Nema stvari koju ljudi cesce upotrebaljavu u svojim razmisljanjima, pa i u svojim strahovima od reci "NISTA".
Ili pre rodjenja bio sam nista i posle smrti bicu nista.
Ili bilo je NISTA pa je bio Big Beng itd.
Ovo je potpuno pogresno, a pojam NISTA jeste jedan kvazipojam , jedna pseudoideja .
Ukazivanjem na potpunu praznost pojma NISTA bavio se vec Platon u Sofistu ,ali je tek Bergson u svojoj Stvaralackoj evoluciji defintivno razotkrio svu nemogucnost i protivurecnost tog pojma.
Kada upotrebimo neki pojam moramo biti u stanju isti definisati, analizirati, zamisliti ga slikovito mastom ili shvatiti pojmovno razumom. Ali šta mislimo kada čujemo reč ”ništa„ ?
Kada čujemo tu reč ne možemo zamisliti Nešto jer ako nešto pod tim pojmom budemo mislili onda to neće biti Ništa . Pa šta onda mislimo kada čujemo tu reč?
Ako dalje kažemo da pod tim pojmom ne zapazamo nikakvu sliku već ideju radnje koja se sastoji u tome da u mislima zamislimo jednu jabuku recimo a onda zamislimo da je nema . Tu operaciju onda proširujemo na sve ostale stvari i tako ćemo doći do ideje ”Ništa„ kao krajnje granice.
Ovo je takođe zabluda jer svako uklanjanje je ustvari zamena. Nije moguće ukloniti neki opazaj i dobiti time ”ništa„ već na mesto njega moramo zamisliti Nešto pa makar to bilo i ”prazno oviceno granicnim linijama„ ili jedna vrsta stvari kako kaže Bergson.
Zatim postoje primedbe da je dovoljno staviti reccu ”NE„ ispred nečega i tako ga negirati, ali kako objašnjava Bergson, to ustvari znaci ne misliti time ”Ništa„ već paradoksalno postaviti kao opozit onoga sto negiramo celokupnu STVARNOST uopste, sa kojim je ono sto negiramo nesaglasno itd.itd.
Ostaje još jedno:
Nemojte samo reći da pojam ”ništa„ zamišljate kao crnu boju ili
Ništa =crno oko mene.
Ma koliko bilo smesno ovako vecina ljudi zamišlja ”ništa„.
Ako postavis crnu boju postavio si jedan opazaj, zamislio si prostor obojen u crno,postavio si objekat ispred tebe. a sa njim i subjekat. Defintivno si zamislio Nešto a ne Ništa.
Ako razumemo da je rec NISTA kvaziideja , pseudopojam, onda ce nam biti jasno da nije bilo nista, pa svest, vec je uvek nesto bilo. Nesto nasoj svesti sada neshvatiljivo , znaci trascendentno.
Dakle sta sam bio pre rodjenja, ne znam niti mogu znati, to je transcendentno pitanje, izvan mogucnosti ljudskog saznanja. Metafizicka sustina,transcendentna egzistencija koja ne moze uci u forme opazanja razuma ali koja takodje ne moze dobiti ni atribut "NISTA" .
Objektivni karakter i milsljenja i zapazanja pociva u njihovoj vezi sa jezikom.
Sta je neko opazio ostali ljudi mogu znati tek kad je on svom culnom dozivljaju dao jezicku formu,
kad je drugima pomocu reci izrazio sadrzaj procesa koji se u njegovoj svesti obavio.
Jezik je spoljasnja, materijalna forma iskustva i misljenja.
Jezik je sastavljen od recenica, a recenice od reci.
Reci su posebna vrsta znakova.
NISTA je ZNAK.
Postoje dve vrste znakova: signali i simboli. Signali su prirodne pojave,
simboli su vestacke ljudske tvorevine.
Signali se nalaze u konstantnom prirodnom odnosu, nezavisnom od ljudi, prema
nekoj drugoj pojavi koju oznacavaju.
Simboli ne zavise od prirodnih odnosa u kojima stoje prema drugim predmetima vec
od ljudskih dogovora i ljudskih potreba. Znacenje reci se moze izmeniti, mogu biti uvedena
nova imena za iste stvari, dakle, odnos izmedju jezickog znaka i oznacenog predmeta.
Da li je NISTA pojam?
Isti elementi iskustva raznih ljudi pod razlicitim uslovima koje konstantno
vezujemo za jednu rec cine odgovarajuci pojam.
NISTA je pojam.
Po Aristotelu istina je: "reci o onom sto jeste da jeste, a o onom sto nije - da nije,
Neistina je reci o onome sto jeste da nije, a o onome sto nije da jeste."
Ovo je poznato kao teorija korespodentnosti kojoj su se filozofi uvek iznova i iznova
vracali, medjutim, komplikacije nastaju kad govorimo o predmetima koje ne mozemo
culno da opazamo. Ova teorija je intuitivna.
Da li "NISTA" mozemo opaziti?
Da bi "postojalo" - NISTA prvo mora postojati NESTO.
Da li mozemo reci za "nista" da JESTE?
Teorija evidentnosti smatra za istinom ono sto je
neposredno ocevidno (izvesno, evidentno).
"Nista" nije evidentno samo po sebi. "Da bi "Nista" bilo evidentno,
mora (lo) bi prethodno postojati "nesto".
Nista je culno, zdravorazumsko.
Slicno je i sa matematikom -> nula ("0") je nista, nije broj, ali je "nesto" - nula,
prazan skup, pa u binarnoj matematici - tacno-netacno, ima signala - nema signala.
.........................................
.........................................
Setih se jos jednog primera:
strujno kolo, ima napona, nema napona, nesto - nista.
...iskustveno...intuitivno...NISTA
za onog ko ne zna da je to strujno kolo,
nece biti ni ima ni nema napona,
za njega su to samo zice...
("Siroka tema, trebalo bi dosta prostora da se apsolvira", ovako od svega po malo")
