BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Koja ljudska prava imaju PRIORITET?
Pojednacna ili grupna?
Pojednacna ili grupna?
Nesto o ljudskim pravima
- Začetnik teme BLAJBI
- Datum pokretanja
gost 167296
Iskusan
- Poruka
- 5.962
I jedna i druga.
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
I jedna i druga?
To je NEMOGUCA SITUACIJA!
Imam utisak da ljudska prava FORSIRAJU PRAVA POJEDNICA U ODNOSU NA GRUPU!
A trebalo bi da bude bas obrnuto!
Ovako dolazimo do velikih apsurda.
Зависи. Ако неки појединац угрожава групу онда групна. И обрнуто.
pura moca
Starosedelac
- Poruka
- 162.553
šta će ti prava čoveče
evo ja nemam nikakva prava a živim odlično
evo ja nemam nikakva prava a živim odlično
- Poruka
- 13.583
OPŠTA DEKLARACIJA O PRAVIMA ČOVEKA
UVOD
Pošto je priznavanje urodjenog dostojanstva i jednakih i neotudjivih prava svih članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu;
pošto je nepoštovanje i preziranje prava čoveka vodilo varvarskim postupcima, koji su vredjali savest čovečanstva, i pošto je stvaranje sveta u kojem će ljudska bića uživati slobodu govora i verovanja i biti slobodna od straha i nemaštine proglašeno kao najviša težnja svakog čoveka;
pošto je bitno da prava čoveka budu zaštićena pravnim sistemom kako čovek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja;
pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljskih odnosa medju narodima;
pošto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost čovekove ličnosti i ravnopravnost muškaraca i žena i pošto su odlučili da podstiču društveni napredak i poboljšaju životni standard u većoj slobodi;
pošto su se države članice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opšte poštovanje i primenu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje ove obaveze,
GENERALNA SKUPŠTINA PROGLAŠAVA
OVU OPŠTU DEKLARACIJU O PRAVIMA ČOVEKA kao zajednički domet koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ društva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, težio da učenjem i vaspitavanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda da bi se postupnim unutrašnjim i medjunarodnim merama obezbedilo njihovo opšte i stvarno priznanje i poštovanje kako medju narodima samih država članica, tako i medju narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom.
Član 1.
Sva ljudska bića radjaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.
Član 2.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rodjenja ili drugih okolnosti.
Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili medjunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi način ograničena.
Član 3.
Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti.
Član 4.
Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni
su u svim oblicima.
Član 5.
Niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni.
Član 6.
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
Član 7.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zakonsku zaštitu. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.
Član 8.
Svako ima pravo da ga nadležni nacionalni sudovi efikasno štite od dela kršenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonom.
Član 9.
Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti proteran.
Član 10.
Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.
Član 11.
Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom sudjenju na kojem su mu obezbedjene sve garantije potrebne za njegovu odbranu.
Niko ne sme biti osudjen za dela ili propuste koji nisu predstavljali krivično delo po nacionalnom ili medjunarodnom pravu u vreme kada su izvršeni. Isto tako ne sme se izricati teža kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivično delo izvršeno.
Član 12.
Niko ne sme biti izložen proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zakonsku zaštitu protiv ovakvog mešanja ili napada.
Član 13.
Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine države.
Svako ima pravo da napusti bilo koju zemlju, uključujući svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju.
Član 14.
Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama utočište od proganjanja.
Na ovo pravo se niko ne može pozvati u slučaju gonjenja za krivična dela koja nisu političkog karaktera ili progona zbog dela koja su u suprotnosti sa ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.
Član 15.
Svako ima pravo na državljanstvo.
Niko ne sme samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da promeni državljanstvo.
Član 16.
Punoletni muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, državljanstva ili vere, imaju pravo da sklope brak i da osnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda.
Brak se zaključuje samo slobodnim i potpunim pristankom lica koja stupaju u brak.
Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu društva i države.
Član 17.
Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam kao i u zajednici s drugima.
Niko ne sme biti samovoljno lišen imovine.
Član 18.
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere; ovo pravo uključuje slobodu promene vere ili ubedjenja i slobodu da čovek, bilo sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, upražnjava svoju veru ili ubedjenje putem nastave, vršenja kulta i obavljanja obreda.
Član 19.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
Član 20.
Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.
Niko ne može biti primoran da pripada nekom udruženju.
Član 21.
Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju svojom zemljom, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj zemlji.
Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbedjuje sloboda glasanja.
Član 22.
Svako, kao član društva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, društvena i kulturna prava neophodna za svojе dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje ličnosti, uz pomoćdržave i medjunarodne saradnje, a u skladu s organizacijom i sredstvima svake države.
Član 23.
Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti.
Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbedjuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja će, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zaštite.
Svako ima pravo da obrazuje i da stupi u sindikate radi zaštite svojih interesa.
Član 24.
Svako ima pravo na odmor i razonodu, uključujući razumno ograničenje radnog vremena i povremeni plaćeni odmor.
Član 25.
Svako ima pravo na životni standard koji obezbedjuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, invalidnosti, udovištva, starosti, ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
Majke i deca imaju pravo na naročito staranje i pomoć. Sva deca, rodjena u braku ili van njega, uživaju jednaku socijalnu zaštitu.
Član 26.
Svako ima pravo na školovanje. Školovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim školama. Osnovna nastava je obavezna. Tehnička i stručna nastava treba da bude opšte dostupna, a viša nastava treba da bude svima podjednako pristupačna na osnovu utvrdjenih kriterijuma.
Školovanje treba da bude usmereno punom razvoju ljudske ličnosti i jačanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapredjuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo medju svim narodima, rasnim i verskim grupacijama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održavanje mira.
Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu školovanja za svoju decu.
Član 27.
Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe.
Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz bilo kog naučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac.
Član 28.
Svako ima pravo na društveni i medjunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
Član 29.
Svako ima dužnost prema zajednici koja jedina omogućava slobodno i puno razvijanje njegove ličnosti.
U vršenju svojih prava i ostvarivanju sloboda svako može biti podvrgnut samo onim ograničenjima koja su predvidjena zakonom u cilju obezbedjenja nužnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih i u cilju zadovoljenja pravičnih zahteva morala, javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu.
Ova prava i slobode ni u kom slučaju ne mogu se izvršavati protivno ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.
Član 30.
Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumačiti kao pravo za ma koju državu, grupu ili lice da preduzima bilo koju aktivnost ili da vrši bilo kakvu radnju usmerenu na poništenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani.
UVOD
Pošto je priznavanje urodjenog dostojanstva i jednakih i neotudjivih prava svih članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu;
pošto je nepoštovanje i preziranje prava čoveka vodilo varvarskim postupcima, koji su vredjali savest čovečanstva, i pošto je stvaranje sveta u kojem će ljudska bića uživati slobodu govora i verovanja i biti slobodna od straha i nemaštine proglašeno kao najviša težnja svakog čoveka;
pošto je bitno da prava čoveka budu zaštićena pravnim sistemom kako čovek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja;
pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljskih odnosa medju narodima;
pošto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost čovekove ličnosti i ravnopravnost muškaraca i žena i pošto su odlučili da podstiču društveni napredak i poboljšaju životni standard u većoj slobodi;
pošto su se države članice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opšte poštovanje i primenu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje ove obaveze,
GENERALNA SKUPŠTINA PROGLAŠAVA
OVU OPŠTU DEKLARACIJU O PRAVIMA ČOVEKA kao zajednički domet koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ društva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, težio da učenjem i vaspitavanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda da bi se postupnim unutrašnjim i medjunarodnim merama obezbedilo njihovo opšte i stvarno priznanje i poštovanje kako medju narodima samih država članica, tako i medju narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom.
Član 1.
Sva ljudska bića radjaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.
Član 2.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rodjenja ili drugih okolnosti.
Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili medjunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi način ograničena.
Član 3.
Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti.
Član 4.
Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni
su u svim oblicima.
Član 5.
Niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni.
Član 6.
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
Član 7.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zakonsku zaštitu. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.
Član 8.
Svako ima pravo da ga nadležni nacionalni sudovi efikasno štite od dela kršenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonom.
Član 9.
Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti proteran.
Član 10.
Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.
Član 11.
Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom sudjenju na kojem su mu obezbedjene sve garantije potrebne za njegovu odbranu.
Niko ne sme biti osudjen za dela ili propuste koji nisu predstavljali krivično delo po nacionalnom ili medjunarodnom pravu u vreme kada su izvršeni. Isto tako ne sme se izricati teža kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivično delo izvršeno.
Član 12.
Niko ne sme biti izložen proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zakonsku zaštitu protiv ovakvog mešanja ili napada.
Član 13.
Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine države.
Svako ima pravo da napusti bilo koju zemlju, uključujući svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju.
Član 14.
Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama utočište od proganjanja.
Na ovo pravo se niko ne može pozvati u slučaju gonjenja za krivična dela koja nisu političkog karaktera ili progona zbog dela koja su u suprotnosti sa ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.
Član 15.
Svako ima pravo na državljanstvo.
Niko ne sme samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da promeni državljanstvo.
Član 16.
Punoletni muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, državljanstva ili vere, imaju pravo da sklope brak i da osnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda.
Brak se zaključuje samo slobodnim i potpunim pristankom lica koja stupaju u brak.
Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu društva i države.
Član 17.
Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam kao i u zajednici s drugima.
Niko ne sme biti samovoljno lišen imovine.
Član 18.
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere; ovo pravo uključuje slobodu promene vere ili ubedjenja i slobodu da čovek, bilo sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, upražnjava svoju veru ili ubedjenje putem nastave, vršenja kulta i obavljanja obreda.
Član 19.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
Član 20.
Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.
Niko ne može biti primoran da pripada nekom udruženju.
Član 21.
Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju svojom zemljom, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj zemlji.
Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbedjuje sloboda glasanja.
Član 22.
Svako, kao član društva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, društvena i kulturna prava neophodna za svojе dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje ličnosti, uz pomoćdržave i medjunarodne saradnje, a u skladu s organizacijom i sredstvima svake države.
Član 23.
Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti.
Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbedjuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja će, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zaštite.
Svako ima pravo da obrazuje i da stupi u sindikate radi zaštite svojih interesa.
Član 24.
Svako ima pravo na odmor i razonodu, uključujući razumno ograničenje radnog vremena i povremeni plaćeni odmor.
Član 25.
Svako ima pravo na životni standard koji obezbedjuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, invalidnosti, udovištva, starosti, ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
Majke i deca imaju pravo na naročito staranje i pomoć. Sva deca, rodjena u braku ili van njega, uživaju jednaku socijalnu zaštitu.
Član 26.
Svako ima pravo na školovanje. Školovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim školama. Osnovna nastava je obavezna. Tehnička i stručna nastava treba da bude opšte dostupna, a viša nastava treba da bude svima podjednako pristupačna na osnovu utvrdjenih kriterijuma.
Školovanje treba da bude usmereno punom razvoju ljudske ličnosti i jačanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapredjuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo medju svim narodima, rasnim i verskim grupacijama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održavanje mira.
Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu školovanja za svoju decu.
Član 27.
Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe.
Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz bilo kog naučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac.
Član 28.
Svako ima pravo na društveni i medjunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
Član 29.
Svako ima dužnost prema zajednici koja jedina omogućava slobodno i puno razvijanje njegove ličnosti.
U vršenju svojih prava i ostvarivanju sloboda svako može biti podvrgnut samo onim ograničenjima koja su predvidjena zakonom u cilju obezbedjenja nužnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih i u cilju zadovoljenja pravičnih zahteva morala, javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu.
Ova prava i slobode ni u kom slučaju ne mogu se izvršavati protivno ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.
Član 30.
Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumačiti kao pravo za ma koju državu, grupu ili lice da preduzima bilo koju aktivnost ili da vrši bilo kakvu radnju usmerenu na poništenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani.
sanja*
Drevna Kornjača
- Poruka
- 8.706
Koja ljudska prava imaju PRIORITET?
Pojednacna ili grupna?
.. zavisi od pravnog sistema ..
sanja*
Drevna Kornjača
- Poruka
- 8.706
.. kao sto vidis ..
.. oni su taj spisak smislili da bi ostvarili ovo boldovano ..
.. izgleda da im je prop'o pos'o ..
Dionys
Iskusan
- Poruka
- 5.135
Nametanje hriscanskih ogranicenja modernim ljudima.
Sve sto je "urodjeno" je rasizam. Postojali su pravda, mir i sloboda i u stara vremena, samo sto je ovo moderno hriscansko.
Strah od neimastine, varvarsko postupanje prema porazenom, sve to vrijedja savjest hriscanina. Pokusaj da se stvori hriscanski svijet u kojem ce svako drukcije misljenje biti osudjeno i unisteno, jer se javno iskazalo, nije nista drugo nego podvala i zamka. To sto se hriscanski stav namece kao "teznja svakog covjeka" govori o njegovoj apsolutistickoj nepomirljivosti prema meritokratama, dakle,prema onima koji zele da preuzmu odgovornost prema vlastitoj sudbini.
Ako hriscanski covjek zeli sistem koji ce da ga stiti od drugih ljudi, zasto onda moraju svi ljudi da potpadnu pod taj sistem? Zar se ovde ne oznacava tiranskom ona volja koja zeli da na sebe preuzme odgovornost za vlastitu sudbinu? Pravo je po prirodi ugovor izmedju dva covjeka. Ako bi smo imali dva sistema: meritokratski (onaj koji dozvoljava pravni suverenitet pojedincu) i demokratsko-hriscanski (onaj koji odrice pravni suverenitet pojedincima), zasto se onda mora "svim ljudima" nametati u cijelom svijetu samo jedan sistem? Zasto ne bi smjela postojati dva sistema u ujedinjenom svijetu? Zar nije nepravedno oduzeti pravo vjerovanja u meritokratiju jednom dijelu ljudi? Pa ih jos i istrebljavati kroz diskriminisanje...
Zbog cega mora neki stranac unaprijed da bude osudjen kao prijatelj ili neprijatelj? Zar se time odmah ne definise i sta prijatelj smije i sta ne smije? Kakav je to prijatelj bez slobodne volje?
Proglasili svoju vjeru. Je li to u sklopu povelje ljudskih i vjerskih sloboda ili smiju i drugi narodi, sem ovih 'ujedinjenih' da proglase svoju vjeru?
Sta znaci to da neka nacija "primjenjuje" moje slobode? Jesam li ja robot koji ceka da ga programiraju?
Opste shvatanje ovih 'prava i sloboda' sluzi za ostvarenje obaveze? Imam pravo da shvatim ono sto hriscani hoce onako kako oni hoce, da bih mogao da izvrsim obavezu koju oni namecu, a to je uklanjanje gladi iz svijeta i borba protiv neistomisljenika?
I sve dok je i jedan neistomisljenik na nogama i dok postoji jedan gladni u svijetu, da ne legnem i mirno ne zaspim?
Imas pravo da se boris protiv nestasice na svakom kvadratnom centimetru planete. U tome je sva tvoja sloboda.
Eh, sto volim sto nikad necu biti bogat!
Stavise, posto znam da je bilo sta ljudsko sto se ne odnosi na nestasicu prezreno, smatram svojom svetom duznoscu da zivim u nestasici, kako bih mogao ovim modernim ljudima prepustiti da se brinu o meni, a ja cu se brinuti o buducnosti onog sto je prezreno i odbaceno. Jer zivot je volja za moc, a pomazuci nemocne, mi od njega cinimo volju za nemoc.
...
(iz gornjeg slijedi sve ostalo)
gost 241814
Elita
- Poruka
- 22.957
pravo na prdd
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Evo, na primer , gledam sta danas rade (narko) bande u Meksiku: ubijaju na desetine, pa i stotine ljudi.
Skoro da nema dana kada se ne otkrije neka zajednicka grobnica nesretnika koji nisu imali da plate otkup...
A kada vlada uhvati vodje tih bandi - tretira ih po svim ljudskim pravima, skoro da ne sme ni ruzna rec da im se kaze!
Kako to?
Da li sva ona BICA, koja imaju LJUDSKO OBLICJE su UISTNU I LJUDI?
Da li i za ZIVOTINJE U LJUDSKOM OBLIKU VAZE LJUDSKA PRAVA?
Skoro da nema dana kada se ne otkrije neka zajednicka grobnica nesretnika koji nisu imali da plate otkup...
A kada vlada uhvati vodje tih bandi - tretira ih po svim ljudskim pravima, skoro da ne sme ni ruzna rec da im se kaze!
Kako to?
Da li sva ona BICA, koja imaju LJUDSKO OBLICJE su UISTNU I LJUDI?
Da li i za ZIVOTINJE U LJUDSKOM OBLIKU VAZE LJUDSKA PRAVA?
gost 287528
Elita
- Poruka
- 20.347
Koja ljudska prava imaju PRIORITET?
Pojednacna ili grupna?
Prava jačeg imaju prioritet.
- Poruka
- 13.583
Postavio sam Deklaraciju da se zna oko čega je reč...
Nisam se izjasnio...
Lično mislim da nekulturni ljudi kao vrsta živih bića uzimaju sebi previše za pravo...
Mislim da bi trebali više da uvažavaju druge vrste i civilizacije koje će tek sresti...
Ovako izgleda kao da smo civilizacija nadobudnih i razmaženih pubertetlija...
Mi ljudi,pa mi ljudi...Ih...Jaka vrsta...
Nisam se izjasnio...
Lično mislim da nekulturni ljudi kao vrsta živih bića uzimaju sebi previše za pravo...
Mislim da bi trebali više da uvažavaju druge vrste i civilizacije koje će tek sresti...
Ovako izgleda kao da smo civilizacija nadobudnih i razmaženih pubertetlija...
Mi ljudi,pa mi ljudi...Ih...Jaka vrsta...
Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 236.430
kako gde se kome navrne
gost 287528
Elita
- Poruka
- 20.347
,,Mi ljudi" je samo vrh ledenog brega. Još niže podele su-mi ljudi sa ovog, onog kontinenta, države, regije, grada, ulice, kuće................Postavio sam Deklaraciju da se zna oko čega je reč...
Nisam se izjasnio...
Lično mislim da nekulturni ljudi kao vrsta živih bića uzimaju sebi previše za pravo...
Mislim da bi trebali više da uvažavaju druge vrste i civilizacije koje će tek sresti...
Ovako izgleda kao da smo civilizacija nadobudnih i razmaženih pubertetlija...
Mi ljudi,pa mi ljudi...Ih...Jaka vrsta...
To je onaj praktični deo. Ah, da zaboravila sam i ono ,,mi ljudi": ,,mi žene" i ,,mi muškarci"
Problem je što se ništa ne gleda kao celina, a ako ne to, ono bar kao unija ( ne Evropska, ova aktuelna
) Nego unija u biiiitiiiiiiiiiiiiiii ( da akcentujem).Elem, svi imaju pravo da nemaju prava, zato pravo ima jači.
Sve pišem sa rl aspekta, jer tema nije na natprirodnim pojavama ili ljis-u
Da ne dođe do zabune I
ljis pdf, toliko omraženi 
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
Možda ta deklaracija važi za Skandinaviju. I prašumske urođenike. Za ostale je mrtvo slovo na papiru.
- Poruka
- 46.570
Pojedinacna.Koja ljudska prava imaju PRIORITET?
Pojednacna ili grupna?
- Poruka
- 13.583
De fakto i de jure grupna -državna prava su daleko razvijenija ...
(Država sebe zakonima štiti...)
Individualna ni 20 % državnih...
Deklaracija mazalica očiju...
Građansko i porodično pravo u senci državne regulative...
dog face
Poznat
- Poruka
- 7.500
ono sto ne mogu da ti zabrane, ogranice , stegnu ili bilo kako naruse kao jedno jedino i najbitnije pravo je pravo na slobodu misli ,to je jedino utociste gde jedan 'gradjanin' moze da odahne kad sve krene naopako
yota
Aktivan član
- Poruka
- 1.806
Prava ljudi,to je jedna prava linija,a kosa ljudi.to je jedna kosa linija!
dog face
Poznat
- Poruka
- 7.500
yota
Aktivan član
- Poruka
- 1.806
iskoristio si svoje pravo
bravo,bravo stojiš pravo
Ljudska prava pored ovoliko limitacija u manje-više svim državama na svetu su FARSA i OBMANA za manje inteligentna bića.
Kojim referendumom je odlučeno da NAS mogu snimati na maltene svakom ćošku? Od video nadzora, do kamera iznad bankomata.
Saobraćajnih kamera i žutih linija i "zmija" u poštama i bankama koje su tako ponižavajuće. I mogao bih nabrajati do jutra sve neslobode i limitacije.
Ljudska prava izgleda nisu za široke narodne mase i sirotinju. To je luksuz predviđen za oko 5% stanovništva država poput naše.
Kojim referendumom je odlučeno da NAS mogu snimati na maltene svakom ćošku? Od video nadzora, do kamera iznad bankomata.
Saobraćajnih kamera i žutih linija i "zmija" u poštama i bankama koje su tako ponižavajuće. I mogao bih nabrajati do jutra sve neslobode i limitacije.
Ljudska prava izgleda nisu za široke narodne mase i sirotinju. To je luksuz predviđen za oko 5% stanovništva država poput naše.
- Poruka
- 13.583
Kladio bih se da si mislio na nas ribolovce u poslednjoj rečenici kaptane...
Pročitao sam ovih dana romanče norvežana Ermenda Lua "Dopler"-sinak je takođe
čitao i kaže da lik iz romana pljunuti ja...(Da me neko popljuvao-ne bi mu zubi,ne bi mu...)
Odnosno-begunac iz civilizacije...
Preljudnost grada ,megapolisa naročito,smara,smaraju budalčine kojima kao da raste udeo
društveni...Nemam ništa protiv budalčina i sam se nekad pravim (u restu-zaista
),alitakvi su krvopije nerava-nervopije i moje pecaljke iz šupe poskakuju i mašu dozivajući me da ih bacim na rame i bodem crtu na reku...
One budalčine iz stručnih službi vlade koje pripremaju zakone-e njih bih terao na pecanje da nauče
šta je sloboda i šta je prvo u životu čoveka ! ! !
Poslednja izmena:
minutus
Aktivan član
- Poruka
- 1.633
nisam siguran da tako nešto postoji, osim kao izmišljotina u rangu dragog boga. (antropocentrično)
ali možemo se dogovoriti, ako se baš hoćemo/moramo? reducirati na ovu igru.
najbolje je naizgled se dogovoriti i praviti svoje.
jer bolje je da si si sam kriv, nego netko drugi.
ali priključio bi se dauističkom razmišljanju:
svako biće ima svoju prirodu. stoga postoji valjda neko prirodno opravdanje,
stremiti stanju, koje svakom biću omogućava živjeti u skladu sa svojom prirodom.
to je (od zločestih definirana jer toga su se osvjestili tek nakon gubitka) često oplakana, nestala zlatna dob.
ali možemo se dogovoriti, ako se baš hoćemo/moramo? reducirati na ovu igru.
najbolje je naizgled se dogovoriti i praviti svoje.
ali priključio bi se dauističkom razmišljanju:
svako biće ima svoju prirodu. stoga postoji valjda neko prirodno opravdanje,
stremiti stanju, koje svakom biću omogućava živjeti u skladu sa svojom prirodom.
to je (od zločestih definirana jer toga su se osvjestili tek nakon gubitka) često oplakana, nestala zlatna dob.
Poslednja izmena:
