Primer No. 8
Dokument iz zbirke Diversa de Foris, knj. XVI, 235'-237 glasi:
Die XXI Julii 1606
Mandato dominorum consulum et ad instantiam Josephi Florii hic infra erunt registratae infrascriptae literae missivae attenta recognitione earum facta per Marcum Joannis Martini ad Mob[ilia] Exftraordinaria] presentis anni eodem predicto die fol. 299 prout sunt recognitae, quarum tenor est qui sequitur videlicet - et licet sint in originali scriptae serviano eloquio, et caractere hic italicis
notis exemplatae insunt, interpraete ser Pascale Primo cancellario: ad maiorem earum intelligentiam videlicet
Extra: Gospodinu Fioru Joseffovicchiu u Seghedin.
Intus: Jesus Maria na 1602. na 2 marcia Posdravglienie Fioru.
Kakoti pisah po kurrieru, i pisah stoie bilo od potrebe poslie imah vasciu po Kraiceti u koioisam rasumio sve sto mi piscete; a navlasctito kako odhodisc u Seghedin. Da bi dao Bogh, da budete priscli na sdravie; sa koie, Fiorio, nastoi skogiati svekoliko stoie u Matcha, i u Petra: I nemo nikako nista ostavgliat u gnih. I scto ucinisc, cini u brieme. Dosta smo cekali. Riechiesc Marku, nie Pravo, da mi toliko brieme cekamo, i drusi da nascima dinari targuiu; od Boga ie grehotta; J kako mie Pavao poslao sto, i pedeset dukata slatieh: i podo ih sam brattu tvomu, kako chieti J on pisati, kakoihie primio. J daoti sam ozu slaninu, i salo, sto je Pavao poslao.
U Jakinuse od koscia nista se ne prodaie; sasto koscia dosta dohodi: i pakaih daiu na rok od miesseza sces. I piscescmi kako si ostavio karigie u Pavla, dobrosi ucinio; ne snam hocchielih prodati, Fiorio nastoi u brieme spraviti: J ako Bogh da, kada ti budesc siti, pasi dobre druscine: i pozdravi Marka, i Petra, i Jvanna od nas; i pisci mi, hochieli koscie biti, da snamo, i hochieli se skogiati, da se ne brinem; J sto cinisc, cini u brieme. Drugoti ne imam sto pisati. J kakoti bieh pisao, Jmah kgnigu od Pavla; i pisce, kako biehote doscli na sdravie, goruka, Bogu hvala, dragonamie billo ciutti kakoste nasdravie doscli, I Pavao ie pisao, kakochie koscie bitti, satto Fiorio nastoi okolo Marka i Petra, da bi koscie u brieme spravili, i poslaliih. Fiorio cini da si sa poslom. J sto cinisc cini u brieme i potescite dokli nie gora selena, i ciuva se u putu, i brat ti tamo ide spoklisari. Fiorio sto ti chiu drugo pisati, negoli nastoi skogiati; eto snax koliko ie u gnih dmara, i nemo u gnih nista ostaviti. I sto bude avisaime sparviema, ne drugo. Bog svami, i budite sa poslom.
Marco di Giovanni Martini.
Srpskohrvatski deo teksta treba čitati:
Pozdravljenje Fјoru. Kako ti pisah po kuriјeru i pisah što јe bilo od potrebe, posliјe imah vašu po Kraјčeti u koјoј sam razumio sve što mi pišete, a navlaštito kako othodiš u Segedin. Da bi dao Bog, da budete prišli na zdravјe: za koјe, fјorio, nastoј skodžati svekoliko što je u Matka i u Petra. I nemo nikako ništa ostavljat u njih. I što učiniš, čini u briјeme. Dosta smo čekali. Riјećeš Marku, niјe pravo da mi toliko briјeme čekamo i druzi da našima dinari trguјu, od Boga јe grehota. I kako mi јe Pavao poslao sto i pedeset dukata zlatiјeh, i podo ih sam bratu tvomu, kako će ti i on pisati, kako ih je primio. I dao ti sam ocu slaninu i salo što je Pavao poslao.
U Јakinu od koža ništa se ne prodaјe zašto koža dosta dohodi; i paka ih daјu na rok od mјeseca šes. I pišeš mi kako si ostavio karidže u Pavla. Dobro si učinio, ne znam hoće l ih prodati. Fјorio, nastoј u briјeme spraviti. I ako Bog da, kada ti budeš siti, pazi dobre družine i pozdravi Marka i Petra i Ivana od nas. I piši mi hoće li kože biti, da znamo, i hoće li se skodžati, da se ne brinem. I što činiš, čini u briјeme. Drugo ti ne imam što pisati. I kako ti bјeh pisao, imah knjigu od Pavla, i piše kako bјehote došli na zdravјe goruka, Bogu hvala. Drago nam je bilo čuti kako ste na zdravјe došli. I Pavao јe pisao kako će kože biti. Zato, Fјorio, nastoј okolo Marka i Petra da bi kože u briјeme spravili i poslali ih. Fјorio, čini da si za poslom. I što činiš, čini u briјeme. I potežite dokli niјe gora zelena. I čuva se u putu. I brat ti tamo ide s poklisari. Fјorio, što ti ću drugo pisati, nego ih nastoј skodžati. Eto znaš koliko јe u njih dinara i nemo u njih ništa ostaviti. I što bude, avizaј me s prviјema, ne drugo. Bog s vami i budite za poslom.
Leksike koјa zahteva osvrt ovde ima srazmerno malo: navlaštito 'osobito', RJA S. V. navlastit, od XIV v., sa dokumentaciјom i iz dubrovačke književnosti; skodžati 'naplatiti', u RЈA s dubrovačkim potvrdama od M. Držića do Budmaniјa, Zore i Rešetara; karidža, po RЈA 'vrsta debeloga gruboga sukna', s potvrdom iz Dubrovnika XVI v., avizati 'јaviti', po RЈA od XVII v., s primerima i iz Dubrovnika.
Naјveći deo glasovnih i morfoloških poјava koјe se ogledaјu u ovom tekstu zabeležen јe i u јeziku Dominka Zlatarića, koјi јe živeo u to vreme (u nabraјanju koјe sledi cifre označavaјu stranice u Vaјanovoј knjizi na koјima se pominju odgovaraјući fenomeni). Zamena јata i tu јe јekavska, sa promenom kratkog re u re (grehota I 209, potrebe, I 211) i sa eo > io (razumio, 1211-4). Grupa -ao kontrahovana јe u podo, inače se čuva (I 26") Novo јotovanje niјe izvršeno (pozdravljen'јe, zdravјe, I 311), mesto vreme i tu јe briјeme (I 275), kraјnje -st > -s (šes, I 359), a otpada i -j u imperativima (čuva se, nemo, I 307). Instr. pl. imenica prve vrste ima -i (dinari, s poklisari, II 32), a instr. pl. pridevsko-zameničke promene -ima, -iema (II134, II138). Alternaciјa g:z čuva se u druzi (II140). Nastavak 2. lica mn. imperfekta јe -hote, (II 228) ,2 i infinitiv se završava obično na -i, a u јednom slučaјu bez -i (II 241). Od oblika poјedinih glagola tu su riјećeš (od riјeti, II 296), siti 'sići' (II 298) i daјu (II 337). Upor. i prilog paka (II 204).
Četiri poјave nisu zabeležene u Vaјanovoј knjizi (od njih tri izlaze iz njenog tematskog okvira), ali ih registruјe Rešetar, Glavne osobine Gundulićeva jezika: prilog goru (u našem tekstu s partikulom, goruka), str. 12, futur drugi tipa budeš siti i „perfekt drugi" tipa budete prišli, str. 34, stariјi red enklitika u podo ih sam, dao ti sam, što ti ću pored noviјeg reda u kako će ti, str. 36.
Značaјno јe da јe gornji dokument u originalu bio pisan ćirilicom („serviano caractere"), ali јe u notarsku knjigu bio prepisan italicis notis „ad maiorem earum intelligentiam", budući da јe početkom XVII veka ćirilica bila u Dubrovniku manje obična (negovali su јe ponaјviše trgovci koјi su putovali prostranstvima dubrovačkog zaleđa, sve do Segedina i Carigrada)
, mi ćemo dati nekoliko primera gde Dubrovčani (ali baš Dubrovčani) svoj jezik (ali baš svoj a ne tuđ i baš jezik a ne pismo) nazivaju srpskim.
