NISTA

Немам намеру да са филозофских тема сада пређем на одбрану Еуклидових аксиома, што је апсурд своје врсте..јер ти аксиоми баве се чистом чулношћу.. тј, априорним формама нашег сопственог интелекта тј моћи опажања....и као такви су неоспориви.
А сада ако неки кажу попут тебе да је део већи од целине, или да две ствари потпуно истих димензија нису једнаке и слично ...не засулужују коментар осим можда смеха јер да није жалосно било би смешно.

NaraYan:
Da, da.
Jeste.
Pogodio si.
Ne mora da znači. Možeš da ih prividno poklopiš a da im je npr površina različita, jer, ako si zaboravio, Euklidovski prostor ne postoji, nije opažen nikada nigde ni od koga a ti, gle čuda, i dalje pričaš o tome.
Kliknite za proširenje...

Простор постоји само у свести субјекета који опажа. Сва правила простора можемо извести априори што значи независно од спољашњег искуства и та правила су као таква, аподиктичка то јест неоспорна.

На пример.. Јендакостраничан правоугли троугао у РАВНИ није могућ сада ни за вјеки вјекова, нити овде нити свуда. То ми можемо тврдити јер је то правило функционисања нашег сосптвеног разума. Простор је само у нама.

А што се тиче тог преклапања ствари којима је површина различита. Ок.
То ти тврдиш. То су речи..али хајде дај доказ тих речи. Изволи прекллопи два идентична геометријска облика један преко другог.. при чему да то поклапање буде потпуно ...а да опет, та два објекта када их раздвојиш имају различите површине.

То не можеш урадити нити у реалности ,ниту у мислима..а ако тврдиш да је могуће .
Жао ми је. Није могуће...

Ne nužno, ali kontam da to ne možeš razumeti.
Kliknite za proširenje...

То да део може бити већи од целине, очито могу разумети само више интелигенције попут твоје.

Него, пусти ти то што ја не могу то разумети....то за тебе који можеш није важно. Важно је да ти то своје разумевање искористиш у пракси.

Рецимо, ако требаш нешто платити у продавници 100 динара ти можеш заправо платити 10 динара уз објашњење да су тих десет динара ,иако десети део од 100 динара, заправо веће вредности.

Или ово би ти било најпаметније да урадиш:

Када делиш нешто на два дела. Можеш поделити тако да ти узмеш десети део, као већи, а овом другом даш преостало као мање. :mrgreen:
 
NaraYan:
Pa onda možeš reći i da si dao prodavcu pare ali da ih on nije opazio pa mu se čini da ne postoje. :)
Kliknite za proširenje...

То нема никакве везе ни са чим о чему смо овде разговарали.

Него, шта кажеш за онај предлог. Хајде ја и ти да поделимо нешто тако да ти узмеш десети део истог ,као већи, а ја преостало као мање. Шта кажеш?

Зар није генијалан предлог?

Нема везе што ја то не могу да разумем, важно је да ти добијеш више... тј, десети део.
 
... nema u kosmosu u ničemu jednakosti ... prazan pojam ... moguće su različitosti, sličnosti i podudarnosti ; kao i približnosti ... geometrija ( dok se ne položi na papir - u ravni ili prostoru ) , ima : različitosti / sličnosti / podudarnosti / i približnosti --- ali nikad jednakost ....geometrija data na papiru samo beleži različitosti --- ali zbog naših iluzornih htenja mi mnogo toga proglašavamo i prihvatamo kao slično , podudarno ili približno ... moguća je aritmetička jednakost ( 1=1) , ali samo dok jedinica ne postane ort ... ali jedinica bez orta nije "ništa" ... prazan pojam bez Ozimanove slike ... oće reći nema svojstva i osobenosti ...
 
NaraYan:
Što se mene tiče - može :)
Kliknite za proširenje...

Пазите ово. Тип је доведен "до дувара" што се каже. До ситуације којА се намеће свом јасноћом апсурда.... а он и даље тврди то што тврди само да не би исапало да није у праву. при чему кладим се да стварно мисли да је у праву. Толико су снажни психолошки механизми одбране нечије сујете.

И после се неко чуди зашто многи људи не разумевају филозофију.

Не разумеју јер неће да разумеју. Вођени су егоизмом а не жељом за истином.
 
NaraYan:
Ko je rakao pravougli?!

I što si border line? Ako nešto nije idealizam kako kažeš, nije nužno materijalizam kako kažeš.

Ponašaš se kao da je to što pišeš apsolutna istina. Sam taj čin je višestruka zabluda. No dobro. Ako ništa drugo, smatraću celu raspravu konstruktivnom jer sam razmišljao o tvojim argumentima.

A drugo, da si stvarno shvatio i znaš neku istinu a hoćeš da je preneseš ne bi bio tako arogantan, stvar je u nabeđenosti da misliš da znaš nešto što navodno drugi ne znaju i ne mogu da shvate.
U stvari, verovatno to potiče iz tvoje želje za posebnošću jer te mama (eventualno tata) nije primećivala kad si bio mali pa si mislio da ne postojiš. Sad si porastao i misliš da ceo svet tako funkcioniše.
Pa, pošto si besan na sebe što nisi tada (kao mali) bio zanimljiv, ti agresivno zastupaš kompenzatornu reakciju jer je tanatos u tebi prevladao zbog toliko potisnute agresije pa misliš da ništa ne postoji.
Potiskivanje, poricanje, reaktivna formacija, klasičnog tipa.
Kliknite za proširenje...

Izvinjavam se sto se mesam ali to stvarno jeste apsolutna istina i svako je sam sa sobom moze proveriti, sto je najveci dokaz. Nema to veze sa osecajem posebnosti, potisnutim agresijama itd. to je jednostavno duhovno prosvetljenje. A coveku koji to razume je prosto cudno i krivo sto ostali ne mogu da shvate stvar koja resava sva pitanja postojanja, vremena, trajanja i onoga o cemu su ljudi vekovima lupali glavu. :)
 
Upadoh vam u licnu raspravu...
Meni je bilo najlakse da shvatim tako sto sam zamislila kako bi bilo kad bih ja izasla iz prostorije. Muzika koja se cuje ne bi se vise cula, jer nema onog ko percipira...takodje ne bi vise bilo ni slike...a ni mraka posto je to takodje percepcija. A ako nesto nije ni svetlost ni mrak, znaci da je nesto nama potpuno nepoznato. Nesto drugacije od celokupne stvarnosti koju poznajemo. Stvar po sebi.
 
Ta stvar se ne može saznati bez opažanja, a njeno postojanje ne dovodim u pitanje nezavisno od toga je li opažena ili ne. :)
Kako je, onda, sve nastalo, uključujući i ljude? Pre čoveka ništa nije postojalo? On se samo stvorio? Onda je opazio Sunce koje do tada nije postojalo, pa Mesec itd...
Ne, ne, ne, tako se ne prave aeroplani :)
 
NaraYan:
Ta stvar se ne može saznati bez opažanja, a njeno postojanje ne dovodim u pitanje nezavisno od toga je li opažena ili ne. :)
Kako je, onda, sve nastalo, uključujući i ljude? Pre čoveka ništa nije postojalo? On se samo stvorio? Onda je opazio Sunce koje do tada nije postojalo, pa Mesec itd...
Ne, ne, ne, tako se ne prave aeroplani :)
Kliknite za proširenje...

Ovaj svet kakav poznajemo je objektivacija metafizicke volje kako kaze Sopenhauer. Ta volja ili apsolut nema pocetak ni kraj vec jednostavno postoji, znaci nema prostora, nema vremena vec cisto trajanje. Samo u ovom svetu imamo prostor, pocetak i kraj.
 
NaraYan:
Ta stvar se ne može saznati bez opažanja, a njeno postojanje ne dovodim u pitanje nezavisno od toga je li opažena ili ne. :)
Kako je, onda, sve nastalo, uključujući i ljude? Pre čoveka ništa nije postojalo? On se samo stvorio? Onda je opazio Sunce koje do tada nije postojalo, pa Mesec itd...
Ne, ne, ne, tako se ne prave aeroplani :)
Kliknite za proširenje...

Пре човека тј његове свести . тј сазнајућег субјекта који сазнаје а који не може бити сазнат.... није било времена, нити простора па самим тим није било ни овог "било", нити неког ПРЕ и ПОСЛЕ. није било времена. Те форме опажања разума зване време и просотор настале су и имају важење само у појави не и у ствари по себи.

За наше сазнање ствар по себи изван појаве је НИШТА.....иако је по себи она СВЕ И СВЈА! али на нашем интелекту потпуно непојмљив начин.

Ma koju baklju da zapalimo i ma koji prostor ona osvetljavala, naš horizont uvek će ostati okružen mrklom noći. Jer, krajnje rešenje zagonetke sveta nužno bi moralo da govori samo o stvarima po sebi, a ne više o pojavama. Međutim, sve naše forme saznanja primenjuju se samo na pojave, pa zato sve moramo da shvatamo pomoću istovremenog postojanja, sukcesije i kauzalnih odnosa. A te forme imaju smisao i značenje samo u odnosu na pojave; stvari po sebi i njihovi mogući odnosi ne mogu da se shvate tim formama. Stoga stvarno, pozitivno rešenje zagonetke sveta mora da bude nešto što ljudski intelekt nikako nije kadar da shvati i zamisli, tako da - ako bi došlo neko više biće i učinilo sve da nam objasni tu zagonetku - mi baš ništa ne bismo razumeli od njegovih otkrivenja.

Шопенхауер
Kliknite za proširenje...

пс. Морам нагласити да иако је она за интелтктуално сазнање ништа .тј. непојмљива...,другим моћима духа ипак можемо наслутити шта ствар по себи јесте..али само наслутити.
 
NaraYan:
Znači apsolut svojim opažanjem omogućuje postojanje stvari kada nisu opažene od drugih?
Kliknite za proširenje...

Ako si rekao "апсолут" то значи целина свега, самим тим ту нема нечега другог изван апсолута а што би асполут опажао. То је противуречност.

Можемо рећи попут Шопенхауера да су све ствари када су опажене објективација метафизичке воље коју можемо сматрати асполутом...али када нису опажене, има апсолута ... али нема никаквих ствари,.нема простора ...нити времена. Све то посотји само у свету као представи... свет као воља је дакле изван тога.
 
Hetfield girl:
Upadoh vam u licnu raspravu...
Meni je bilo najlakse da shvatim tako sto sam zamislila kako bi bilo kad bih ja izasla iz prostorije. Muzika koja se cuje ne bi se vise cula, jer nema onog ko percipira...takodje ne bi vise bilo ni slike...a ni mraka posto je to takodje percepcija. A ako nesto nije ni svetlost ni mrak, znaci da je nesto nama potpuno nepoznato. Nesto drugacije od celokupne stvarnosti koju poznajemo. Stvar po sebi.
Kliknite za proširenje...

...кад би живот био замишљен... у твом одсуству...
...а ако ништа није ни светлост ни... пошто ти је нарајан непознат...
боље се окани озимана, залутао је...
 
goranbeograd:
...кад би живот био замишљен... у твом одсуству...
...а ако ништа није ни светлост ни... пошто ти је нарајан непознат...
боље се окани озимана, залутао је...
Kliknite za proširenje...

Oziman je jedan od retkih koji pisu konkretno i razumljivo na ovom forumu. Vecina nesto tamo-vamo a nista pametno ne kazu. Samo prazne reci.
 
Hetfield girl:
Oziman je jedan od retkih koji pisu konkretno i razumljivo na ovom forumu. Vecina nesto tamo-vamo a nista pametno ne kazu. Samo prazne reci.
Kliknite za proširenje...

о укусима не вреди расправљати, рече ђаво и седе у трње.
нема љубави без бола, рече јеж и скочи на јежицу.

умал да заборавим, смисао није у речи нег у памети.
 
oziman:
Ako si rekao "апсолут" то значи целина свега, самим тим ту нема нечега другог изван апсолута а што би асполут опажао. То је противуречност.

Можемо рећи попут Шопенхауера да су све ствари када су опажене објективација метафизичке воље коју можемо сматрати асполутом...али када нису опажене, има апсолута ... али нема никаквих ствари,.нема простора ...нити времена. Све то посотји само у свету као представи... свет као воља је дакле изван тога.
Kliknite za proširenje...

Ok, ovakav način glednja na stvari je za mene nov i zahteva dalju obradu.
Ne kažem da se slažem, ali daću mu šansu, kao i obično, samo... i dalje mislim da je to preterano.
Možda, na kraju, zaista postoji više istina.
I sam mislim da je interpretacija postojanja subjektivna stvar. Različiti ljudi različito gledaju na svet.
Ali, moja sopstvena nauka je puna kontradiktornosti i, u najmanju ruku, vrlo vrlo čudnih stvari, tako da je najmaje što mogu i treba da uradim to da ne donosim zaključke o ovako ozbiljnim stvarima na prečac.
Čovek i jeste rob svojih predstava u neku ruku i samo ono što si pomenuo, one druge moći, nam dozvoljavaju da tu i tamo zakačimo taj apsolut (ili šta god je to i kakogod ga nazvali).
No, opet ne znači da neopažene stvari ne postoje.
Čak i ako postoje kao stvari po sebi i dalje postoje. I kao deo apsoluta i dalje postoje. U krajnjoj instanci, teško je zamisliti nepostojanje. Pogotovu to što "nešto" može postojati ili ne u treptaju oka.
 
Hetfield girl:
Upadoh vam u licnu raspravu...
Meni je bilo najlakse da shvatim tako sto sam zamislila kako bi bilo kad bih ja izasla iz prostorije. Muzika koja se cuje ne bi se vise cula, jer nema onog ko percipira...takodje ne bi vise bilo ni slike...a ni mraka posto je to takodje percepcija. A ako nesto nije ni svetlost ni mrak, znaci da je nesto nama potpuno nepoznato. Nesto drugacije od celokupne stvarnosti koju poznajemo. Stvar po sebi.
Kliknite za proširenje...

A sta ako recimo sve ima razum, i kamen i drvo i zrno, i sta ako svi kvaliteti zavise od percepcije tih objekata? Npr. kad kameleon promijeni percepciju, on mijenja svoju boju. Isto tako covjek, cim je promijenio nacin shvatanja, promijenilo mu se tijelo, te je evoluirao od majmuna ka covjeku. I cim covjek umre, i njegove percepcije nestane, on nestaje...

S tim tvoja percepcija nema nista.

To je ono sto si ti pitala "sta kazes?" Kazem da je sva prica o "stvari po sebi" obicno lupetanje napamet. Jer se izmislja stvar koja ne postoji, pa se samim tim ne moze ni razgovarati o njoj.

Sve postoji i ne postoji samo svojom voljom. Ti ne mozes odlucivati ni o cemu.

Sta ako kazes "kamen nije ljubicast" a on dobije percepciju rubina?

Tvoje "znam sta nije" je predrasuda da poznajes percepciju necega.
 
Poslednja izmena:
oziman:
То нема никакве везе ни са чим о чему смо овде разговарали.

Него, шта кажеш за онај предлог. Хајде ја и ти да поделимо нешто тако да ти узмеш десети део истог ,као већи, а ја преостало као мање. Шта кажеш?

Зар није генијалан предлог?

Нема везе што ја то не могу да разумем, важно је да ти добијеш више... тј, десети део.
Kliknite za proširenje...
PREDLOG:Podelite 100 kg izmeta od slona-pa kom se šta zalomi...
 
oziman:
Пазите ово. Тип је доведен "до дувара" што се каже. До ситуације којА се намеће свом јасноћом апсурда.... а он и даље тврди то што тврди само да не би исапало да није у праву. при чему кладим се да стварно мисли да је у праву. Толико су снажни психолошки механизми одбране нечије сујете.
Kliknite za proširenje...
Ti dokazuješ apsurdnost nečeijih tvrdnji pozivajući se na objektivnu stvarnost koja po tvojoj filozofiji ne postoji. Kud će veće apsurdnosti od te?! Tvoju filozofiju baš niko ne može razumjeti, ne zbog toga što svi nijesu genijalci kao ti, nego baš zbog toga što je apsurdna. Apsurd u umjetnosti može proći, ali u filozofiji (nauci) ne. Slažem se da se mnoge filozofske teorije vremenom okreću naglavačke ali ih ti ne okrećeš naglavačke nego ih bacaš u bezdan.

Višegodišnje drvo ostavlja svake gonine god, bez obzira što to niko ne primjećuje, sve dok se drvo ne posiječe. Dakle, godovi nam kažu da vrijeme ipak objektivno postoji i kad ga niko ne percipira. A kako su godovi međusono na određenom rastojanju jedni od drugih to nam govori da i prostor postoji kao objektivna stvarnost, bez obzira na postojanje ili nepostojanje subjekata.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top