Prema Galupovim istraživanjima 58 odsto američkih građana veruje u Nju Ejdž, a jedna četvrtina – 60 miliona njih, već se uključilo u ovaj pokret...pripremajući se za globalne promene sveta na planeti.
Promene se više ne tiču ni ljudskog greha, ni njegove dobrote. Ne tiču se ni molitve, ni praštanja. Ne tiču se svesti, ni odgovornosti. One su nadišle atmosferu Hladnog rata, nadišle su bolećivost levičarstva, seksualnu revoluciju... Ukinule su komunizam i čovečanstvo oslobodile Crvenog oktobra i mogućnosti svetske revolucije.
Zapadnjačka varijanta joge, piše profesor Dejvid Maršal, autor knjige “Nju Ejdž”, primamljuje desetine miliona ljudi u mračni svet okultnih (tajanstvenih) aktivnosti koje rastaču ljudski razum i probljavaju čovekovu dušu. Istovetno mišljenje o Nju Ejdžu iznosi i profesor Kenet Vejd. On tvrdi da ovaj pokret, kao osnova novog svetskog poretka, ne pridaje značaja ljudskom životu i da će doprineti da se u zapadnjačkoj civilizaciji trajno potkopa poštovanje ljudskog života i ostalih vrednosti i nađu izgovori za opravdanje pojedinačnih zločina i masovnih ubistava.
Čarls Menson, manijak koji je naredio ubistvo glumice Šeron Tejt i njenih prijatelja i duboko bio ukorenjen u pokret Nju Ejdža, izjavljivao je da je dostigao stanje svesti iznad morala i da mu je stoga bilo dozvoljeno da ubija.
Novi svetski evropski poredak nudi svetu novi život, novi oblik evangelizacije, kakav je evropskim narodima naturao Adolf Hitler. Britanski profesori, na čijim se univerzitetima začeo Nju Ejdž, u želji, valjda, da opravdaju sve što se na njihovim i drugim prostorima Evrope i Amerike čini čoveku, odgovornost prevaljuju na Istok.
Dejvid Maršal piše kako je na Svetskom hinduističkom kongresu 1979. predsedavajući Kongresa izjavio: “Naša misija na Zapadu postigla je fantastične uspehe. Hinduizam postaje dominantna religija u svetu i kraj hrišćanstva se približava.” Profesor je zanemario samo “sitnu” pojedinost: pokretom Nju Ejdž ne upravljaju više, indijski, već američki i evropski gurui, sa sedištem u najuticanijim društvenim, ekonomskim, političkim i kulturnim institucijama zapadnog sveta. Sede gurui – prevaranti, snujući, u ukočenoj pozi transcendentalne meditacije, kolektivna samoubistva svojih sledbenika. Snuju ih, ne u ime dogme. Niti u ime Boga, već zarad sopstvene promocije. Među hrišćanima je sve manje pomena na Isusa Hrista, a sve više nade u Maitreju, mesiju – ni budističkog, ni hrišćanskog – koji se, od Kalifornije do Aljaske i od Mediterana do Severnog i Baltičkog mora, očekuje na razmeđi izmedu Drugog i Trećeg Hristovog milenijuma. Naša epoha je obeležena nadiranjem surogata hrišćanske religije.
(iz knjige "Zapadno od Orijenta")
citav ovaj kostim je napravljen od recikliranog materijala
)