NOT FATE IT*S ALL PLANNED...
- Začetnik teme *BILJA*
- Datum pokretanja
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Ne sudi o knjizi po koricama niti o coveku na osnovu onoga sto pricaju o njemu. Nista ne bi bilo izgubljeno da mi to nismo dozvolili. Ali ima gubitaka koji su konacni...Tu pomoci nema, vreme ne leci sve...
Htedoh da napisem kako sam danas bila izgubljena, i ono malo zdravog razuma sto preostade, Marfi se pobrinuo da zatre. Da je neko drugo vreme, da je neki drugi povod, ispricala bih, ali nije, kao sto beogradski Maksi nije isao protiv mene, nego ja protiv njega!
O cemu ja to?
Ljudsko srce bez jakog razloga ne ostaje bez milosti. Tu se ne racunaju oni kojima je taj prrodni dar, ili bolje receno ta reklo bi se prirodna osobina, ostala sa u posteljici koja je posle rodjenja, izbacena iz organizma majke..
Htedoh da napisem kako sam danas bila izgubljena, i ono malo zdravog razuma sto preostade, Marfi se pobrinuo da zatre. Da je neko drugo vreme, da je neki drugi povod, ispricala bih, ali nije, kao sto beogradski Maksi nije isao protiv mene, nego ja protiv njega!
O cemu ja to?
Ljudsko srce bez jakog razloga ne ostaje bez milosti. Tu se ne racunaju oni kojima je taj prrodni dar, ili bolje receno ta reklo bi se prirodna osobina, ostala sa u posteljici koja je posle rodjenja, izbacena iz organizma majke..
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Iz opusa mog prijatelja SrbePeuljanca (deo po izboru):
Novogodisnja noc
"....Ne zvoni telefon, onome kome sam mislio čestitati živi kući, u onoj zaboravljenoj zemlji, a tamo je Nova prošla već prije par sati, a ovi ovuda...valjda su po nekim žurkama...ili su prezauzeti nekim gostima da te zovnu...ili da ti dođu...štednja neka udarila izgleda...nema se para...vremena još manje.
Bar mi se tako čini.
Evo Neleta da mi pravi društvo...uz dragu koja zamišljeno gleda kroz prozor u snijeg koji je počeo padati taman 5 minuta poslije ponoći...znam o čemu misli, bolje rečeno o kome...e moj Nele...ti i tvoj lutak sa naslovne strane...nije ti puno sreće donio, a ?
Ma nema veze, evo zamjenjuje te Marina Perazić i ¨Jer ja sam lažljiva ¨...ako, ako, bar priznaješ...
Kakav sam ovo muzički miks složio noćas, ne uspijem ni dvije rečenice napisati a već druga pjesma...evo i Preldžija i najnovija o Grahovu...e, moje Grahovo, što si pustio da mi mater plače noćas dok joj čestitam Novu ?
Mora da nije ni tebi puno bolje nego njoj, čim ti njoj daš da ona suze lije...
Da mi bolji budeš u ovoj novoj, svježoj godini, ne obaziri se na te tuđine što po tebi šetaju...ako ništa, učini i njih svojom djecom ko što si nas činio... znam da to možeš...moraš...
Bar je u subotu bilo lijepo...Momo i Dodir, pjesma, Krajina opet živa pred mojim očima, raspjevani ljudi, ma nije važno da li znaš nekog u kafani, svi se znaju iako mnoge nikada nisam ni vidio...kaže jedan gospodin...
¨E moj Peuljanac...trijes` godina sam ođe i još uvijek ne vjerujem da jesam...još uvijek smo u tuđini...¨
Počešah se po obrazu...
¨Zemo, dokle god nas ima, dokle god se srećemo, nikada nismo sami.. ¨
Ne znam zašto mi se učini da čovjeku zablistaše oči...vjerovatno mi se samo učinilo...ali me je jako, jako zagrlio...onako kako te ne grle ovi stranjski nikada, pa čak ni tvoji...bar ne u ovoj zemlji...
A Momo pjeva o Krajini...o meni, nama...koji smo nekad bili i šta posta od nas...prognanih...
Ali nema veze, bar nam osmjeh s lica ne skinu niko...iako često okreneš glavu u stranu da ti ne vide oči...ko zna šta bi u njima taj neki nepoznati vidio...
Večeras...šta da se radi, pokušavaš ko zna šta da ti ljepše bude...može se preko ove vražije kutije svašta uhvatiti..pa čak i taj nesrećni Pink..ili neki naš drugi novogodišnji program...ali nismo imali snage za to...boli...nismo htjeli, evo, nek se i prodamo, kao da se prodao nisam odavno, gledao sam ¨City TV ¨ i kako Novu dočekuju Kanadjani na trgu Toronta...
A naš novogodišnji program smo pravili u svojoj mašti...bili svi tu, majke mi...i roditelji, i sestre, braća, drugovi...svi...i svi pjevali i baš u ponoć se svi poljubili i zagrlili onako iz srca...kao nekad...
----------------------------
A ja uvek pomislim na onaj pretuzni stih: Oj, Krajino krvava haljino, ko te dade, ko li te prodade
Tužno je otići tako daleko. Tužno imati sve a nemati ništa...Kako...
Inače Srba je objavio knjigu, ima predivnih priča...Novac je namenio u dobrotvone svrhe...
Nešto mislim - ne videti Savu to je kao ne ziveti, neka teku i sve tvoje reke u sećanju Srbo, makar teku..
Predivno Dragane, zaljubljeniče u Savu, hvala što i s nama podeliš po koji divan spot, izbor muzike
Novogodisnja noc
"....Ne zvoni telefon, onome kome sam mislio čestitati živi kući, u onoj zaboravljenoj zemlji, a tamo je Nova prošla već prije par sati, a ovi ovuda...valjda su po nekim žurkama...ili su prezauzeti nekim gostima da te zovnu...ili da ti dođu...štednja neka udarila izgleda...nema se para...vremena još manje.
Bar mi se tako čini.
Evo Neleta da mi pravi društvo...uz dragu koja zamišljeno gleda kroz prozor u snijeg koji je počeo padati taman 5 minuta poslije ponoći...znam o čemu misli, bolje rečeno o kome...e moj Nele...ti i tvoj lutak sa naslovne strane...nije ti puno sreće donio, a ?
Ma nema veze, evo zamjenjuje te Marina Perazić i ¨Jer ja sam lažljiva ¨...ako, ako, bar priznaješ...
Kakav sam ovo muzički miks složio noćas, ne uspijem ni dvije rečenice napisati a već druga pjesma...evo i Preldžija i najnovija o Grahovu...e, moje Grahovo, što si pustio da mi mater plače noćas dok joj čestitam Novu ?
Mora da nije ni tebi puno bolje nego njoj, čim ti njoj daš da ona suze lije...
Da mi bolji budeš u ovoj novoj, svježoj godini, ne obaziri se na te tuđine što po tebi šetaju...ako ništa, učini i njih svojom djecom ko što si nas činio... znam da to možeš...moraš...
Bar je u subotu bilo lijepo...Momo i Dodir, pjesma, Krajina opet živa pred mojim očima, raspjevani ljudi, ma nije važno da li znaš nekog u kafani, svi se znaju iako mnoge nikada nisam ni vidio...kaže jedan gospodin...
¨E moj Peuljanac...trijes` godina sam ođe i još uvijek ne vjerujem da jesam...još uvijek smo u tuđini...¨
Počešah se po obrazu...
¨Zemo, dokle god nas ima, dokle god se srećemo, nikada nismo sami.. ¨
Ne znam zašto mi se učini da čovjeku zablistaše oči...vjerovatno mi se samo učinilo...ali me je jako, jako zagrlio...onako kako te ne grle ovi stranjski nikada, pa čak ni tvoji...bar ne u ovoj zemlji...
A Momo pjeva o Krajini...o meni, nama...koji smo nekad bili i šta posta od nas...prognanih...
Ali nema veze, bar nam osmjeh s lica ne skinu niko...iako često okreneš glavu u stranu da ti ne vide oči...ko zna šta bi u njima taj neki nepoznati vidio...
Večeras...šta da se radi, pokušavaš ko zna šta da ti ljepše bude...može se preko ove vražije kutije svašta uhvatiti..pa čak i taj nesrećni Pink..ili neki naš drugi novogodišnji program...ali nismo imali snage za to...boli...nismo htjeli, evo, nek se i prodamo, kao da se prodao nisam odavno, gledao sam ¨City TV ¨ i kako Novu dočekuju Kanadjani na trgu Toronta...
A naš novogodišnji program smo pravili u svojoj mašti...bili svi tu, majke mi...i roditelji, i sestre, braća, drugovi...svi...i svi pjevali i baš u ponoć se svi poljubili i zagrlili onako iz srca...kao nekad...
----------------------------
A ja uvek pomislim na onaj pretuzni stih: Oj, Krajino krvava haljino, ko te dade, ko li te prodade
Tužno je otići tako daleko. Tužno imati sve a nemati ništa...Kako...
Inače Srba je objavio knjigu, ima predivnih priča...Novac je namenio u dobrotvone svrhe...
Nešto mislim - ne videti Savu to je kao ne ziveti, neka teku i sve tvoje reke u sećanju Srbo, makar teku..
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
PATETIKA IMA OBLIK USTA KOJE GOVORE ILI CUTE
Prvo treba postaviti pitanje, šta je uopste patetika, i drugo (ne manje važno) KO je merodavan da procenjuje šta je pateticno a šta ne?
Svako može suditi prema svome nahodjenju, svojoj licnosti, smislu ili besmislu da sudi drugima zbog njihovog nacina izrazavanja za koji misle da je „patetican”.
Neki misle da je sav zivot suva patetika, pa ja mogu i da se složim i ne složim, zavisi.
Reč (POJAM) patetika znaci pojacavanje, naglasavanje osecanja. To je jednostavno pravo znacenje reci patetika. Zašto se onda pretvorila u nešto nepoželjno i nelepo, ako se pretvorila? Neki eksperti kažu- zbog jadanja i „uzdizanja nečeg što ne osecamo stvarno”!
I onda opet pitanje, KO može biti merodavan da zna šta svako od nas stvarno oseca - do nas samih?
I šta ako STVARNO osecamo, ko ima prava da nas u laz uteruje?!
„Patetika” se gotovo uvek javi kada pocenmo upoznavati svoje slabosti. A, o cemu je, zapravo, reč?!
O nečemu sto NIJE ZACELILO u nama, i nije važno ni šta, ni zašto nije, ali je važno da nije, važno je da je u nama.
Ne mora neophodno biti ljubavna bol, nego prosto neka zudnja u nama. Odustati od nje, ponekad bi ostavilo emotivnu prazninu, a pricati o toj emotivnoj praznini, mnogi će krstiti i kao PATETIKA. Ponkead je teško izbegne i onaj ko je izbegava, pod uslovom da tačno zna STA izbegava.
Zudnja ponekad se pretvara u ranu, a rane su skoro uvek „pateticne”
Zato je najveci problem s patetikom od rana ili zudnje, sto je gotovo uvek klizava staza, i nikad se na njoj ne okliznes sam, nego te potkaci neko. Za posmatrace i pad je patetika, za palog samo cas pre nego sto će ustati.
Ima mnogo drugih oblika iskazivanja koji su za osudu, „patetika” je možda, u odnosu na njih, na najnizoj lestvici „nepozeljnih” stvari. Patetika je rana od rane. Tuga od tuge, a ako tuznome oduzmes tugu, gurnuces ga u očaj, a očaj je jako osecanje. Sva jaka osecanja su pateticna. I, onda ne znaš vise ni šta ni kako govoris, ili bas tada znaš?!
Ma, dodaj svome govoru, pisanju, malo nečega sto izvire iz bezdana intimnog samorazmišljanja i osecaja, pa i rana.
I ne boj se. Jer, neko rece da rana ima oblik usta- usta koja govore ili cute u svojoj otvorenosti.
(Biljana)
Prvo treba postaviti pitanje, šta je uopste patetika, i drugo (ne manje važno) KO je merodavan da procenjuje šta je pateticno a šta ne?
Svako može suditi prema svome nahodjenju, svojoj licnosti, smislu ili besmislu da sudi drugima zbog njihovog nacina izrazavanja za koji misle da je „patetican”.
Neki misle da je sav zivot suva patetika, pa ja mogu i da se složim i ne složim, zavisi.
Reč (POJAM) patetika znaci pojacavanje, naglasavanje osecanja. To je jednostavno pravo znacenje reci patetika. Zašto se onda pretvorila u nešto nepoželjno i nelepo, ako se pretvorila? Neki eksperti kažu- zbog jadanja i „uzdizanja nečeg što ne osecamo stvarno”!
I onda opet pitanje, KO može biti merodavan da zna šta svako od nas stvarno oseca - do nas samih?
I šta ako STVARNO osecamo, ko ima prava da nas u laz uteruje?!
„Patetika” se gotovo uvek javi kada pocenmo upoznavati svoje slabosti. A, o cemu je, zapravo, reč?!
O nečemu sto NIJE ZACELILO u nama, i nije važno ni šta, ni zašto nije, ali je važno da nije, važno je da je u nama.
Ne mora neophodno biti ljubavna bol, nego prosto neka zudnja u nama. Odustati od nje, ponekad bi ostavilo emotivnu prazninu, a pricati o toj emotivnoj praznini, mnogi će krstiti i kao PATETIKA. Ponkead je teško izbegne i onaj ko je izbegava, pod uslovom da tačno zna STA izbegava.
Zudnja ponekad se pretvara u ranu, a rane su skoro uvek „pateticne”
Zato je najveci problem s patetikom od rana ili zudnje, sto je gotovo uvek klizava staza, i nikad se na njoj ne okliznes sam, nego te potkaci neko. Za posmatrace i pad je patetika, za palog samo cas pre nego sto će ustati.
Ima mnogo drugih oblika iskazivanja koji su za osudu, „patetika” je možda, u odnosu na njih, na najnizoj lestvici „nepozeljnih” stvari. Patetika je rana od rane. Tuga od tuge, a ako tuznome oduzmes tugu, gurnuces ga u očaj, a očaj je jako osecanje. Sva jaka osecanja su pateticna. I, onda ne znaš vise ni šta ni kako govoris, ili bas tada znaš?!
Ma, dodaj svome govoru, pisanju, malo nečega sto izvire iz bezdana intimnog samorazmišljanja i osecaja, pa i rana.
I ne boj se. Jer, neko rece da rana ima oblik usta- usta koja govore ili cute u svojoj otvorenosti.
(Biljana)
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Kao preteča, kao molba:
Slučajni Prolaznik...
SrboPeuljanac
"Eto, baš maloprije, onako slučajno kao i uvijek, prođoh ulicom i ugledah kako se neki momak i neka djevojka nešto svadjaju oko ko zna koje važne stvari u životu...vidim, brani se momak, govori joj da nije u pravu i zaista mi izgleda zbunjeno, a iza leđa drzi ružu koju bi joj vjerovatno tako rado dao samo kad bi se ona malo smirila...par puta je pošao da je pruži, ali zastane usled bujice njenih riječi...i odjednom mu djevojka udari takvu šamarčinu da se jadan dečko zanese i ispade mu ruža na asfalt...prosuše se latice po trotoaru, prosuše se i suze po njenom lijepom licu kada je ugledala cvijet...kao i nekom slučajnom prolazniku koji to sve naravno... nije vidio...
Podsjeti me taj prizor na mnoge, mnoge puteve kojima sam eto tako, slučajno prošao.
Podsjeti me na neke davne trenutke kada sam odlazio iz neke strane zemlje nazad u jednu koju sam tada zvao kućom, pjeva Čola „ Pisaću ti pisma duga, iz Zagorja i Drniša...”, a neki davni drugari i drugarice mi mahali a ja ih posmatrao kroz zamagljeni prozor autobusa
uz sjetni osmjeh daljine i prašine na licu...kako sam se mogao opet tako neoprezno i slučajno ušetati u nečiji zivot pa tako bezobzirno otići...
Podsjeti me na neko junsko jutro ko zna više koje godine, kada sam se eto slučajno vraćao sa basketa baš kada je vojna milicija bila ispred moje kuce i tražila mene...odvedoše me u neki vrtlog mržnje, smrti, uzdaha i neprestanog plača...a ja sam slučajno prolazio kroz neka sela kojima nisam znao ime, penjao se nekim planinama za koje nisam ni znao da postoje, gledaju kako umiru neki ljudi koji su se možda eto slučajno, baš kao i ja, našli tu a uopšte nisu htjeli...i dok sam se pitao šta ja uopšte tražim tu, čiji li su ovo gradovi i predjeli, slučajno je negdje blizu mene zviznula granata...par gelera po nogama mi obezbjediše besplatnu kartu kući i duboke krateže po duši.
Neko vrijeme se ništa nije dešavalo, ili tada namjerno nisam htio da gledam niti da budem viđen, ko će to znati.
Ali ne spava Zvijer dugo...tako da sam jednu martovsku noć izišao na terasu da zapalim pljugu slučajno bas u tom trenutku kada su neki avioni nadlijetali moju zemlju i ponovo sam začuo iste krike očajanja kao i nekad...i ponovo sam se slučajno na nekoliko mjeseci našao na opet nekim nepoznatim predjelima, pored porušenih mostova i zapaljenih gradova gdje mi baš i nije bilo mjesto kada je eto neko slučajno izdao naredbu da se trebamo povući...dobro je, pomislih, ponekad i slučajne naredbe imaju neizmjerno važan značaj.
Vratih se kući...ali samo da bih saznao da si se ti, eto slučajno, baš tada zaljubila i otišla sa nekim tipom u neku zemlju koja ti se eto slučajno, dok si šarala svojim prstićima po geografskoj karti zakačila pod noktić pa ti se nije dala više skinuti sa prsta...
I tako mi je eto slučajno pukao film pa sam se i ja malo odšetao do još jedne autobuske stanice., čisto onako da procunjam...i slučajno, baš te augustovske noći sam napipao i pasoš u džepu, ko li ga je tamo zaboravio, samo da mi je znati, i još jednom sam se eto slučajno ušetao u neki autobus koji je baš te noći putovao prema nekim drugim zemljama u kojima si možda ti...
Dugo sam te tražio da bih eto slučajno prije neku nedelju saznao da si ti u stvari skroz na drugom kraju planete...
I maloprije mi eto nestade pljuga i dok sam se šetao po ovom kišnom i sumornom danu nazad prema stanu baš sam vas dvoje morao sresti kako se svađate a ne znate da ste možda baš sada, slučajno, izgubili jedno drugo a da ne znate ni zašto...
E moj prijatelju, ko ti je rekao da donosiš ruže na sastanke kada pada kiša ?
To se, dobri moj prijatelju nikad ne radi, pa čak ni... slučajno..."
Slučajni Prolaznik...
SrboPeuljanac
"Eto, baš maloprije, onako slučajno kao i uvijek, prođoh ulicom i ugledah kako se neki momak i neka djevojka nešto svadjaju oko ko zna koje važne stvari u životu...vidim, brani se momak, govori joj da nije u pravu i zaista mi izgleda zbunjeno, a iza leđa drzi ružu koju bi joj vjerovatno tako rado dao samo kad bi se ona malo smirila...par puta je pošao da je pruži, ali zastane usled bujice njenih riječi...i odjednom mu djevojka udari takvu šamarčinu da se jadan dečko zanese i ispade mu ruža na asfalt...prosuše se latice po trotoaru, prosuše se i suze po njenom lijepom licu kada je ugledala cvijet...kao i nekom slučajnom prolazniku koji to sve naravno... nije vidio...
Podsjeti me taj prizor na mnoge, mnoge puteve kojima sam eto tako, slučajno prošao.
Podsjeti me na neke davne trenutke kada sam odlazio iz neke strane zemlje nazad u jednu koju sam tada zvao kućom, pjeva Čola „ Pisaću ti pisma duga, iz Zagorja i Drniša...”, a neki davni drugari i drugarice mi mahali a ja ih posmatrao kroz zamagljeni prozor autobusa
uz sjetni osmjeh daljine i prašine na licu...kako sam se mogao opet tako neoprezno i slučajno ušetati u nečiji zivot pa tako bezobzirno otići...
Podsjeti me na neko junsko jutro ko zna više koje godine, kada sam se eto slučajno vraćao sa basketa baš kada je vojna milicija bila ispred moje kuce i tražila mene...odvedoše me u neki vrtlog mržnje, smrti, uzdaha i neprestanog plača...a ja sam slučajno prolazio kroz neka sela kojima nisam znao ime, penjao se nekim planinama za koje nisam ni znao da postoje, gledaju kako umiru neki ljudi koji su se možda eto slučajno, baš kao i ja, našli tu a uopšte nisu htjeli...i dok sam se pitao šta ja uopšte tražim tu, čiji li su ovo gradovi i predjeli, slučajno je negdje blizu mene zviznula granata...par gelera po nogama mi obezbjediše besplatnu kartu kući i duboke krateže po duši.
Neko vrijeme se ništa nije dešavalo, ili tada namjerno nisam htio da gledam niti da budem viđen, ko će to znati.
Ali ne spava Zvijer dugo...tako da sam jednu martovsku noć izišao na terasu da zapalim pljugu slučajno bas u tom trenutku kada su neki avioni nadlijetali moju zemlju i ponovo sam začuo iste krike očajanja kao i nekad...i ponovo sam se slučajno na nekoliko mjeseci našao na opet nekim nepoznatim predjelima, pored porušenih mostova i zapaljenih gradova gdje mi baš i nije bilo mjesto kada je eto neko slučajno izdao naredbu da se trebamo povući...dobro je, pomislih, ponekad i slučajne naredbe imaju neizmjerno važan značaj.
Vratih se kući...ali samo da bih saznao da si se ti, eto slučajno, baš tada zaljubila i otišla sa nekim tipom u neku zemlju koja ti se eto slučajno, dok si šarala svojim prstićima po geografskoj karti zakačila pod noktić pa ti se nije dala više skinuti sa prsta...
I tako mi je eto slučajno pukao film pa sam se i ja malo odšetao do još jedne autobuske stanice., čisto onako da procunjam...i slučajno, baš te augustovske noći sam napipao i pasoš u džepu, ko li ga je tamo zaboravio, samo da mi je znati, i još jednom sam se eto slučajno ušetao u neki autobus koji je baš te noći putovao prema nekim drugim zemljama u kojima si možda ti...
Dugo sam te tražio da bih eto slučajno prije neku nedelju saznao da si ti u stvari skroz na drugom kraju planete...
I maloprije mi eto nestade pljuga i dok sam se šetao po ovom kišnom i sumornom danu nazad prema stanu baš sam vas dvoje morao sresti kako se svađate a ne znate da ste možda baš sada, slučajno, izgubili jedno drugo a da ne znate ni zašto...
E moj prijatelju, ko ti je rekao da donosiš ruže na sastanke kada pada kiša ?
To se, dobri moj prijatelju nikad ne radi, pa čak ni... slučajno..."
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Posdeti me na onaj stihi- Prodavačica ljubičica
Pa kad prodješ ovim gradom
pored mesta gde ja stojim
pomiluj te ljubičice
to su suze jednog sreće
davno izgunljenog sna....
Ako naletiš na knjigu, kupi, humano je, humano
Poslednja izmena:
gost 261558
Elita
- Poruka
- 15.404
Nisam znala za ovaj blog. Citam ga, utiske cu reci kad zavrsim.
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Znam da ćeš biti iskrena kao moja radost što te vidim
gost 261558
Elita
- Poruka
- 15.404
Bicu iskrena, inace moje pisanje ne bi imalo smisla.
Svidja mi se ovakva vrsta bloga. Nesto slicno imam i ja ali ne javno, nalazi se u mojoj svesci za zvrljanje (neko bi to nazvao dnevnikom), i krijem ga od svih. Zasto? Zato da niko ne vidi moje misli, promene raspolozenja, osecanja, da ne vidi mene. Izloziti sebe tudjim pogledima, oceni i kritici (najredje je razumevanje) jeste hrabro. Mnogima ovakav blog izgleda kao nesto nevezano, nabacano; onaj ko pazljivo gleda i slusa moze videti puno toga, citavu pricu: sva tvoja (ne)raspolozenja, tugu, srecu, ceznju, nadu, ogorcenost, i sto je jako vazno: videti da ti poznajes i priznajes sebe u svakom izdanju.
Neke su me procitane reci raznezile, neke poput plave kapi licno dotakle, nekima sam se nasmejala od srca.
Skoro sam jednoj osobi sa foruma napisala da osecam sam te donekle upoznala kroz tvoje pisanje (poezije i proze).
Kao prilog ostavicu pesmu, za koju mislim da je prigodna, a i odgovara mom raspolozenju.
Rupu na licu zovete osmeh
plaši me šta sve taj bezdan krije,
da l' otrov seje zubima kobre
il' slatki nektar iz njega lije
Sumnjam u vaše namere dobre.
Milost ne viri iz punog džepa
dodir što teši odveć je hladan,
onaj što pred vas položi muku
hoće li ipak ostati gladan
Sumnjam u vašu pruženu ruku.
Da li vam želje slobodno jezde
ili ih čvrsta uguši volja,
možda je vreme velikih suša
krotilo bičem nemirna polja
Sumnjam da znate gde vam je duša.
Nisam od bezgrešnih, niti od jakih
strah od samoće ne mogu skriti,
tražim, a srce potajno zebe
hoću li vama ja dobra biti
Najviše ipak sumnjam u sebe.
M.
I mozda jos i ovo, potpuno suprotna emocija, ali slusam je vec danima i sigurna sam da ce se i tebi dopasti.
Uz tvoju dozvolu svraticu ovde jos koji put.
Svidja mi se ovakva vrsta bloga. Nesto slicno imam i ja ali ne javno, nalazi se u mojoj svesci za zvrljanje (neko bi to nazvao dnevnikom), i krijem ga od svih. Zasto? Zato da niko ne vidi moje misli, promene raspolozenja, osecanja, da ne vidi mene. Izloziti sebe tudjim pogledima, oceni i kritici (najredje je razumevanje) jeste hrabro. Mnogima ovakav blog izgleda kao nesto nevezano, nabacano; onaj ko pazljivo gleda i slusa moze videti puno toga, citavu pricu: sva tvoja (ne)raspolozenja, tugu, srecu, ceznju, nadu, ogorcenost, i sto je jako vazno: videti da ti poznajes i priznajes sebe u svakom izdanju.
Neke su me procitane reci raznezile, neke poput plave kapi licno dotakle, nekima sam se nasmejala od srca.
Skoro sam jednoj osobi sa foruma napisala da osecam sam te donekle upoznala kroz tvoje pisanje (poezije i proze).
Kao prilog ostavicu pesmu, za koju mislim da je prigodna, a i odgovara mom raspolozenju.
Rupu na licu zovete osmeh
plaši me šta sve taj bezdan krije,
da l' otrov seje zubima kobre
il' slatki nektar iz njega lije
Sumnjam u vaše namere dobre.
Milost ne viri iz punog džepa
dodir što teši odveć je hladan,
onaj što pred vas položi muku
hoće li ipak ostati gladan
Sumnjam u vašu pruženu ruku.
Da li vam želje slobodno jezde
ili ih čvrsta uguši volja,
možda je vreme velikih suša
krotilo bičem nemirna polja
Sumnjam da znate gde vam je duša.
Nisam od bezgrešnih, niti od jakih
strah od samoće ne mogu skriti,
tražim, a srce potajno zebe
hoću li vama ja dobra biti
Najviše ipak sumnjam u sebe.
M.
I mozda jos i ovo, potpuno suprotna emocija, ali slusam je vec danima i sigurna sam da ce se i tebi dopasti.
Uz tvoju dozvolu svraticu ovde jos koji put.
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Ničeg pogrešnog nema, Marija, uvek će mi biti drago kad te ovde vidim, kanim se malo raspisati ako me neko opet ne ometeMarija;bt268711:Bicu iskrena, inace moje pisanje ne bi imalo smisla.
Svidja mi se ovakva vrsta bloga. Nesto slicno imam i ja ali ne javno, nalazi se u mojoj svesci za zvrljanje (neko bi to nazvao dnevnikom), i krijem ga od svih. Zasto? Zato da niko ne vidi moje misli, promene raspolozenja, osecanja, da ne vidi mene. Izloziti sebe tudjim pogledima, oceni i kritici (najredje je razumevanje) jeste hrabro. Mnogima ovakav blog izgleda kao nesto nevezano, nabacano; onaj ko pazljivo gleda i slusa moze videti puno toga, citavu pricu: sva tvoja (ne)raspolozenja, tugu, srecu, ceznju, nadu, ogorcenost, i sto je jako vazno: videti da ti poznajes i priznajes sebe u svakom izdanju.
Neke su me procitane reci raznezile, neke poput plave kapi licno dotakle, nekima sam se nasmejala od srca.
Skoro sam jednoj osobi sa foruma napisala da osecam sam te donekle upoznala kroz tvoje pisanje (poezije i proze).
Kao prilog ostavicu pesmu, za koju mislim da je prigodna, a i odgovara mom raspolozenju.
Rupu na licu zovete osmeh
plaši me šta sve taj bezdan krije,
da l' otrov seje zubima kobre
il' slatki nektar iz njega lije
Sumnjam u vaše namere dobre.
Milost ne viri iz punog džepa
dodir što teši odveć je hladan,
onaj što pred vas položi muku
hoće li ipak ostati gladan
Sumnjam u vašu pruženu ruku.
Da li vam želje slobodno jezde
ili ih čvrsta uguši volja,
možda je vreme velikih suša
krotilo bičem nemirna polja
Sumnjam da znate gde vam je duša.
Nisam od bezgrešnih, niti od jakih
strah od samoće ne mogu skriti,
tražim, a srce potajno zebe
hoću li vama ja dobra biti
Najviše ipak sumnjam u sebe.
M.
I mozda jos i ovo, potpuno suprotna emocija, ali slusam je vec danima i sigurna sam da ce se i tebi dopasti.
Uz tvoju dozvolu svraticu ovde jos koji put.
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Dakle, Marijce, dopala mi se pesma i sve što si napisala (hvala ti), da ki sam hrabra baš?
Da u smislu da mrzim maske i svoje i tude, ali svesna da rizikujem da bez nje bivam izložena napadima, ali kako neko pamrtan primeti, toliko me ranilo strela ili nečeg sličnog da je postojao i rizik da ne prepoznam kad me pogodi cvet, ali prepoznajem...
Samo kad bi ljudi znali da je njima iza svojih maski gore nego onima koji ih i bez maske znaju, ne bi se iza nje ni skrivali. Ne možeš svoj zivot živeti po tudjim standardima, da, ali, ne može niko ni tebe naterati da ne živis pod svojim.
E, sada, ako se u jednom opravdanom periodu ukaze potreba za odustajanjem od tih standarda, trebalo bi odustati. Dok ne prođe, ali ako samo jedno odustane, nema uspeha.Dakle, ne nacisto i ne zauvek, samo dok postoji potreba... U tom odredjenom periodu ponesto se i nauci (neka promena na bolje) pa se od nečeg i dobrovoljno odustane, ali nikako samo jedna strana...
Kakvo crno savrsenstvo, pa to je ubitačno dosadno, to ne psotoji. Samo je pitanje koliko nesavrsenstva ipak možemo da podnesemo, i svoga i tudjeg. Moraju postojati neke granice, ako ih nema, maske ne ginu do kraja zivota. Kome to još treba?!
Radije bih se uvek opredelila i za nesavrseno „lice”, nego za savrsenu masku...
Da u smislu da mrzim maske i svoje i tude, ali svesna da rizikujem da bez nje bivam izložena napadima, ali kako neko pamrtan primeti, toliko me ranilo strela ili nečeg sličnog da je postojao i rizik da ne prepoznam kad me pogodi cvet, ali prepoznajem...
Samo kad bi ljudi znali da je njima iza svojih maski gore nego onima koji ih i bez maske znaju, ne bi se iza nje ni skrivali. Ne možeš svoj zivot živeti po tudjim standardima, da, ali, ne može niko ni tebe naterati da ne živis pod svojim.
E, sada, ako se u jednom opravdanom periodu ukaze potreba za odustajanjem od tih standarda, trebalo bi odustati. Dok ne prođe, ali ako samo jedno odustane, nema uspeha.Dakle, ne nacisto i ne zauvek, samo dok postoji potreba... U tom odredjenom periodu ponesto se i nauci (neka promena na bolje) pa se od nečeg i dobrovoljno odustane, ali nikako samo jedna strana...
Kakvo crno savrsenstvo, pa to je ubitačno dosadno, to ne psotoji. Samo je pitanje koliko nesavrsenstva ipak možemo da podnesemo, i svoga i tudjeg. Moraju postojati neke granice, ako ih nema, maske ne ginu do kraja zivota. Kome to još treba?!
Radije bih se uvek opredelila i za nesavrseno „lice”, nego za savrsenu masku...
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Što se tiče savršensta, to ne postoji Niko nije savršen, naročito ako su mu zodijački znaci Škorpija i Devica, leleee
Skorpija veoma strastvena u svemu sto se desava...
Devica je melanholična i pesimistički nastrojena prema svemu....
Jedna gura napred u vatru, druga vraća nazad u vodu, napred nazad, ima -nema, i setih se jedne anegdote:
Razgovaraju kosmonaut i neurohirurg. Hirurg kaže kosmonautu: "Bog ne postoji. Ti si toliko puta bio u kosmosu i nikada nisi video Boga? " Kosmonaut mu odgovara: " Nisam, ali to ne znači da Bog ne postoji. Ti svakodnevno otvaraš i operišeš mozak a nikada nisi video misli, a one postoje
Zar ne?
Niko nije savršen, naročito ako su mu zodijački znaci Škorpija i Devica, leleeeSkorpija veoma strastvena u svemu sto se desava...
Devica je melanholična i pesimistički nastrojena prema svemu....
Jedna gura napred u vatru, druga vraća nazad u vodu, napred nazad, ima -nema, i setih se jedne anegdote:
Razgovaraju kosmonaut i neurohirurg. Hirurg kaže kosmonautu: "Bog ne postoji. Ti si toliko puta bio u kosmosu i nikada nisi video Boga? " Kosmonaut mu odgovara: " Nisam, ali to ne znači da Bog ne postoji. Ti svakodnevno otvaraš i operišeš mozak a nikada nisi video misli, a one postoje
Zar ne?
Poslednja izmena:
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"„Ako neko od Vas
ume da me nacrta
Moliću lepo
Nek zamisli puno
Zelene
Zelenoplave
Zimzelene
Šumske
Ribarske
zelene
Hoću da stojim
pod takvim nebom
A Sunce
Sunce
obavezno da bude plavo
Da mi se kosa mrsi
ljubičasto
Dodajte i malo crvene
Za pod noge
I bokove u istoj boji
Da se ne lažemo
Znate me
Znate i da mojim očima
pristaje samo crna sačma
I mojim usnama
dajte im
Nedostaje im
bar trunka bele
Ja sam od onih
što najrađe ljube
Snegove
Žutu izbacite
Ne crtajte me
ljutu
Molim Vas
nacrtajte me
onakvu kakva sam
Smešnu
i Zastrašujuću ”
ume da me nacrta
Moliću lepo
Nek zamisli puno
Zelene
Zelenoplave
Zimzelene
Šumske
Ribarske
zelene
Hoću da stojim
pod takvim nebom
A Sunce
Sunce
obavezno da bude plavo
Da mi se kosa mrsi
ljubičasto
Dodajte i malo crvene
Za pod noge
I bokove u istoj boji
Da se ne lažemo
Znate me
Znate i da mojim očima
pristaje samo crna sačma
I mojim usnama
dajte im
Nedostaje im
bar trunka bele
Ja sam od onih
što najrađe ljube
Snegove
Žutu izbacite
Ne crtajte me
ljutu
Molim Vas
nacrtajte me
onakvu kakva sam
Smešnu
i Zastrašujuću ”
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Koliko juče oko podneva...
Mama: Halo, sine, jeste li dobro (ooommm), utopljavajte se , nigde bez kape (ooommm) i pazi na poledicu kad izlaziš napolje (ooommm) i šal (ooommm), nego je li kod tebe moj egoist?
Ako je tata egoist (kad već dodoh do reči) ja ne znam...i nije dolazo- on uglavnom dodje s tobom osim ako...
Koji tata, pa nije ti Dzordz Meredit tata a on ne bi mogao ni mojoj mami biti tata. valjda
Bogo moj!!!
Tu knjigu sam čitala ima dve godine, strogo si naredila da vratim, strogo sam vratila (šta ovo moje dete maše rukama neće valjda da poleti) tako da ja nisam taj idiot!!!
Jesi - šapnu Potencijalni Leteći Objekat!
Mama, izvini rekoh, neko zvoni na vratima, nazvaču te (samo da zgromim PLO)!
Ponovi
Pa, kad si me ono naterala da obrišem prašinu s knjiga u bakinom ormaru, ove bake ovde ,sećam se da sam videla neku debelu knjigu s tim naslovom, i pitala se ko to uopšte čita osim tebe..i..
Ja ću reći baki da sam ja greškom sklonila, pa..
Učiš da lažeš, a?!
I ti si slagala baku da neko zvoni na vratima (a približava se istim) ja sam htela da te zaštitim sad se snalazi sama i otrča uza steprnice smejući se ali doviknu pre nego što se zaključa: Da nije i danas pun mesec?
Mama: Halo, sine, jeste li dobro (ooommm), utopljavajte se , nigde bez kape (ooommm) i pazi na poledicu kad izlaziš napolje (ooommm) i šal (ooommm), nego je li kod tebe moj egoist?
Ako je tata egoist (kad već dodoh do reči) ja ne znam...i nije dolazo- on uglavnom dodje s tobom osim ako...
Koji tata, pa nije ti Dzordz Meredit tata a on ne bi mogao ni mojoj mami biti tata. valjda
Bogo moj!!!
Tu knjigu sam čitala ima dve godine, strogo si naredila da vratim, strogo sam vratila (šta ovo moje dete maše rukama neće valjda da poleti) tako da ja nisam taj idiot!!!
Jesi - šapnu Potencijalni Leteći Objekat!
Mama, izvini rekoh, neko zvoni na vratima, nazvaču te (samo da zgromim PLO)!
Ponovi
Pa, kad si me ono naterala da obrišem prašinu s knjiga u bakinom ormaru, ove bake ovde ,sećam se da sam videla neku debelu knjigu s tim naslovom, i pitala se ko to uopšte čita osim tebe..i..
Ja ću reći baki da sam ja greškom sklonila, pa..
Učiš da lažeš, a?!
I ti si slagala baku da neko zvoni na vratima (a približava se istim) ja sam htela da te zaštitim sad se snalazi sama i otrča uza steprnice smejući se ali doviknu pre nego što se zaključa: Da nije i danas pun mesec?
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
gost 261558
Elita
- Poruka
- 15.404
gost 261558
Elita
- Poruka
- 15.404
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
Molitva za ljubav
Brzo kao kratkovecne cveca liske
i ova ljubav stace da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za srecu i mir,
a ja: sacuvaj u srcu mom, zarobi,
jucerašnjeg dana nestalni pram.
Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
skrinju, nacini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli srecu za se –
sve dosadašnje radosti nek se snište –
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.
Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za sreću, za radost, za
slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
Desanka Maksimović
Brzo kao kratkovecne cveca liske
i ova ljubav stace da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za srecu i mir,
a ja: sacuvaj u srcu mom, zarobi,
jucerašnjeg dana nestalni pram.
Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
skrinju, nacini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli srecu za se –
sve dosadašnje radosti nek se snište –
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.
Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za sreću, za radost, za
slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
Desanka Maksimović
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
"I sad znam da je mudrije učiniti korak van sebe, nego proći milione kilometara u svojim grudima."-Mika Antić
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.189
