спиритизам, теософија, наркокултура
Професор Александар Дворкин
Први од њих –
спиритизам, који сам не представља ништа ново. Постојао је још у старини и он присуствује у најпримитивнијим религијама. Спиритизам – то је вера у чињеницу да можемо да успоставимо контакт са духовима који насељавају свет и неким средством присилити те духове да ступе у додир са нама. Познато је да у САД и у Европи, средином прошлог века, спиритизам био веома популаран. Људи су обртали табле, плоче, слушали различите ударе – овим малим несташлуцима су се људи бавили и у највишим слојевима.
У Америци су велику популарност имале две сестре Фокс, које су звали Кејт и Маргарет. Оне су живеле у кући са духовима, слушале ударе у зидове и препознале у томе дух Чарлса Роема, који је ту живео пре њих. Некад давно су га убили, али он није хтео да напусти дом и ударао је у зид, тражечи контакт.
Сестре Фокс су орасположиле „старца“, који им је на крају донео необичну популарност. Ходочасници су ишли к њима: дух им је давао одговоре на најужаренија питања. Ускоро су сестре научиле да призивају и друге духове. Кроз две године имале су толико заинтересованих, да их је власник чувеног циркуса „Барнум“ уписао код себе у циркуски програм, где су наступали на врхунцу програма – одговарали су на питања постављена духовима.
У руском друштву популарност спритизма је досегла апогеју у време „сребрног века“. Након отварања било које књиге из тог доба, могуће је уверити се, да је то био омиљени хоби.
Као што знамо, све то се није завршило на добар начин.
Други корен „New Age“-а – јесте
теософија, основана нашом земљакињом Јеленом Блавацком. Та појава је веома широка, она сједињује елементе спиритизма, хипнозе, гностицизма, источњачких и египатских митова, окултних метода и прилаза, астрологије и езотеричне антропологије, а такође и делове источњачких религија. Све ово је Јелена Петровна спојила у својој глави и дала му облик. Родила се Јелена Петровна 1831. године у Русији. Док јој није било ни 20. година удали су је за старијег генерала Блавацког, али кроз два месеца она га је оставила и од тада живела сама.
У основи она је путовала по земљама Европе и Индије, где је проучавала различите религиозне философије и сама ушла у општење са духовима, посебно гледајући једног од њих, који ју је водио и кога је звала „краљ Јован“. Одликовала се невероватном пуноћом и била је позната по ужасном речнику и псовању.
1875. године, заједно са америчким пуковником Алкотом, основала је Теософско друштво у Њујорку, чији је вођа остала до самог свог краја 1891. године. У учењу Блавацке „нова епоха“ је била повезана са појавом шесте расе, која ће овладати великиом окултном свешћу (ми - смо пета раса). Према њеним прорачунима, „ново доба“ ће нам се приближити тек кроз 25. 000 година. Међутим, скоро су се рокови појаве „нове расе“ значајно скратили.
Пар Блавацка-Олкот, наследио је други пар Ана Безант - Чарлс Ледбитер (платонског пријатеља Безантове, бивши англикаснки свештеник, који је био познат по свом фанатичном хомосексуализму – чак и случајни додир са женом, за њега је био неподношљив). Зајендо са Безантовом чинио је чудан пар.
Наиме, они су решили да је свет већ потпуно сазрео за „ново доба“ и развили су концепт појаве „спасиоца“ – утицај будиста, који су очекивали Буду – Мајтреју и Други Долазак Христов.
Једном приликом су Безантова и Ледбетер узели за обуку дечака по имену Кришнамурти Џиду, кога су прогласили будућим Мајтрејом, или Месијом – другим доласком Христа. Отац дечака, индијски чиновник, веома се уплашио, када је сазнао да је дечак завршио код Ледбетера.
Истина, када је Кришнамурти одрастао, одрекао се своје улоге Мајтреје и напустио тај хаос. Затим је одрекли спаситељ, постао веома познати учитељ-езотерик и оформио своју „школу“.
Алиса Бејли која је почетком века водила једну од теософских група, предсказала је да ће „ново доба“ настати на крају д вадесетог века. Николај и Јелена Рерих нису били страни идеји „новог доба“ и његовог оснивача Буде – Мајтреје и још више су приближили почетак тог доба: сагласно са њиховим пророчанствима, ново доба је требало да почне 1936. године. Рерихови су увек били познате личности, због посебне видовитости; у сваком случају, у Русији је те године заиста започела нова и веома злокобна епоха.
Идући напред, приметимо да је
идеја духовне трансформације друштва постала основ новог покрета – контракултуре младих. Средином 20. века, следбеници Алисе Бејли су имали колективне медитације са циљем приближења „новог доба“. Данас следбеници „New Age“ –а, веома често прибегавају медитацијама сличне природе.
Једна од њих се, на пример, десила 31. децембра 1986. године – у дану, када је према пророштву Џона Прајса, требала да наступи „нова ера“ (како је потом објашњено,
доласку „Спаситеља“ су засметали конзервативни хришћани, који су му указали духовно противљење). По мишљењу једног броја следбеника овог покрета, рађање „новог доба“ ће се догодити, када бројни, који ће проникнути у ту идеологију и који ће медитирати на идеју доласка „Спаситеља“, достигне критичну масу.
Тако,
теософија – јесте претеча садашњег покрета „New Age“. Сједињење западног окултизма и источњачких система, довољно примитивног се такође јавља као карактеристична црта „New Age“-а. Блавацка један од стубова „New Age“-а, његов незаменљиви ауторитет и учитељ. Код нас у Русији (и не само у Русији) ова улога се допуњује кроз додатни елемент „New Age“-а – „живу етику“ и Агни-Јогу Рерихових.
Захваљујући „тајној доктрини“ Блавацкој је постао веома познат мит о постојању махатми – хијерархији највиших духова (или тајанствених природа), који тајно управљају историјом човечанства. Затим ће ова идеја бити откривена у учењима најразличитијих окултних друштава, почињући од следбеника рерихових а завршавајући са сатанистичким групама и кружоцима црне магије.
Блиске паралеле са теософијом постоје и у сајентологији: то су космички елементи и наравно, сајнтолошко концеп „Делујућег Титана“ – то је практично то исто, што следбеник теософског покрета, т.ј. онај који је достигао стварну власт, силу и очишћење, које га чини способним да умре у физичком телу и наставити свесни живот у астралном телу.
Окултна знања привлаче човека тиме, што му обећавају да ће га узвисити до достојанства Бога. Један од најистакнутијих пророка „New Age“-а, Дејвид Спенглер, пише: „Ако је Хришћанима потребно покајање, страдање, несебичност, нека следе „New Age“ – изобиље, љубав, уздизање појединца и колективни напредак.“ [1]
Ослобађајући своје скривене менталне силе човек се уздиже. По мери његовог усхођења на највише нивое свести, програм његовог развића се радикално мења: он преживљава мешање са „космичком свести“ у коме нестаје осећање граница свог „ја“.
Захваљујући својој снази и дубоком мистичком просветљењу чини отказ од своје личности жељеним и лаким. Од ове тачке, човек почиње да осећа сопствени „его“ већ као сметњу, који му смета да се меша са безличном космичком свести.
Стога, након враћања из стања „космичке свести“ човек обично разара своје „ја до космичких скали. На пример, Џон Лили себе оцењује као човека који је достигао „највише стање свести... и вратио се одатле са одговором.“ [2]
Често ово самохвалисње прерасте у болесну манију величања. Тако је житељ Кијева, Д.В. Кандиба, преживљавајући стање дубоког транса, почео да посматра тај догађај као влеико откровење у историји планете. По његовом мишљењу духовно стање Исуса, Буде, кришне, Зороастра нису ништа до посебни случајеви јединствене и велике Свести Кандибе. (скраћено СК). [3]
.....
