Vec je poznato da zivimo moj decko i ja. Nekako prihvatam njegov nacin zivota. On je ponekad tvrdoglav, ponekad nezan, ponekad dosadan, a ponekad zanimljiv. Ipak, ja sam poznata kao toleranta i prihvatam ga onakvog kakav jeste, samo bez mesa i mesnih preradjevina. Prosle nedelje smo isli na slavi kod njegovih prijatelja. To nije normalna slava, nego slava, kako slavi vecina pomodara. Ipak, ja sam insistirala da se ispostuju pravoslavni obicaji, pa su doneli iz obliznje poslasticarnice psenicu, jer oni su mislili da to nije vazno, ali zato je vazno da su imali prase sa jabukom u ustima. Ispalo je da sam ja izmisljala nesto, a zelela sam samo da se ispostuju nasi srpski obicaji. Jos se uvalio i neki polupijani deda. Ne mogu da ga smislim. Nesto mumlja, mrsi, brza, meni nesto prica. Mrzelo me je da mu kazem da se nosi od mene, jer je cela slava bila odvratna. Srecom, ja sam tu malo zapevala, pa je ta slava postala normalna. Ipak, ubrzo je moj nastup prestao, posto ti ljudi su ipak bez ukusa. Dok je moj decko caskao sa majkom od tog njegovog prijatelja, kod kojeg smo dosli na slavu, cula sam kada je rekao tu preda mnom.: "Pa, kada dodju deca, sigurno ce sve biti drugacije." Nista nisam pitala, ali zato pitam vas. Sta mislite?
Da li je on mene zaprosio?
Sutradan i svih ovih dana on nije nista rekao ponovo. Ja ne zelim to da pokrecem, jer sam dama i mislim da on treba mene da zaprosi.
