NISTA

Ti dokazuješ apsurdnost nečeijih tvrdnji pozivajući se na objektivnu stvarnost koja po tvojoj filozofiji ne postoji. Kud će veće apsurdnosti od te?!

Не по мојој филозофији него по природи ствари. То је чињеница да објективна стварност као таква какву је опажаш, као скуп објеката испред субјекта, не постоји као таква сама по себи тј. када није испред субјекта.

Једини апсурд у свему томе је чињеници да многи то не могу увидети када им се каже, а нарочито не знам како да назовем оне попут тебе којима је једини циљ да одбране своје црквене догме ...па и пред оваквим чињеницама.

Без обзира што ако нешто може дати валидност духовном над материјалним и што ће кад тад донети општу ренесансу духовности...нису твоје црквне бајке за малу децу... већ идеалистичка филозофија.

Višegodišnje drvo ostavlja svake gonine god, bez obzira što to niko ne primjećuje, sve dok se drvo ne posiječe. Dakle, godovi nam kažu da vrijeme ipak objektivno postoji i kad ga niko ne percipira. A kako su godovi međusono na određenom rastojanju jedni od drugih to nam govori da i prostor postoji kao objektivna stvarnost, bez obzira na postojanje ili nepostojanje subjekata

О годовима које нико не примећује не знаш ништа....једино знаш годове које примећујеш и на основу њих онда констатујеш да данас примећујеш другачију слику него јуче и једино што ту можеш констатовати јесте да се слика променила...али и ДАЉЕ ЈЕ ТО СЛИКА. И даље имаш посла са сликама!

Шта су сви ти годови, дрво, и све остало када нису слике.. годови ти ништа не казују о томе.

И за њих важи оно што важи за ону јабуку. Када годовима дрвета одусмемо све што им је свест додала, значи све секундарне и примарне квалитете од њих не остаје НИШТА!...за наше сазнање.

Оно што ипак остаје, и што је проузроковало ту промену слике, а што је нама непојмљиво зовемо "ствар по себи" а у њој нема никаквих годова, дрвећа ни самог простора ..нити времена.

пс. Када кажем "нема времена" мислим на уобичајено третирање времена на начин линије тј начин простора при чему та линија има почетак и крај а што није време... већ заблуда коју је Бергсон изнео на светлост дана као такву.
Право време није линија у простору већ интуиција трајања. Тако да можемо рећи да изван опажања нема времена линије, али има трајања..али то већ није опажање. Трајање је интуиција.... наша интуиција ствари по себи.
 
Poslednja izmena:
Dobro, moze se reci da nam nije potpuno pojmljivo zasto se bilo sta mijenja. Mozda je u svemu ucestvovala i gravitacija jednog kamencica sa drugog kraja svemira.

Samo sto to nije vrijedno pomena i ovolikog izivljavanja oko "stvari po sebi".
 
Не по мојој филозофији него по природи ствари. То је чињеница да објективна стварност као таква какву је опажаш, као скуп објеката испред субјекта, не постоји као таква сама по себи тј. када није испред субјекта.

Једини апсурд у свему томе је чињеници да многи то не могу увидети када им се каже, а нарочито не знам како да назовем оне попут тебе којима је једини циљ да одбране своје црквене догме ...па и пред оваквим чињеницама.

Без обзира што ако нешто може дати валидност духовном над материјалним и што ће кад тад донети општу ренесансу духовности...нису твоје црквне бајке за малу децу... већ идеалистичка филозофија.



О годовима које нико не примећује не знаш ништа....једино знаш годове које примећујеш и на основу њих онда констатујеш да данас примећујеш другачију слику него јуче и једино што ту можеш констатовати јесте да се слика променила...али и ДАЉЕ ЈЕ ТО СЛИКА. И даље имаш посла са сликама!

Шта су сви ти годови, дрво, и све остало када нису слике.. годови ти ништа не казују о томе.

И за њих важи оно што важи за ону јабуку. Када годовима дрвета одусмемо све што им је свест додала, значи све секундарне и примарне квалитете од њих не остаје НИШТА!...за наше сазнање.

Оно што ипак остаје, и што је проузроковало ту промену слике, а што је нама непојмљиво зовемо "ствар по себи" а у њој нема никаквих годова, дрвећа ни самог простора ..нити времена.

пс. Када кажем "нема времена" мислим на уобичајено третирање времена на начин линије тј начин простора при чему та линија има почетак и крај а што није време... већ заблуда коју је Бергсон изнео на светлост дана као такву.
Право време није линија у простору већ интуиција трајања. Тако да можемо рећи да изван опажања нема времена линије, али има трајања..али то већ није опажање. Трајање је интуиција.... наша интуиција ствари по себи.

Džaba sve to. Mnoge pojave nikada nisu opažene od strane čoveka, zaključilo se o "postojanju" istih na osnovu matematičkih modela koji su neka vrsta slike prirode i odnosa u njoj.
Previše dokaza postoji koji ne idu u prilog tvojim tvrdnjama o nepostojanju van opažajnog polja.
A što se vremena tiče, kako bi onda ti objasnio npr entropiju?
Ako vremena nema odakle onda raspadanje sistema sa protokom istog? A relativnost vremena u odnosu na gravitaciju i brzinu kretanja (kroz prostor koji takođe ne postoji)?
 
Džaba sve to. Mnoge pojave nikada nisu opažene od strane čoveka, zaključilo se o "postojanju" istih na osnovu matematičkih modela koji su neka vrsta slike prirode i odnosa u njoj.
Previše dokaza postoji koji ne idu u prilog tvojim tvrdnjama o nepostojanju van opažajnog polja.

Ван опажајног поља постоје "ствари по себи" као што сам 100 пута већ казао, тј, нешто што је без икаквих примарних или секундарних квалитета..значи за наше сазнање је ствар по себи ништа... а ништа у овом случају укључује и простор. НИШТА ..букваано ако то хоћеш сазнати. Па како онда можеш тврдити да то што опажаш постоји и даље и да то зовеш ствари, сунце ..месец...а да када размислиш.. од тога не остаје ништа изван опажања.

То НЕШТО што ипак остаје је непојмљиво...и зовемо га "ствар по себи" а то нису предмети.

А ти "докази" који кажеш не иду у прилог овоме...баве се само појавом и једино што доказују јесу односи између ствари у појави..(а и то проблематично)..а шта су ставри изван појаве.. ниједан научни метод ти не може дати одговор.

Схвати да опажајући имаш посла само са појавом ...не са ствари по себи. а та појава је такав само када је појава...када је опажена. Изван опажања је за нас ништа..али по себи је ипак то НИШТА нешто... само то нешто немој замишљати и даље као скуп предмета у простору.

Докле ово да понављам? :think:


A što se vremena tiče, kako bi onda ti objasnio npr entropiju?
Ako vremena nema odakle onda raspadanje sistema sa protokom istog? A relativnost vremena u odnosu na gravitaciju i brzinu kretanja (kroz prostor koji takođe ne postoji


Ово је ново за тебе.... рећи ћу ти само једну реченицу. Време није линија у простору већ нешто суштински другачије.

То је ето још једна чињеница коју први пут чујеш а која је супротна свему на шта си навикао када мислиш о времену и што је општа заблуда.

Још једном. Време није линија.

А погледај ову тему.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/260660-Bergson-Trajanje-i-istovremenost
 
Ван опажајног поља постоје "ствари по себи" као што сам 100 пута већ казао, тј, нешто што је без икаквих примарних или секундарних квалитета..значи за наше сазнање је ствар по себи ништа... а ништа у овом случају укључује и простор. НИШТА ..букваано ако то хоћеш сазнати. Па како онда можеш тврдити да то што опажаш постоји и даље и да то зовеш ствари, сунце ..месец...а да када размислиш.. од тога не остаје ништа изван опажања.

То НЕШТО што ипак остаје је непојмљиво...и зовемо га "ствар по себи" а то нису предмети.

А ти "докази" који кажеш не иду у прилог овоме...баве се само појавом и једино што доказују јесу односи између ствари у појави..(а и то проблематично)..а шта су ставри изван појаве.. ниједан научни метод ти не може дати одговор.

Схвати да опажајући имаш посла само са појавом ...не са ствари по себи. а та појава је такав само када је појава...када је опажена. Изван опажања је за нас ништа..али по себи је ипак то НИШТА нешто... само то нешто немој замишљати и даље као скуп предмета у простору.

Докле ово да понављам? :think:





Ово је ново за тебе.... рећи ћу ти само једну реченицу. Време није линија у простору већ нешто суштински другачије.

То је ето још једна чињеница коју први пут чујеш а која је супротна свему на шта си навикао када мислиш о времену и што је општа заблуда.

Још једном. Време није линија.

А погледај ову тему.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/260660-Bergson-Trajanje-i-istovremenost

ош рекнеш да је све како је упркос тумачењу?
постоји промена-променљивост коју чоек сматра временом?
 
ош рекнеш да је све како је упркос тумачењу?
постоји промена-променљивост коју чоек сматра временом?

Оно што је човек сматрао до Бергсона а што нажалост већина и даље сматра као да Бергсон није ни постојао...НИЈЕ ВРЕМЕ! То је линија у простору!

Када рецимо ти.. замишљаш време..замишљаш једну линију... нешто попут реке, а што има почетак и крај и у шта душе упадају рађајући се и излазе умирући.

Лепо си то замислиио али проблем је што је то што замишљаш једна линија у простору и нема ни В од времена.

Право време је нешто сасвим друго, и не постоји у опажајном свету..а зове се интуиција трајања.

Времена си свестан преко интуиције не преко опажања.

Време је духовна субјективна категорија. Напољу имаш само простор не и време а то што зовеш "време" је линија у том простору и нема везе са правим временом.
 
Ван опажајног поља постоје "ствари по себи" као што сам 100 пута већ казао, тј, нешто што је без икаквих примарних или секундарних квалитета..значи за наше сазнање је ствар по себи ништа... а ништа у овом случају укључује и простор. НИШТА ..букваано ако то хоћеш сазнати. Па како онда можеш тврдити да то што опажаш постоји и даље и да то зовеш ствари, сунце ..месец...а да када размислиш.. од тога не остаје ништа изван опажања.

То НЕШТО што ипак остаје је непојмљиво...и зовемо га "ствар по себи" а то нису предмети.

А ти "докази" који кажеш не иду у прилог овоме...баве се само појавом и једино што доказују јесу односи између ствари у појави..(а и то проблематично)..а шта су ставри изван појаве.. ниједан научни метод ти не може дати одговор.

Схвати да опажајући имаш посла само са појавом ...не са ствари по себи. а та појава је такав само када је појава...када је опажена. Изван опажања је за нас ништа..али по себи је ипак то НИШТА нешто... само то нешто немој замишљати и даље као скуп предмета у простору.

Докле ово да понављам? :think:





Ово је ново за тебе.... рећи ћу ти само једну реченицу. Време није линија у простору већ нешто суштински другачије.

То је ето још једна чињеница коју први пут чујеш а која је супротна свему на шта си навикао када мислиш о времену и што је општа заблуда.

Још једном. Време није линија.

А погледај ову тему.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/260660-Bergson-Trajanje-i-istovremenost

Оно што је човек сматрао до Бергсона а што нажалост већина и даље сматра као да Бергсон није ни постојао...НИЈЕ ВРЕМЕ! То је линија у простору!

Када рецимо ти.. замишљаш време..замишљаш једну линију... нешто попут реке, а што има почетак и крај и у шта душе упадају рађајући се и излазе умирући.

Лепо си то замислиио али проблем је што је то што замишљаш једна линија у простору и нема ни В од времена.

Право време је нешто сасвим друго, и не постоји у опажајном свету..а зове се интуиција трајања.

Времена си свестан преко интуиције не преко опажања.

Време је духовна субјективна категорија. Напољу имаш само простор не и време а то што зовеш "време" је линија у том простору и нема везе са правим временом.

A bre... a koliko ja tebi puta da ponavljam da to što ti 2587 puta ponavljaš da za nas ne postoje takve pojave (kad ih ne opažamo) tj da za naše saznanje ta famozna "stvar po sebi" je ništa nije nikakva neshvatljiva filozofija već prosta stvar.
Svest (i pecepcija) su relacije "o" nečemu i bez toga ih nema (+ svest može biti refleksivna), dakle bez objekta su bespredmetne.

A samo vreme.. sve je to, u suštini, prostorvreme i to nije nikakva mudrost danas.
Nego ti, čoveče, pričaš da ne postoje stvari/ljudi/sise/majmuni/štagod ako nisu opaženo! E to je ono što nema smisla.

I sve vreme pričaš tuđe reči. Te Bergson, te Berkli, te Šopenhauer... odmah sam ti rekao da me ne interesuje dogmatična knjiška rasprava.

I ako bih se pozvao na nešto, pozvao bih se na fenomenologiju. Njena elegantnost baca senku na sve nagvaždanje o kojekakvim stvarima po sebi, na sebi, ispod sebe, za sebe i ostale sebe...
 
...vreme kao fizička veličina, ljudska je umotvorina ; te kao takvo, ne može se povezati sa kosmičkim trajanjem i unutar njega nastajanjem - postojanjem - nestajanjem ( galaksija / zvezda / planeta )... retoričke manipilacije sa tim pojmom ( vremenom ) i njegovim grafičkim predstavljanjem linijom ( uostalom linija ne postoji , ona je zamišljena stvar koja i kad se zamišlja ima takozvanu integralnu površ ---ili bolje reći volumen )nigde ne vode ; dakle, sve je to praznoslovlje na kvazi saznajnom nivou ... stakvim polazištem izvedenog iz filozosviranja o pjmu " ništa " , ne može se raspravljati o pretpostavci da ima svetova i svetova ( nematrijalnih - da tako kažem ) u ovom takozvanom matrijalnom svetu ...

ne može se s Bergsonovom bazom i izvodima iz nje u onostrano / transcedentno- dakle , ne ide se prazne glave pred kosmičkim tvorcem i po njegovoj tvorevini ---po kosmosu , ma šta to bilo ovo i ono strano
 
Poslednja izmena:
A bre... a koliko ja tebi puta da ponavljam da to što ti 2587 puta ponavljaš da za nas ne postoje takve pojave (kad ih ne opažamo) tj da za naše saznanje ta famozna "stvar po sebi" je ništa nije nikakva neshvatljiva filozofija već prosta stvar.
Svest (i pecepcija) su relacije "o" nečemu i bez toga ih nema (+ svest može biti refleksivna), dakle bez objekta su bespredmetne.

У праву си у вези свести. Свест значи бити свестан неког објекта, ако нема објекта нема ни свести. Али си пропустио и другу страну.. тј. да ако нема свести нема ни објекта. То си изгледа заборавио.

Него наравно.. склањаш на страну свест а држиш се објекта као таквог изван свести а што је апсурд над апсурдима.

Свет као воља..тј ствар по себи нема ни субјекат, нити свест...нити објекат већ да поновим по 2000. пут.... то је нашем сазнању непојмљива врста егзистенције.

Умеш ли ти да се пред тиме зауставиш.? Да искључиш своју спекулацију, имагинацију и замишљање ствари и предмета...мајмуна, сиса и осталог.?

Као што пред саобраћајним знаком "стоп" стајеш...не крећеш се даље. Исто тако пред појмом "трансцендентно" требаш стати.То је знак да смо дошли до границе могућности сазнања. Дакле ...немој више да и после тог знака..спекулишеш и замишљаш дрвље и камење а све изван свести. и све под појмом "ствар по себи".

A samo vreme.. sve je to, u suštini, prostorvreme i to nije nikakva mudrost danas.

Није никакво простор време већ само простор простор. То је Бергсон рекао и Анштајну када су се сусрели и када је БЕРГСОН издао цело једно дело као одговор том Анштајну. Време је нешто суштински другачије од простора и постоји само у свести.

Нравно,..данас сви знају за Анштајна а неколицина за Бергсона.

Nego ti, čoveče, pričaš da ne postoje stvari/ljudi/sise/majmuni/štagod ako nisu opaženo! E to je ono što nema smisla.

За тебе очито нема смисла али онај ко разуме да објекат без субјекта не постоји неће онда следећег тренутка замишљати управо те објекте као постојеће..јер то је оно што нема смисла и што је заблуда.

Значи понављам. Не постоје!...Понављам не постоје никакви људи, мајмуни штагод... ако нису опажени.

Оно што постоји изван опажања јесте унутрашња суштина свих тих ствари...али она није ништа од тога . То више нису сни људим ни сунца, месеци, звезде. Није ниједна ствар. Она је за наше сазнање ништа...иако је по себи све и свја.

Али када ово пишем схватам да чудно звучи.. али врати се на ону јабуку и биће ти јасније. Уклони све са ње што јој је додала свест и остаје ништа. А то ништа је "ствар по себи" која је сазнању непојмљива.

пс. Мање апстракција а више конкретних увида у идеалност опажајног света.
 
"објекат без субјекта не постоји"

...kosmos kao objekt, ne postoji za nepostojećeg subjekta ... nepostojeći subjekt nema svest , pa i ne može da opaža objekte koji u ostalom ne postoje zato što on ne postoji pa i njegova svest ...?
 
Оно што је човек сматрао до Бергсона а што нажалост већина и даље сматра као да Бергсон није ни постојао...НИЈЕ ВРЕМЕ! То је линија у простору!

Када рецимо ти.. замишљаш време..замишљаш једну линију... нешто попут реке, а што има почетак и крај и у шта душе упадају рађајући се и излазе умирући.

Лепо си то замислиио али проблем је што је то што замишљаш једна линија у простору и нема ни В од времена.

Право време је нешто сасвим друго, и не постоји у опажајном свету..а зове се интуиција трајања.

Времена си свестан преко интуиције не преко опажања.

Време је духовна субјективна категорија. Напољу имаш само простор не и време а то што зовеш "време" је линија у том простору и нема везе са правим временом.

виш, дечко, то што ме не разумеш, ни по јада. твој проблем је што те она девојчица разјашњава.
пошто се стварно трудиш, ево још који редак. филозофе не читам, je pense donc je suis је отишао даље од филозофије па га не рачунам, а овде покушавам да кажем да у духовности нема наглабања и убеђивања. ко што рече мухамед: ми кажемо и то се деси.
даклем, док мислиш да оно што не можеш да спознаш мож д објасниш... није ти лако...
 
виш, дечко, то што ме не разумеш, ни по јада. твој проблем је што те она девојчица разјашњава.
пошто се стварно трудиш, ево још који редак. филозофе не читам, je pense donc je suis је отишао даље од филозофије па га не рачунам, а овде покушавам да кажем да у духовности нема наглабања и убеђивања. ко што рече мухамед: ми кажемо и то се деси.
даклем, док мислиш да оно што не можеш да спознаш мож д објасниш... није ти лако...

Разумем ја тебе. Али ниси у праву. Ти говориш о мистицизму исправно закључивши да се о истом не расправља, јер се он заснива на мистичном искуству које је изван свих речи и описа.

Али заборавио си да овде не говоримо о мистицизму већ о филозофији. А она је нешто много више од тога. Иако су закључци мистика и филозофа углавном исти...путеви који су водили до њих су сасвим различити:

"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama." Шопенхауер

Тако да мистик може говорити о циљу али не и путу. А о путу итекако можемо рсправљати.. а то чини филозофија. Она нас води за руку до граница могућности сазнања и иако не можемо прећи ту границу, бар смо се приближили истој толико да нешто од тога иза ипак можемо наслутити.

Такође, можемо знати шта ствар по себи није. А знати шта нешто није...велико је знање.
 
Разумем ја тебе. Али ниси у праву. Ти говориш о мистицизму исправно закључивши да се о истом не расправља, јер се он заснива на мистичном искуству које је изван свих речи и описа.

Али заборавио си да овде не говоримо о мистицизму већ о филозофији. А она је нешто много више од тога. Иако су закључци мистика и филозофа углавном исти...путеви који су водили до њих су сасвим различити:

"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama." Шопенхауер

Тако да мистик може говорити о циљу али не и путу. А о путу итекако можемо рсправљати.. а то чини филозофија. Она нас води за руку до граница могућности сазнања и иако не можемо прећи ту границу, бар смо се приближили истој толико да нешто од тога иза ипак можемо наслутити.

Такође, можемо знати шта ствар по себи није. А знати шта нешто није...велико је знање.
A neko ovde ne može da shvati da i objektivni put vodi ka istom horizontu saznanja...Ebiga...:mrgreen:
 
Разумем ја тебе. Али ниси у праву. Ти говориш о мистицизму исправно закључивши да се о истом не расправља, јер се он заснива на мистичном искуству које је изван свих речи и описа.

Али заборавио си да овде не говоримо о мистицизму већ о филозофији. А она је нешто много више од тога. Иако су закључци мистика и филозофа углавном исти...путеви који су водили до њих су сасвим различити:

"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama." Шопенхауер

Тако да мистик може говорити о циљу али не и путу. А о путу итекако можемо рсправљати.. а то чини филозофија. Она нас води за руку до граница могућности сазнања и иако не можемо прећи ту границу, бар смо се приближили истој толико да нешто од тога иза ипак можемо наслутити.

Такође, можемо знати шта ствар по себи није. А знати шта нешто није...велико је знање.

филозоф, ко и сваки научењак, створи реч кад до нечега дође. није му прихватљиво да све одувек постоји.

где год се окренеш само себе видиш, што никако не каже да не постоји даље.

101 зен прича, као и свака света књига, док не схватиш све приче ниси ни једну ал кад схватиш једну схватио си све.

покушавам да кажем да у духовности нема наглабања и убеђивања. ко што рече мухамед: ми кажемо и то се деси. проблем је разумевање.

за филозофа да. духовност је одговор.
 
Šta je bilo... stala rasprava... :)

Dobro, ništa onda.

...kako "ništa" .... sad se diskusija vodi u onostranoj sveri , na njenom jeziku ( a nema prevodilaca --- mislim, sad govori tamo Oziman .... poduže je njegovo izlaganje -- kad završi, objaviće prevod ; autentičan ) ... žurim da štogod bitnog ne propustim ... ti drži temu otvorenom ...
 
Dobro,onda ništa...:mrgreen:

..čoveče, kako "ništa" .... sad se diskusija vodi u onostranoj sveri , na njenom jeziku ( a nema prevodilaca --- mislim, sad govori tamo Oziman .... poduže je njegovo izlaganje -- kad završi, objaviće prevod ; autentičan ) ... žurim da štogod bitnog ne propustim ... ti drži temu otvorenom ...
 
@oziman

a sta je "prazno", jel' to isto sto i nista?


Празно је појам који претпоствања субјекат и објекат при чему је објекат део простора, тј врста ствари, који је ето празан.
Та ситуација није ништа већ итекако нешто.

Али не мораш тражити ништа...јер се ради о псеудопојму без значења које једино што означава јесте заблуда .

Постоји само нешто... а то нешто нема супротност.

Mogu ti reći da Ozi sad ne postoji, nisam ga opazio odavno

Увек ја постојим баш као и ти ..али не као опажај , објекат..већ као ствар по себи..о којој иако је то моја најунутрашњија суштина не могу имати сазнања само интуиције.

пс. А када сам рекао ово "увек" испада да изван опажажња има неког обејктивног времена тј простора..а то није тачно. Али то је само мана језика који није предвиђен за дискусије о ствари по себи.
 
Увек ја постојим баш као и ти ..али не као опажај , објекат..већ као ствар по себи..о којој иако је то моја најунутрашњија суштина не могу имати сазнања само интуиције.

пс. А када сам рекао ово "увек" испада да изван опажажња има неког обејктивног времена тј простора..а то није тачно. Али то је само мана језика који није предвиђен за дискусије о ствари по себи.

Nebitno, upravo si rekao da to, zapravo, postoji i neopaženo, što ja, u stvari, pričam od početka :)
A drugačije ne možemo komunicirati sada, samo jezikom, tj pismom, i ne znam što bi to bio problem uopšte. Lepo si rekao, uvek postoji, mogao si odmah tako lepo da priznaš da se ne raspravljamo uzalud.
 

Back
Top