si)salji kako treba ili ne salji nikako. A ne da se vrati, pa ja (ona) moram da ga vrcem nazad, jer, kaze, "moze covek da promasi ulicu i broj" ali, ti (ja) si promasila ceo jedan grad ":shock:
Diple sam dobila dok sam objasnila da nisam ja, nego ona pacenica u poshti permutovala ulicu sa gradom, pa je mama prepakivala i slala ponovo.
Tati je pukao chir na zelucu za koji uopste nije znao da ima (ne cudi me, s obzirom na mamu-DUPLU Devicu) i tu se bash nasekiram Ali, sad je dobro, hvala Bogu.
Onaj tj.taj, ukljucio moju kosilicu i zaboravio da je iskljuci, sve dok se sama nije iskljucila pusheci uokolo vise nego 2O pushaca zajedno u maloj sobi tri sa tri....Vinklovanje motora u toku
Onda se telefonom javila baba-tetka sva ustreptala, kaze okozila kozica dvoje jarica, jedno poklanja mojoj ceri :shock:
Dobro da nije okozila 9. jarica, ovako cu s jednim nekao na kraj, sta cu. Uzecu neku uzicu pa pored Save , sve dok se neki jarac ne zaleti u obe
Jaoj, ima toga, ali, kad sam videla da je krenulo po zlu, nisam trebala da zovem telefonom ujake i ujne i ostalu svojtu, ali, deda je deda...
Javio se ujko, kaze- ne pominji mi njih cetvoricu :shock:
Kojih cetvoricu, pobogu, mekecem (jare mi ne silazi s pameti)?
"Pa tri kera i njega (jadni ujko, uopste se ne kontrolise od jada)! "Ti znas da je uskoro sezona lova,moram da provodam kerove, zbog kondicije i da malo smrasaju..ali, nece sa mnom pa nece. Hoce s tatom (dedom)."
A, kaze ujko, mamio sam ih i mamio, pa uzeo sam odrezak sa svog i ujninog tanjira (ujna je mesozder, klece ga dok je ziv) ali, nece pa nece..
"Ubacim ih u auto,uzmem onu stolicicu (to su vam one "lovacke" pobodene na tri kocica pa onda preko njih zategnuta koza od neke zivotinje, sklapaju se i rasklapaju. Bili dali i meni jednu, i mogu vam reci da je funkcionalna sve dok jednom nisam brebila o zemlju, otad vise ne isprobavam funkcionalnost)....pa u sumu,oko sume i tu uokolo..
I tako, namesti ujko dedu na stolicu, kerovi trce i po sumi i oko nje ali, malo-malo, pa kod dede. Onda je ujko premeshtao dedu po livadama i poljanama, sumama(bez gora pukla to ravnica u bozju mater) i samo malo zamako (imao svoje prirodne potrebe) kad se vratio, stolica oborena, dedi sve "cetiri" u visu, onih trojica ga lizu, ujko zanemogao od brige.
Mozda su zaista bili MNOGO gladni :shock: Oni od silne miloshte, dedu oborili sa stolice. Ujko ih vrati nazad i ne govori vise ni s jednim, ni dedom ni kerovima :|
Pravo da kazem, jos nije ni zanocilo, ko zna sta me jos ceka, ali, uglavnom se pokazala dobra ideja da negujem zube i pushtam nokte.
Pa, mogu li ja da negde mrdnem, da se sve ne raspadne, popucaju cirevi za koje se nije ni znalo da postoje....itd..itd?!
Pa, meni se obradovale samo sestra (sto je normalno) i svekrva sto nije normalno na ovim nasim balkanskim prostorima pa ni u svetskim razmerama :wink:
Sad, trenutno ne prilazim telefonu, zvono na vratima ignorisem sve dok je u mojoj mogucnosti i zauzimam odbrambeni stav, za svaki slucaj ;-)
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Ašikov grob je smešten na bregu koji deli Tamnavu od Pocerine, na tromeđi atara Mrovske, Metlića i Goločela, pored puta koji povezuje Osečinu sa Šapcem. Ali, nije oduvek tako bilo. Nekada nije bilo druma, niti staza i bogaza. A tragične junake ove priče život je nagnao da se baš u šumi sastaju, naposletku da u njoj i stradaju. Predanje o ljubavi Đule i Pavla, njihovoj sudbini i tragičnom svršetku, u ovom kraju se prenosi s kolena na koleno. Vreme je štošta oduzelo priči, ali je zahvaljujući beleškama Janka Veselinovića, rodom iz Mačve, sačuvana suština. Priča glasi ovako.
„U selu Mrovska nekada živeše gazda Filip. U susednom selu Golo-čelo živeo je drugi gazda, po imenu Jovan. Bili su to ljudi bogati za priču. Ono, sirotinja se neće nikad takmičiti, ali Boga mi, gazde hoće! Svaki hoće da je bolji, da je bešnji i silniji... Ako je imanje, on hoće da je njegovo bolje grupisano, pa da prkosi svome takmacu. Ako je konj, on hoće da jaše bešnjeg hata, i hoće da svi kažu - jeste, i ono i onaj je gazda, al’ ovo je bolji. E takvi takmaci behu Filip i Jovan... Bog im dao svega dosta, a taština ih gonila da pribavljaju još i više, samo da jedan od drugog bolji budu... Domovi njini bili su čitavi gradovi, a zgrade oko kuća čitave varoši...
Filip i Jovan behu slični i još po nečem: oba domaćina od poroda imadoše samo jedno dete - Filip ćerku Đulku, koju od milošte zvaše Đula, a Jovan sina Pavla. I oba se utrkivaše ko će naslednicima omogućiti lepši i raskošniji život. Međutim, deca njihova živela su poput druge ondašnje mladeži, provodeći radni dan na njivi ili u kući, a praznike kraj crkve i u kolu. Đula i Pavle se tamo nisu upoznali. Sreli su se slučajno, u šumi iznad sela, jednog svečanika kada su oboje besciljno tumarali planinom. Devojka je odmah prepoznala momka. Momak je pomislio da je reč o šumskoj vili. Dugo su razgovarali. Reč po reč, detalj po detalj, i ljubav je planula...
Duže od dve godine zaljubljeni par se krio i plašio sopstvene senke. Za njihovu ljubav su znale samo ptice, zečevi, šuma i bistri potoci. Nadali se da će ih Bog sačuvati, da će se čudo dogoditi, da će njihovu ljubav odobriti. Ali se nade izjaloviše. Kako je njihova ljubav jačala, tako se i mržnja njihovih roditelja povećavala. Teška, zloslutna i jarosna mržnja, za koju niko ne znade ni početak ni uzrok... A onda, poput groma iz vedra neba, saznalo se i za ovu zabranjenu vezu. Filip, otac Đulin, poludi od jeda i iste večeri poruči jednom gazdi sa Cera da već sutradan požuri sa proscima. Pre bi je, kaže, i mrtvu držao nego u kući njegovog zlotvora video. Ništa manje besan ne beše ni njegov takmac u susednom selu. I ciganku crnu da si doveo, govorio je Jovan, ako bi ti na srcu bila, ne bih reč rekao. Al’ šćer onoga u svom domu da trpim neću, pa makar ni sina nemao!
Kada je čula šta otac namerava, Đula se pred ikonom zarekla da će se ubiti. Ipak, požele da još jedared vidi svoga Pavla. Po jednom devojčetu poruči da je te noći sačeka na mestu na kom su se najpre videli i upoznali. A šta će posle toga biti, mislila je Đula, Bog će znati. I Pavle krete... Beše to ona noć kad belina sve pomrači. Mećava je šibala planinom, mraz je lomio kamenje i granje, zloslutni fijuk vetra se zarivao u srce nesrećnog putnika. Pavle je stajao i osluškivao. Đula je kasnila. U jednom trenutku, učini se da je nešto čuo. Krete u tom pravcu i povika je imenom. Pucanje učesta. A onda se krv u njemu zaledi! Umesto voljene devojke, pred njim se pojaviše vuci. Najpre jedan, za njim i ostali.
„Pomozi Bože", povika Pavle, pogleda ka nebu, prekrsti se i odlomi poveću granu. Ubrzo poče i neravnopravna borba. Kurjaci su nasrtali, nesrećnik se očajnički branio. Jedan za drugim, vukovi padaše oko njega. Naposletku, ostade samo jedan. Okuraženi Pavle tada povika: „Hvala ti Bože, više mi ne trebaš. Sa ovim ću i sam raskrstiti". I poteže toljagu koja se prelomi na leđima zveri. Seti se i noža, povuče ga iz cagrija i zari ga u srce životinje. Taman se uspravi, kad se pred njim stvori novi čopor izgladnelih zveri...
A kroz noć je trčala devojka. Hitala je Đula na sastanak s Pavlom, žurila da poslednji put vidi svog dragana, jer te večeri bi isprošena. Kad priđe ceru, ona se užasnu... Krvavo poprište joj stvori sliku jezivog događaja. A kad u snegu pronađe i Pavlovu desnu ruku, srce joj se slomi. Pomilova ukočene prste, stavi hladnu šaku na svoja nedra. Jeziva stvarnost, bol, strah i nestvarna zima, sve se to poče mešati i polako nestajati. Đulku obuze neka topla obamrlost i ona se polako otisnu u dubok san iz koga se neće vratiti. Dugo su nesrećni roditelji tražili svoju decu. I nađoše ih. Ispod Cera najpre ugledaše smrznutu Đulu, a na njenim grudima i Pavlovu ruku. Na mestu na kom ih nađoše oboje sahraniše. I kameni beleg udariše. Narod reče da su se tu i izmirili."
Na ovo mesto su oduvek mladi dolazili. Nekada tajno, po hladu, nekada buntovno i otvoreno. Nad grobom nesrećnih stradalnika bi se prekrstili, poljubili i za večnu ljubav pomolili. Narod veruje da njihovu ljubav čuvaju Đula i Pavle. I zaista, malo se ko raziđe sa Ašikovog groba da vezu ne učvrsti, da ljubav u crkvi ne kruniše.
Bila jednom tamo, pevo što mi je palo na pamet beše pitanje: VALJDA VIŠE NEMA TAKVIH VUKOVA, NI U KUĆAMA NI U ŠUMAMA POCERINE, niti igde
„U selu Mrovska nekada živeše gazda Filip. U susednom selu Golo-čelo živeo je drugi gazda, po imenu Jovan. Bili su to ljudi bogati za priču. Ono, sirotinja se neće nikad takmičiti, ali Boga mi, gazde hoće! Svaki hoće da je bolji, da je bešnji i silniji... Ako je imanje, on hoće da je njegovo bolje grupisano, pa da prkosi svome takmacu. Ako je konj, on hoće da jaše bešnjeg hata, i hoće da svi kažu - jeste, i ono i onaj je gazda, al’ ovo je bolji. E takvi takmaci behu Filip i Jovan... Bog im dao svega dosta, a taština ih gonila da pribavljaju još i više, samo da jedan od drugog bolji budu... Domovi njini bili su čitavi gradovi, a zgrade oko kuća čitave varoši...
Filip i Jovan behu slični i još po nečem: oba domaćina od poroda imadoše samo jedno dete - Filip ćerku Đulku, koju od milošte zvaše Đula, a Jovan sina Pavla. I oba se utrkivaše ko će naslednicima omogućiti lepši i raskošniji život. Međutim, deca njihova živela su poput druge ondašnje mladeži, provodeći radni dan na njivi ili u kući, a praznike kraj crkve i u kolu. Đula i Pavle se tamo nisu upoznali. Sreli su se slučajno, u šumi iznad sela, jednog svečanika kada su oboje besciljno tumarali planinom. Devojka je odmah prepoznala momka. Momak je pomislio da je reč o šumskoj vili. Dugo su razgovarali. Reč po reč, detalj po detalj, i ljubav je planula...
Duže od dve godine zaljubljeni par se krio i plašio sopstvene senke. Za njihovu ljubav su znale samo ptice, zečevi, šuma i bistri potoci. Nadali se da će ih Bog sačuvati, da će se čudo dogoditi, da će njihovu ljubav odobriti. Ali se nade izjaloviše. Kako je njihova ljubav jačala, tako se i mržnja njihovih roditelja povećavala. Teška, zloslutna i jarosna mržnja, za koju niko ne znade ni početak ni uzrok... A onda, poput groma iz vedra neba, saznalo se i za ovu zabranjenu vezu. Filip, otac Đulin, poludi od jeda i iste večeri poruči jednom gazdi sa Cera da već sutradan požuri sa proscima. Pre bi je, kaže, i mrtvu držao nego u kući njegovog zlotvora video. Ništa manje besan ne beše ni njegov takmac u susednom selu. I ciganku crnu da si doveo, govorio je Jovan, ako bi ti na srcu bila, ne bih reč rekao. Al’ šćer onoga u svom domu da trpim neću, pa makar ni sina nemao!
Kada je čula šta otac namerava, Đula se pred ikonom zarekla da će se ubiti. Ipak, požele da još jedared vidi svoga Pavla. Po jednom devojčetu poruči da je te noći sačeka na mestu na kom su se najpre videli i upoznali. A šta će posle toga biti, mislila je Đula, Bog će znati. I Pavle krete... Beše to ona noć kad belina sve pomrači. Mećava je šibala planinom, mraz je lomio kamenje i granje, zloslutni fijuk vetra se zarivao u srce nesrećnog putnika. Pavle je stajao i osluškivao. Đula je kasnila. U jednom trenutku, učini se da je nešto čuo. Krete u tom pravcu i povika je imenom. Pucanje učesta. A onda se krv u njemu zaledi! Umesto voljene devojke, pred njim se pojaviše vuci. Najpre jedan, za njim i ostali.
„Pomozi Bože", povika Pavle, pogleda ka nebu, prekrsti se i odlomi poveću granu. Ubrzo poče i neravnopravna borba. Kurjaci su nasrtali, nesrećnik se očajnički branio. Jedan za drugim, vukovi padaše oko njega. Naposletku, ostade samo jedan. Okuraženi Pavle tada povika: „Hvala ti Bože, više mi ne trebaš. Sa ovim ću i sam raskrstiti". I poteže toljagu koja se prelomi na leđima zveri. Seti se i noža, povuče ga iz cagrija i zari ga u srce životinje. Taman se uspravi, kad se pred njim stvori novi čopor izgladnelih zveri...
A kroz noć je trčala devojka. Hitala je Đula na sastanak s Pavlom, žurila da poslednji put vidi svog dragana, jer te večeri bi isprošena. Kad priđe ceru, ona se užasnu... Krvavo poprište joj stvori sliku jezivog događaja. A kad u snegu pronađe i Pavlovu desnu ruku, srce joj se slomi. Pomilova ukočene prste, stavi hladnu šaku na svoja nedra. Jeziva stvarnost, bol, strah i nestvarna zima, sve se to poče mešati i polako nestajati. Đulku obuze neka topla obamrlost i ona se polako otisnu u dubok san iz koga se neće vratiti. Dugo su nesrećni roditelji tražili svoju decu. I nađoše ih. Ispod Cera najpre ugledaše smrznutu Đulu, a na njenim grudima i Pavlovu ruku. Na mestu na kom ih nađoše oboje sahraniše. I kameni beleg udariše. Narod reče da su se tu i izmirili."
Na ovo mesto su oduvek mladi dolazili. Nekada tajno, po hladu, nekada buntovno i otvoreno. Nad grobom nesrećnih stradalnika bi se prekrstili, poljubili i za večnu ljubav pomolili. Narod veruje da njihovu ljubav čuvaju Đula i Pavle. I zaista, malo se ko raziđe sa Ašikovog groba da vezu ne učvrsti, da ljubav u crkvi ne kruniše.
Bila jednom tamo, pevo što mi je palo na pamet beše pitanje: VALJDA VIŠE NEMA TAKVIH VUKOVA, NI U KUĆAMA NI U ŠUMAMA POCERINE, niti igde
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
PLAVA KAP
Širinu mojih prostora lako si prisvojio
Mir moj u haos emocija si pretvorio
Bojom njihovom svoje vidike si bojio
U plavoj kapi skrivenoj oboje potopio
Kakav si to paralelan univerzum stvorio
Slutio nisi da si se u jednom zarobio
Ne pali vatru kad duva često si govorio
Sam si je zapalio ali nisi sam sagorio
Čudesan treptaj osmeha ti nebo je otvorio
Isijan u pogledu poput zvezde se rodio
Zarobljene duše iz plave kapi oslobodio
Izvor nepresušni se probio žedne nas pojio.
(Biljana)
Širinu mojih prostora lako si prisvojio
Mir moj u haos emocija si pretvorio
Bojom njihovom svoje vidike si bojio
U plavoj kapi skrivenoj oboje potopio
Kakav si to paralelan univerzum stvorio
Slutio nisi da si se u jednom zarobio
Ne pali vatru kad duva često si govorio
Sam si je zapalio ali nisi sam sagorio
Čudesan treptaj osmeha ti nebo je otvorio
Isijan u pogledu poput zvezde se rodio
Zarobljene duše iz plave kapi oslobodio
Izvor nepresušni se probio žedne nas pojio.
(Biljana)
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Da pisem esej, ne mogu umorna sam i bojim se da bi potrajalo...
Vidis, ****, sve van nas jeste merljivo. U nama, osim organa i propratnih tkiva i celija i svega, koji traju koliko traju, stare, bivaju bolesni pa ozdrave, neke neki skalpel izbaci (daleko bilo), dakle, oni su kao i zivot merljivi.
Sta je onda u nama nemerljivo,odnosno BESKRAJ?
Nas um, secanja, zelje, nadanja....
Vidis, cak su i poplave merljive, pa ne mogu odjednom da potope citav svet, ne mogu da traju vecno, ne mogu - osim onoga sto mogu u nekom trenutku, satu, danu, mesecu...a to je velika nesreca, steta...
Tamo negde (ili tu blizu) postoje neke ljubavi koje dolaze, prolaze, postoje zvezde koje se vide i ne vide, sunce koje sija i ne sija, sneg.............Postoji mnogo toga za sta cak i ne znamo da postoji, onda nam nije ni bitno, postoji...
U nama sve je beskrajno. U svakom momentu zamisli nebo zvezdano i tu je, sunce da sija, sija, zamslis kako neka ljubav traje (a odavno je prestala) i secas se sati, dana, trenutaka, i tako mozes da dodajes i oduzimas, sta bi bilo da je bilo, sta nije trebalo...
Zamisli kako je jednoga dana jedan decak na pragu zivota otisao niz ulicu nasmejan sa svojom majkom u neki drugi grad, kod svog oca, da zivi s njim, da ga ne vidja samo kada....i zamisli sad kako taj covek tog dana izenanada na rukama decaka umire, mlad covek, on nestaje, decak je u šoku, bol...Izgubljeno zavuek za njega, ali, bol je tu, bol ce trajati i proci ali secanje nikad...Taj covek je omedjen, on vise ne moze nigde, tamo je gde je, ali, u decaku on ce s vremena na vreme igrati lopte s njim, ici na sladoled, na more, on ce se s njim brati prve jagode, on ce sve to u njegovom secanju...
Pricace svojoj deci........
Zasto bas ovaj primer, pa ima stotine takvih, ima i gorih...Postoji jedna vencanica recimo od miliona drugih, odavno je izbledela, mozda je i bacena, na slici je mozda ima neokoj, ali zena koja ju je nosila, nosice je i onda kad se smrt polako bude prikradala i davala znake svog dolaska (nekad nema znaka, nekad je tren..............)....
Bila jednom jedna pticica koja je uveseljavala ukucane, s kojima je "pricala", odavno je nema, a oni i dalje pricaju o njoj: Secas se sta je onoga dana, a onoga, haha, joj zasto.......
Postojao je tamo negde neki put kojim su isli zeteoci, svatovi, volujska kola, i nema vise nicega, ne zna se ni trag tome,ali u nekome ko se seca i dalje postoji, zivi kao da nikad nestao nije....
I, tako, ima mnogo toga..........
P.S. Nisam pila nista, majke mi, ja sam antialkoholicar, zakleti
Ako nisi razumeo, nista, ti mozes dati stotinu drugih dokaza da gresim, ja cu svaki postovati, ali ostajem kod svog uverenja
Vidis, ****, sve van nas jeste merljivo. U nama, osim organa i propratnih tkiva i celija i svega, koji traju koliko traju, stare, bivaju bolesni pa ozdrave, neke neki skalpel izbaci (daleko bilo), dakle, oni su kao i zivot merljivi.
Sta je onda u nama nemerljivo,odnosno BESKRAJ?
Nas um, secanja, zelje, nadanja....
Vidis, cak su i poplave merljive, pa ne mogu odjednom da potope citav svet, ne mogu da traju vecno, ne mogu - osim onoga sto mogu u nekom trenutku, satu, danu, mesecu...a to je velika nesreca, steta...
Tamo negde (ili tu blizu) postoje neke ljubavi koje dolaze, prolaze, postoje zvezde koje se vide i ne vide, sunce koje sija i ne sija, sneg.............Postoji mnogo toga za sta cak i ne znamo da postoji, onda nam nije ni bitno, postoji...
U nama sve je beskrajno. U svakom momentu zamisli nebo zvezdano i tu je, sunce da sija, sija, zamslis kako neka ljubav traje (a odavno je prestala) i secas se sati, dana, trenutaka, i tako mozes da dodajes i oduzimas, sta bi bilo da je bilo, sta nije trebalo...
Zamisli kako je jednoga dana jedan decak na pragu zivota otisao niz ulicu nasmejan sa svojom majkom u neki drugi grad, kod svog oca, da zivi s njim, da ga ne vidja samo kada....i zamisli sad kako taj covek tog dana izenanada na rukama decaka umire, mlad covek, on nestaje, decak je u šoku, bol...Izgubljeno zavuek za njega, ali, bol je tu, bol ce trajati i proci ali secanje nikad...Taj covek je omedjen, on vise ne moze nigde, tamo je gde je, ali, u decaku on ce s vremena na vreme igrati lopte s njim, ici na sladoled, na more, on ce se s njim brati prve jagode, on ce sve to u njegovom secanju...
Pricace svojoj deci........
Zasto bas ovaj primer, pa ima stotine takvih, ima i gorih...Postoji jedna vencanica recimo od miliona drugih, odavno je izbledela, mozda je i bacena, na slici je mozda ima neokoj, ali zena koja ju je nosila, nosice je i onda kad se smrt polako bude prikradala i davala znake svog dolaska (nekad nema znaka, nekad je tren..............)....
Bila jednom jedna pticica koja je uveseljavala ukucane, s kojima je "pricala", odavno je nema, a oni i dalje pricaju o njoj: Secas se sta je onoga dana, a onoga, haha, joj zasto.......
Postojao je tamo negde neki put kojim su isli zeteoci, svatovi, volujska kola, i nema vise nicega, ne zna se ni trag tome,ali u nekome ko se seca i dalje postoji, zivi kao da nikad nestao nije....
I, tako, ima mnogo toga..........
P.S. Nisam pila nista, majke mi, ja sam antialkoholicar, zakleti
Ako nisi razumeo, nista, ti mozes dati stotinu drugih dokaza da gresim, ja cu svaki postovati, ali ostajem kod svog uverenja
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"Poklonim ti Vetar,
ti se nasmejes, misleci:
kako da primim poklon,
koji ne mogu lako da obuzdam?
Poklonim ti Sunce,
ti se zacudis, pitajuci me:
kako da primim poklon u
koji ne mogu dugo da gledam?
Poklonim ti Mesec
ti mi ga bez reci vratis,
samo zato što znaš da ne bi umeo
da ga sachuvas.
Poklonim ti Oblak
ti me pogledas
ocima punim suza,govoreci mi
da si dovoljno tuzan i bez njega"
------------------------------
Koji poklon bi mogao da zadrzis?
ti se nasmejes, misleci:
kako da primim poklon,
koji ne mogu lako da obuzdam?
Poklonim ti Sunce,
ti se zacudis, pitajuci me:
kako da primim poklon u
koji ne mogu dugo da gledam?
Poklonim ti Mesec
ti mi ga bez reci vratis,
samo zato što znaš da ne bi umeo
da ga sachuvas.
Poklonim ti Oblak
ti me pogledas
ocima punim suza,govoreci mi
da si dovoljno tuzan i bez njega"
------------------------------
Koji poklon bi mogao da zadrzis?