„Nesrbi” u srpskoj istoriji

[Mrkalj]

Богумил Храбак (1927, Зрењанин — 2010, Београд), jugoslovenski istoričar


Zamolio bih, ako neko pouzdano zna - interesuje me da li je naš istoričar slovačke narodnosti Bogumil Hrabak (Bohumil Hrabák) katoličke ili jevrejske provenijencije?

Czech and Slovak (Hrabák): nickname for a greedy or miserly person, from a derivative of hrabat ‘to rake in or hoard’. Posrbljena varijanta prezimena bila bi Grabac.

Preminuo akademik Bogumil Hrabak
BEOGRAD – Akademik Bogumil Hrabak, priznati srpski istoričar, preminuo je u 83. godini u Beogradu.
Hrabak je rođen 1927. godine u Zrenjaninu, a osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu i Senti, da bi istoriju diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1951. godine, gde je i doktorirao.
Nakon toga, radio je u više instituta u Beogradu, a zatim prešao u Prištinu gde je utemeljio Odeljenje za istoriju, kojim je rukovodio osam godina.
U Prištini je osnovao i Naučno društvo Kosova, a 1978. godine potvrđen je za redovnog člana Akademije nauka i umetnosti Kosova.
Naredne godine prelazi na rad u Novi Sad, gde je ostao do penzionisanja 1993. godine.
Autor je više od 700 članaka i 40 knjiga i učesnik velikog broja naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, a honorarno je predavao u Nikšiću, Banjaluci, i na postdiplomskim studijama u Prištini i Kosovskoj Mitrovici.
Hrabak će biti sahranjen u Novom Bečeju u utorak, 14. decembra.

Tanjug
objavljeno: 12/12/2010
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Preminuo-akademik-Bogumil-Hrabak.lt.html

 

[Упамћени]

Плави воз, а испод њега ЈОСИП БРОЗ.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Fanula PAPAZOGLU je rođena u Bitolju 1917. godine, u vrijeme okupirane Kraljevine Srbije tokom Prvog svjetskog rata, dok je grad bio poprište žestokih borbi između snaga Centralnih silka i Saveznika. U rodnom Bitolju se školovala i maturirala 1936. godine. U Beogradu je studirala Klasičnu filologiju sa istorijom starog veka i arheologijom, sve do početka rata. Tokom okupacije učestvovala je u Narodno-oslobodilačkoj borbi, pa je tokom 1942. i 1943. bila internirana u logoru na Banjici. Nakon rata, poslije kraćeg rada u državnim ministarstvima, pošto je diplomirala na Filozofskom fakultetu, izabrana je, 1947. godine, za asistenta na Katedri za istoriju starog veka na Filozofskom fakultetu. Doktorirala je 1955. godine s radom Makedonski gradovi u rimsko doba, naredne godine izabrana je za docenta, 1960. za vanrednog profesora, a od 1965. postaje redovni profesor. Bila je upravnik Centra za antičku epigrafiku i numizmatiku, sve do odlaska u penziju 1979. godine. Dopisni član Nemačkog arheološkog instituta postala je 1972. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 1974. godine, a za redovnok 1983. Bila je stalni saradnik Centra za balkanološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine u Sarajevu i član redakcije njegovog Godišnjaka, kao i član redakcije skopskog časopisa za antičke studije Živa antika. Počasni doktorat univerziteta u Sorboni (Pariz IV) dobila je 1982. godine. Izabrana je 1993. godine za člana filološkog društva „Parnasos“ u Atini, a 1994. postala je član vanrednog sastava Makedonske akademije nauka i umjetnosti u Skoplju.

Objavila je sljedeće monografije: Makedonski gradovi u rimsko doba, Skopje 1957 (prošireno i dopunjeno izdanje: Les Villes de Macédoine à l'époque romaine, Athènes 1988), Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi, Sarajevo 1969 (prošireno i dopunjeno izdanje: The Central Balkan Tribes in Pre-Roman Times: Tribali, Autariates, Dardanians, Scordisci and Moesians, Amsterdam 1969); Laoi et Paroikoi. Recherches sur la structure de la société hellénistique, Belgrade 1977.
Sveukupno je autor oko 130 naučnih radova, iz tema balkanskog starog vijeka.

Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda i Sedmojulske nagrade.

Jedan je od najvećih srpskih autoriteta za antički Balkan, posebice predrimski, a pogotovo za njenu rodnu oblast (Makedoniju). Preminula je u Beogradu, 26. januara 2001. godine. Njen muž je bio jedan od najvećih vizantologa u istoriji, Georgije Ostrogorski (1902 - 1976). Njihova kćerka Tatjana Ostrogorski (1950-2005) bila je jedan od istaknutih srpskih matematičara.

 

[SergejN]

Бранислав Нушић

Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду, у улици Краља Петра првог, у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша (цин. Alchiviadi al Nuşa) у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше.

 

[SergejN]

Геца Кон

 

[Sanovnik]

Pošto ima već tema koja govori šta smo mi srbi dali drugim kulturama i narodima ajde da malo obrnemo temu. Šta su drugi narodi (koje danas ne smatramo Srbima) ostavili nama i našoj kulturi, nauci...

Na pamet mi padaju: Andrić Ivo, Selimović Mehmed, Ćipiko Ivo, Pančić(Pandzić) Josif...

Ivo Andric se vise puta izjasnio kao Srbin koji potiče iz katoličke porodice. Više puta i na više načina. Meša selimović isto tako. kao Srbin iz muslimanske porodice.

 

[Mrkalj]

SONJA BISERKO

5. novembar 2012.


Sonja Biserko vlasnica je Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, sa sedištem u Beogradu.

Već godinama Biserko na sva usta predstavlja Srbiju kao bastion mraka, a Srbe kao patološke ubice i zločince.

Pravo je Biserko da otvoreno iznosi svoja mišljenja. Demokratija podrazumeva slobodu javnog istupa. Ipak, vredi prelistati biografiju Sonje Biserko.

Rođena je 14. februara 1948. godine u Beogradu. Iz mešovitog je braka, od oca Srbina i majke Hrvatice. Njen otac Đuro Biserko rođen je 28. aprila 1925. godine u zaseoku Biserci kod Knina, a majka Marija (od oca Šime) rođena je 4. septembra 1924. godine u selu Sutomisica kod Zadra. Završila je osnovnu skolu i domaćica je. Otac Đuro radio je u saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, bio je službenik u ambasadama u Egiptu i Alžiru, i po povratku sa službe nastavio je da živi u Beogradu. Željko Biserko brat Sonje Biserko, rođen je 6. novembra 1950. godine, i bio je prijavljen na očevoj adresi. Bio je oženjen sa Ružicom Trazivuk koja se odselila za Split. Njihov sin Marko, rođen 1980. još je prijavljen na adresi kod dede, na Novom Beogradu. Brat Sonje Biserko poginuo je kao pripadnik Zbora narodne garde u borbama sa krajiskim Srbima. Njegova smrt teško je pogodila Sonju Biserko, i ona na sva usta Srbe predstavlja kao patoloske ubice. Njena rođena sestra Ljiljana, jedno vreme nosila prezime Gligić, koja živi na Novom Beogradu, zbog njene antisrpske histerije ne kontaktira sa Sonjom. Biserko u svom helsinškom odboru vodi projekat „prikupljanje dokaza o ratnim zločincima od strane srpskih i jugoslovenskih snaga”. U januaru 2000 godine zajedno sa Natašom Kandić, na skupu albanskih intelektualaca sa kosova i Zapadne Evrope, održala je govor u Ženevi kojim je okupljenim Albancima poručila da ”Albanci svoju perspektivu treba da vide van Srbije”, što je oduševilo sve prisutne.

OBAVEŠTAJNI RAD SONJE BISERKO
U ambasadu Hrvatske ulazi kao u svoju kuću. Ima hrvatski pasoš, a za potrebe ambasade njeni saradnici po Srbiji tragaju za izbeglim srbima iz Hrvatske, koji su pred tamošnjim sudovima optuženi za ratne zločine, i prikupljaju sve podatke o njima – gde žive, koji su im brojevi telefona, kuda se kreću, a sa ciljem da ih hrvatske obaveštajne službe likvidiraju. Od ambasade Hrvatske dobija značajna sredstva za svoj obaveštajni rad. Njen višegodisnji zaštitnik bio je Dušan Mihajlović. Glavni saradnik Biserko u njenom odboru je Boris Delić, poreklom iz Drvara, po opredeljenju *****, koji je ujedno i šef organizacije ”Izbeglički servis za povratak”, koji ima za cilj da optužene Srbe namami na povratak, radi hapšenja. Način na koji Biserko vršlja po Srbiji zaprepašćujući je, a direktora BIA, čija sluzba toleriše njenu aktivnost treba izvesti na sud. Javno priča kako je osvetila bratovljevu smrt.

ANTI-SRPSKA DELATNOST
Sonja Biserko je radila u SSIP na odgovornim poslovima (kabinet Budimira Lončara). Takva mesta su podrazumevala članstvo u SKJ i pripadnost „kadrovskoj listi”. U to vreme, SKJ je sprovodio lov na veštice na nezavisne intelektualce. (Đogo, Šešelj, mnogi drugi). Tada to drugarici Biserko nije smetalo, jer je ona bila na strani koja je držala batinu (Miloševićeva partijska drugarica). Bila član komunisticke partije do raspada SKJ. Drugarica Biserko je bila i ostala partijski batinaš, koji radi bez grize savesti za frakciju koja je na vlasti. Juče Tito, danas Soroš, sutra ko plati više. To je njeno shvatanje ljudskih prava. Sve što je dobro za Sonju Biserko, je loše za srpski narod. Pre bombardovanja nato pakta širila je laži, koje su potpomogle da do bombardovanja Srbije i dođe. Za vreme bombardovanja otvoreno pozivala na ubijanje civila. To je zločin za koji se sudi u svim demokratskim zemljama, samo ne u Srbiji. (u anglosaksonskom pravu „aiding and abetting the enemy during the hostilities”. Uvela komunistički pojam „čistka” (samo preveden na latinski kao „lustracija”)u post-komunistički politički govor u Srbiji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sonja Biserko je Srpkinja valjda, a koliko vidim to i tvoj citat Mrkalj priznaje?

Ivo Andric se vise puta izjasnio kao Srbin koji potiče iz katoličke porodice. Više puta i na više načina. Meša selimović isto tako. kao Srbin iz muslimanske porodice.

Ivo Andrić se asimilovao. Neovisno od toga što se on zaista na kraju i izjasnio kao Srbin rimokatoličke vjeroispovijesti, on je bio rođen u hrvatskoj porodici i prvi dio svojega života proveo kao Hrvat, javno to i ističući.

 

[Mrkalj]

Sonja Biserko je Srpkinja valjda, a koliko vidim to i tvoj citat Mrkalj priznaje?

Napolitanka.

Ivo Andrić se asimilovao. Neovisno od toga što se on zaista na kraju i izjasnio kao Srbin rimokatoličke vjeroispovijesti, on je bio rođen u hrvatskoj porodici i prvi dio svojega života proveo kao Hrvat, javno to i ističući.

A devetnaestovekovni Hrvati u Bosni su poreklom... Asimilacija je stihijski proces nezavisan od slobodne volje pojedinca, a Ivo Andrić je svakako bio svestan i itekako nacinalno osvešćen čovek. Takođe, teško je u Brozovo vreme govoriti o asimilaciji u Srbe. Potpuno isto važi za Mešu Selimovića. Da li se i on po tebi "asimilovao u Srbe"?

 

[Mrkalj]

Napolitanka.

Sonja Biserko se deklariše kao Jevrejka.

 

[crni lepotan]

Sonja Biserko je Srpkinja valjda, a koliko vidim to i tvoj citat Mrkalj priznaje?



Ivo Andrić se asimilovao. Neovisno od toga što se on zaista na kraju i izjasnio kao Srbin rimokatoličke vjeroispovijesti, on je bio rođen u hrvatskoj porodici i prvi dio svojega života proveo kao Hrvat, javno to i ističući.

Hm, njegoa porodica se asimilovala u rvate, a on je kao istoričar dobro znao šta je i vratio se pravoj naciji

 

[Лички гусар]

Sonja Biserko se deklariše kao Jevrejka.

Caca joj je Srbin iz Knina (partizan, Brozov janjicar/pandur) a mater Hrvatica. Brat joj je poginuo u sjevernoj Dalmaciji, kao dragovoljac.. ubili ga cetnici, mozda i neki rodjak??

 

[Mrkalj]

Hm, njegoa porodica se asimilovala u rvate, a on je kao istoričar dobro znao šta je i vratio se pravoj naciji

Tako je. To je potpuno zdrav zaključak.

 

[čvrsnica]

velik doprinos

Franko Simatovic Frenki

 

[BozaZvaniPub]

Васко Попа (Гребенац, 29. јун 1922 — Београд, 5. јануар 1991) је био један од најпознатијих песника на српском језику, академик. По етничком пореклу је био Румун.

 

[BozaZvaniPub]

Danilo Kiš (Subotica, 22. februar 1935 — Pariz, 15. oktobar 1989) je bio jugoslavenski[1] književnik i dopisni član SANU-a.
Danilo Kiš je rođen u Subotici 22. februara 1935. godine, od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, Crnogorke.

-------

David Albahari (Peć, 15. mart 1948) je srpski pisac jevrejskog porekla koji trenutno živi u Kalgariju u Kanadi.

 

[sumljiv_tip]

Andric se samo jednom, i to kao "klinac" izjasnio Hrvatom, i to za potrebe studiranja, da se nije tako izjasnio ne bi ga ni stipendirali, a posle ceo zivot iskljucivo kao Srbin.

 

[BozaZvaniPub]

Karadjordje i Karadjordjevici
Postoje razne prica oko njegovog porekla, pa i ta da je albanskog porekla. lli cak francuskog porekla.

Istoričar Radoš Ljušić, koji je pisao Karađorđevu biografiju, smatra da se ne može tačno utvrditi Karađorđevo poreklo, jer postoji nekoliko različitih predanja. On smatra najverovatnijom verziju po kojoj Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića.[1]

Prema ovoj verziji, u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39 , doselili su se Karađorđevi preci, najverovatnije, sa hercegovačko-crnogorskih brda u Šumadiju. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledica austrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su učestvovali Srbi. Prezime mu je po ocu Petru.

Prema drugoj verziji, Karađorđe potiče od plemena Klimenti, po njegovom rođenom dedi koji se zvao Jovan Mršin Klimenta.[2] Ovu verziju su zastupali neki stariji srpski autori poput Dimitrija Tucovića, koji smatra da je Karađorđe bio albanskog porekla.[3] Tezu o albanskom poreklu Karađorđa zastupaju i neki noviji srpski[4] i strani[5] autori, koji navode da Karađorđevi potomci vode poreklo iz okoline Skadra, tzv. Gor­nje ili Visoke Albanije.[6] U prilog toj teoriji se navodi da je Karađorđevićima i danas krsna slava Sveti Kliment.[7]

http://sh.wikipedia.org/wiki/Karađorđe

 

[toz972]

Ђорђе Вајферт

Ђорђе Вајферт (нем. Georg Weifert; Панчево, 15. јун 1850 — Београд, 12. јануар 1937) је био српски индустријалац немачког порекла, гувернер Народне банке

Јован Стерија Поповић Датум рођења: 13. јануар 1806.
Место рођења: Вршац (Аустријско царство)
Датум смрти: 10. март 1856.
Место смрти: Вршац (Аустријско царство)

Јован Стерија Поповић (Вршац, 13. јануар 1806 — Вршац, 10. март 1856) је био српски књижевник. Сматра се оснивачем српске драме. Први је и један од најбољих српских комедиографа.Поповић је своју књижевну делатност започео слабим стиховима, испеваним у славу грчких народних јунака. Његов отац је био Грк (по некима Цинцар)

Никола П. Пашић (Зајечар, 19/31. децембар 1845– Београд, 10. децембар 1926) је био српски и југословенски политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.Српски извори наводе неколико различитих теорија о географском пореклу Николе Пашића, углавном без дилеме о његовој српској националности. Постоје наводи да је његова породица пореклом из Рогачева, села у данашњој Македонији , са подручја Старе Планине или највероватније са неког од подручја на територији данашње Србије или Бугарске које су насељавали Шопи . Бугарски извори редовно наводе да је Пашић био Бугарин и са очеве и са мајчине стране, јер наводно му је мајка била Бугарка из Видина, а отац Бугарин из Габрова. Тек је мајчином преудајом за г. Пашића мали Никола био усвојен и добио своје садашње презиме. Тиме се објашњавају и његове родбинске везе и избеглиштво у Бугарску у једном периоду (1883 - 1889). Постоје и извори који наводе Пашићево цинцарско порекло из Рогачева у Македонији или Москопоља у Албанији.

 

[toz972]

Васко Попа (Гребенац, 29. јун 1922 — Београд, 5. јануар 1991) је био један од најпознатијих песника на српском језику, академик.
Рођен је 29. јуна 1922. у Гребенцу код Беле Цркве. По етничком пореклу је био Румун.

Петар Ичко око 1775 — 5. мај 1808) је био српски и османски дипломата македонског или бугарског порекла из Македоније; према неким каснијим изворима цинцарског поријекла.

Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима.

Панчић је рођен у селу Угрини код Брибира, у Винодолу, Хрватска (некада Аустријско царство), као четврто дете Павла и Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрини, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу Винодолске општине.

 

[Mrkalj]

За разлику од Николе Пашића који је Шоп (Шопи су старо српско племе), сада долази један Бугарин, аутор главоболне "Венеове Збирке", пуне грешака у задацима које су ове године, након 42 године, исправљене. Вероватно је човек хтео Србима да се освети за други балкански рат. Кад се само сетим - профан нам да контролни са пет задатака из збирке, па се на пола часа испостави да је један од њих нерешив, за шта је профа имао ово решење: "Тај неће ући у оцену". Да не помињем покидане живце, бачене поподневне и ноћне сате када су такви задаци били за домаћи.

Вене Т. Богославов (рођен 1932. у селу Паралово, општина Босилеград)[SUP][1][/SUP] Похађао је гимназију на бугарском језику, у Босилеграду. У том периоду се развија његова љубав и таленат према математици.


Greške u Veneovim zbirkama ipak primjećivane

25. April 2012. Autor: Ljubica Kaurin
Čuvene “Veneove zbirke”, priručnik iz matematike koji se u našim srednjim školama koristi od 1970. godine, očišćene su od grešaka na inicijativu izdavača i đaci sada uče iz ispravnih udžbenika, izjavila je portparol Zavod za izdavanje udžbenike Jelena Ivanović.

Vene T. Bogoslavov


Izdavač, Zavod za udžbenike, štampao je u septembru prošle godine novo izdanje zbirki, rekla je Ivanović i navela da je na tom veoma složenom poslu ispravke štamparskih i materijalnih grešaka angažovan profesor Dobrilo Tošić. Zavod redovno angažuje ugledne saradnike koji pregledaju udžbenike iz ranijeg perioda, inoviraju ih i po potrebi koriguju, rekla je Ivanović, koja je i pomoćnik direktora za strategiju i razvoj. U konkretnom slučaju greške su otklonjene zahvaljujući uspostavljanju direktnih kontakata sa nastavnicima i profesorima na seminarima koje Zavod organizuje od 2009. godine, a na kojima je bilo prilike da se čuje riječ struke, odnosno profesora matematike. Profesor Tošić detaljno je pregledao, provjerio zadatke i rezultate i iz njih otklonio sve štamparske i stvarne greške, i kako je u saopštenju Zavoda ocjenio sam profesor “Veneove zbirke” su posle svih provjera i korekcija sada apsolutno u svemu u redu. “Zavodu treba čestitati na ovoj inicijativi, kao i svemu drugom koje preduzima u cilju provjere naučne tačnosti izdanja iz ranijeg perioda”, naveo je u Tošić, profesor ETF-a u penziji. Direktor Matematičkog društva “Arhimedes” Bogoljub Marinković rekao je Tanjugu da su nastavnici mogli da primjete greške, a da od njihove posvećenosti poslu zavisi da li su ukazivali učenicima na propuste. On ipak smatra da su krivci za ovakav propust izdavač, recenzenti, autor, ali i Ministarstvo prosvjete koje je, kako kaže, odobrilo knjige za upotrebu, iako imaju mnogo grešaka. “Drago mi je što je Zavod otklonio greške, profesoru Tošiću svaka čast, ali moja zamjerka je i što su zbirke štampane na latinici”, rekao je Marinković, a iz Zavoda podsjećaju na osnovni princip svake nauke i istraživanja – stalno preispitivanje i dolazak do novih rezultata. Pojedini mediji navode da su “više od 40 godina srednjoškolci u Srbiji učili matematiku iz čuvenih Veneovih zbirki u kojima je bilo čak 15.000 grešaka, od kojih mnoge nisu nimalo beznačajne”, a da za sve to vrijeme, kako se tvrdi, gotovo nijedan nastavnik nije primjetio ovaj veliki propust. Autor zbirki je jedan od najpoznatijih matematičara u Srbiji Vene T. Bogoslavov, profesor u penziji, koji je najveći dio svog radnog vijeka proveo u Petoj beogradskoj gimnaziji. Godine 2008. obeleženo je jubilarno, 40. izdanje zbirki. Bogoslavov je autor 11 naslova, koji su doživeli 57 izdanja i tiraž od 1,9 miliona primjeraka. Bogoslavov je dobitnik mnogih matematičkih priznanja, a komentarišući novinske naslove, profesor je, kako navode u Pres službi Zavoda, kratko rekao da “ko radi, taj i griješi”. Izvor: Press

 

[Pumpaj Dinstanović]

velik doprinos

Franko Simatovic Frenki

Čemu potreba za takvim sarkazmom, koji ovdje može djelovati čak i provocirajuće?

 

[Mrkalj]

Станислав Винавер - Stanisław Winawer
пољског јеврејског порекла
Његов отац, Abrhám Józef Winawer био је српски лекар пољског јеврејског порекла, по завршетку студија медицине 1887. у Кракову настанио се 1890. у Шапцу.[SUP][/SUP]



[TABLE="class: infobox_v2 vcard, width: 22"]
[TR]
[TH="class: entete personne, bgcolor: #B0C4DE, colspan: 2"]Станислав Винавер[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"]

Српски песник и преводилац
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Датум рођења:[/TH]
[TD]1. март 1891.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Место рођења:[/TH]
[TD]Шабац (Краљевина Србија)[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Датум смрти:[/TH]
[TD]1. август 1955.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Место смрти:[/TH]
[TD]Нишка Бања (ФНР Југославија)[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Станислав Винавер (Шабац, 1. март 1891 — Нишка Бања, 1. август 1955) је био српски песник и преводилац јеврејског порекла.
[TABLE="class: toc"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Биографија

Ерудита, књижевник и преводилац Станислав Винавер, рођен је 1. марта 1891. године у Шапцу у угледној јеврејској породици. Отац Аврам Јосиф Винавер био је лекар, а мајка Ружа пијанисткиња. Основну школу завршио је у Шапцу, гимназију је учио у Шапцу и Београду, а на париској Сорбони студирао је математику и физику. Већ тада постаје следбеник филозофских идеја Анрија Бергсона, а већ 1911. објављује збирку симболистичке поезије «Мјећа».

 

[Mrkalj]

Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика, а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима.

Панчић је рођен у селу Угрини код Брибира, у Винодолу, Хрватска (некада Аустријско царство), као четврто дете Павла и Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрини, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу Винодолске општине.

Pančić, Andrić, Selimović, Kusturica itr. srpskog su porekla i nije im mesto na ovoj temi. Inače za Pančiće se kaže da su iz Hercegovine sošli u Vinodol, a Pančić je nadimački patronim od Pantelija (Panča ili Pančo daju Pančić).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pančić, Andrić, Selimović, Kusturica itr. srpskog su porekla i nije im mesto na ovoj temi. Inače za Pančiće se kaže da su iz Hercegovine sošli u Vinodol, a Pančić je nadimački patronim od Pantelija (Panča ili Pančo daju Pančić).

Mrkalju, Andrić se rodio u drugoj naciji i živio određeni period života tako. U određenom momentu se, posrbio.
Šta je tu toliko neshvatljivo i po kom osnovu predstavljati da je, tobože, i rođeni Srbin a ne prirođeni (što jeste).

Za Kusturicu bih se složio, za Selimovića je već problematično. Meša Selimović je na kraju nesumnjivo srpski pisac i pripadnik srpske nacije, ali upitno je to za početni period njegovog života. No, u to vrijeme, kako po objektivnim kriterijumima tako i po njegovim ličnim (svi nas svojataju, i Srbi i Hrvati-pristup) razmatranjima, ne možemo tačno reći jer u to vrijeme muslimanska nacija, ne nosi još jasno bošnjačko ime i ne spada u jasno izdefinisane nacije kakve su bile srpska i hrvatska. Kod takvih pojedinaca zapravo je sporno pokretati tako nešto, zato što moramo imati dva jasno razgraničena naroda, prilikom translacije jednog pojedinca (kao što je slučaj sa Ivom Andrićem, ili sa Fahretom Jahić). Tako se npr. nijedan Crnogorac ne može asimilovati u Srbina (a bogami ni obratno). Drugačije bi bilo da jedan Bošnjak sada odjednom postane Srbine, u današnje vrijeme, što bi svakako bio nesrbin u Srpstvu.
O Pančiću se ne bih oglasio zato što ne znam dovoljno, ali slučaj me izuzetno mnogo podsjeća na Selimovićev - a promjena ličnog imena, pa čak i vjeroispovijesti ipak jasno aludira da je u pitanju prebacivanje u jednu drugu veću zajednicu.