Jel tvoja bakica rođena prě ili poslě WW1, sine?
Dok su Hrvatska, Dalmacija i Slavonija bile pokrajine Austrije, to je bila sloboda ili okupacija? onda kad je službeni bio latinski i němački.... Po tebi je to bila sloboda.
Nemoj da gadiš temu lupanjem o onom što ne znaš i ne razuměš. Na priměr, Broz i Iveković u prědgovoru rěčnika iz 1901. kažu - po priznanju samog Broza - da je ovaj Hrvatski pravopis sačinjen na korpusu dela Vuka Karadžića i Đure Daničića, a prema modelu koji je Vuk izneo u tekstu Glavna pravila za južno narečje. Broz je, u organizaciji Matice hrvatske, počeo da objavljuje u ediciji Hrvatske narodne pjesme (1894-1941) pesme koje su i po jeziku, po stihu i po temama, iste kao i one iz zbirki Srpske narodne pjesme Vuka Karadžića. Ovaj kajkavac je počeo da pravi i Rječnik hrvatskog jezika koji je posle njegove smrti završio i objavio njegov ujak Franjo Iveković (1901).
U predgovoru za Rječnik, Iveković je kazao da je pravljen na korpusu dela Vuka Karadžića, Đure Daničića, Njegoša i Milana Đ. Milićevića. U tački 10. predgovora kaže se da bi se on mogao nazvati i rečnikom srpskog jezika da su ga pravili Srbi. Slično je postupio i hrvatski „vukovac“ Tomo Maretić koji je čuvenu Gramatiku i stilistiku hrvatskog ili srpskog jezika (1899) pravio na korpusu dela Vuka Karadžića i Đure Daničića. Maretić je iste godine objavio skraćeno izdanje ove svoje knjige pod imenom Gramatika hrvatskog jezika.
Dalje, uzmi bilo koji štokavski tekst između 1860 i 1914. (kako kažeš) i viděćeš da je pun "sbizama", "dakanja" i "-ovanja".... zato nemoj da lupetaš i obriši sline.
Evo ti Šuleka za priměr, Štrosmajerovog ličnog naměsnika, štićenika i izaslanika za patent zvan "hrvatski jezik":
Znači,
kod Šuleka nije Europa nego Evropa, nije kemija nego hemija, nije inozemstvo nego inostranstvo, nijelijenčina nego lěnština, nije lěpilo nego lěpak, nije lěšnjak nego lěšnik, nije ošit nego prěčaga itd. itd.
Dalje, evo ti za priměr rěči samo u hemiji, koje smatraš da su hrvatske, a ustvari su uzete iz češkog (samo kao mikropriměr):
dušik (azot) - češ. dusík
kisik (kisěonik) - češ. kyslík
kovina (metal) - češ. kov
kupelj (kupka; kupatilo) - češ. koupel
ludžba (hemija) - čeh. arch. lučba
lužina (alkalija, cědina) - češ. louh
měd (mesing) - prema češ. měď (bakar)
modra galica (plavi kamen, bakar-(II)-sulfat pentahidrat) - češ. modrá skalice
oděljivati (odvajati) - češ. oddělovat
periodički sustav (periodni sistem) - češ. periodická soustava
plin (gas) - češ. plyn
pokus (opit, eksperiment) - češ. pokus
skupina (grupa) - češ. skupina
slitina kovina (legura metala) - češ. slitina kovů
slitina (legura) - češ. slitina
směsa (směša) - češ. směs
spoj (jedinjenje) - spojení
talina (rastop) - češ. tavenina
taljenje (topljenje) - tavení
tekućina (tečnost) - češ. tekutina
ugljik (ugljenik) - češ. uhlík
vodik (vodonik) - češ. vodík
... ali se izběgavaju rěči koje su podudarne sa srpskim i zaměnjuju neologizmima i pozajmljenicama iz drugih jezika: chemie (hemija) /kemija/, chlor (hlor) /klor/ itd...
I zato nemoj kao balavi hrvatski nacionalista da prěpisuješ citate o kojima pojma nemaš.
Prvo se ti nauči čitati.Pročitaj ponovo što sam napisao.
Da se ne mučiš evo ti ovdje:
Hrvatski jezik ima tri narječja
čakavski,kajkavski i štokavski.
Čakavštinom i kajkavštinom prije WW1 i okupacije govorio je najveći broj Hrvata.Poslje 1918 nasilu je guran štokavski jer je najbliži Srpskoj ekavici.
Da ja pišem čakavski ili kajkavski,služim se s oba, ne bi ti pajdo moj imao pojma što i o čemu pričam možda niti koji jezik koristim.
No to što ti ne smatraš okupacijom mi smatramo.Jedva smo čekali da se odcijepimo i radi ponašanja koje si ti ovdje tako ljepo demonstrirao.
I nisam prepisao citat od nikud?Je si li već naletio na nešto slično.Ovdje svim mislimo slično o tom mračnom dobu za Hrvatsku.
Čakavski i kajkavski su proglašavani seljačkim, ne javno nego onako po tiho,primitivnim i nisi smio govoriti u školi tim jezikom nego na štokavskom.Ovo što ti nabacuješ riječi koje vuku korijen iz češkog nema ama baš nikakve veze sa čakavskim ili kajkavskim.A pogledaj malo knjige pisane prije okupacije 1918 i taj štokavski ste izbrisali jer ste ga tobože "modernizovali" sa srbizmima.
Prevedi ovo na srbski:rankun,mušat,cilinkuš,mora,kampe,ancipres,salvatoaj,kunšjiv,tejera,
krožet,temperin,čipola,konfin,............................
""""ahan sumat oramaj liš ti lih rozga pol Istarski""""
ili ti na srpskom Na kraju, sada malo ti pričam po Istarskom.
Vengo si so bada.Pronađi to u vukovom rečniku.Ovako su pričali svi od Brinja do Istre.Čakavski se govorilo,mada ne ovaj tip jezika nego sličan od Dubrovnika do Senja uključujući i dalmatinsku zagoru prije okupacije 1918.Kajkavski bi ti kontao još manje a govorio ga je još veći broj ljudi.
to su vama Srbima lako razumljive stvari kao npr:
bečati - plakati, vikati, glasno govorit
cec - prsa, grudi dišati - mirisati
iskati - tražiti
metulj - leptir
rakita, rakitje - vrba, vrbovo grmlje
streha - krov, nadstrešnica
šeptati, šepče - šaptati, šapće
šteti, štel, štela - htjeti, htio, htjela
zapirati, zaprijeti - zatvarati, zatvoriti
zbuditi - probuditi
živlenje, življenje - život
kladivec - čekić
lokati - piti bez mjere
požirak - grkljan, ždrijelo
ropati - lupati, stvarati buku
sverž - grana
štunf - čarape
truc - inat
žlajf - kočnica
brunda - brnjica
čuča - 1.kokoš 2. vagina
dilja - tavan (isto i "najže" u istočnom dijelu Zagorja)
fertun - pregača
flička - žena slobodnog seksualnog ponašanja
falačec - komadić
fuga - udubina u nečemu
mrguvati - prigovarati, jadikovati
penzlin - kist
porga - dug
šlopiti - pljusnuti
štibra - porez
E to je sve u Vukovom srbskom rečniku.....možeš si misliti.Na našu sreću jezik nam niste uspjeli uništiti.
A evo ti malo i štokavskog prije okupacije
1918:Ej salaši na sjeveru Bačke
/Z.Bogdan/
Ej salaši na sjeveru Bačke,
U vama su pisme bunjevačke,
A tambura tako lipa svira,
K’o da note par slavuja bira.
Ni svatova nigdi tak’i nema
K’o kad Bačo ’ćer na udaj sprema.
Na snaši se bili šlajer vije
K’o kad zimi snig salaš pokrije.
Ej Bunjevci na sjeveru Bačke,
Sačuvajte pisme bunjevačke.
Pivajte ih još puno godina,
Vasa j’ grana mala al’ je fina.
I lumpujte ali po polako.
Nek se divi i nek vidi svatko.
Pa nek vranci pokidaju štrange
Kad se krenu momci na vašange.
Ili ovu štokavsku prije uvođenje teze o jednom jeziku:
Serbus, dragi Zagreb moj
kaj se skrivaš v megli toj
kak da bi se nekaj sramil
ti se nemaš sramit kaj.
Sad sem tu i pak sem tvoj
serbus, dragi Zagreb moj.
Ti si lep još kak navek
i horvacki prek na prek
zdalka si ti mene mamil
ja sem k tebi štel nazaj.
Sad sem tu i pak sem tvoj
serbus, dragi Zagreb moj
Mili Zagreb imam rad,
i vu megli bel je sad
Pariz nema kaj ti imaš
jer si lep i jer si naš.
Sad sem tu i pak sem tvoj,
serbus, dragi Zagreb moj.
Sličniji je ruski s bugarskim pa nitko iz rusije ne govori bugarima da govore ruski.A imam u posjedu nekoliko knjiga tiskanih prije 1918 i nema tadašnji vaš štakavski i naš štokavski nikakve nepobitne veze.
Ajde ti ljepo malo prouči građu spametnjakoviću.
